BIRANJE NEVESTE

Mnogo je bolesnih ljudi. Ne mogu odjednom doći do svih. Ali, poslušajte.

Zaista sam sretan što sam večeras ovde u ovom predivnom auditorijumu, među ovom predivnom grupom ljudi. A ulazili smo tamo napolju pre nekoliko trenutaka i ljudi koji su stajali napolju na ulici rekli su da ne mogu ući. I rekao sam: „Pa, možda vam mogu pronaći neko mesto.” A oni im nisu dopustili da dođu dole. Tako mi je žao što nemamo dovoljno mesta za njih. Rekli su da je podrum takođe pun. A tako nam je žao zbog toga. Ali smo sretni što smo ovde, sretni da vidimo sve te divne grupe propovednika, poslovne ljude ovde i sva vaše delegacije iz različitih delova zemlje.

Imao sam veliku privilegiju da govorim jutros na doručku, što svakako cenim da sam počašćen da govorim pred tako divnim ljudima. Bio sam kod teme o: Ljuska neće biti naslednik sa semenom. Nisam uspeo to završiti. I to nije bila - bratova krivica. On je pokušao da nagovori upravnika da nam dopusti da ostanemo malo duže, ali on to jednostavno nije hteo učiniti. Brate Demos, ja to sigurno cenim. To je veoma, veoma lepo. Zaista sam vam zahvalan na vašoj ljubaznosti, svakome od vas. No, oni nam jednostavno to nisu hteli učiniti. Tako, mi smo jednostavno morali-morali završiti. Uzeću to nekom drugom prilikom da završim: Ljuska neće biti baštinik sa semenom. Jeste li razumeli to vi koji ste bili ovde? [Zajednica kaže: „Amen.”-Urednik] Nadam se da je to bilo dovoljno da bi razumeli.

Dakle, znam da večeras imamo panel-diskusiju, takođe, tako da vas ne želim ovde zadržati toliko duga da biste to propustili. Jer mislim da je to bilo zaista dobro za-za pentakostalce, ta panel-diskusija koju smo videli neko veče. Tako divna grupa ljudi, tako predivni direktni odgovori. Osećao sam se stvarno dobro, da to vidim. Verujem da će to Gospod blagosloviti večeras. A ko god to pogleda, neka poveruje. To bi bila moja iskrena molitva.

A toliko mnogo izveštaja danas dolazi poštom i telefonskim pozivima o mnogima koji su isceljeni na ovom sastanku. Tako sam se obradovao zbog toga. To, to je, da vidim bolesne ljude, to je otprilike moja služba.

Ja-ustao sam ovde da propovedam. I, znate, ja nisam propovednik. Ali ja, s tom svojom Kentucky gramatikom, “his, hain't” i-i svim tim rečima, tako da ne mogu govoriti kao neko koga danas nazivamo modernim propovednikom. Ja-ne bih mogao uzeti to mesto, jer nemam obrazovanje.

Ali volim izraziti drugima ono što znam o Tome, ili ono što osećam da znam o Tome, drugima, kako sam To naučio i kakav je On meni. On je ceo moj život, sve što sam ikad mogao očekivati da će biti i mnogo više nego što sam ikad pomislio, da bih ikad imao prijatelja, jedva, na zemlji, dok sam bio mali dečak. Ali zaista sam zahvalan za velike prijatelje danas.

[Brat kaže: „Brate Branhame, malo se ne čuje tamo nazad. Približi se.”-Ured.] Oh, oprostite. Ja sam ovde izvan središta, negde, tako je rekao.

Sada, da uđemo pravo u službu, okrenimo da pročitamo neke citate Pisma. Ja-uvek sam voleo čitati Bibliju, jer je To Božija Reč. I verujem to. I verujem da je To Božija nepogrešiva Reč. A sada, imam ovde zapisano nekoliko citata Pisma i neke beleške koje bih voleo spomenuti na nekoliko trenutaka, možda na četrdeset pet minuta.

A onda ćemo izaći na vreme da još jednom večeras vidimo ovu predivnu panel-diskusiju. I verujem da će vas Bog i dalje blagosiljati kroz to. I znam šta morate uraditi. I ja još večeras treba da vozim za Tucson, vidite, pa možete zamisliti. To je deset sati vožnje.

I odlazim preko mora i morao sam primiti vakcinu za žutu groznicu u jutarnjim satima u upravi. Tako da moram doći tamo. Neki dan sam odgodio i neće ponovo uzeti „ne” za odgovor. I moram primiti još jednu za tetanus i tifus i dodatne doze za jačanje imuniteta.

Dakle, tako sam zahvalan za ovu priliku, i-i ovaj divan sastanak koji smo imali pre konvencije. Zaista je to obradovalo moje srce. Vi ste divna grupa ljudi. Verujem da će vas Bog blagosloviti.

Kada veliki čas... To veliko čudovište koje je tamo gore, koje se prevrnulo na Aljasci pre nekoliko dana ponovo je jutros bacilo svoj rep, otprilike pored, dole oko Washingtona. On bi vrlo lako mogao krenuti ovamo. I ako mi Duh Sveti ikad definitivno kaže...

Neko je bio odgovorio...pitao me da: „Hoće li se to dogoditi ovde, brate Branhame?” Ne, ja to ne znam. Ja jednostavno ne znam, dok ne saznam. To je istina.

Uvek sam hteo biti iskren s vama. Jednostavno neću pretpostavljati, uzeti neku ideju ili nešto, što verujem ili nešto slično tome. Kada vam kažem, to će i biti. Dakle, On to prvo mora reći meni, a onda ću ja vama reći. Ja-znam da je ceo svet u potresenom stanju. Mi smo na kraju vremena. Ali jednu stvar sam pokušao...

Brat Shakarian je jutros govorio kako je imao običaj da prođe kroz molitvene redove i kako bi posegnuo tamo dole i uzeo te molitvene kartice pre nego što bi ljudi došli gore i pogledao ih i video jesu li-jesu li ono što sam im rekao tamo napisali. Oni pišu svakakve stvari na svojim molitvenim karticama, znate, a on je samo hteo da vidi da li je to u redu. Rekao je da od stotina koje je proverio, nikada nije bila niti jedna pogrešna. [Brat Shakarian kaže: „Nikada ni jedna pogrešna.”-Urednik.] Nikada tu neće biti ni jedna pogrešna, vidite, jer, dok-dokle god je Bog u tome. Ako sam ikada sebe projektovao u to, onda je to upravo tamo od početka pogrešno.

Devojčica, čiji otac sedi i sluša me sada, je ne tako davno došla kod mene. Imala je san. Rekla je: „Brate Branhame, šta ovaj san znači?”

Rekao sam: „Ne znam, sestro. Moraću saznati ako mi Gospod kaže.” Tako sam otišao i pokušao da pitam Gospoda, a On mi nikad nije rekao.

Devojčica se opet vratila. Rekla je: „Pa, dakle, gde je tumačenje moga sna?”

Rekao sam: „Dođi ovde, dušo, sedi.” Rekao sam: „Tvoj tata i mama su moji veoma dobri prijatelji. Vidite? I došli su skroz iz Kanade, u penziji su i žive ovde sa mnom. Oni veruju u ovo što pokušavam reći. A ja u svom životu nikada nisam svojevoljno nikome ništa pogrešno rekao. Ako sam… Mislim da znam šta taj san znači. Ali dok sam ne vidim taj san i dok mi On ne kaže šta to znači, ne mogu ti reći. Vidiš, ako ja samo izmislim nešto, moglo bi doći vreme kada bih ti trebao između života i smrti i ti onda ne bi znala da li da mi veruješ ili ne.”

Ako vam nešto kažem u Ime Gospoda, to je zaista tako. On je Taj koji mi je tako rekao. I do sada, svih ovih godina, širom sveta i po celom svetu, To nikada nije nijednom pogrešilo. Jer… I dakle, vi znate da ljudsko biće ne može biti nepogrešivo. Potreban je Duh Božiji da to učini.

A sada imam Poruku za koju sam odgovoran. I mnogo puta sam bio smatran, među ljudima, pa, možda neko ko jednostavno nije seo i razmislio malo, da sam-oh, grozna osoba, da ne volim ljude i da sam uvek bio oštar prema njima. A to nije tako. To nije tako. Ja volim ljude. Ali, znate, ljubav je korektivna.

Da vaš mali dečak sedi tamo napolju na ulici i vi mu kažete: “Mali, dragi, ne želim da si tamo napolju, ali…” A automobili bruje pored njega, i vi ga unesete. On opet otrči nazad. Pa, trebali biste ga ispraviti. Hoćete ako ga volite. Morate.

Da vidite čoveka u malom čamcu kako pluta niz reku prema slapovima, a da znate da će čamac potonuti kada naiđe na slapove, biste li rekli: “Jovane, možda bi trebao neko vreme razmisliti, možda nećeš preživeti.”? Ako znam da to neće preživeti, ja ću ga gotovo iščupati iz čamca ako mogu, jer je to ljubav koja to čini.

I dakle, u ovim Porukama koje ja govorim, nikada ne pokušavam da iznesem neku doktrinu i tako dalje. Ja-ja to činim u vlastitoj crkvi. Ali ovde među muškarcima i ženama koji su iz različitih denominacija s različitim idejama, ja samo pokušavam uzeti blagi oblik, da objasnim, ali dovoljno da ako ste rođeni od Duha Božijeg, verujem da ćete razumeti šta mislim, među hrišćanskim ljudima, metodistima, baptistima, prezviterijancima, šta god.

Dakle, večeras želim okrenuti na Postanak, 24-ta glava. Želim pročitati…počevši od 12-tog stiha 24-te glave Postanka.

I reče on: O Gospode, Bože moga gospodara Abrahama, molim te, daj mi danas da uspem i iskaži naklonost mome gospodaru Abrahamu.

Evo, ja ću stajati ovde kod ovog studenca, dok kćeri onih iz grada dolaze zahvatiti vodu:

I neka devojka kojoj kažem: 'Molim te, spusti svoj krčag da se napijem', a ona odgovori: 'Pij, a i tvoje ću kamile napojiti,' bude ona koju si odredio za svoga slugu Isaka; i po tome ću znati da si iskazao naklonost mome gospodaru.

A onda u Knjizi Otkrivenja. Ovo je prva u Bibliji, Postanak. Sada, u poslednjoj u Bibliji, želim pročitati u 21. glavu Otkrivenja i 9. stih.

Mi znamo šta je ovde u ovom citatu Pisma u Postanku… Pročitajte celu glavu ako želite. To je Bog koji šalje Eliezera. Ili, oprostite, Abraham koji šalje Eliezera da izabere nevestu za Isaka. A lepa Rebeka je izašla i to je savršeni odgovor na molitvu koju-koju je Eliezer, sluga Abrahamov, upravo molio.

Dakle, u 9. stihu 21. glave Otkrivenja.

I priđe mi jedan od sedmorice anđela koji imahu sedam posuda punih sedam poslednjih zala te prozbori sa mnom, rekavši: “Dođi, pokazaću ti nevestu, ženu Jagnjetovu.”

Dakle, večeras želim uzeti za temu: Biranje Neveste. A ovo je, ako će moj brat to ovde snimati, ovo je traka koju možete slobodno i širiti.

Dakle, za ovo, to tačno ne znači da ovo govorim ovoj prisutnoj zajednici, ipak će ove kasete ići po celom svetu. One su prevedene, praktično, o, na mnogo jezika, čak i u paganskim zemljama širom sveta. Mi im besplatno šaljemo trake u crkvene zajednice. I one su prevedene. A ove trake idu sve kroz džungle Afrike, te Indiju i širom sveta.

Dakle, biranje Neveste!

U mnogim stvarima u životu dan nam je izbor. Sam način života je izbor. Imamo pravo da kreiramo svoj put, da izaberemo vlastiti način na koji želimo živeti.

Obrazovanje je izbor. Možemo izabrati hoćemo li biti obrazovani ili nećemo biti obrazovani. To je izbor koji imamo.

Ispravno i pogrešno je izbor. Svaki čovek, svaka žena, dečak ili devojčica moraju izabrati hoće li pokušati živeti ispravno ili neće živeti ispravno. To je izbor.

Izbor je velika stvar.

Vaše večno odredište je izbor. I možda će večeras neki od vas učiniti taj-taj izbor, gde će provesti večnost, pre nego što se završi ova služba večeras. Biće trenutak u kojem, ako ste mnogo puta odbacili Boga, biće trenutak kada ćete Ga poslednji put odbaciti. To je granica između milosti i suda. I opasna je stvar za čoveka ili ženu, dečaka ili devojčicu, prekoračiti tu granicu jer nema povratka kada prekoračite tu granicu smrti. Dakle, večeras bi moglo biti vreme u kojem će mnogi doneti svoju-svoju odluku gde će provesti beskrajnu Večnost.

Postoji još jedan izbor koji imamo u životu, a to je životni drug. Mladić ili devojka, zakoračujući u život imaju - dano im je pravo da izaberu. Mladi čovek bira. Devojka ima pravo da ga prihvati ili odbije. No, to je još uvek izbor, s obe strane. Oboje, muškarac i žena, imaju pravo na izbor. Takođe, vi imate izbor kao hrišćanin.

Možete izabrati crkvu ovde u Americi, još uvek, u koju možete ići. To je vaša američka privilegija, da izaberete bilo koju crkvu kojoj želite pripadati. To je izbor. Ne morate ići niti u jednu ako ne želite. No, ako želite da se promenite iz metodiste u baptistu, ili katolika u protestanta, ili slično, niko vam ne može reći ili naterati vas da dođete u bilo koju određenu crkvu. To je naša-to je naša sloboda. To je ono što je naša demokratija. Svaki čovek može izabrati za sebe. Religijska sloboda, a to je velika stvar. Bože, pomozi nam da to zadržimo dokle god možemo.

Vi takođe imate izbor. Bilo da… Ako izaberete ovu crkvu, vi možete izabrati hoćete li, u toj crkvi, hoćete li izabrati crkvu koja će vas voditi do vašeg večnog odredišta. Možete izabrati crkvu koja ima određeno verovanje, za koju možda mislite da je to verovanje upravo ono što želite. Ili, drugu crkvu koja ima svoje verovanje.

A onda, tu je Božija Reč za koju imamo izbor. Vi morate izabrati.

Postoji nepisani zakon među nama, o izboru.

Verujem da je to bio Ilija, jednom, gore na planini Karmel, nakon razjašnjavanja, u velikom vremenu krize u koji samo što nismo došli upravo sada. Možda, to možete biti vi ili ja, večeras, da izaberemo, poput iskustva na planini Karmel. Iskreno, mislim da se to događa u celom svetu sada. No, uskoro će biti vreme u kojem ćete morati izabrati.

A vi ljudi, ovde, iz vaših denominacijskih crkava, samo verujte ovo, da je upravo čas za vas kada ćete izabrati. Ili ćete ući u Svetski koncil ili više nećete biti denominacija. Vi ćete morati to učiniti, a taj izbor ubrzo dolazi.

A i opasno je čekati do tog poslednjeg časa, jer možete prihvatiti nešto čega se nikada ne bi mogli otresti. Znate, postoji vreme kada možete biti upozoreni, i onda, ako prekoračite tu granicu upozorenja, tada ste već označeni na drugoj strani, obeleženi ste.

Setite se, kada bi došla godina jubileja, i sveštenik bi jahao trubeći svojom trubom, svaki je rob mogao postati slobodan. Ali, ako su odbili da prihvate svoju slobodu, tada je on morao biti odveden u hram, na mesto i šilom su mu probušili uho, a potom je zauvek služio svom gospodaru. To je stavljeno u njegovo uho kao tip slušanja. “Vera dolazi od slušanja.” On je čuo tu trubu, ali nije hteo da je posluša.

I mnogo puta, muškarci i žene čuju Božiju Istinu i vide je potvrđenu i dokazanu, Istinu, ali ipak je ne žele čuti. Postoji neki drugi razlog. Postoji neki drugi izbor koji oni imaju da se ne suoče s Istinom i činjenicom, zato njihove uši mogu biti zatvorene za Evanđelje. Oni Ga nikada više neće ponovo čuti. Moj savet za vas: kada Bog govori vašem srcu, upravo tada delujte.

Ilija im je dao izbor koji su trebali. “Danas izaberite kome ćete služiti. Ako je Bog Bog, služite Njemu. Ako je Baal Bog, služite njemu.”

Dakle, tako vidimo da su sve prirodne stvari tip duhovnih stvari, što smo prošli jutros u našoj lekciji, kao sunce i njegova priroda. To je bila moja prva Biblija. Pre nego što sam ikada pročitao ijednu stranicu u Bibliji, poznavao sam Boga. Jer Biblija je napisana svugde u prirodi i to se baš slaže s Božijom Reči: smrt, sahrana, uskrsnuće prirode; i sunce izlazi, prelazi, zalazi, umire i opet izlazi. Postoji toliko mnogo stvari koje bi mogli tipizirati, Bog u prirodi, što moramo zaobići zbog ove Poruke.

Dakle, ako duhovno ili… Prirodno je tip duhovnog. Tada, biranje neveste u prirodnom je tip biranja Neveste, Neveste, u duhovnom.

Dakle, ozbiljna je stvar kada biramo ženu, muškarca, zbog zaveta koji je ovde dok nas smrt ne rastavi. To je način na koji bi mi to trebali održati. A vi uzimate taj zavet pred Bogom da će vas samo smrt razdvojiti. I mislim da trebamo. Čovek pri zdravoj pameti koji planira budućnost trebao bi izabrati tu ženu vrlo oprezno. Budite oprezni u onome što činite. A žena koja bira muža ili prihvata izbor muža, trebala bi biti stvarno oprezna u onome što čini, pogotovo u ovim danima. Muškarac bi trebao da razmišlja i moli se pre nego što izabere ženu.

Mislim, da ono što nas je danas dovelo do tolikih slučajeva razvoda, da smo mi, Amerika, vodeća zemlja u svetu po broju razvoda. Mi smo pretekli ostatak sveta. Ovde postoji više razvoda nego bilo gde drugde, u ovoj naciji, a trebala je da bude i da ima reputaciju hrišćanske nacije. Koja sramota, naš sud za razvode! Mislim da je uzrok toga zato što su se muškarci udaljili od Boga, a i žene su se udaljile od Boga.

I nalazimo da ako je muškarac molio i žena molila po tom pitanju; a ne samo da su gledali na lepe oči ili velika snažna ramena ili tako nešto ili neko drugo svetovno osećanje; da bi pogledali prvo na Boga i rekli: “Bože, je li to Tvoj plan?”

Mislim da danas ima toliko varanja, baš kao u školi. Kada-kada deca dolaze ujutro, mnoga deca iz komšiluka koji-koji su moji prijatelji dođu i kažu: “Brate Branham, hoćete li se moliti za nas? Imamo danas kontrolni. Radio sam celu noć i čini mi se da to ne mogu rešiti. Pomolite se za mene.” Mislim da svako školsko dete, ako biste, ako… A roditelji ujutro za stolom, vi biste mogli. Recite: “Majko, Jovan danas ima kontrolni. Pomolimo se sada za njega.” Mislim da bi to nadmašilo sve što bi ikad mogli učiniti na bilo koji drugi način ili da se osvrću na nečije druge papire i da varaju. Mislim da kad biste samo istupili i pomolili se za to.

I kada bismo razmišljali šta radimo kada treba da se venčamo, kada biramo svoju ženu, svog muža, kada bi o tome razmišljali! Muškarac bi trebao ozbiljno da se moli jer bi mogao uništiti celi svoj život. Zapamtite, zavet je “dok nas smrt ne rastavi”, a on bi mogao uništiti svoj život birajući pogrešno. Ali ako zna šta radi pogrešnim izborom i oženi ženu koja nije prikladna da mu bude supruga i uprkos tome to uradi, onda je to njegova krivica. Ako žena uzme muža a zna da nije prikladan da joj bude suprug, onda je to vaša krivica, pošto ste znali šta je ispravno a šta pogrešno. Dakle, ne biste trebali to učiniti sve dok se temeljno ne izmolite.

Isto vredi i za biranje crkve. Dakle, vi se morate moliti za crkvu u koju idete. Zapamtite, crkve nose duh.

Dakle, ja ne želim biti kritičan. Ali shvatam da sam star čovek i da moram otići odavde jednog od ovih dana. I moram odgovarati na Dan Suda za ono što kažem večeras ili bilo kojom drugom prilikom. I, zato, moram biti potpuno iskren i zaista ubeđen.

Ali, vi odlazite u crkvu i ako ćete posmatrati ponašanje te crkve, samo posmatrajte pastora neko vreme i uglavnom ćete videti da se crkva ponaša kao pastor. Ponekad se pitam primimo li mi duh jedan drugoga umesto Duha Svetoga. Dođete do mesta gde je pastor stvarno radikalan i ustrajan, i pronaći ćete da je zajednica isto takva. Dovešću vas u crkvu gde vidim da pastor stoji i drma svojom glavom nazad-napred. Pogledajte zajednicu, oni čine istu stvar. Uzmite pastora koji samo uzima bilo šta, obično će i crkva činiti istu stvar. Dakle, kada bih birao crkvu, izabrao bih izvornu, fundamentalnu, celokupno evanđeosku, biblijsku crkvu, odabrao bih jednu da u nju stavim svoju porodicu. Izaberite. Pogledao sam…

Neki dan su me momci, sin brata Shakariana i njegov zet, poveli da se molim za jednog mladog, sjajnog momka, pevača. Upravo se vratio… Fred Barker, to je bilo njegovo ime, upravo se vratio s putovanja. I pozvali su me da: “Fred umire.” A onda, pre nego što sam mogao doći u kuću, došla je još jedna poruka: “Mogao bi biti mrtav upravo sada.” I rekao je da je imao krvarenje na mozgu, a bio je i paralizovan, i-i umirao je, a njegova supruga je želela da se molim za njega.

I pomislio sam: “Oh, ako pokušam leteti, bio bi mrtav pre nego što dođem tamo, a možda je u ovom trenutku mrtav.” Zato sam nazvao brzo i dobio na telefonu malu damu. A-a telefon smo spojili i za Fredovo uho. On nije mogao gutati. Davali su mu veštačko hranjenje. A kada smo molili za njega, pokretima je rekao da to izvade napolje iz njegovog grla. I on je mogao gutati. Doktori nisu verovali. Izvadili su to napolje i on je mogao gutati. Drugog dana, on je sedeo.

Crkva; biranje crkve.

Malopre je došao telefonski poziv. Ovo jutro, član moje crkve, koja je zapravo baptistkinja iz Louisvilla, umrla je rano jutros. I moja crkva kod kuće, prava grupa posvećenih muškaraca, okupila se zajedno i sišla dole i pre nego što ju je pogrebnik balzamirao stajala je nad njom i molila sve dok se život nije vratio u nju. I ona je živa večeras. Starešine moje crkve, pa, oni su poučeni da veruju da je sve moguće, iskreno pristupite Bogu. Dakle, vi morate doneti pravi izbor.

Ponovo, žena koju bi muškarac izabrao odraziće njegove ambicije i njegov karakter. Ako muškarac izabere pogrešnu ženu, to odražava njegov karakter. A ono za šta on sebe veže pokazuje šta je zaista u njemu. Žena odražava ono što je u čoveku kada je bira za ženu. To pokazuje ono što je duboko u njemu. Bez obzira šta on kaže napolju, pogledajte šta je on oženio.

Odem u kancelariju jednog muškarca i on kaže da je hrišćanin: a slike atraktivnih devojaka sve okolo na zidovima i svira ta stara boogie-woogie muzika. Nije me briga šta on kaže. Ne verujem njegovom svedočanstvu jer se njegov duh hrani stvarima sveta. Recimo, šta ako bi on oženio plesačicu ili šta ako bi on oženio seksi misicu ili baš lepu, modernu ženu? To odražava. To pokazuje ono što je u njegovom umu, šta će biti njegov budući dom jer ju je uzeo da odgaja njegovu decu. I šta god da je ona, to je način na koji će ona podići tu decu. Dakle, to odražava ono što je u čoveku. Muškarac koji uzima takvu ženu, pokazuje upravo ono što on razmišlja o budućnosti.

Možete li zamisliti hrišćanina koji čini takve stvari? Ne, gospodine. Ne bih mogao. Istinski hrišćanin neće tražiti takve misice i plesačice i seksi misice. On će tražiti hrišćanski karakter.

Dakle, vi ne možete imati sve. Tu bi mogla biti jedna devojka koja je zaista lepa. A druga devojka, možda…njen stas izgleda bolje od ove prve. I možda ćete morati da žrtvujete jednu zbog druge, već ako ona nema stas dame, žene. A ona, nije me briga da li je lepa ili ne. Bolje da gledate na njen karakter, bilo da je lepa ili nije lepa.

Dakle, jer, to priliči, ako bi hrišćanin izabrao ženu, on bi trebao izabrati istinski nanovo rođenu ženu bez obzira kako ona izgleda. To je ono što je ona, što je čini. A onda, opet, to odražava njegov vlastiti pobožni karakter, a odražava i ono što je u njegovom umu i šta će biti u budućnosti, jer će takva žena podići njegovu porodicu, za buduće planove njegovog doma.

Šta bi on mogao očekivati ako oženi jednu od tih malih modernih žena, seksi kraljica? Kakav bi dom mogao muškarac očekivati da će imati? Ako oženi devojku koja nema dovoljno morala u sebi da ostane kod kuće i brine se o kući, i želi raditi napolju u nečijoj kancelariji, kakva će ona biti domaćica? Vi ćete imati dadilje i sve ostalo. Istina.

Dakle, nisam baš za ovaj modernistički ukus, za žene koje rade. Kada sam video u ovom gradu te žene u tim uniformama kako se voze na motorima kao policija, to je sramota za bilo koji grad koji dopusti da to žena učini. Vidite? Vidite? Dok su mnogi muškarci bez posla, a to pokazuje moderno razmišljanje našeg grada. To pokazuje degradaciju. Mi ih ne moramo imati, takve žene tamo napolju. One nemaju šta da rade tamo napolju na taj način.

Kada je Bog dao čoveku ženu, On mu je dao najbolju stvar koju mu je mogao dati osim spasenja. No, kada jedna pokuša da zauzme mesto muškarca, onda je ona otprilike najgora stvar koju bi on mogao pronaći. Dakle, to je tačno. Vidite? Sada možemo videti duhovnu primenu.

Ja-ja znam da je to loše, vi mislite da je to loše, ali to je Istina. Nas ne zanima koliko je to loše, mi se moramo suočiti s činjenicom. To je ono što Biblija uči. Vidite?

Dakle, ovde jasno vidimo duhovni plan, Božije planiranje za Njegov budući Dom s Njegovom budućom Zaručnicom, sada dolazi na videlo.

Ako muškarac oženi seksi misicu, vi vidite ono što on traži za budućnost. Ako muškarac oženi ženu koja ne želi ostati kući, vi vidite ono što on traži u budućnosti. A jednom sam…

Ovo zvuči strašno. Jednostavno osećam da to kažem. A ja-ja obično ako osećam da kažem neku stvar, moram to i reći. I to je uglavnom Božiji način.

Nekad sam išao sa rančerom s kojim sam radio da kupimo stoku. I primetio sam da taj stari čovek uvek gleda junici pravo u lice pre nego što ode na ponudu. Onda joj je okrenuo glavu i pogledao nazad i napred. Sa strane sam ga pratio i posmatrao. I on ju je gledao gore i dole, da li ona izgleda dobro, stas. Onda se okrenuo i pogledao joj u lice, a ponekad bi zatresao svojom glavom i otišao.

Rekao sam: “Jeff, želim te nešto pitati.”

Rekao je: „Reci, Bill.”

I rekao sam: „Zašto uvek gledaš toj kravi u lice?” Rekao sam: „Ona izgleda u redu, dobra-dobra snažna krava.”

Rekao je: “Dečko, želim ti reći da imaš puno toga da naučiš.” I ja-ja sam shvatio nakon što mi je objasnio. Rekao je: „Ne zanima me kako je ona građena. Ona može biti govedina pravo do kopita. Ali ako ima taj divlji pogled na svom licu, nemoj je nikada kupiti.”

Rekao sam: “Pa zašto, Jeff?”

“Pa,” rekao je, “prva stvar je,” rekao je, „ona se nikada neće tu zadržati.” I rekao je: “Sledeća stvar je, ona nikad neće biti mama svom teletu.” I rekao je: “Oni nju stavljaju sada u tor i to je razlog što je debela. Pusti je i s tim divljim pogledom ona bi trčala toliko da bi uginula.”

Rekao sam: “Znaš, nešto sam naučio. Verujem da vredi i za žene.” Tačno. Tačno.

Taj divlji pogled moderne žene, bolje da se držiš podalje od nje, mladiću, sve to plavo iznad njenih očiju. I nisam… Ne bih to želeo. Ne mislim da to dolikuje hrišćanki. Nije me briga koliko televizija i novine kažu da je to lepo. To je najgrozniji i najodvratniji prizor koji sam ikada video u svom životu.

Kada sam to prvi put video, ovde u restoranu Clifton, jednog jutra na doručku. Video sam neke, te mlade dame kako dolaze. Brat Arganbright i ja smo upravo ušli. A on je otišao dole. Pogledao sam i ta je devojka ušla. Pomislio sam: “Pa, ja-ja-ja ne znam.” Nikada to nisam pre video. To je bilo neka vrsta. Oh, to je izgledalo kao da se ona raspadala, znate, naprosto smešnog izgleda. Ne kažem to da bih vas nasmejao. Ja-ja to govorim. Znate, ja sam video gubu. Ja sam misionar. Video sam svakakve nakaze, znate, raznih oboljenja. I mislio sam prići toj mladoj dami i reći joj: „Ja-ja-ja sam propovednik. Ja-ja se molim za bolesne. Biste-biste li želeli da se pomolim za vas?” A nikada nisam video tako nešto. I zatim su ušle još dve ili tri. Onda sam se povukao i čekao.

I brat Arganbright je došao pa sam rekao: “Brate Arganbright?” On je možda ovde. Rekao sam: „Šta je s tom ženom?” Vidite?

A on je rekao: “To, to je šminka.”

Rekao sam: “Pa, stvarno!” Vidite? Pomislio sam da je trebaju odvesti negde u bolnicu za zarazne bolesti, znate, da spreče da to ne pređe na sve druge žene.

Ali, znate, vi morate planirati, gledati, moliti kada birate. Jer, vidimo, prema tome, obećanje Reči. Ona, nevesta koju bi čovek izabrao odražavaće njegov karakter. To odražava ono što je u njemu.

Dakle, možete li zamisliti čoveka ispunjenog Duhom Svetim da uzme tako nešto za ženu? [Zajednica kaže: “Ne.”-Ured.] Ja-ja-ja to jednostavno ne vidim, brate. Sada, možda sam ja samo stari čudak. Ali, znate, ja-ja to jednostavno ne mogu razumeti, vidite, uočite, jer to će odraziti ono što je u njemu. Ona će mu pomoći da izgrade svoj budući dom.

Sada, dakle, vratimo se sada na trenutak na duhovnu stranu. A kada vidite crkvu koja je u svetu, ponaša se kao svet, predviđa u svetu, učestvuje u svetu, računa na Božije zapovesti kao da ih On nikada nije napisao, tada možete samo zamisliti da Hrist neće uzeti takvu Nevestu. Možete li zamisliti da uzima modernu crkvu danas za Nevestu? Ne moj Gospod. Ja ne... Jedva da to mogu videti. Ne. Zapamtite, dakle, muškarac i njegova žena su jedno. Da li biste se vi ujedinili s takvom osobom? Ako biste, to bi zaista razočaralo moju veru u vas.

A zatim, šta je onda s Bogom da Sebe ujedinjuje u tako nešto, običnu denominacijsku

prostitutku? Mislite li da bi On to učinio: “Imaju oblik pobožnosti, ali sile su se njene odrekli”? On to nikada ne bi učinio. Ona mora imati Njegov karakter u sebi. Prava, istinski nanovo rođena Crkva mora imati karakter koji je bio u Hristu jer su muž i žena jedno. A ako je Isus činio jedino ono što je Bogu bilo ugodno, držao Njegovu Reč i očitovao Njegovu Reč, Njegova Nevesta će morati biti istog karaktera. Ona nikako nije mogla biti denominacija. Jer onda, bez obzira koliko želite reći “ne”, ona je negde pod kontrolom nekog odbora koji joj govori šta da radi a šta ne može raditi, što je mnogo puta milion milja daleko od istinite Reči.

Šteta da smo se odmakli od pravog Vođe koga nam je Bog ostavio da vodi Crkvu. On nikada nije poslao državne prezvitere. Nikada nije poslao biskupe, kardinale, sveštenike, pape. On je poslao Duha Svetoga za Crkvu, da vodi Crkvu. “Kada On, Duh Sveti, dođe, On će vas uvesti u svu Istinu, otkriti ove stvari vama o kojima sam vam govorio i dovesti ih vama u sećanje i pokazaće vam stvari koje treba da dođu.” Duh Sveti je imao to da čini. Dakle, moderna crkva mrzi To. Oni To ne vole, zato kako bi ona mogla biti Nevesta Hristova? Današnji ljudi biraju modernu denominaciju. Šta to znači, to samo odražava njihovo loše razumevanje Reči.

Nije mi namera da povredim, ali želim pustiti da to ode dovoljno duboko dok ne sagledate to.

Venčao sam mnoge parove, ali to me uvek podseća na Hrista i Njegovu Zaručnicu. Jedno od venčanja koje sam obavio ovde, pre nekog vremena, bila je to-to prilično izvanredna stvar u mom životu. To je bilo pre nekoliko godina kada sam bio samo mladi propovednik.

Moj brat je radio na P.W.A. Ne znam seća li se iko toga ipak ili ne, neko star kao ja. A to je bio projekat koji je imala vlada. I moj brat je radio gore, oko trideset milja. Oni su iskopavali neka jezera, projekat za zaštitu.

I tamo gore je s njim radio jedan mladić iz Indianapolisa, otprilike, oh, oko sto milja iznad Jeffersonvilla gde ja živim ili sam živeo. I tamo je bio... Jednog dana on je rekao mom bratu. Rekao je: “Doc,” rekao je, “ja-ja želim… Venčaću se ako samo budem imao dovoljno novca da platim propovednika.” Rekao je: “Ja-ja imam dovoljno novca da dobijem dozvolu, ali,” rekao je, „nemam dovoljno novca da platim propovednika.”

Doc je rekao: “Pa, moj brat je propovednik, i-i on-on te može venčati.” Rekao je: “On nikada ne naplaćuje ljudima za takve stvari.”

Rekao je: “Hoćeš li ga pitati da li bi me venčao?”

Pa, tu me je noć moj brat pitao. Rekao sam: “Ako nikada pre nije bio oženjen, niti jedno od njih i sve njihovo da je u redu.” Rekao je: “Pa, da, pitaću ga.” I rekao sam: “Ako jeste, reci mu da dođe dole.”

Dakle, kada je došla subota i mladić je došao dole. Velika je stvar za mene uvek kada se setim ovoga. Ja bih… Kišno poslepodne, a stari automobil Chevrolet, s prednjim svetlima koji su bili povezani žicom, dovezao se napolje ispred. Samo malo nakon što sam izgubio svoju ženu, a živeo sam sam, u dve male sobe. I-i Doc je bio tamo gore sa mnom, čekali smo ih.

I-i mladić je izašao iz auta i on meni sigurno nije izgledao kao mladoženja i nikome ne bi, pretpostavljam. Da. Ja sam mogao podneti…kupiti prilično dobar par cipela za dolar ipo. A on je imao cipele koje su bile iznošene. A njegove pantalone su bile stvarno široke. I imao je jednu od tih starih kožnih jakni. Ne verujem da bi se setili neki od vas starijih ljudi. To je izgledalo kao da je prošlo kroz veš mašinu bez ispiranja, i bilo je prugasto, svezano ovako, a okovratnik gore.

I mala dama je izašla sa strane, u maloj, oh, u jednoj od onih malih haljina kariranog izgleda.

Ne znam. Jednom sam pogrešio kako sam nazvao tu robu. Smatrao sam da se to zvalo karirana tkanina. A to je bilo tako… Rekao sam to opet pogrešno. Ja uvek to činim. A ja sam rekao…

Ona je izašla iz auta i oni su dolazili gore stepenicama. A-a kada su oni ušli, ona, mali jadničak… Mislim da ona, otprilike, sve što je imala je bila samo suknja. I nije imala nikakve cipele. Ona je stopirala dole iz Indianapolisa. Imala je retku kosu koja je visila dole, niz leđa, u nekakvim pletenicama. Izgledala je veoma mlado.

I rekao sam joj: „Imaš li dovoljno godina da se udaš?”

Rekla je: „Da, gospodine.” I rekla je: “Imam pismenu dozvolu od svog oca i majke.” Rekla je: „Morala sam to pokazati u-u sudu ovde da bi dobila svoju dozvolu.”

Rekao sam: „U redu.” Rekao sam: “Želeo bih porazgovarati s vama pre nego što obavimo ovo venčanje.” Seli su. Mladić se neprestano osvrtao po sobi, kosa mu je zaista trebala jedno šišanje. I on se neprestano osvrtao po sobi. Nije me slušao. Rekao sam: „Sine, želim da slušaš ono što govorim.”

Rekao je: „Da, gospodine.”

I rekao sam: „Voliš li ovu devojku?”

Rekao je: „Da, gospodine. Volim.”

Rekao sam: „Voliš li ti njega?”

„Da, gospodine. Volim.”

Rekao sam: „Dakle, imaš li mesto gde ćeš je odvesti nakon što se venčate?”

Rekao je: „Da, gospodine.”

Rekao sam: „U redu. Dakle,” rekao sam, „Želim te nešto pitati. Shvatio sam da radiš ovde gore na ovom P.W.A.”

I rekao je: „Da, gospodine.” To je oko dvanaest dolara nedeljno.

Rekao sam: “Ti misliš da je možeš izdržavati?”

Rekao je: “Učiniću sve što mogu.”

I rekao sam: “Pa, to je u redu.” I rekao sam: “Dakle, šta ako on napusti… Šta ako on izgubi taj posao, sestro? Šta ćeš učiniti, trčeći se vratiti kući, k mami, tati?”

Rekla je: „Ne, gospodine. Ostaću s njim.”

I rekao sam: “Šta, gospodine, ako budete imali troje ili četvoro dece i ne možete ih hraniti, a nemaš nikakav posao. Šta ćeš učiniti, otpustiti je?”

Rekao je: „Ne, gospodine. Nastaviću se boriti. Nekako ćemo izgurati.”

Osećao sam se malim. I video sam da ju je on zaista voleo te da su voleli jedno drugo. Venčao sam ih.

Onda sam se pitao gde ju je on odveo. Nekoliko dana, pitao sam svog brata Doca, gde je to. Rekao je: “Idi dole u New Albany,” mali grad ispod nas.

I dole na reci, gde sam imao nešto nakupljenog kalaja, gde sam odlazio svaki dan kada sam bio monter linije. Dakle, dok su svi ostali momci sedeli okolo i pričali šale, ja bih ušao u kamion i odjurio dole na reku i molio za to vreme! ...?... I čitao sam svoju Bibliju ispod velikog komada kalaja gde je nekad bila stara železara. Tamo dole ima gomila vagona.

A taj mladić je otišao tamo dole i dobio je jedan od tih vagona i na njemu je isekao vrata. I uzeo je novine i lepljivu dugmad.

Koliko vas zna šta je lepljivo dugme? Dakle, nema ih ovde iz Kentuckya. To je da uzmete komad kartona, u to stavite pribadaču, malu grančicu. A onda to gurnete u… To je lepljivo dugme.

Dakle, oni su to stavili svuda. A on je otišao tamo gore u železaru i uzeo neke stvari i napravio je stepenicu da dođu gore. I uzeo je neke stare kutije i imao je sto. I jedan dan sam pomislio: “Otići ću dole i videti kako se oni snalaze.”

Otprilike šest meseci pre toga venčao sam E. V. Knightovu ćerku za E. T. Sliderovog sina. E. V. Knight jedan je od najbogatijih ljudi tamo na reci Ohio i, o, tamo vodi velike fabrike, izrađuje te montažne kuće i tako dalje. A-a Slider, E. T. Slider je preduzeće peska i šljunka, deca milionera… I venčao sam ih.

I vratio sam se na mesto, vežbao to oko dve nedelje i odlazio nazad u kućicu i klečao na jastuku. I sva pompa i sve kroz šta sam tada prošao, gotovo morao proći, da venčam taj par! A kada su oni došli, pa, bili su… Ovaj drugi mali par je samo stajao u maloj staroj sobi gde smo imali jedan mali kauč i preklopni krevet, ali oboje su bili venčani istim obredom.

A onda, jednog dana, pomislio sam da bih mogao otići dole i posetiti ovaj bogat par. Nisu morali raditi, njihovi očevi su bili milioneri i sagradili su im lep dom. Iskreno, ovaj E. V. Knight ovde gore na brdu, njegove kvake u njegovoj velikoj palati su od četrnaest karatnog zlata, pa možete zamisliti u kakvoj kući oni žive. Oni nisu morali raditi. Imali su lep Cadillac koji su im darovali svake godine. A naprosto, samo deca, a imali su baš sve što su poželeli. Kada sam jedan dan došao…

Dakle, a kako sam se upoznao s njima. Jedan od njihovih prijatelja je bio moj dobar prijatelj. Svi smo se pomalo sprijateljili. I tako sam ih upoznao, kada su oni hteli da ih venčam.

Dakle, otišao sam gore da ih posetim. Izašao sam iz svog starog Forda, napolje, i popeo se stepenicama. I-i došao sam gore, malo preblizu, i čuo sam ih. A oni su se zaista prepirali. Bili su ljubomorni jedno na drugo. Bili su na plesu. Ona je bila veoma lepa devojka. I bila je jedna od tih misica. Tamo je pokupila mnoge nagrade i osvojila neke automobile i stvari jer je bila pobednica na takmičenju lepote. I gledao sam ih i jedno je sedelo u jednom uglu a drugo u drugom, svađali su se nešto oko nekog mladića s kojim je ona plesala ili neke devojke, nečeg.

Kada sam došao gore, oni su brzo skočili i zgrabili jedno drugo s kraja sobe za svoje-svoje ruke i preko sobe krenuli prema vratima. Rekao je: “Pa, zdravo, brate Branhame! Kako si?”

Rekao sam “Dobro. Kako ste vi?”

I, „Oh,” rekao je, “Ja-ja… Veoma smo sretni. Zar ne, dušo?”

A ona je rekla: „Da, dragi.” Vidite?

Dakle, vidite, vi glumite nešto što nije istinito. Dakle, ne možete se zagrejati naslikanom vatrom, kao što neke od tih crkava pokušavaju da naslikaju Pedesetnicu, od nečeg što se dogodilo pre hiljadu godina ili dve hiljade godina. Vi se ne možete zagrejati naslikanom vatrom. Pentakost je danas toliko stvaran kao što je bio onda. Vidite? Da. Vatra i dalje silazi. To nije naslikana vatra. To je prava Vatra.

Dakle, oni, samo su tamo bili. Vidite? Ja-ja ne bih želeo tako živeti.

“Oh,” pomislio sam, “znate, upravo dole tamo preko litice i preko reke, tamo je drugi par završio.” Pomislio sam: “Jedne subote popodne, sišao bih tamo dole da vidim kako je njima.”

I tako sam prljavog lica i u prljavom radnom odelu sa svojim alatom. Pomislio sam: “Došunjaću se do njih.” Kretao sam se, kao da sam posmatrao izolatore koji su bili napuknuti zbog munje ili nečeg i dok sam hodao uz telefonske žice i električne vodove uz reku. A tamo je bio stari Chevrolet, koji je bio parkiran ispred. Otprilike godinu dana kasnije, nakon što sam ih venčao. I tamo je bio... Vrata su bila otvorena i mogao sam ih čuti kako razgovaraju. Dakle, ovo zvuči poput licemera, ali prišao sam dovoljno blizu sve dok nisam mogao čuti, videti šta oni govore. Stajao sam tamo. A samo sam hteo znati, za sebe.

Želeo sam da saznam i da budem siguran da znam ono što govorim. To je način na koji ja radim što se tiče Božije Reči. Je li Ona Istina ili nije Istina? Hoće li On održati Svoju Reč ili neće održati Svoju Reč? On ne drži Svoju Reč, onda On nije Bog. Vidite? On drži Svoju Reč, On je Bog. Vidite?

Dakle, želeo sam videti kako su se oni slagali. I ja sam se provukao sa strane, zaista polako. Čuo sam ga da govori: “Oh, dušo, žarko sam želeo da to uzmem za tebe.”

Rekla je: „Dakle, dušo, pogledaj.” Rekla je: “Ova haljina je sasvim u redu.” Rekla je: “Pa, ova je sasvim u redu.” Rekla je: “Ja to cenim. Ali vidiš…”

Provukao sam se okolo, tako da bih mogao gledati kroz pukotinu, tamo gde su vrata bila odškrinuta na vagonu. A tamo je bio on, sedeo unutra s njom u svom krilu i svojom rukom oko nje, a njenom rukom oko sebe. A imao je jedan od onih starih šešira širokog oboda i postavljen mali otvor koji je povijen prema dole, na vrhu, i iz toga je izvukao svoju platu. On-on je to stavio na sto. Rekao je: “Toliko za namirnice. Toliko za osiguranje. I toliko za auto.” A oni nisu mogli spojiti kraj s krajem. Tada sam saznao da je on video jednu malu haljinu gore u izlogu, gledao ju je par nedelja, koštala je dolar i nešto. Želeo ju je kupiti. Rekao je: “Pa, dušo, izgledala bi tako lepo u tome.” I on je rekao...

Rekla je: “Ali, dušo, ja-ja imam haljinu. Ja-ja je zaista ne trebam.” Vidite? I ta mala kraljica…

Odmaknuo sam se i pogledao prema gore. Mogao sam videti toranj na vrhu one druge kuće. Stajao sam tamo i gledao nekoliko minuta. Pomislio sam: “Koji je bogat čovek?” Pomislio sam: “Ako, Bille Branhame, da možeš birati mesto, gde bi otišao?” Za sebe, ja ne bih uzeo tu lepu stvar gore na vrhu brda. Uzeo bih ovaj karakter ovde dole, što je prava domaćica, nekog ko bi me voleo i ostao uz mene, nekog ko bi pokušao načiniti dom, a ne cediti me za sve, za nakit; i nekog ko bi bio s vama, deo vas.

To mi je uvek ostalo u sećanju; kako je to bilo. Jedan je izabrao lepu devojku, drugi je izabrao karakter. Dakle, to je jedini način na koji bi mogli izabrati. Prvo tražite karakter, a onda, da li je volite. U redu.

Primetite, Božiji prvi Adam nije imao nikakav izbor za svoju ženu. On nije dobio izbor. Bog mu je samo načinio ženu i on je nije birao. Dakle, saznali smo da ga je ona odvratila od Božije Reči. Nije mu dano da se moli po tom pitanju. On-on-on nije kao što ste vi i ja. On nije dobio izbor. A opet, čineći to, ona ga je odvela od njegove pravilne pozicije, što je sin Božiji. I ona je to učinila pokazujući mu moderniji način života, nešto što oni zaista nisu trebali učiniti. No njen karakter je pokazao da je ona pogrešila. Njeni motivi i ciljevi su jednostavno bili pogrešni. A uverila ga je svojim umovanjem da je moderno novo svetlo, koje je našla, bolji način života, što je u suprotnosti s Božijom Reči.

A koliko je žena danas, i obratno, muškaraca, koji bi mogli odvući dobru ženu daleko od Boga ili odvući dobrog muškarca daleko od Boga pokušavajući mu reći: “Ta religija, ti si pentakostalac! Ta religija,” one kažu: “oh, to je staromodno. To su staromodne osobe. Nemoj to verovati.” Bolje da ustrajno molite pre nego što oženite tu devojku. Nije me briga koliko je ona lepa. Ista stvar je i za muškarca.

Ona ga je uverila iz Božije volje i potakla ga da učini nešto što nije trebao učiniti i time prouzrokovala smrt celom ljudskom rodu. To je razlog zašto joj Biblija zabranjuje da podučava, ili propoveda, ili da na bilo koji način barata Božijom Reči.

Znam, sestro, da mnoge od vas kažu: “Gospod me je pozvao da propovedam.”

Neću raspravljati s vama. Ali reći ću vam da Reč kaže da to ne činite. “Ona neće poučavati, ni vladati, nego neka bude tiha.”

“Pa,” kažete, “Gospod mi je rekao da to učinim.”

Nimalo to ne sumnjam. Jeste li čuli moju poruku pre neko veče o Valamu? Valam je dobio prvu, direktnu Božiju odluku: “Nemoj to raditi.” Ali on se nastavio zezati sve dok mu Bog nije konačno rekao da ide to da učini.

Bog vam može dopustiti da propovedate. Ne kažem da nije. Ali to nije u skladu s Njegovom originalnom Rečju i planom. “Jer ona treba biti podložna kao što i Zakon govori.” To je istina. Zato ona ne treba to da radi.

Dakle, primetite ponovo kako prirodna nevesta tipizira duhovnu. Reč kaže da: “Ona je stvorena za muškarca, a ne muškarac za nju.”

Sada ću govoriti i zašto, za nekoliko minuta, o Nevesti Hristovoj, ali pokušaću vam pokazati pozadinu toga.

“Žena je stvorena radi čoveka, a ne čovek radi žene.” To je razlog zašto je poligamija bila legalna pod starim zakonima. Pogledajte Davida tamo dole s petsto žena, a Biblija je rekla: “On je bio čovek po Božijem vlastitom srcu.” Sa petsto žena, a Solomon sa hiljadu, ali ni jedna od tih žena ne bi mogla imati drugog muža.

Možete uzeti moju kasetu: Brak i razvod. Da, ovde gore na vrhu planine u Tucsonu, ne tako davno, molio sam se tamo u pogledu toga. Oni su raspustili škole da posmatraju taj Vatreni Stub kako kruži planinom i premešta se napred i nazad, gore i dole. Ljudi koji su odavde znaju to i videli su Ga tamo i kada mi je On rekao Istinu ovog braka i razvoda, sumnjajući. Ako postoji jedna strana koja ide u ovu stranu i jedna u onu stranu, negde mora biti Istina. Nakon tih Sedam Pečata, On je pokazao šta je Istina toga.

Primetite, dakle, ona nije mogla imati nego jednog muža jer: “Žena je stvorena za muškarca, a ne muškarac za ženu.” Svih tih petsto žena su bile samo Davidova žena i to je bio tip. Kada Hrist sedne na Prestolje u Milenijumu, Njegova Nevesta neće biti jedna osoba, već će to biti nekoliko desetaka hiljada, Nevesta, svi u Jednoj. I David je imao mnogo žena, kao pojedinačne, ali sve zajedno su bile njegova žena. Isto tako, celo Telo vernika je Nevesta Hristova, jer To je Ona, žena. On je bio Muškarac. Dakle, mi smo stvoreni za Hrista. Hrist nije stvoren za nas.

To je ono što mi pokušavamo učiniti u našim udžbenicima, pokušavamo sebi prilagoditi Reč (koja je Hrist), umesto da sebe pokušamo prilagoditi Reči. U tome je razlika.

Kada čovek izabere određenu devojku iz jedne porodice, on se ne sme osloniti na lepotu, jer lepota obmanjuje. A lepota, moderna svetovna lepota je od đavola.

“Oh,” čujem da neko tamo govori, “budi oprezan ovde, propovedniče!”

Ja kažem da su ove stvari na ovoj zemlji koje se nazivaju lepim apsolutno od đavola. Dokazaću vam to. Onda, s obzirom na ovu primedbu, pretražimo Božiju svetu Reč da vidimo je li to ispravno ili nije. A neke od vas žena žele biti tako lepe! Pogledajte odakle to dolazi. U početku ćemo naći da je Sotona bio tako lep da je prevario anđele. I on je bio najlepši anđeo od svih njih. To pokazuje da to leži u đavolu. U Mudrim izrekama je rečeno, Solomon je rekao: “Lepota je isprazna.” Tako je. Greh je lep. Sigurno jeste. Privlačan je.

Želim vas pitati i ovde vam nešto reći. Želim da primetite, u nekoliko minuta. Od svih vrsta na zemlji, ptica, životinja, nalazimo da je u životinjskom svetu, svugde osim kod ljudi, mužjak taj koji je lep a ne ženka. Zašto je tako? Pogledajte… Pogledajte jelena, lepog velikog mužjaka sa svojim rogovima i malu srnu bez rogova. Pogledajte u kokošku, malu, šarenu kokošku i velikog lepog pernatog petla. Pogledajte pticu mužjaka i pticu ženku. Pogledajte divljeg patka i ženku. Vidite? I ne postoji ni jedna vrsta u svetu, koja je stvorena, koja može prevariti i spustiti se tako nisko kao žena.

Dakle, sestro, nemoj ustati i otići. Samo pričekajte dok ne čujete kraj Ovog. Vidite? Vidite?

Nema ničega, nema ženke osim žene koja bi mogla biti nemoralna. Vi možete nazvati ženku psa “kuja”, svinju nazvati “krmača”, ali, što se morala tiče, one imaju više morala od polovine filmskih zvezda koje su tu napolju. One ne mogu biti ništa drugo nego moralne.

A žena je bila ta koja se promenila, radi izopačenja. Tako je. Vidite gde je vodi lepota? Dakle, to je razlog zašto danas pronalazimo da je ženska lepota u porastu. Uzmite Pearl O'Brien, jeste li ikada videli njenu sliku? Navodno je bila velika američka lepotica. Nema srednjoškolke ni u jednoj školi koja je ne bi zasenila. Jeste li znali da je to trebalo biti tako? Jeste li znali da Biblija kaže da će to biti na taj način?

Znate li da je na početku pad došao po ženi? A pad… Kraj će završiti na isti način, žena će preuzeti autoritet i vladaće nad muškarcima i tako dalje. Znate li da Sveto Pismo tako kaže? [Zajednica kaže: “Amen.”-Urednik] Znate, tog dana kada ona obuče mušku odeću i ošiša svoju kosu, sve te stvari su u suprotnosti s Božijom Reči. A znate li da ona predstavlja crkvu? [„Da.”] Kada posmatrate šta žene čine, videćete ono što crkva čini. To je upravo tako. Dakle, sada, to je toliko istinito koliko je Božija Reč istinita.

Niti jedna druga ženka nije stvorena da se može spustiti nisko kao što žena može. A ipak, kroz to, stvorena je izvan…

Ona nije bila u originalnom stvaranju. Sve ostale ženke su u originalnom stvaranju: ptica, mužjak i ženka, životinje, mužjaci i ženke. No u ljudskom životu Bog je stvorio samo čoveka i On je uzeo od njega. A žena je nusproizvod muškarca jer Bog nije uveo tako nešto. Istražite Sveto Pismo. Tačno tako. Bog, ne gospodine, u Svom originalnom stvaranju. Ona je bila stavljena tamo napolju.

Ali ako ona može sebe držati ispravno, koliko veću nagradu ona ima od muškarca. Ona je stavljena na testiranje. Kroz nju je došla smrt. Ona je kriva za svu smrt. Ali tada se Bog osvrnuo i upotrebio jednu da donese Život nazad; doveo je Svoga Sina kroz jednu poslušnu ženu. Ali loša žena je nešto najgore što postoji; ne postoji ništa što može biti tako nisko.

Kajin, Sotonin sin, je mislio da Bog prihvata lepotu. I danas to misli. Kajin je bio Sotonin sin. “Oh, sad!” kažete. Nećemo ići o tome u detalje, ali samo mi dopustite da vam to rešim. Biblija je rekla da je on „od Zloga”. Dakle, to je time rešeno. U redu. Dakle, on je bio Sotonin sin. I on je mislio da je donošenje na oltar i ukrašavanje oltara za proslavljanje ono što bi Bog poštovao.

Oni misle, danas misle istu stvar. Sigurno. Ovo: „Mi gradimo veliku zgradu. Imaćemo velike denominacije. Načinićemo najveću zgradu i najfinije odevene ljude i najkulturnije sveštenike.” Ponekad je Bog deset miliona milja od toga. Tako je. Ipak, to je crkva.

Dakle, ako Bog samo poštuje proslavljanje, iskrenost, žrtvu, Kajin je bio pravedan koliko i Avelj. Ali to je bilo po otkrivenju, da je on shvatio da to nisu bile jabuke koje su njegovi roditelji jeli.

Nešto ću reći ovde što neće zvučati dobro za propovednika, ali uprkos tome, reći ću to. Čujem ove druge kako kažu stvari, da se malo šalim. Ja to ne mislim. Ipak, rekao sam ovo: “Ako je jedenje jabuke uzrokovalo da žene shvate da su gole, bolje bi nam bilo da ponovo podelimo jabuke.” Vidite? Vidite? Uh-huh. Oprostite mi za ovo, ali samo da se to promeni. Ja sam vas ovde zbunio i govorim o ženama i tako dalje. Ja-ja-ja želim da se na trenutak opustite za ono sledeće što dolazi. Primetite sada. To nisu bile jabuke. Mi to znamo.

U ovim danima crkva je sa svojim dostignućima postala jednaka svim drugim dostignućima koje je čovek načinio, postaje naučna. Oni pokušavaju načiniti naučnu crkvu, s privlačnim slikama i velikim zvonicima. A to je loše što su pentakostalci ušli u tu rutinu. Bolje bi vam bilo s dairama dole na uglu i Duhom Božijim oko vas. Ali vi se pokušavate upoređivati s ostalima jer ste se denominirali. To je ono što je to učinilo. Vidite? Crkva pokušava biti naučna.

I zapamtite, kako čovek postiže napredak u nauci, on svakim danom ubija sebe. Kada je izumeo barut, pogledajte šta je to učinilo. Kada je izumeo automobil, ubijeno je više nego što je to barut učinio. Sada je sebi nabavio atomsku bombu. Pitam se šta će učiniti s tim? Tačno.

A isto tako i crkva pokušava to postići pomoću nauke, po planu koji je napravio čovek, to vas vodi dalje od Boga i u smrt, više nego što je to bilo na početku. Tako je. Nemojte izabrati svoju crkvu na isti način na koji ste izabrali svoju ženu. Vidite? Čudo je šta je nauka učinila za nju, ali bolje vam je da se držite daleko od svoje crkve što se toga tiče; napravio je šminku, pudere i sve ove druge stvari. Izaberite prema karakteru Njegove Reči.

Sada usporedimo današnju prirodnu nevestu s takozvanom današnjom crkvenom nevestom. Uporedimo ženu koja će se danas venčati.

Dakle, samo pogledajte šta je nauka učinila za nju. Ona izlazi, prvo, sa svojom odsečenom kosom, s jednom od onih Jacqueline Kennedy frizura, vidite, ili nešto poput toga. A vi znate šta je Biblija rekla? Biblija zapravo daje muškarcu, ako on to želi, pravo da je otpusti razvodom, ako ona to učini. “Ona žena koja šiša svoju kosu je nečasna.” Biblija je tako rekla. Tačno. Niste to znali? Huh? O, da! Previše vam propovedam u Kaliforniji da to ne biste znali. Tako je. Oh, da! Od kakve mi je to koristi? One to svejedno čine. Vi ne možete uzeti prase i promeniti mu ime, učiniti ga jagnjetom. Primetite.

Mrzećete me nakon ovoga, ali znaćete Istinu. Vidite?

Pogledajte. Uporedimo to. Evo je kako dolazi s puno šminke, nešto što ona nije, moderna nevesta. Možda bi pobegao od nje da ona umije svoje lice. Na smrt bi vas preplašila da skinete sve to s nje. A tako je crkva s velikim, ofarbanim pročeljem, kompletnim teološkim Max Factorom. Uh-huh. Obe na sebi imaju lepo, lažno lice, lepotu koju je načinio čovek a ne lepotu koju je načinio Bog. Gotovo da ni u jednoj nema karaktera.

Primetite, dovoljno da zavede, baš kao Sotona, sada uporedite modernu nevestu s njom: nosi kratke pantalone, nosi šminku, šiša svoju kosu, nosi odeću u kojoj izgleda kao muškarac i sluša pastora koji joj je rekao da je to u redu. On je prevarant. On će trpeti za to u oblastima sa one strane. Tako je. Čini to da zavede, da bude nešto što ona nije.

To je način na koji crkva deluje, dovodeći velike DD, Dr.sc, LL.D. Tako kažete: “Naš pastor je ovo, ono ili nešto drugo,” a možda ne zna više o Bogu nego bušman o Egipatskoj noći. Tako je. Tačno. Neko tamo teološko seminarsko iskustvo, a ne znaju ništa više o Bogu od ičega.

Moderna crkva i njihova teološka šminka, sa svojim ženama čija je slava potpuno obrijana, sa svojim Rikijem i pastorom koga imaju, poput Jezavelje ako je ikad postojala. Ošišana kosa, kratke pantalone, šminke, sve sređeno po teološkom ukusu, to je način na koji crkva stoji. Tačno. Ali njen duhovni karakter je daleko od toga da bude domaćica koju Isus Hrist dolazi da uzme.

Ako bi bilo koji hrišćanin oženio takvu ženu, to pokazuje da je otpao od milosti. Njegov ukus za Boga i njegov ukus za dom daleko je od onog što bi dom trebao biti kada je izabrao takvu ženu. Ne, gospodine. Ona sigurno ne bi odgovarala ukusu jednog hrišćanina. Njen duhovni karakter je najniže pao, mrtav je, u denominacijskoj lepoti i požudi sveta.

To je tačno gde crkva stoji danas, svoj karakter koji je oblikovala Reč prodala je Sotoni za naučnu religiju koju je načinio čovek. Iako je imala pravo, kao Božija Crkva, da ostane s Božijom Reči te da ima Duha Svetoga koji deluje unutar, ujedinjuje Telo zajedno s Rečju i Božijom ljubavi. Umesto toga, ona je rasprodala svoja prvorodstva kao Ezav i uzela je denominaciju koja joj dopušta da čini šta god poželi, tako je, samo da bi bila popularna kao svoja majka koja je to učinila u Nikejskom Rimu. Božija Reč!

Oh, kako je to ušlo u našu pentakostalnu oblast! To je previše loše, ali to je učinjeno.

Primetite, samo trenutak, časnu sestru u katoličkoj crkvi. Ta žena, da postane časna sestra i uzme taj poslednji veo, apsolutno je prodana toj crkvi. Ona je (duša, telo i duh) vlasništvo te crkve. Ona nema svoj vlastiti um. Ne može imati, kada uzme taj poslednji veo, ni svoj vlastiti um, ni svoju vlastitu volju. Vidite ovde, da im Sotona predstavi svoju laž da izgleda kao istina.

Istinska Hristova Crkva, Nevesta, je tako prodana Njemu i Njegovoj obećanoj Reči da je sam um koji je u Hristu u vama. Kakva razlika!

I danas nalazimo da je moderna crkva, moderna svetska crkva. Moderna svetska crkva a isto tako i duhovna Crkva su trudne kako bi rodile sinove.

Jednoj od njih biće dano denominacijsko rođenje, u jednom od ovih dana, na Svetskom koncilu crkava, koji će svetu doneti antihrista kroz denominaciju. To je upravo Istina. Možda neću doživeti da to vidim. Verujem da hoću. Ali, vi mladi ljudi, setite se da ste čuli propovednika koji to kaže. Na kraju će to završiti. I to je znak zveri, kada ona formira taj Svetski koncil crkava. I ona će roditi svoga sina, antihrista.

Druga je začela Božijom Rečju i rodiće Telo, završeno Telo Isusa Hrista što je Nevesta. Telo Hristovo još nije dovršeno. Koliko vas to zna? Muž i žena su jedno. A Hrist je jedno Telo, Reč. Nevesta će morati biti preostali deo tog Tela. A dvoje, zajedno, čine opet jedno Telo. Kao što je Adam bio na početku: čovek, njegova žena, su jedno. Dakle, Ona, istinska Nevesta je prodana Njemu da ne koristi Svoj vlastiti um. Njegov um je, dakako, Njegova volja, a Njegova volja je Njegova Reč.

Dakle, pogledajte na takozvanu nevestu koju je izabrao čovek i uporedite duhovnu prema prirodnoj danas, modernu Jezavelju opčinjenu svojim Ahabom, Max Factor lepotama, svačim. Pogledajte crkvu, isto, nego bludnica Reči živoga Boga; velike denominacije, velike zgrade, veliki novac, velika plata, sve prodano. Muškarci stoje za propovedaonicom potvrđujući da je sve to u redu i dopuštaju im da prođu s tim. Jednostavno obmana, to je sve. Zaista slepo laodikejsko crkveno doba, upravo tačno ono šta bi Biblija rekla. “Govori: 'Bogata sam. Postavljena sam kao kraljica. Ne trebam ništa.' A ne znaš da si siromašna, jadna, slepa, bedna i gola: i ne znaš to.” Ako to nije OVAKO GOVORI GOSPOD, Otkrivenje 3, onda To nikad nisam pročitao. To je ono što ona jeste, a ne zna to! Razmislite o tome.

Ako bi rekli čoveku ili ženi na ulici, koji su potpuno goli, a vi im rekli da su goli, a oni vam kažu: „Gledajte svoja posla,” pa, tu negde postoji mentalni nedostatak. Tu je nešto krenulo pogrešno u njihovom umu.

I kada možete čitati Reč Božiju, kako bi ljudi trebali činiti i o ovom krštenju Duhom Svetim koje imamo danas; a ljudi, pa, oni vas gledaju kao da ste ludi. Recite im: “Vi morate… Oni moraju biti nanovo rođeni. Moraju verovati Bibliji.”

Oni kažu: „To je bila jevrejska priča pre mnogo godina. Naša crkva ima put.” Bedna, jadna, slepa, gola, a to ni ne zna. Kakva.. A Biblija je rekla da je to stanje u koje će oni doći.

Kako bi ikad pravi prorok propustio da to vidi? Ne znam.

Doneseno ravno u naše crkve svuda. Samo pogledajte u to, baš u modernom trendu. Stara kurva i kćeri Otkrivenja 17 koje siromašnima, slepima, jadnim ljudima daju svoju doktrinu suprotnu Božijoj Reči. “A nalaze u njoj duše robova, i muškarce i žene od-od svuda.” Umesto da privuče ljude…

Hrist potvrđuje Svoju Reč koja privlači ljude. On ne privlači ljude u crkvama koji su privučeni velikim denominacijama i velikim delima, ogromnim scenama i ukrasnim stvarima. Ali Reč Božija privlači Nevestu Hristovu.

Primetite sada. Zanimljivo je primetiti kako crkva pokušava privući pažnju ljudi lepim odorama i odevenim horovima, i kratko ošišanim ženama te našminkanim licima. I oni misle... I to da pevaju kao anđeli. Lažu poput đavola, i jurcaju celu noć na ples, a nimalo ne razmišljaju o tome. I to je ono što oni misle: “To je u redu. To je lepo.” Ali, vidite, to je lažno načinjeno. To nije Reč Božija.

U isto vreme, istinska Nevesta privlači pažnju Boga držanjem Njegove Reči. Primetite sada. Sada primetimo Hrista.

Kažete: “Pa, sada, pričekajte minut, šta je s ovom lepotom o kojoj govoriš?”

Biblija je rekla, u Isaiji 53:2, da, kada je Isus došao: “Nije imao lepote da bismo Ga poželeli.” Je li to tačno? [Zajednica kaže: „Amen.”-Urednik] Nema lepote. Kada bi On došao u svetovnoj lepoti, kao što je Sotona danas, ljudi bi odjurili Njemu i prihvatili Ga onako kako čine u današnjoj crkvi. Oni bi Mu verovali, primili Ga kao što to čine danas Sotoni. Dakako da bi. Ali On nije došao u takvoj lepoti, već On uvek dolazi u lepoti karaktera. Tamo, Hrist nije bio lep, velik, snažan, jak Čovek. Bog ne bira takve.

Sećam se jednom kada je prorok otišao da-da izabere kralja, izdvoji kralja od sinova Jišajevih, da zauzme mesto jednog drugog kralja, Saula. I tako ga je Jišaj izveo, svog sjajnog, velikog, dobrog dečka. Rekao je: “Kruna će dobro izgledati na njegovoj glavi.”

Prorok je otišao da izlije ulje na njega. Rekao je: „Bog ga je odbacio.” I On je odbacio svakoga od njih dok nije došao do jednog malog, rumenog momka pognutih ramena. I izlio je ulje na njega, i rekao: “Bog je njega izabrao.” Vidite? Mi biramo po izgledu. Bog bira po karakteru.

Karakter; nikada nije bilo karaktera poput Isusa Hrista. On živi u vama i očituje Njega. Mi vidimo da je to istina. Nije to svetovna lepota na Njemu koja privlači Njegovu Nevestu. To je Njegov karakter, karakter Crkve koji Isus gleda; a ne to gde su velike zgrade, gde su velike denominacije, gde je veliko članstvo. On je obećao da će se sastati s dvojicom ili trojicom gde god su zajedno okupljeni. Zaista. To je mesto gde istinski vernik polaže svoje nade, da je na toj Božijoj Reči koje je potvrđeno u Istini. Izaberite prema karakteru Njegove Reči, a ne grupu koja voli svetovno. Oni to mrze.

Nije ni čudo da se ona razvela od Njega, jer ona je propustila Njegovo otkrivenje i ona ga nema. On ne mari za nju, kako se ona ponaša i deluje i koliko ima ovih svetskih stvari.

On gleda na njen karakter, karakter Hrista. Dakle, sada samo trenutak. To je to. On bira Nevestu da odražava Njegov karakter, što su moderne crkve danas sigurno promašile Njegov program milion milja jer one poriču da je Ovo Istina. Pa kako bi to moglo biti? Dakle, On gleda na dan u kojem će ta Nevesta biti oblikovana, Jevrejima 13:8, tačno onako kako je To bilo, kako je On bio. To mora biti isto Njegovo Telo, iste kosti, isti Duh, sve isto, tačno tako izgrađeno i tada njih dvoje postaju jedno. Dok crkva to ne postane, oni nisu jedno. Njegov karakter, Reč za ovo doba, mora biti oblikovan. Ona mora biti oblikovana kao što je On.

Sada, dok završavam, želim reći razlog što sam govorio ove stvari, i ja ću-ja ću završiti. Neko veče, probudio sam se oko tri sata ujutro.

Uzimam bilo koga od vas da odgovori na ovo. Jesam li ikada nešto rekao u Ime Gospoda a da nije bilo ispravno? To je uvek bila tačno. [Zajednica kaže, “Amen.”-Urednik] Tako, pomozite mi, Bog zna da je istina. Ne postoji ni jedna, nigde u svetu, od hiljade stvari koje su rečene, da je On ikada promašio jednu reč od toga. Uvek se savršeno ispunilo.

Čak i kada sam bio u Phoenixu neki dan, ili je to bilo otprilike pre godinu dana, i govorio o tome u Poruci, Koje je vreme, gospodo? [Reč je o propovedi Je li ovo znak kraja, gospodine?-Prevodilac] I rekao sam vam: “Sedam anđela će se skupiti tamo,” te kako će biti otvoreni ovi Pečati i šta. A tamo je časopis Life objavio članak o tome, o ovom velikom Ognju kako se penje u vazduh, četrdeset i osam kilometara visok, četrdeset i četiri kilometara širok. Rekli su da ne mogu otkriti šta je to bilo; i još ne znaju. A ljudi koji upravo sede ovde u ovoj zgradi večeras, stajali su tamo sa mnom kada se to dogodilo, tačno onako kako je rekao. On mi je rekao stvari koje će se dogoditi, a dogodile su se tačno tako. Kako se svaki od tih Pečata otvorio i rekao tajne koje su bile skrivene kroz ta doba reformatora i tako dalje, upravo savršeno.

Kako, stajali smo na brdu, muškarci, trojica ili četvorica njih koji su sada prisutni i stoje ovde, da, više od toga. Penjali smo se na brdo, a Sveti Duh je rekao: “Uzmi taj kamen.” Bili smo u lovu. Rekao je: “Baci ga gore u vazduh i reci 'TAKO GOVORI GOSPOD'.” Učinio sam to. Odozdo je došlo malo strujanje vetra. Rekao sam: “U roku od dvadeset i četiri sata, videćete ruku Božiju.” Muškarcima koji sede ovde i prisutni su sada.

Sledećeg dana, oko deset sati, stojeći tamo, rekao sam: “Pripremite se. Idite tamo pod auto,” jedan stari automobil. Rekao sam: “Nešto će se dogoditi.” Bilo je vedro nebo, pravo gore u velikom kanjonu. Dole je došao kovitlajuća Vatra s neba, i zatutnjilo je jako glasno, tako udaralo o stene. Ja-ja sam stajao tačno ispod Toga. Skinuo sam šešir, uhvatio se za glavu. To je došlo oko tri stope ili četiri stope iznad mene i tako urezalo pravi jarak oko te stene i zatutnjalo. I vratio se u vazduh i opet se vitlao te silazio dole tri puta; čak je odsekao vrhove grmlja mesquite u krugu od sto osamdeset metara. Čujete li ih, te momke kako kažu: „Amen?” Oni su bili tamo kada se to dogodilo, vidite, a učinilo je tri udara.

Kada su se izvukli od ispod automobila i sve, vratili su se preko i rekli: “Da te to udarilo, ne bi ostala ni masna mrlja.”

Rekao sam: “To je bio-To je bio On. On mi je govorio.” Bog govori u vihoru. Vidite? I tamo je bio taj isti Vatreni Stub koji vidite na slici, koja stoji tamo.

A kada je To otišlo gore, rekli su: “Šta je to?”

Rekao sam: “Sud udara Zapadnu obalu.”

Sledećeg dana, Aljaska je gotovo potonula. Vidite? To je udarilo jednom, tamo, prvi udar.

Tamo, vi morate učiniti nešto, da simbolizujete to. Kao čovek koji je stavio malo soli u ćup te ga bacio u vodu i rekao: “OVAKO GOVORI GOSPOD, neka bude slatka voda.” I još jednom, Isus je uzeo vodu i izlio je u krčag i-i načinio vino od toga.

Morate imati nešto da simbolizuje. To je ono što je to bilo, što je otišlo gore u vazduh i došlo dole. Počelo je s tim malim vihorom. Unutar dvadeset četiri sata, To je uzdrmalo tu planinu sve dok nije urezalo brazdu oko nje.

Propovednik gospodin Blair koji sedi ovde, gledam pravo u njega sada, on je bio tamo gore i pokupio je neke komade toga i tako dalje. Ovde je Terry Sothmann, i oni stoje tu, i Billy Paul. A i braća, neki od mnogih ovih ostalih koji sede ovde, koji su bili baš tamo da vide šta se dogodilo kada je To rascepilo to.

To nije bajka. To je istina. Nije to bilo nazad u biblijskim danima. To je sada. Vidite? [Zajednica kaže: “Amen.”-Urednik] To je isti Bog koji mi je uvek pokazao ove stvari, a one su se dogodile tačno svako slovo. Nijednom nisu izneverile. Sada se hvalim Njime.

Pre nekoliko nedelja, bio sam u viziji. I stajao sam na uzvišenom mestu te sam video prikaz Crkve. A primetio sam, da dolazi iz moje… Stajao sam više ovako, okrenut prema zapadu. I ovuda je došla lepa grupa žena, stvarno lepo obučene, s dugom sređenom kosom na leđima, rukavima i urednim suknjama dole. A sve su one marširale u ritmu poput “Napred, hrišćanski vojnici, marširajući kao da je rat, s krstom Isusa Hrista koji ide na čelu”. I dok su prolazile, ja sam stajao, a tamo je bilo Nešto, neki Duh, bio je to Bog i rekao je: “Tamo je Nevesta.” I ja sam gledao i moje srce je bilo sretno. I Ona je otišla na taj način i prošla je okolo iza mene.

Nakon nekog vremena, kada se ona vratila ovuda, rekao je: “Sada će doći moderna crkva na pregled.” I tu se pojavila azijska crkva. Nikada nisam video tako prljavu grupu.

Pojavile su se ovde i druge crkve raznih nacija. Izgledale su užasno.

A ja-ja ovo govorim jer sam dužan reći istinu pred Bogom. A u međuvremenu je rekao: “Sada dolazi američka crkva da bude pregledana.” Ako sam ikada video gomilu đavola, onda je to bilo to. Te žene su bile skinute gole s nekom starom stvari, sivom kao boja slonove kože. I one su to držale ispred sebe bez imalo gornjeg dela na tome. I one su činile ovakve stvari, što su, ti-ti plesovi koje ta deca plešu ovde, taj tvist i stvari i takva vrsta muzike je svirala. A kada sam video Mis SAD-a kako dolazi gore, zamalo sam se onesvestio.

Dakle, ovo je TAKO GOVORI GOSPOD. Vi mi verujete da sam Njegov sluga. Verujte mi sada. To ne bih rekao ni za šta na svetu. Nema dovoljno novca na svetu da za njega to kažem a da nije istina.

A kada je ona došla, to je bila stvar najnemoralnijeg izgleda koju sam ikada video. Pomislio sam: “Bože, trudili smo se tako marljivo, propovednici i mi braća, da bi pribavili Tebi Nevestu i to je najbolje što smo mogli učiniti.” Ona se uvijala, držeći to ispred sebe, nalik ovim „hula” suknjama, držeći to ispred svojih delova, svog donjeg dela, ovako, plešući i uvijajući se kao što to ova deca čine na-na tim vulgarnim predstavama koje imaju, uvijajući se. To je bila Miss hrišćanstva Amerike.

Neka mi pomogne, pomoću Božijom, tako to izgleda pred Njegovim licem. Ja-ja upravo... Počinjem… Mogao sam se onesvestiti. Pomislio sam: “Svi pokušaji, i propovedanja, i uveravanja?” Svaka od njih s kratkom kosom, a uvijale su se i loše ponašale, držeći to ispred. One su došlo okolo tamo gde sam stajao s ovim natprirodnim Bićem. Nisam Ga mogao videti. Čuo bih Ga kako mi govori; bio je upravo oko mene. Ali kada su se one okrenule tim putem, držale su to. I samo su se uvijale i smejale i išle dalje, ponašajući se tako loše, držeći to ispred sebe.

Dakle, stojim tamo u Njegovoj prisutnosti i Njegov sluga. “I sve što sam pokušao, je li to najbolje što sam mogao učiniti?” Pomislio sam: “Bože, kakva mi je korist od toga? Kakva korist od toga? Sva plakanja, i preklinjanja, i uveravanja, i veliki znaci, i čuda, i čudesa koja si Ti pokazao. I kako sam stajao tamo te išao kući i plakao nakon propovedanja radi njih i stvari, a kakva mi je korist od toga? A onda moram predstaviti tako nešto Tebi za Nevestu?”

I dok sam stajao, gledajući, ona je prolazila. A možete zamisliti njen zadnji deo tela, bez ičega, držeći to ispred sebe dok je hodala plešući tako taj tvist, bacajući tako svoje udove. A ona, oh, to je bilo vulgarno koliko se ona loše ponašala dok se njeno telo tako treslo. Dakle, ja...

Kažete: “Šta to znači, brate Branhame?” Ne znam. Samo vam govorim ono što sam video.

A kada je tako prolazila, pogledao sam u nju. Oh, baš mi je bilo loše. Samo sam se okrenuo. Pomislio sam: “Bože, ja sam osuđen. Tu-nema potrebe da pokušavam sada bilo šta. Možda je najbolje da odustanem.”

Gospođo Carl Williams, ako sedite ovde, pa taj san o kojem ste mi pre govorili, koji ste imali pre neko veče, koji vas je mučio, eto ga. Upravljač mi je uzet iz ruke.

Zatim sam samo pomislio: “Možda je najbolje da to zaboravim.” Nestao sam.

Zatim, odjednom, čuo sam da To ponovo dolazi. I pojavila se na ovoj strani, ista Nevesta koja je otišla okolo ovim putem. Opet su došle male dame, a svaka od njih je bila odevena u svoju narodnu odeću, odakle su dolazile, kao Švajcarka, Nemačka i tako dalje, svaka je nosila takvu odeću, sve s dugom kosom, baš tačno kao i ona na početku. I dolazile su tu hodajući. „Napred, hrišćanski vojnici, marširajući kao da je rat.” A kada su one prošle pregled, stale su gde smo mi stajali, i samo odjednom, svaki pogled se okrenuo u tom smeru. A onda su se okrenule i otišle marširajući.

I jednostavno su tako počele da idu pravo gore u nebo. Ove druge su se popele do ruba brega i tako se spustile.

Ove su počele da marširaju ravno gore u nebo. A kada su krenule da marširaju, primetio sam nekoliko malih devojaka u pozadini, činilo se kao da bi mogle biti od nekih stranih devojaka, kao iz Švedske ili Švajcarske ili od nekuda. One su počele gledati okolo i krenule su… Rekao sam: „Nemojte to činiti! Nemojte izaći iz tog koraka!” I dok sam tako vikao, izašao sam iz vizije, stojeći tako tamo sa svojom rukom gore tako. Pomislio sam, “Pa…”

To je razlog zbog kojeg sam večeras rekao ovo što imam. Želim vam postaviti pitanje. Je li kasnije nego što mislimo? Da li bi Ona već mogla biti pozvana i izabrana, zapečaćena napolju? Tamo neće biti nijedna dodana, znate. Da li bi to moglo biti moguće? Oh, da. Oh, da.

Setite se šta sam rekao neki dan na doručku. U plodnoj stanici je muški i ženski pol, i tamo je milion klica koji idu napred, milion jajašaca koja idu napred. No, samo jedan od njih živi, a ipak, svako od njih je baš isti: jedan od milion. Svaki od njih, a isto jajašce i ista vrsta klice. Jedan od njih živi. Ostali umiru.

Niko ne može reći koje je to jedno sazrelo jaje i, oh, šta je u suštini. Bog to mora odlučiti; hoće li to biti dečak ili devojčica, plavokos ili crn ili šta god će biti. Bog to odlučuje. Ne prvo koje naiđe, već prvo koje Bog odluči. Možda jedan dođe ovde gore, a jedan... Ako ste ikada primetili, u epruveti, videli ih kako dolaze zajedno. Posmatrao sam to. Bog to mora odlučiti. Prvi i svaki od njih su baš isti, ali po odabiru. Prirodno rođenje je po odabiru. Bog uzima jednog od milion.

Kada je Izrael napustio Egipat, na njihovom putu prema obećanoj zemlji bilo je oko dva miliona ljudi. Svako od njih je bio pod istim žrtvenim jagnjetom, inače ne bi živeo. Svako od njih je slušao Mojsija, proroka. Svako od njih je bio kršten u njemu, u Crvenom moru. Svaka od njih je plesala, žene sa Mirijam, gore i dole pored obale, kada je Bog uništio neprijatelja. Svako od njih je stajao sa Mojsijem i čuo ga kako peva u Duhu. Oni su, svaki, jeli manu iz pustinje koja se spustila s neba. Nova mana, svake noći, što je tip Poruke i svako od njih je jeo od toga. Ali, od dva miliona, koliko ih je uspelo? Dvoje. Jedan od milion.

Večeras je u svetu oko petsto miliona hrišćana računajući katolike i sve. Petsto miliona takozvanih vernika u svetu. Ako Uznesenje dođe večeras, to bi značilo…ako je broj jedan od milion. Ja to ne kažem. Ali ako je to bilo, u narednih dvadeset četiri sata bi nedostajalo petsto ljudi. Vi nikada ne bi ni čuli za to. Toliko će ih ionako nestati, ne mogu se čak ni pronaći.

Dakle, to bi moglo biti i dogoditi se nama, prijatelju, kao što je bilo kada je Jovan Krstitelj došao. Čak su i učenici rekli: “Zašto Sveto Pismo kaže, zašto apostoli ili proroci kažu, zašto govore da Ilija najpre mora doći i sve obnoviti?”

On je rekao: “Ja vam kažem da je Ilija već došao, a vi to niste znali.”

U jednom od ovih dana mi bi mogli biti ostavljeni sedeći ovde: “Šta je s Uznesenjem pre početka nevolja?”

“Već je došlo a vi to niste znali.”

Celo Telo je zapečaćeno i samo drži To u koraku. Ja ne kažem da je to tako. Nadam se da nije tako. Ali, prijatelju, kada to dopustimo…

Ako večeras imamo utisak u našem srcu da bismo trebali ispraviti naše živote i stvari koje smo učinili, dopustite mi da vas savetujem kao brat propovednik. Reći ću ovo po prvi put preko propovedaonice. Večeras sam Ovo rastegao više nego što sam bilo šta drugo, bilo kada, bilo kako, pred javnošću, jer sam imao veliku slobodu na ovim sastancima. Ako mi verujete da sam Božiji prorok, poslušajte ono što sam vam rekao. Ako postoji imalo osećaja u vašem srcu, idite Bogu upravo sada. Učinite to.

Stanite na trenutak, ljudi. Pogledajte vaša-vaša crkvena verovanja kojima služite. Pogledajte u vaše crkve. Je li to baš tačno s Božijom Rečju? Jeste li ispunili svaku kvalifikaciju? Kažete: “Ja sam dobar čovek.” I Nikodem je bio i svi ostali. Oni-oni su bili u redu. Vidite? To nema nikakve veze s Tim.

A žene, želim da vi pogledate u ogledalo i pogledate šta Bog zahteva da žena čini. I gledajte u Božije ogledalo, dakle ne u crkveno ogledalo, u Božije ogledalo, i proverite da li biste se u svom životu mogle kvalifikovati za duhovnu Nevestu Isusa Hrista.

Propovednici, razmislite isto. Pristajete li na kompromise da ne povredite tamo preko nečije osećaje? Da li biste to učinili da to nije bilo…a oni će vas izbaciti iz crkve? Ako se vi osećate tako, moj dragi brate, dopustite mi da vas upozorim u Ime Isusa Hrista, pobegnite od toga upravo sada.

I damo, ako se ne možete meriti sa kvalifikacijama hrišćanke, ne kao formalna hrišćanka, već u svom srcu, i vaš život je oblikovan upravo kao što ovde Božiji venčani list kaže da mora biti.

I crkveni člane, ako tvoja crkva nije takva da može ispuniti kvalifikaciju Njegove Reči, izađi iz nje i uđi u Hrista.

Ovo je ozbiljno upozorenje. Mi ne znamo u koje vreme i vi ne znate u koje vreme će ovaj grad jednog dana biti položen na dnu ovog okeana.

“Oh, Kafernaume,” rekao je Isus, “koji si se do neba uzvisio, u pakao ćeš biti strovaljen. Jer da su se u Sodomi i Gomori dogodila silna dela ostale bi do ovoga dana.” A Sodoma i Gomora leže na dnu Mrtvog mora. I Kafernaum je na dnu mora.

Ti grade, koji tvrdiš da si grad anđela, koji si uzvisio sebe u nebo i poslao sve prljave, nemoralne moderne stvari i stvari, čak do stranih zemalja koje dolaze ovde da pokupe našu prljavštinu i šalju to daleko, svojim lepim crkvama i zvonicima i tako dalje, to je način na koji deluješ. Zapamti, jednog ćeš dana biti položen na dno mora, tvoje veliko saće ispod tebe upravo sada. Božiji gnev je buknuo upravo ispod tebe. Koliko dugo će On držati ovaj sprud koji visi preko toga? Kada će taj okean tamo, milju dubok, gurnuti to unutra, skroz nazad do Saltonskog mora. To će biti gore nego poslednji dan Pompeje. Pokaj se, Los Anđelese.

Pokajte se ostali i okrenite se prema Bogu. Čas Njegovog gneva je na zemlji. Bežite dok još ima vremena da pobegnete i dođite u Hrista.

Pomolimo se.

Dragi Bože, dok se moj duh trese, u mom srcu teku suze upozorenja. Ispuni, o Gospode, da muškarci i žene ne misle o tome šta sam rekao kao da je šala, a crkveni ljudi ne misle o tome kao o nečemu što je predrasuda ili da je protiv njih. Neka bi oni videli, Gospode, da je to u ljubavi.

Ti si mi svedok, Svemogući Bože, da sam išao gore-dole ovom obalom, iz godine u godinu, navešćujući Tvoju Reč. Svedok si mi, Bože, ukoliko bi se to dogodilo večeras, da sam govorio Istinu. Ti znaš da ova vizija Neveste je Istina. Uzeo sam prema tome Tvoje Ime i rekao da je to TAKO GOVORI GOSPOD. Smatram da sam svestan, Gospode, onog što činim.

Zato, molim Te, Gospode, u Isusovo Ime, neka ljudi protresu sebe večeras i pobegnu od srdžbe koja će doći jer Ikabod piše nad vratima i nad narodima. Crna oznaka je došla preko toga. Duh Božiji je ožalošćen i udaljio se od toga, a oni su izmereni na vagi i nađeni nedovoljnim. Gozba kralja Navuhodonosora se ponovila s pijankama i napola odevenim devojkama koje se nazivaju hrišćankama.

O Nebeski Bože, smiluj se nad grešnim svetom i grešnim narodom, Gospode, kao što smo mi večeras. Gospode, ja pokušavam stajati u procepu i tražiti Božansko milosrđe da Ti govoriš ovoj grupi večeras te probudiš pažnju Svoje Neveste, Gospode, da ne marširaju po znaku nekog crkvenog verovanja već po zvuku Evanđelja Gospoda Isusa Hrista. Daruj to, Gospode. Neka bi spoznali ove noći da si Ti Bog i da je Tvoja Reč Istina. Dok ih iskreno, pred licem ovog naroda, pozivamo na upozorenje Tvoje Reči.

U Ime Isusa Hrista, ja molim za njih, Gospode. Oni su videli Tebe, izvan svake sumnje, kako se krećeš preko mnoštva i govoriš im ono što im je u srcu. A Ti znaš, Gospode, da, upravo sada, šta se događa. Ti znaš da je to Istina, o Bože. I molim Te, u Isusovo Ime, neka Duh Sveti opet posreduje, Gospode, i izvuče iz ovog slušateljstva, Gospode, one koji su zapisani u Jagnjetovu Knjigu Života. Daruj to, o Gospode. Ja molim svim svojim srcem.

Ovi ljudi, naravno, Gospode, dali bi mi poslednji novčić koji imaju da podrže Poruku. Oni bi učinili sve što mogu. Ali, o Bože, kada je reč o suočavanju s Tim i ulaženju u To, ja molim Bože, da ovo bude veče u kojoj ćeš ih Ti nagraditi i izliti Svoga Duha Svetoga na ovu konvenciju. I neka se tu ne šali ili skače okolo, već plače, i nariče, i kaje, drži za rogove oltara, dok gledamo sud koji hukće ispod nas, večeras. Ispuni to, Bože. Molim u iskrenosti koliko god znam u Ime Isusa Hrista.

Moj brate, sestro, ja-ja ne znam više šta da kažem, ako sam našao milost u vašim očima, po sili Božijoj, ako mi verujete da sam Njegov prorok. Ovo je prvi put da sam ovo rekao u javnosti. Ali osećam nekakvo neobično upozorenje. Nisam sklon tome. Vi znate da nisam. Ne ponašam se ovako. Oklevao sam da govorim ovu Poruku i izgovorim te stvari. Pobegao sam sa strane i sve drugo da ne učinim to. Ali to je rečeno i to će stajati na Dan Suda kao svedočanstvo da sam rekao Istinu. To je TAKO GOVORI GOSPOD!...?...

O, pentakostalci, trčite da sačuvate svoj život. Bežite do rogova oltara i plačite pre nego što bude prekasno, jer će doći čas kad bi mogli plakati, ali to neće biti ni od kakve koristi. Jer Ezav je nastojao da pronađe mesto svog prvorodstva i nije ga mogao pronaći. Predajem te, oh, Kalifornijo. Oh, konvencijo Punog Evanđelja poslovnih ljudi koju volim, koju sam ostavio te se vezao svim svojim srcem, ja te večeras predajem Isusu Hristu. Bežite k Njemu! Nemojte nikad dopustiti da vas đavo ohladi od Ovoga. Ostanite pravo u Tome dok se, svako, ne ispuni Duhom Svetim, toliko da će vas uvesti u ovu Reč, da će učiniti vas žene ispravnima, da će učiniti vas muškarce ispravnim. Ako biste rekli da imate Duha Svetoga, a ne ispunjavate Reč, onda je to neki drugi duh u vama. Božiji Duh je u Njegovoj Reči, mesijanskoj, pomazanoj Reči. Nevesta mora biti Mesija-nka, pomazana Reč.

Ustanimo na noge u Ime Isusa Hrista. Ako više nikad ne čujete moj glas ponovo... Ali, ako bude Božija volja, ja krećem za Afriku za nekoliko sati. Možda se nikad ne vratim. Ne znam. Ali vam kažem, svim svojim srcem, da sam vam govorio Istinu. Nisam propustio navestiti vam sve što mi je Bog rekao da kažem. I To sam rekao u Ime Gospoda.

Ovo je važan trenutak. Ne znam kako da to izrazim. Pokušao sam napustiti propovedaonicu tri ili četiri puta i nisam to mogao učiniti. Ovo je ozbiljan čas. Nemojte ga nikada zaboraviti. Ovo je vreme u kojem Bog možda šalje Svoj poslednji poziv. Ne znam. Jednog dana On će poslati svoj poslednji poziv. Kada? Ne znam. Ali kažem vam, u skladu s tom vizijom, čini se da je ta Nevesta gotovo dovršena.

Pogledajte formalne crkve kako dolaze. Kada je uspavana devica došla po ulje, nije Ga dobila. Nevesta je otišla unutra. Uznesenje se dogodilo. „Dok su one otišle da kupe Ulje, Zaručnik je došao.”

Spavate li? Probudite se, brzo, i dođite k sebi. I pomolimo se, svako, kao da umiremo u ovom trenutku, u Ime Gospoda. Neka svako moli na svoj način.

Svemogući Bože, smiluj nam se. Gospode, smiluj se meni. Smiluj se na sve nas. Od kakve je to koristi, bez obzira šta radimo, ako ne uspemo u ovim stvarima? Stojim i molim za milost, o Bože, pre nego što ovaj veliki grad potone ispod mora i Božiji sud pređe ovu obalu. Ja molim, Bože, da Ti pozoveš Svoju Nevestu. Predajem Ti ih sada, u Ime Isusa Hrista.