KAKO MOGU POBEDITI

Pognimo naše glave za molitvu.

Naš Oče, zahvaljujemo Ti ovoga jutra za ovo veliko vreme ponovnog okupljanja i otvaranja Reči Gospodnje koja leži ispred nas. I sa molitvom sada, da Sveti Duh uzme ono što je Bog i preda nam to, da bismo mogli napustiti ovo mesto slavljenja danas sa veselim srcima punim radosti. Vidimo Tvoju veliku silu oslobođenja, kako ona oslobađa zarobljenike i daje im slobodu i obznanjuje nam “stvari koje su se dogodile, koje su sada, i koje će doći.” I mi Tebi upravo zahvaljujemo za ove stvari.

Molimo da nas Ti blagosloviš dok sada zajedno proučavamo Tvoju Reč. I kada napustimo ovo mesto, neka u našim srcima bude rečeno, dok idemo zajedno putem, “Naša srca su gorela u nama dok nam je On, Sveti Duh, govorio dok smo bili na putu.”

Blagoslovi danas svakog propovednika bilo gde da se nalaze, Tvoje sluge koje zastupaju Ovo, Tvoju Istinu. Odgovori na njihove molitve za bolesne. Izleči bolesna tela onih koji pate.

Gospode, mi Te molimo da izađeš među ljude i da tamo napolju pronađeš predodređeno seme, Gospode, i da ih na neki način dovedeš da bi Svetlost pala na njihovu stazu, Gospode. Jer mi verujemo da vreme izmiče, sunce brzo zalazi na Zapadu, onda će uskoro doći vreme kada više neće biti vremena. Vreme i večnost će se sjediniti kada se Bog i Njegov narod stope zajedno. I mi molimo, Bože, da u to vreme budemo ubrojeni među one koji će biti ujedinjeni u Hristu, koji se zovu Njegova Nevesta.

Pomozi nam danas dok se pripremamo, ne znajući šta će doneti sutrašnjica, ali mi smo spremni da primimo sve, Gospode. Dokle god znamo da Ti to imaš za nas. Spremni smo da to primimo. Mi tražimo ove blagoslove za Božiju slavu u Ime Isusa Hrista. Amen.

Možete sesti.

Sigurno sam bio srećan ovoga jutra kada sam ušao unutra i video da su se ljudi okupili za službu Gospodnju. I mi dajemo najavu za večeras. Večeras će biti služba isceljenja. Večeras ćemo se moliti za bolesne. Upravo sam pre nekoliko trenutaka…

Kada sam ušao unutra, Bili, moj sin, mi je rekao, “Ovde je jedan gospodin koji je upravo siromašan čovek koji je došao kolima izdaleka.” I rekao je: “Smestio sam ga u sobu, tata.”

Prošle noći sam došao kasno i nisam stigao da mnogo proučim predmet Nedeljne škole o kojem nameravam da govorim ovoga jutra. Tako uzeo sam neke male beleške o onome što sam čuo da je neki brat rekao, i iz toga sam uzeo temu za lekciju Nedeljne škole ovoga jutra; i dok se pripremamo, spremamo za večernju službu.

I Bili je rekao, “Tamo je jedan čovek koji je bolestan.” Rekao je: “Želeo bih da uđeš unutra i da ga vidiš.” Tako, ja sam odmah ušao u sobu. I brat otprilike mojih godina i njegova žena su sedeli tamo. I Sveti Duh je došao odmah među nas u sobu.

Zamislite samo, upravo sam pominjao isceliteljsku službu, i tamo je bio On. Vidite? I On je rekao ovome bratu sve o onome što je on činio, i šta je prouzrokovalo njegovu nevolju, i odakle je došao, i sve o njemu. I tamo je bila velika tamna senka u sobi. Onda je ta senka postajala sve svetlija, svetlija i svetlija, onda je Sveti Duh nadvladao.

Sada, mislim da je čovek sada ovde…negde nazad. On i njegova žena možda ne mogu ući u zgradu, ali su rekli da su nameravali da, svakako, ostanu na službama. Oni dolaze tamo iz okoline, blizu Yakima, Washington, i dovezli su se kolima ovde. I on je propovednik Evanđelja.

Ali samo da vidite Božiju milost tamo. Gde, čovek je bio u jednoj bolnici i pod tretmanima i svakakvim stvarima. Sveti Duh je otkrio sve ovo! Kada su doktori davali sve od sebe, možda, da spasu čoveka, ali to je zahtevalo taj mali dodir Božiji da promeni situaciju. Šok terapija je u redu, ali to je radije kao ono što mi nazivamo “pucanj u tami,” znate. To vam pogoršava stanje, razumete, jer možete zaboraviti sve što ste ikada znali, kada oni u vas stave taj lek. Ali Gospod Bog, kako je On veličanstven i milostiv! I pre nego što sam uopšte ponudio reč molitve za njega, on je već to preboleo. Vidite? Potrebno je samo nešto od Boga, izvesni dodir da učini tu stvar.

Ja ne bih trebao da kažem ovo. Da. Pogledao sam preko i sada vidim tog čoveka. Pa, nisam znao da li ćete uspeti danas ili ne.

Ja sam boravio ove nedelje tamo dole u mom kraju. Volim moje prijatelje tamo dole. To je mali godišnji odmor pre ovih velikih skupova, razumete. I ja dolazim kući da idem tamo dole i idem u lov na veverice sa tom braćom. I te porodice sa kojima ja tamo boravim su zaista divni ljudi. A taj čovek, pravi brat, prijatelji, zaista.

I jedan od njih je veliki ljubitelj lovačkih pasa. I on tamo ima pun tor lovačkih pasa. I tamo sam video najlepšeg malog lovačkog psa, malog prijatelja, on je bio ono kako ja kažem “pola psa visok i dva psa dugačak,” znate, oni su trčali tamo oko kuće. Pomislio sam, “O, zar ne bi Joe voleo da ima nešto takvo?”

I naravno napolju u Arizoni ja ga nisam mogao koristiti. On bi ušao među kaktuse, i to bi bio njegov kraj. Tako, onda sam rekao, “Ne mogu ga uzeti.” Oni ih upravo tamo nisu mogli koristiti u tom delu zemlje. Vreme, uslovi tog područja kaktusa je loše, i oni bi uginuli. I onda, istina, sa lovačkim psom tamo napolju, vuk ili nešto slično bi ga možda svakako ubio, ukoliko bi on izašao napolje.

Tako onda mi je ovaj čovek rekao, “Ti ga upravo možeš imati.” Ali ja ga nisam mogao uzeti. Ja to cenim. Došao sam da saznam, to je jedan od njegovih omiljenih pasa.

I taj čovek ima divnu malu ženu i nekoliko male dece. I prošlog dana ona je počela da izlazi sa svojim kolima unazad, a ona je imala automobil marke Oldsmobil. I mali pas otprilike samo toliko dugačak, upravo štene. I ona je prešla pravo preko njega. Tim Oldsmobilom je prešla pravo preko malog psa, preko njegovog zadnjeg dela tela ovde i prignječila ga dole, a kamenje na putu je upravo priklještilo njegov mali trbušćić ovde dole, znate. I mala žena, umesto da psa brzo odvede do veterinara… Naravno veterinar bi ga odmah uspavao i onda bi ga ubio. Razumete?

Sa mnom je bio još jedan mladi čovek. I čim je on tamo stigao, rekao je, “Da je to moj pas ja bih ga ubio, to je sve, pre nego što bih dozvolio da se tako muči.”

Rekao sam, “Dobro, nemojmo ga ubiti. Sačekajmo malo.”

Ja sam rekao da se svi udalje i otišao sam da se molim za tog psa. Mali pas me je sledio do trema. I on, da, on…Vidite? “Sve što poželite u molitvi, verujte da ste to primili; i imaćete ono što ste tražili, to će vam biti dato.” “Bilo šta!” To je naš Bog, zar nije? On je veličanstven i predivan. I mi Ga zaista volimo, ovoga jutra, i očekujemo Ga.

Prošlog dana sam video jedan stari par, majku i oca veoma finog člana ove zajednice vernika. I majka je, o, pretpostavljam da je bila blizu stote, i tata takođe. I otprilike dvanaest godina se ovaj čovek nije uopšte pomerio, samo je ležao na svojim leđima. On ne može ležati na svom boku ili nešto slično. On upravo leži tamo dvanaest godina. Star čovek. I majka je sada stara otprilike kao i on, računam, negde blizu sto godina, i sirota žena je upravo izgubila svoju mentalnu kontrolu. Ona misli da joj je neko uzeo sve što ima.

I pogledao sam…preko stola, i svi mi, mladi i stari, smo sedeli tamo. I rekao sam, “Gde mi idemo? Šta radimo?” Dama kod koje sam tada odseo, to su joj bili njena majka i otac. I rekao sam, “Ti si takođe vođena tim putem. To je sasvim tačno, svaki od nas.” Razumete?

Samo razmislite o tome samo trenutak, pre nego što počnemo sa lekcijom. To je mesto gde ste vi vođeni. Za čega se vi borite? Tako da možete živeti. Zašto vi živite? Da biste mogli umreti. Zar to ne bi bilo nešto najluđe da nismo prihvatili Božiju pripremu za Večni Život? O čemu bismo mi mogli razmišljati? Šta bi moglo biti u našem umu što bi našu pažnju odvratilo od toga ka…nečemu drugom? Šta da ste posedovali sto miliona dolara, i da ste posedovali državu Indijanu ili neku drugu državu, ili čak naciju, ili što se mene tiče, celi svet?

Ako budete živeli dovoljno dugo, vi takođe morate doći do toga. Razumete? I konstantno, dan za danom, pri svakom otkucaju srca, vi idete pravo k tome. Vidite? Nema za vas pobede. Vi ste na strani koja gubi, i vi morate izgubiti. Ali da li se sećate obećanja kada je On rekao, “Onaj koji izgubiti svoj život radi Mene, pronaći će ga.” Zato, šta bi bilo veće blago nego pronaći taj Život, čak iako zadobijete ceo svet. Ali ako pronađete Život, pronašli ste najveću stvar koja može biti nađena.

Želim da pogledam u svoju lekciju.

Upravo sam ponovo pronašao drugi trofej milosti Gospodnje. Otprilike pre nekoliko nedelja bio sam pozvan telefonom, i divan član ove crkve, ili ovog tela… Ja ovo ne želim da nazovem crkvom. Želim da ovo nazovem…

Upravo onako kako sam to pričao nekim ljudima, oni su rekli, “Dakle, kojoj crkvi ti pripadaš?”

Rekao sam, “Ja ne pripadam ni jednoj.”

“Kojoj denominaciji ti pripadaš?”

Rekao sam, “Ni jednoj.”

“Dakle, čemu ti pripadaš?”

Rekao sam, “Kraljevstvu.”

Kraljevstvu! “A jednim Duhom smo mi kršteni u to Kraljevstvo.” Jednim Duhom, svi u ovo Kraljevstvo. Isus je rekao, “Molite se: Neka dođe Tvoje Carstvo, neka bude Tvoja volja na zemlji kao što je na Nebu.” Sada, kada je On stao pred goru Preobraženja, rekao je, “Zaista, vam kažem da neki koji stoje ovde neće okusiti smrti dok ne vide kako Kraljevstvo dolazi u sili.” I to je bilo predskazano, kao što smo prošli kroz to, oni su otišli na goru Preobraženja. I Biblija kaže, “Kraljevstvo Božije je u vama.” Tako ovo je Kraljevstvo ljudi koji izjavljuju da ovo nije njihov dom. Ovo nije naš dom. Mi čekamo na dolazak Kralja, uspostavljanje Kraljevstva.

Bio sam hitno pozvan radi jednog starog brata koji mi je bio kao otac. Nisam ga poznavao dugo, ali se sećam dana kada sam ga doveo ovde unutra radi krštenja u vodi. I čovek će uskoro imati devedeset i jednu godinu. I njegova divna žena me je pozvala (ona je medicinska sestra), i rekla: “Srce mu je potpuno popustilo.” Pored toga je imao… O ja se sećam… ne mogu se setiti naziva. Srčani udar. [Sestra kaže: “Koronarni.”-Iz.] Koronarni srčani udar i kompletnu slabost srca. Doktori uopšte nisu pokazivali ni malo nade u vezi njegovog slučaja. I taj čovek je umirao, i rekao je da me pozovu.

I ušao sam u svoj mali Ford i počeo da vozim putem gore do Ohaja koliko sam brže mogao. I nisam znao da je jedan od točkova mojih kola bio van poravnanja, to je razderalo spoljnu gumu sa njega. I tako sam ja onda…išao sam tamo gore. Izlazio sam iz benzinske pumpe otprilike u 11 sati. Bio sam zabrinut za njega. Ja ga volim. I znam ukoliko se to nastavi, ako Gospod bude odugovlačio, pre ili kasnije mi ćemo morati napustiti jedni druge.

Ali, dakle to u svakom slučaju neće naškoditi uznesenju. Razumete? Neće. Onda oni prvi dolaze. Privilegovani su oni koji su umrli. Oni dolaze prvi. Vidite? “Mi koji smo živi i ostajemo do dolaska Gospodnjeg nećemo prethoditi onima koji su zaspali. Božija truba će zatrubiti, i prvo će ustati oni koji su mrtvi u Hristu. Onda kada naše oči vide one koji su naši voljeni, onda ćemo se mi promeniti u trenutku, u treptaju oka, i zajedno sa njima bićemo uzeti gore.” Vidite? Oni koji prvo idu su privilegovani nad onima koji su živi.

I kada sam izašao iz benzinske pumpe upravo u 11 sati, Sveti Duh mi je rekao, “Ne brini za njega. Ponovo ćeš se rukovati sa njime na ulici, i on će doći u crkvu,” čovek star devedeset i jednu godinu, koji je umirao!

Kada sam sreo njegovu ženu i njegove voljene u bolnici u Limi, rekli su mi kakvo je njegovo stanje. Ušao sam unutra, i pogledao tamo u njega. On je rekao, “Nešto je čudno.” Rekli su, “Počelo je da mu bude bolje u 11 sati.” Dakle, i… Gospod je ovim ljudima pokazao toliko mnogo stvari, oni znaju da ja to nisam rekao. Zato što su oni prvo to rekli meni. “On je počeo da se menja.” Oni znaju da bih im ja rekao istinu.

Tako poslednje Nedelje kada sam išao u “Blu Boar” kafeteriju u Luisvilu gde mislim da se radi obroka skuplja otprilike osamdeset procenata ove zajednice u Nedelju posle podne, koga sam video da ide ulicom? Reći ću vam, srce mi je zadrhtalo kada sam video našeg brata Dauch-a kako dolazi ulicom, tačno onako kako mi je On rekao! Rukovao sam se sa njime na ulici.

Onda sam se vratio ovde nazad za poslednje Nedeljno veče i govorio o predmetu Znak Vremena Ujedinjenja. I onda se to dogodilo, baš onako kako je On rekao. I ovde on sedi u crkvi danas, baš ovde pored nas, kao trofej milosti Božije. Kada sam se rukovao sa njime dok je bio pod prekrivačem sa bocom kiseonika, rekao sam, “Brate Dauch, bićeš zdrav. Ponovo ću te videti u crkvi. To je TAKO KAŽE GOSPOD.” Vidite? On sedi ovde u crkvi baš ovde sada, brat Dauch.

Ako ne grešim, propovednik o kome sam malopre govorio, Sveti Duh je došao i otkrio sve to; rekao mu je kako se to dogodilo i rekao mu šta je on uradio, kako se to dogodilo, kako se to desilo, sve što se onda događalo, čak do karaktera njegove porodice i sve o tome. I rekao mu, da, “To je završeno.” Propovednik sedi pravo ovde preko s desne strane. Hoćeš li samo podići svoju ruku, gospodine? Tamo sede on i njegova žena. Tačno. Upravo sada.

I ovde sedi brat Dauch baš ovde sada. O moj.

Nije li On divan? [Zajednica kaže, “Amen.”-Iz.] “Te stvari koje su bile, koje jesu, i koje će se dogoditi.” Jedan, dva, tri svedoka. “Stvari koje su bile, šta ste uradili; stvari koje se sada dešavaju; i stvari koje će se dogoditi.” I svaki put je to tačno tako, tačno u liniji sa Božijom Rečju. Samo Bog to može uraditi. O, nismo li mi najsrećnije osobe zbog ovoga? [“Amen.”]

Sada, razlog što sam uzeo samo malo ekstra vremena, je taj što je Bili trebao otići da dovede svoju ženu i bebu. I on je rekao, “Tata, nemoj početi da propovedaš dok se ja ne vratim.” Tako ja mislim da se on sada vratio, i ja tako mi treba toliko vremena. Pokušavam da se udaljim od tih četiri časa naprezanja kojem sam vas sve izložio ovde i napraviti da to bude trideset i pet, četrdeset minuta, znate, i pokušati to održati.

Sada, jednom u Čikagu sam dobio primedbu. Utrošio sam tirdeset minuta ili nešto tako, trideset i pet minuta. A zadnje nedelje uveče je bilo samo četrdeset pet minuta. Bili je rekao, “Ti se zaista popravljaš, tata. Ponosan sam na tebe zbog toga.”

Dakle, možda ovoga jutra, da uradimo to kao tip nedeljne škole, neću vas suviše dugo zadržati. Onda možete ići napolje i ručati, i moliti se, i vratiti se nazad večeras na službu isceljenja. Mi ćemo formirati molitvenu liniju večeras i moliti se za bolesne.

Zato, ako znate bilo koje ljude okolo sa bilo kog mesta koji su bolesni i koji žele da se za njih obavi molitva, dovedite ih ovde večeras. Razumete? Sada, ako treba da ih u svakom slučaju dovedete, dovedite ih ovde. Vidite? To je najvažnija stvar, dovesti ih ovde večeras. Mi se svi možemo sresti zajedno. Na taj način… Teško je s pozivima, idući od mesta do mesta; onda vi nekoga ostavljate napolju, i onda to je težak osećaj. Ali ako ih ja sve mogu skupiti na jednom mestu, onda mogu da se molim za njih. Sada, ako želite… Ako ljudi žele da se za njih obavi molitva, onda… Vi kažete, “Hoće li?” O, sigurno. Oni će za njih moliti. Dovedite ih unutra. Po volji Gospodnjoj, mi ćemo biti ovde da se molimo za svakoga, zato što osećam da taj treći potez počinje da se kreće, vidite, sa - unutar mene. Želim da se molim za svakoga.

Sada, okrenimo ovoga jutra staro poznato Pismo koje sam izdvojio u žurbi prošle noći, bio sam zaista pospan, i napisao sam još nekoliko tekstova iz Pisma koji su povezani. I dajem neku vrstu komplimenta. Jednom sam čuo kako neki brat koristi ovaj tekst. Pomislio sam… Ja sam taj tekst zabeležio. Pomislio sam, “Dakle, verujem da ću to zabeležiti, jer može dobro doći.”

Mnogo puta mi radimo to. Primetio sam da mnogi od vas ovde imaju parče papira. I propovednik bi mogao govoriti nešto, i onda ćete vi uhvatiti tu poentu, i nešto unutar vas će vas pogoditi. I onda ako Sveti Duh to čini, onda ćete vi početi da gradite Gospodnju poruku baš tamo od same te poente. I sve to je u redu. Primećujem na skupovima gde god idem, propovednici i ljudi uzimaju beleške. To je tačno. To je razlog što se mi ovde nalazimo, zato da pomognemo jedni drugima duž ovog puta.

I sada, okrenimo Otkrivenje, 3 - ću glavu, kod crkvenih doba, ponavljajući crkvena doba. Ali sada mi ćemo…mi…ovde. Da. Mogu uzeti ovaj tekst i sa Svetim Duhom, propovedati o tome sto godina i nikada nećemo protumačiti šta ti stihovi znače. Zato što u ovom jednom tekstu, kao u svim ostalim tekstovima Biblije, sve je zajedno povezano.

I ja ovoga jutra želim da uzmem ovo kao moj predmet, Kako Mogu Pobediti? Sada, ja ovo biram, zato što mislim da je vreme kada nikako ne bismo trebali dopustiti da Duh probuđenja umre. Mi treba da se održimo u probuđenju, da svaki dan neprekidno budemo oživljeni. Pavle je rekao da on svaki dan mora umreti da bi Hrist mogao živeti. I mi ne smemo nikada dozvoliti da probuđenje umre u nama.

Sada, u Otkrivenju 3.-ća glava i počinjući sa 21.-vim stihom mi čitamo ovo:

Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom u prestolu mojemu, kao i ja što pobedih i sedoh s ocem svojim u prestolu njegovu.

Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama.

Jeste li zapazili nagodbu tamo? Vidite? “Sedi sa mnom u Mom tronu,” ne “na Mom tronu.” “U Mom tronu,” to je Njegova vlast. Vidite? I sada, Kao što je Hrist Vladar na tronu u ovom vremenu potpune Božije vlasti, tako će Crkva biti sa Njim, Nevesta će biti sa Njim u Njegovom tronu u potpunoj vladavini. Vidite? Ne “na Mom tronu,” već “u Mom tronu” vidite, tamo gde dopire Njegova vlast. Tron je iznad područja vlasti. I područje vlasti dopire upravo toliko daleko koliko dopiru njene granice. A to je od večnosti do večnosti. Samo razmislite o tome.

Sada, dok ovo studiramo, moja svrha nije samo da dođem ovde da imam zajedništvo sa vama ljudima, iako ja to volim. Ali da sam imao prilike da to uradim, došao bih kod vas kući, i rukovao bih se i pričao sa vama, i seo dole, ručao sa vama, i sedeo pod senkom drveta, i pričao i imao zajedništvo sa vama.

Ali kada mi dođemo ovde, mi smo ovde radi nekog posebnog razloga. Ovo je kuća za ispravljanje. Ovo je tron. Ovo je tron Božiji, i sud počinje s kućom Božijom. I ovo je mesto gde se mi okupljamo, udružujemo u ljubavi jedni s drugima, onako kako jedino hrišćani mogu voleti. Ali ovde unutra smo pod vodstvom Svetoga Duha. Sveti Duh je među nama. I mi smo ovde da…da preispitamo među sobom, da vidimo gde se nalaze naši propusti, naši nedostatci, i kako mi možemo da se krećemo od mesta gde bismo mogli biti, iznad gde bismo trebali da budemo sada; gde se nalazimo, do mesta gde treba da budemo. I to je ono što mi proučavamo. Propovednici proučavaju te stvari za svoje ljude. Kada vide ljude, njihove nedostatke, onda oni počinju sa time.

Sada, mislim da bi crkva upravo u ovom vremenu trebala da napravi jedan korak više. Ja ne planiram da ovoga jutra pokažem te stvari. Ali mislim, kratko, po volji Gospodnjoj, pre nego što budemo propovedali o tim trubama, ja želim da crkvi donesem nešto što biste vi trebali da znate, verujem, sada.

I sada, mi govorimo o ovoj “pobedi.” Reč pobediti, naravno, znate šta ona znači. Vi treba da imate nešto što ćete pobediti. A ovo je crkveno doba o kojem Sveti Duh ovde govori, Laodikejsko crkveno Doba, kroz koje smo upravo prošli, koje treba ukor. Laodikeja je trebala da bude ukorena, zbog njene razlike u odnosu na Hrista. To je Hrista izbacilo napolje, u ovom dobu. I Hrist je bio napolju pokušavajući da se vrati nazad unutra. To je ljubav. Pošto je On stavljen izvan Njegove kuće, On je pokušavao da se vrati nazad unutra, i rekao je, “Onaj koji otvori vrata, doći ću unutra k njemu.” Razumete? Crkva u sebi kao celina Ga je izbacila napolje.

Ali pazite sada, Njegov poziv ovde nije samo upućen crkvi. “Onaj koji pobedi.” Vidite? Ne crkva, što bi bila ona, vidite, crkveno telo. Nego to je “on koji pobedi,” dakle, individua koja će pobediti.

Laodikeji je to dolazilo. Sada mi to vidimo, onda znajući da je ovo Laodikejsko doba, i znajući da ovom dobu treba oštar ukor od Boga. Tom dobu treba oštar ukor. I kada naši propovednici postanu toliko meki i blagi, kao što je to neki stari deda prema svojim unucima, onda je sve što oni rade za njih savršeno. I oni…

Toliko je mnogo rečeno da je Bog toliko dobar Bog da oni pokušavaju da Boga načine dobrim blagim dedom. Vidite? Ali On to nije. On je Otac, i to Otac pravednosti, ispravke. I ljubav je uvek korektivna. Razumete? Ljubav ispravlja. Nije važno koliko strašno boli, to još uvek ispravlja.

Prava majka će svoju decu ispravljati; pravi tata će ispravljati svoju decu. Vidite? Ako vi upravo postanete meki i blagi, i dopustite…

Prošlog dana sam prelazio na nekom starom deblu neki jarak. I skočio sam na ovo deblo. Sa spoljne strane je to deblo izgledalo dobro, izgledalo je kao veliko staro bukovo drvo, ali kada sam skočio na njega, o, veliki komad je otpao od njega; to deblo je zaista bilo trulo i meko. Rekao sam, “Hrišćani isto postaju takvi.” Oni postaju mrtvi u grehu i prestupima toliko dugo dok ne postanu meki. Oni uopšte ne mogu da ponesu neki teret na sebi. Oni ne znaju šta znači pobediti. Onda sam počeo da razmišljam o ovom tekstu. Pobeda, održanje Života u vama. Kada je život izašao napolje, to je ono što je to deblo dovelo u to stanje. Razumete? I to ga je načinilo gorim nego što je ikada bilo kada leži u rukavcu gde je bila voda.

I onda, ako vi sada uzmete hrišćanina koji treba da bude hrišćanin, ali koji dopušta da Božiji Život izađe iz njega, iako je on iskusio radost služenja Hristu, i živi u crkvi gde se nešto tako dešava, on dvaput brže trune, to je tačno, živeći pravo u tome.

Tako ako mi pokušavamo da sledimo Poruku časa, ili makar ovaj deo Poruke, mi treba konstantno da živimo u Životu Hrista. Razumete? Zato što, ukoliko ne živite, vi ležite okolo, i znate To, ove stvari koje treba da uradite, i vi ih ne radite. Biblija kaže, “Onaj koji zna da čini dobro a ne čini, to je za njega greh.” I vi postajete meki, truli, kada ste odvojeni od Božijeg Života. Tako trudite se sa svim što je u vama da ostanete u Hristovom Životu, da biste mogli biti plodonosni.

Mi vidimo ovo doba u kojem živimo. To je naveličanstvenije od svih doba. Laodikejsko Crkveno Doba je najveličanstvenije od svih crkvenih doba, zato što je to doba kada se vreme okončava i kada se stapa sa večnošću. I onda, to je najgrešnije doba. U tom dobu ima više greha nego što je to ikada bilo. I mnogo je teže boriti se protiv sile Sotone nego što je to bilo u bilo kom dobu ranije. Vidite? Ovde!

Tamo nazad u ranim dobima, hrišćanin je za svoje ispovedanje da pripada Hristu mogao biti obezglavljen. Mogao je biti ubijen i rešiti se svog bednog stanja, i brzo otići sresti Boga.

Ali sada, neprijatelj dolazi u ime crkve, i to je toliko prevarljivo. Ovo je veliko doba prevare. Kao što je Hrist rekao, “Dva duha će biti toliko bliska u poslednjim danima da će ukoliko je moguće to prevariti i same Izabrane.” Vidite, vidite? Setite se, Hrist je govorio o izabranom narodu za zadnje vreme. Razumete? “To bi prevarilo i same izabrane ako bi bilo moguće.” Tako slično! Ljudi mogu živeti čist, svet život, bez greha, bez preljube, ne uzimajući alkohol, ne lažući, ne kockajući se. Oni mogu živeti iznad toga, i još uvek ne biti sa Tim. To je tačno.

Ovo je doba života, ličnog Života Hristovog, hemikalija Njegovog Tela, onoga što je bilo u Njemu.

Prvo, pod opravdanjem, vodenim krštenjem. Drugo, pod Weslijevim nanovo rođenjem, posvećenjem, koje čisti. I treće, pod krštenjem Svetim Duhom, stavljajući tu posvećenu posudu u službu. Razumete? Reč posvetiti je složena Grčka reč koja znači “očišćen i stavljen u stranu za službu,” stavljen u stranu radi službe. Sada Sveti Duh stavlja u službu. Razumete?

I primetićemo, “Kada nečisti duh izađe iz čoveka, on hoda pustim mestima.” To je tačno ono što je crkva uradila, baptisti, metodisti, oni koji veruju u posvećenje. “Onda,” Isus je rekao, “nečisti duh koji je izašao se vraća nazad u ovo crkveno telo i nalazi da je kuća doterana, očišćena, živeći skroman, čist život.” U redu. “Ali ukoliko kuća nije ispunjena, zauzeta, onda on dolazi unutra sa sedam drugih zlih demona gorih od sebe, i poslednje stanje ovog mesta je sedam puta gore nego što je bilo na početku.” Bilo bi im bolje da su ostali luterani nego prihvatiti Svetlo i ne uspeti ga slediti. Tako će biti sa pentakostalcima, razumete, znate šta mislim, kuća je uređena.

Kao što sam nekom govorio prošlog dana, on je rekao, “Oni su veoma pažljivi, čak mnogi od grupa svetosti, da Svetog Duha ne nazivaju, 'Sveti Duh,' zato što ukoliko to čine onda sebe poistovećuju sa pentakostalcima.” Oni kažu, “Sveta Utvara.” Vidite? Oni se uzdržavaju da kažu “Sveti Duh,” zato što običan pentakostalni narod naziva Njega upravo onako kako Ga Biblija zove, Sveti Duh, iako su Sveti Duh i Sveta Utvara isto. Ali oni su veoma oprezni oko toga. Oni ne žele da se poistovete sa onima koji govore čudne jezike, i to je sam Sveti Duh. Razumete?

Šta se onda dogodilo? Neprijatelj koji je izašao pod posvećenjem, koji je bio opran, vratio se nazad i pronašao kuću ne ispunjenu Svetim Duhom, sada, crkva se udružila sa - sa svetskim Koncilom Crkava. I to je sada jedno stanje koje se povezuje sa rimokatolicizmom i sa ostatkom toga, i sada je ta crkva sedam puta gora nego što je bila kada je izašla iz luteranstva. To je mesto gde čovek to uzima.

I onda pogledajte u Laodikejsko crkveno doba pošto je ono primilo Svetog Duha, i sa znanjem i sa Božijim Duhom u Tome, dela Božija su od strane te crkve poreknuta i nazvana zlim delima. Šta sa time? Tu je Hrist izbačen napolje iz Svoje crkve. Vidite? To Njega nikada nije prikazalo u crkvi dok ona nije stigla u Laodikeju; a kada je On došao u Laodikeju, On je izbačen iz Svoje crkve i pokušava da se vrati unutra.

Sada, vidite, opravdanje Njega nikada nije uvelo unutra. Posvećenje je upravo očistilo mesto za Njega. Ali kada je došlo krštenje Svetim Duhom, to Ga je stavilo u ljude. I sada, oni su Ga izbacili napolje onda kada je počeo da prikazuje Sebe da je isti juče, danas, i zauvek. Oni su Ga izbacili napolje, zato što su postali denominacija, a Duh Gospodnji se ne slaže sa njihovim denominacijama. Da li sada razumete? [Zajednica kaže, “Amen.”-Iz.] Oni su Ga izbacili napolje. “Mi ne želimo da imamo ništa sa tom telepatijom. To je od đavola. To je pogađanje sudbine. Ili…” Razumete?

Oni ne razumeju. „Oni imaju oči a ne mogu videti, uši a ne mogu čuti.” Vidite? Bog otvara oči samo onda kada to hoće. “Otvrdne onoga koga želi da otvrdne, i daje Život onima kojima želi da da Život.” To je ono što Pismo kaže.

Sada, mi vidimo ovo vreme u kojem živimo, ovaj stadijum, i vidimo šta je to bilo. I Sveti Duh ukoreva doba koje je Njega izbacilo napolje. Ali u svemu tome, jeste li primetili, “Onome koji je pobedio”? [Zajednica kaže, “Amen.”-Iz.] Čak u tom svetskom, grešnom crkvenom dobu, “Onome Koji pobedi.”

Mi ovde nalazimo da je Bog uvek imao pobednike. On je imao pobednike u svakom dobu. Uvek, svaki put u svakom dobu koje je postojalo na zemlji, Bog je uvek imao nekoga na koga je mogao staviti Svoje ruke kao svedoka na zemlji. On nikada nije bio bez svedoka, iako ponekad samo jednog. Ali neko je pobedio, sada, kao sa svetima iz prošlosti.

Veoma fini čovek, učenjak, je govorio posle Sedam Pečata, “Brate Branhame, ti budući da si tipologista, kako ćeš ti staviti tu Crkvu u uznesenje bez perioda patnji u tipu?”

Vidite, ako postoji tip, mora postojati… mora... Ako postoji prototip, mora postojati tip koji će izaći iz tog prototipa. I sve što kažem a što je istina ima tip. Ono ima tip. Vi imate senku. I Biblija kaže, “Stare stvari su senke novih stvari koje treba da dođu.”

On je rekao, “Ali sada ste vi uzeli Stari Zavet kao senku, i sada šta ćete vi uraditi sa ovom Crkvom?”

Ovaj čovek dolazi iz… Veliki čovek, veliki učitelj koji je moj blizak prijatelj, veoma dobar čovek, i on je divan brat. I ja se ne bih usudio da kažem jednu reč protiv tog brata. Ne nikako. Ja kao hrišćanin, ne bih rekao ništa protiv njega. On se ne slaže sa mnom po tom predmetu, ali on je moj dragi brat. Mi jedemo zajedno. I o, on je upravo sjajan prijatelj. Uzeo sam njegov časopis, pročitao njegov članak. I on piše nešto o meni, i tako dalje. I izdvojio sam mnogo tekstova iz onoga što sam čitao u njegovim člancima, što sam čuo da on kaže. On je veliki čovek, ali se on upravo ne može složiti sa mnom. Ja to cenim, njegovu iskrenost. Iako on nije jedan od onih slabih protivnika, koji upravo treba da se slože sa svačim što vi kažete. On ima svoja vlastita ubeđenja, i drži ih. Ja to cenim. I on je dobar čovek. O, ja uopšte nisam učitelj ili obrazovan, a ovaj čovek je i jedno i drugo i učitelj i obrazovan.

Ali ja se ne mogu složiti sa njime, zato što ja to ne vidim. Ali to se ne odnosi na spasenje; to se odnosi na dolazak Gospoda. On vidi da crkva treba da ide kroz period patnji radi pročišćenja. Ja kažem da krv Isusa Hrista pročišćava Crkvu. Vidite? To treba da…

Ja verujem da crkva ide kroz period patnji, crkva kao organizacija; ali Nevesta ne ide. Da li biste vi izabrali ženu koju treba da pročistite pre nego što se sa njom oženite? Hristova Nevesta je izabrana, i Ona je odabrana, i Ona je Božija Nevesta, Nevesta Isusa Hrista.

I sada, on je rekao, “Kako ćeš to tipizirati? Ako ta Nevesta ide napred, ide gore pre nego što Ona prođe kroz period patnji.” Rekao sam, “Imam Biblijski tekst koji vam pokazuje Crkvu u periodu patnji.”

Rekao sam, “Samo pročitajte Šesti Pečat. To je sve. Ona je pravo tamo pod periodom patnji. Ali upravo pre toga ustanovite, da je Nevesta otišla. Ona je u to vreme u Slavi. Ona nema pročišćenje.” Vidite?

“Onaj koji veruje u Mene ima Večni Život i neće ići na suđenje ili na sud, već je prešao iz smrti u Život.” Hrist je dao obećanje da mi čak nećemo stati na sud. On je toliko dobrovoljno zauzeo moje mesto, da sam ja apsolutno slobodan. Kada mi je oprošteno, meni je oprošteno. Kako On može da me iznese iz zalagaonice, dobiti prazan račun, ako… Kako On može biti moj Otkupitelj i platiti cenu da bi me izveo iz zalagaonice, a zajmodavac još uvek kaže da ja pripadam njemu? Ja imam pisanu potvrdu, amen, vidite, zapisan u Krvi Isusa Hrista. Razumete? Dakle, u to, u to mi ulazimo.

On je rekao, “Sada, kako ćeš ti odvojiti izabranu Nevestu o kojoj pričaš, kako ćeš To staviti pod tip?”

Rekao sam, “Vrlo lako.” Rekao sam, “Ovde je to, u Mateju 27.-ma glava i 51.-vi stih.”

Dopustite mi da pročitam to, a tada ćemo to videti. Onda možemo ustanoviti da li je to tipizirano ili ne, da li je to izabrana Nevesta. Matej 27.-ma glava i 51.-vi stih. U redu. Čitamo ovo kod raspeća našeg Gospoda:

I gle, zastor crkveni rascepi se na dvoje od vrha do dna...

Dakle, to je bio zakon. Zakon se završio baš tamo, zato što je zastor odvajao zajednicu od svetog Božijeg kovčega. Samo je pomazani sveštenik ulazio tamo unutra, i to, jednom godišnje. Sećate se? [Zajednica kaže, “Amen.”-Iz.] Sada, Bog sa Svojom vlastitom rukom, pazite, je razderao zastor “od vrha do dna,” ne od dna do vrha. To je nekih četrdeset stopa visoko. Pazite, ne od dna do vrha, već “od vrha do dna,” pokazujući da je to Bog uradio. On je zastor razderao na dva dela, od tada svako, ko god želi, može ući i imati učešća u Njegovoj svetosti. Razumete? U redu.

... od vrha do dna; i zemlja se potrese, i stenje se raspade; a grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli;

I izašavši iz grobova po uskrsnuću njegovom uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.

Tu je ta Izabrana, Nevesta; nije cela jevrejska crkva došla u to vreme. Svi oni su prinosili istu žrtvu. Svi oni su bili pod prolivenom krvlju jagnjetovom, ali tamo je bila jedna izabrana Grupa. I ta izabrana Grupa, čim je došao kraj, je zaista verovala u To sa iskrenom, nepokolebljivošću. Sada, ja dolazim do reči pobediti. Sada imajte to na umu. Oni koji su zaista pobedili, iskreno prinoseći istu žrtvu koju su ostali od njih prinosili, ali u iskrenosti, pobedili su stvari sveta. Kada je za njih izmirenje obavljeno na korektan način, oni su bili u raju dok se odigravalo to vreme. Kada je to vreme došlo oni su pobedili i počivali su, spavajući; vidite, “mnoga tela onih koji su spavali u prašini,” vidite, spavali.

Sada, da imamo vremena mogli bismo otići nazad do Daniela, tog izabranog koji je pobedio. I On je rekao, “Zatvori knjigu, Daniele, jer ćeš počivati u svojoj baštini. Ali kada dođe Princ koji će stati za tvoj narod, ti ćeš primiti svoju baštinu.” Ovde je to! Daniel, ovaj Božiji prorok, je video da dolazi zadnje vreme. I On je rekao, “Daniele, ti ćeš u taj dan primiti svoju baštinu.” I ovde je on bio, izašao je; ne celi Izrael, već Izrael koji je tip Neveste. Sada, ostatak Izraela ne dolazi do glavnog uskrsnuća.

I sada, pri dolasku Gospoda Isusa, oni koji zaista vole Njegov dolazak, koji žive za to, kada se On pojavi na nebu, Crkva koja je mrtva u Hristu će ustati i oni će u trenutku biti izmenjeni. Ostali od njih ne znaju ništa o tome. Upamtite, oni su se javili onima u gradu. Razumete? Uznesenje će biti takvo. Mi ćemo videti jedni druge, i videćemo njih. Ostatak sveta ih neće videti. To će biti odlazak kao tajni odlazak. Čekam to vreme.

Onda povratak nazad na zemlju za taj veličanstveni Milenijum, hiljadu godina. “Ostatak mrtvih ne oživeše dok se ne navrši hiljadu godina.”

Onda dolazi glavno uskrsnuće u kojem će ceo Izrael učestvovati. I takođe pogledajte tamo, dvanaest apostola, dvanaest patrijarha, svi oni su predstavljeni. A mi još uvek nismo stigli do toga. Možda, ako je volja Gospodnja, mi ćemo ući u to u Zavetu, i videti kako su predstavljeni ti zidovi od jaspisa i dvanaest kamenova, dvanaest kapija, dvanaest temelja. Ovde su oni na dvanaest tronova, anđeoski glasnici tih dana, da osude one koji su odbacili njihovu poruku. Amen! Tu dolazi taj veliki čas. Da.

Kakav dan, kakvo vreme u kojem mi živimo! Kako bismo mi trebali da se preispitamo, Crkvo! Sada, mi govorimo o dolasku ovih stvari, koje će doći. Sada hajde da se danas vratimo tamo nazad i vidimo, da izvršimo proveru za sebe, i da vidimo da li smo ispravni u Veri.

Sada, hajde da govorimo o nekoliko pobednika nekoliko minuta, u danima Noa, koje je Isus Hrist uporedio sa današnjim.

Mislim da imam deset minuta. Evo govoriću pola sata. Upravo sam počeo prvu stranu. Preskočiću neke od njih, ako budem mogao. I doći do…

U vreme Noa, koje je tip današnjeg vremena, Isus je uputio na to vreme i rekao, “Kao što je bilo u vremenu Noa, tako će biti pri dolasku Sina čovečijeg. U Noino vreme, tako će biti pri dolasku Sina čovečijeg.” Primetite, u celom pretpotopnom svetu, koji je brojao možda milione ljudi, bilo je osam pobednika. Osam ljudi su pobedili, oni koji su bili pravi, istinski pobednici. Tamo su bila tri Noina sina, i njihove žene, i Noa i njegova žena. Osam pobednika, koji su ušli u barku u odgovarajuće vreme. Kako su oni to uradili? Oni su slušali Božiju Reč. Oni nisu bili uhvaćeni van vrata. Našli su se unutar vrata.

O, moji voljeni prijatelji, nemojte dopustiti da se ta vrata zatvore. Isus je rekao, “Kao što je bilo u tom danu tako će biti pri dolasku Sina čovečijeg.” (Hvala ti, brate.) “Tako će biti pri dolasku Sina čovečijeg.” Sada, neko će biti uhvaćen van tih vrata.

Mnogi od njih mogu možda imati dobre namere, “I jednoga dana, ako se nešto tako dogodi, mi ćemo ući unutra sa bratom Noom, zato što je on dobar prijatelj.” Ali vidite, barka je primila unutra samo njih osam.

Sada, razmislite sada dobro. Ako ste negde okolo i postajete mlaki, uđite. Požurite, brzo, zato što vrata mogu svakog trenutka biti zatvorena.

I u Božijoj ekonomiji je uvek bila neka barka. U danima Noa je bila neka barka za spasavanje Njegovih ljudi. U danima zakona je postojala barka, kovčeg saveza. U danima zakona, oni su sledili kovčeg.

I ovde imamo treće razdvajanje sada; kao u vremenu Noa, kao u vremenu Lota i sada u ovo vreme. Ovde je barka sada, i barka nije denominacija, niti ona predstavlja dobra dela koja vi radite. To je “Jednim Duhom,” Rimljani 8:1, “mi svi smo kršteni u jedno Telo u područje vlasti tog Kraljevsta, jedno Duhovno krštenje.” Nije važno koliko dobri, koliko loši, bilo šta, vi ste bili stavljeni u to Kraljevstvo krštenjem Svetim Duhom. Razumete? To je jedini način na koji vi možete pobediti. Svi oni koji su pod prolivenom Krvlju su pobednici, zato što vi sami ne možete pobediti. On je taj koji pobeđuje za vas. Vi se odmarate.

“Kako ja onda brate Branhame znam da sam Tamo?” Gledajte koju vrstu života živite. Samo pogledajte okolo. Pogledajte da li to automatski živi iz vas. Ili ako vi treba da se naprežete ili da vučete vidite, i onda to postižete. Ali nemojte pokušati da uradite to. Da li ste pokušavali? Jeste. Nemojte.

To je upravo kao kada stavljate ruku male bebe u rukav vidite. Ona je upravo gore, dole, preko, i svuda. Razumete? Ona to ne može uraditi. “Obuci svoj kaput, dušo.” Beba to ne može uraditi. Njena mala ruka je gore, dole, i okolo. Potrebna je vaša čvrsta ruka.

O, koliko sam srećan da upravo mogu prepustiti svoju ruku k Ocu i reći, “Gospode Isuse, ja ne mogu ući Tamo. Pomozi mi da obučem kaput.” Ja sam prestao da pokušavam. Upravo sam dopustio da On to uradi. Razumete?

Ako mala beba nastavi da pokušava, “O, ja to mogu uraditi, ja to mogu uraditi.” Ona je svuda. Ona to ne može uraditi.

Niti vi to možete uraditi; niti ja mogu to uraditi, ali ukoliko se mi samo držimo mirno i dozvolimo da on to uradi. Upravo to prepustimo Njemu, “Ovde, Gospode, ovde sam ja. Neka ja budem ništa. Prepuštam se. Stavi moju ruku na pravo mesto.” To je pobeda; to pobeđuje.

Ono što vi treba da pobedite ste vi sami, vaše ideje, vaše stvari, i da sebe podredite Njemu. On je pobedio za vas. On zna put; mi ne znamo.

Ali u Noevo vreme je bilo osam pobednika, i to su oni koji su ušli unutra. Oni su se našli unutra.

Sada pogledajte, prijatelji. Ja verujem da oni ovo snimaju na trake. I ako je to na televiziji, ili ne tel... izvinite, na traci. Bilo ko da sluša ovo sada, ili oni koji će kasnije slušati, poslednji je čas, i vi zaista imate dobre namere, ali budite uhvaćeni unutra. Sada, nemojte se boriti. “Nije onaj koji želi ili onaj koji trči, već Bog.” Samo dopustite Bogu. Samo podredite sebe Njemu i hodajte sa savršenom, zadovoljavajućom verom, da, “Ono što je Bog obećao On je u stanju i da ostvari.” To nije pridruživanje denominaciji, i raditi ovo, ono ili nešto drugo, ili pokušavati ovo. Samo podredite sebe Bogu i hodajte sa Njim, budite mirni, tihi, neuznemireni. Samo nastavite da hodate sa Njim. To je tačno.

To je upravo ono što sam rekao našem bratu koji je nedavno imao slom. Vidite? “Samo se podredite Njemu. On je ovde, On Koji zna šta ste uradili, i šta vas je navelo da budete takvi i da radite tako, i sve to, On zna sve o vama, i sada On vam je upravo rekao šta da radite. Sada,” rekao sam, “jedina stvar koju vi treba da uradite je da upravo odete i uradite to. To je, da zaboravite sve iz vaše prošlosti, živite za budućnost, u Slavi i prisustvu Božijem.”

Osam pobednika.

U danima Daniela je bilo četiri pobednika koji su mogli podneti test vatre i lava.

Sada, mi očekujemo da ćemo biti testirani. To je takođe dobra lekcija za mog brata tamo. “Onaj koji dolazi k Bogu mora prvo biti testiran.” Testiran kako? Sa Božijom Reči. To je Božiji test. Da li vi to verujete? [Zajednica kaže, “Amen.”] “Onaj koji dolazi Bogu mora biti testiran.” To jedino pokazuje ko je istinsko dete kada dođe test, vidite, testiranje. Vi ne možete pobediti ukoliko vam nije dat test. I kada vam je dat test, to je da vidite da li vi možete pobediti ili ne. I Isus je rekao, “Onome koji pobedi,” test. Test je najveća stvar koja vam se ikada dogodila. I ja verujem da je to zapisano u Bibliji, Petar je rekao, da, “Naša iskušenja su nam vrednija od dragocenog zlata.” To je vreme testiranja. I jedan dobar dokaz nama da je Bog u nama, to je kada smo testirani, jer su deca Božija testirana i iskušana.

A Daniel, čovek, prorok. Sedrah, Misah, i Avdenago, Daniel je bio prorok, i to je bila veličina Crkve u tom danu, mislim Neveste. Ima ih mnogo iz crkve, otprilike dva miliona njih, koji su otišli tamo dole. Ali tamo je bilo… To je bio broj pobednika. I ti pobednici su bili stavljeni na test. I svaki pobednik treba da bude stavljen na test! I kada su oni rekli, “Porecite ono što Božija Reč kaže ili ćete biti bačeni u užarenu peć.” Oni su odbili sve sem Božije Reči.

I kada je Danielu bio dat test da treba da porekne ono što Božija Reč kaže, da bi oni trebali da gledaju u pravcu hrama, kao što se Solomon molio, i On bi ih tada oslobodio od svega. Bog bi čuo sa Neba, ako bi oni…gledali u pravcu hrama i molili se. I rečeno je, “Ako se bilo koji čovek moli u nekom od ovih određenih dana… I mi smo Medo-Persijanci koji ne mogu izmeniti ili prepraviti svoje zakone. Taj čovek će biti bačen u jamu sa lavovima.”

Oni su za njega postavili zamku. Ja verujem da je prorok to znao. Ali oni su mu postavili zamku. On je hodao ponizno. Kada je došlo vreme da se on moli… Dakle, znao je, da je u njegovoj domovini u Jerusalimu na oltaru bila postavljena žrtva paljenica. Daniel se nije plašio tih špijuna. On je podigao zavese, bacio nazad kapke, klekao na svoja kolena, i podigao ruke k Bogu, i molio se. Zašto? Živ ili mrtav, on je imao pobedu. I, štaviše, toliko pobede da ga lavovi nisu mogli pojesti. On je pobedio.

Sedrah, Misah, i Avdenago, su imali toliko mnogo pobede da ih lavovi…da ih vatra nije mogla spaliti. Vi znate da je pobeda nešto što je teško spaliti, ili pojesti, ili nauditi joj na bilo koji način. Vidite? Tako oni su to imali.

Mogao bih pomenuti drugu osobu. U danima Lota, Isus je uputio na to, bilo ih je samo troje koji su nadvladali katastrofu: Lot i njegove dve kćeri. Čak ni njegova žena nije bila spašena. Ona je krenula. Ona je tip. Voleo bih kada bismo imali vremena. Mojih trideset minuta upravo sada ističu. Razumete? Ona je delovala ispravno; krenula je.

Sada, izneću vam ovo samo za trenutak. Mnogi od vas ste takođe krenuli. Mnogi od vas ste napustili te stvari da bi zauzeli svoj stav, pošto ste to pretražili kroz Pismo i ustanovili da je To u redu. Videli ste potvrđenje Svemogućeg Boga, a ne da je potvrđeno nešto što je neko rekao. Šta Biblija kaže to će biti, i ovde se To ostvaruje. Vi ste videli da je to Istina. Tako vi ste krenuli da napustite Sodomu, da napustite denominacije, da napustite stvari koje vas vezuju za veroispovest, i da sledite Hrista pomoću Svetog Duha koji potvrđuje Sebe, pisanom Božijom Rečju. Drugim rečima, vi ste uzeli Bibliju umesto veroispovesti. Vi ste počeli da sledite.

Dakle, Lotova žena je uradila istu stvar, znate. Ona je krenula sa Lotom, počela je da sledi svog muža, svoju decu, svoje voljene, ali to nije bilo u njenom srcu. Ona je još volela svet. Tako moguće je da vi možete početi i još uvek imati svet u sebi. Razumete? Ona nikada nije pobedila. I čak iako je dobro odmakla putem, to je nju konačno ipak oborilo. Ona je morala da uzme taj jedan veliki, dugi, poslednji pogled. Tu je bila uhvaćena. Nemojte čak gledati nazad. Nemojte imati nikakvih želja. Nastavite da idete. Usmerite svoj um na Golgotu i nastavite da idete ka Hristu! Razumete?

Ona je krenula kao pobednik, ali nikada zaista nije pobedila. O, ona je napustila denominaciju. Ona je to zaista uradila. Ona je izašla iz Sodome sa Lotom. Ali želela je da se vrati nazad i da se ošiša. Znate šta mislim? Morala se vratiti nazad. Ona upravo nije mogla podneti test. Morala je da ponovo pogleda nazad da bi videla šta su ostali od njih radili. “O, znate, uostalom ja tamo dole imam neke dobre prijatelje. I na kraju krajeva, to bi mogao biti samo mali potez. Ne znam da li bi to moglo biti u redu ili ne. Ja u vezi toga imam samo reč ovog čoveka, iako je on moj muž. Ali ipak…” Vaš pastor je vaš muž, duhovno govoreći, vidite. “Sada, bilo da je to u redu ili ne, ja ne znam. Možda njegovo otkrivenje nije bilo u redu.”

Onda, ako niste savršeno zadovoljni, vi niste savršeno sigurni da je to Božija Reč, onda vi ne možete ići. Razumete? Treba da zaista budete odlučni. Morate znati. Ne samo da kažete, “Dakle, ja vidim druge kako to rade. Vidim znak.”

Znate, Izrael je krenuo, ja bih mogao reći istu stvar i izneti to ovde. Krenulo ih je dva miliona jakih, a završili su sa dvojicom. Tačno. Oni su videli dela Božija. Videli su manifestaciju Duha. Videli su velika, moćna čudesa koja su učinjena dole u Egiptu i sve ostalo, i krenuli su. Ali to nije bilo u njihovom srcu. Oni nisu pobedili. Samo su izašli. I Isus je rekao, “I oni su poginuli u pustinji,” i večno su mrtvi. “Svaki od njih je mrtav,” to znači večno odvojenje. Svaki od njih je istrunuo u pustinji.

Ali tamo su bila dva čoveka, Jošua i Kaleb. I kada je došlo do odlučnog obračuna, prepreke su bile toliko velike da su oni pred njima izgledali kao skakavci. Jošua je viknuo sa Kalebom, i rekao “Mi smo više nego u stanju da to uradimo!” Zašto? “Bog je tako rekao.” I oni su bili pobednici. Oni su pobedili. Oni su bili ti koji su imali privilegiju, iz te cele velike organizacije ljudi, da uvedu pravu, izabranu Nevestu u obećanu zemlju. Jošua i Kaleb tamo napolju na prvim linijama kao dva generala su ih vodili pravo dole do reke i prešli su preko reke u obećanu zemlju. Zašto? Oni su verovali u Božiju Reč, bez obzira na sve.

Tada, Datan je ustao, tako je uradio i Korah, i pokušali su da kažu, “Ovaj čovek pokušava da sebe postavi iznad svih nas; da je svetiji nego ostali.” Pošto je Bog u potpunosti potvrdio čoveka. Oni su rekli, “Mi ćemo upravo započeti da formiramo grupu ljudi. Mi ćemo uraditi ovo, to, ili nešto drugo. I mi ćemo napraviti svoje organizacije. Hoćemo.” I oni su to uradili i poginuli.

Ali ti ljudi su imali Reč Gospodnju, i ostali su sa Njom, i prešli su preko.

“Ne onaj koji počinje, već onaj koji završava.” Mnogi su započeli trku, ali postoji samo Jedan koji je završava. Počeće da se formiraju mnoge crkve, mnoge grupe ljudi. Biće jedna Grupa koja završava. To su pobednici.

Lotov dan, da, ona je trebala da ima taj jedan veliki, dugi pogled nazad. “O, ja ostavljam to i to tamo dole, ta fina vremena koja smo mi imali. Ja to neću nikada zaboraviti.” I ona je uhvaćena napolju, kao što je to bilo u danima Noa. Ona je bila zatvorena napolju, bez milosti, i poginula je. I gomila još uvek stoji tamo. Oni tvrde (ja ne znam) možete odlomiti komad tog stuba, i taj komad će ponovo izrasti, stub od soli. Ako ikada vidite tu sliku Sodome i Gomore, videćete originalni stub od soli kako još stoji tamo.

Sada, postoji razlika između stuba soli i Vatrenog Stuba. Razumete? Vi treba da krenete jednim putem. Da.

Sada, zapazite u vreme Jovana Krstitelja. U vreme Jovana Krstitelja bilo je njih šest koji su pobedili. Sva su doba imala pobednike. U vremenu Jovana Krstitelja oni su imali šest pobednika; to su bili Josip i Marija, Zaharije i Elizabeta, Simeon, i Ana, muškarac i žena, muškarac i žena, muškarac i žena; vidite, tip Hrista i Crkve, Hrist i Crkva, Hrist i Crkva. Razumete, razumete?

Primetite, to počinje od prirodnog čoveka. Ne, Moj… Josip, prirodni čovek, Josip, šta je on bio? Stolar. Onda sveštenik, šta je on bio, vidite? Propovednik u kući Gospodnjoj; Zaharije. I odatle do Simeona, proroka i proročice. Razumete? Opravdanje, posvećenje, krštenje Svetim Duhom. Amen! Zar ne vidite to? [Zajednica kaže, “Amen.”-Iz.] Savršeno. Šestoro je pobedilo. Svi ostali, su prinosili svoje žrtve i ostalo, ali ovi su bili Izabrani. Oni su pobedili.

Zapazite svako crkveno doba. Svaki je sin iz svakog crkvenog doba pobedio iskušenje tog doba. Ja ovde imam Biblijske tekstove; ja mislim da zaista nemamo vremena da ih pročitamo, ali znamo o svakom u crkvenim dobima. Isto je tako sada. To je kao neko ko je…

Vidite, kao što sam rekao na početku, vi ste rođeni poraženi. I to rođenje vas nikada ne može dovesti u Život, jer ste rođeni poraženi. I vi ste u poraženom svetu, među poraženim ljudima, među poraženim veroispovestima, poraženim denominacijama. Vi ste morali na neki način da dođete do pobede.

To je upravo kao ljiljan. Gde je… Ja mislim da je ljiljan jedno od najlepšeg cveća koje postoji. Ja obožavam te velike močvarne ljiljane i ribnjačke ljiljane. Mislim da jedva da ima nešto što je toliko lepo kao veliki ribnjački ljiljan, takozvani vodeni ljiljan. Kako je on sjajan. I odakle to dolazi gore? Iz malog semena dole na dnu muljavog, blatnjavog ribnjaka. Ipak baš u tom malom semenu, dok se ono nalazi u tom blatu, se nalazi sva blistavost koja će ikada sijati u njemu. Ali ono mora svakodnevno da se bori, znajući da postoji nešto što ga povlači. To je crno; to je prljavo; to je blatnjavo; to je sluzavo u toj sluzi u čemu ono živi, ipak ono probija sebi put kroz mulj, blato, i vodu, i ustajala mesta, dok ne promoli svoju glavu gore u svetlo i izrazi sve ono što je u njemu bilo skriveno.

Ja mislim da je to jedan pobednik koji je jednom bio u grehu, koji je nekad radio stvari koje su loše, a sada se zbog toga ne brine. Nekada je radio pogrešne stvari, onda, zašto ponovo gledati u ribnjak? Razumete? Pogledajte, vi imate…

Bog svojim predodređenjem, vidite, je doveo ovo seme u život, i ono izražava sebe, razumete, dolazi na svetlo. I sada, kao vrhunac svega toga, ono pobeđuje. Razumete? To ne izražava sebe tamo dole. Ono ide gore da izrazi sebe.

Niti ste vi u svom grehu izrazili sebe, u preljubi, i svemu onome u čemu ste živeli. Vi niste izrazili ništa. Ali tamo unutra je bilo seme, i ono je dobilo priliku da sebe izvede u Svetlo. I sada ste vi u prisustvu Isusa Hrista sa Svetlošću Sina. To je iznelo na videlo ono što ste vi zaista bili u početku. Razumete li šta mislim? Vi ste videli Svetlo. Vi ste procvetali. Vi ste otvorili svoje srce, i sada ste vi ljiljan.

Sećate li se moje propovedi o ljiljanu: Poštovani ljiljan, kako je on teško radio. “On ne prede, a Solomon u svoj svojoj slavi se nije ukrasio kao jedan od njih.” Pogledajte u njega. On je podignut. On ne uzima ništa za sebe. Ljiljan ne brine za sebe. Šta on radi? On izbacuje svoju lepotu na videlo, svoj život, da bi drugi to mogli videti. Njegov život je izražen da bi drugi mogli videti slavu koja je u njemu, ono što je bilo u njemu u tom mulju. Sada on je na vrhu.

To je pobednik. On je pobedio blato. On je pobedio stvari sveta. I sada on dobrovoljno daje sebe. Svi mogu gledati u njega. Njegov život, vi ne možete staviti prst na njega. Vidite, on je pravi pobednik. Vi sada ne možete reći ništa o njemu. Reći ćete “On je izašao iz blata.” Ali on sada nije u blatu. On je na vrhu toga. Amen! Vi ne možete tačno odrediti šta je on pre bio. Šta je on sada? On je na vrhu.

Onda pčela prolazi i kaže, “To je divan parfem. Ja verujem da ću otići i uzeti moj deo.”

On upravo otvara svoje srce, “Dođi sada. U redu.” Sve što postoji od njega uzima. Vidite? On je pravi pastor. On izražava Božiju slavu. I gleda odakle je došao. On je morao pobediti da bi to uradio.

Jednom su on ili ona bili mladi, i lepi, divni. Imali su mnoga iskušenja kroz koja su morali proći, ali sve to su pobedili. Razumete? Oni su pobedili. Sada oni izražavaju pravu lepotu Hrista u njihovom životu. Zapazite, izražavajući se kroz blato.

Isus nam je dao primer kako da to uradimo. Sada, mi želimo da znamo kako da pobedimo. Isus nam je rekao kako da to uradimo. Razumete? Poniznost! On je Sebe opasao, uzeo peškir, i oprao učenicima noge, i obrisao ih. Sam Bog sa Neba je ponizio Sebe.

Mi ne želimo da budemo poniženi. To je razlog što žene ne žele da puste da im raste kosa, to je razlog što one ne žele da se oblače onako kako dolikuje damama. Tako, muškarci ne žele, razumete, to je ista stvar. Ne žele. Oni bivaju poniženi.

Ali Isus konstantno! Pogledajte ko je On bio. Uzvišenost! Reći ću nešto. Uzvišenost ponizuje Sebe. Veličina ponizuje sebe. Uzvišenost!

Imao sam privilegiju da sretnem neke velike ljude. I to su ti momci koji imaju odeću za presvući i pedeset centi da zveckaju u džepu, koji misle da su nešto a ustvari nisu ništa. Ali ja sam stajao sa velikim ljudima, mislim velikim ljudima kojima su rukavi odrpani. Oni vas navode na to da pomislite da ste velika osoba. Razumete?

Veličina je poniznost. Nemojte to zaboraviti, crkvo! Veličina je poniznost, ne kako divni vi možete biti.

Ja ne mislim prljavi, sada. Mislim ponizni u duhu. Razumete? Ja ne mislim da upravo izađete napolje i… Otiđite u kupatilo i operite se. To biste trebali da uradite, znate to. Vidite?

Ali ja govorim o poniznosti, istinskoj poniznosti, ne o nečemu što je odglumljeno. Nešto što je prava poniznost.

Isus nam je rekao kako da to uradimo. On je pobedio. Pobediti znači “položiti test,” to je tačno, kao što su svi sveci iz davnina uradili. Kao što je Isus uradio. On je izdržao test u sred svih Svojih neprijatelja. On je izdržao test. Sve ono čime je bio testiran, On je izdržao. U samo lice bolesti, i On budući Mesija, On ih je izlečio. U lice smrti, On ih je vratio u život. U lice Golgote, Njegove vlastite smrti, On je tu smrt porazio podređujući Sebe. Kako? Božijom Rečju. On je rekao, “Uništite ovaj hram, i ja ću ga podići za tri dana.” Božija Reč kaže tako. Vidite? I on je to porazio u prisustvu smrti; On je pobedio smrt. U prisustvu pakla, On je porazio pakao i pobedio pakao. Da! U prisustvu groba, On je pobedio grob. Kako? Sve pomoću Božije Reči i poniznosti. O, moj! Tu je pravi Čovek. Tu je Jedan koji vam može dati primer. Razumete? On je porazio sve, pobedio.

Pogledajte. Iskušenje je bilo za Njega. Znate li to! Biblija kaže, “On je bio iskušan u svim tačkama kao što smo i mi, ipak bez greha.” On je kušan pijenjem alkohola. On je kušan ženama. On je kušan svim onim čime čovek može biti kušan. On je kušan svim onim čime mi možemo biti kušani. On je bio čovek, a ipak Mu ništa ne biste mogli prigovoriti. Da, zaista!

Pobediti znači “prepoznati đavola u svakom od njegovih trikova.” Mnogo ljudi kažu, “Nema đavola. To je samo misao.” Nemojte to verovati. Postoji pravi đavo. On je upravo toliko stvaran kao što ste vi stvarni! Svaran đavo, i morate ga prepoznati stvarno. Morate znati da je on đavo. Onda, u isto vreme kada ga prepoznate i znate da je to đavo i da je protiv vas, onda, da biste pobedili morate prepoznati da je Bog u vama veći i moćniji nego što je on, da je Onaj koji je u vama njega već porazio. I Njegovom milošću vi ste više nego jači od njega. Amen! Tu je prava pobeda, kada prepoznate.

Kada gledate nazad i kažete, “Ja radim ovo, i ja radim to,” onda - o, vi ste poraženi.

“Ali nema osude za one koji su u Hristu Isusu i koji ne hodaju po telu, već po Duhu.” Onda vi uviđate da ste pobedili.

I znate da je on đavo. Vi ne možete reći, “Bolestan sam, ali ne verujem da je to bolest.” O, da, to je bolest. Vi imate rak, i vi: “Ne verujem da je to rak.” To jeste rak. To je rak.

Ali upamtite, “Veći je Onaj koji je u vama od onoga koji je u svetu.” Morate uvideti da je Sveti Duh Koji je u vama već pobedio to. A On je u vama, i vi možete pomoću Njega pobediti. To je sasvim razumno. To je tačno onako kako je Pismo napisano. Pobeda.

Moram da požurim. Potrošio sam četrdeset pet minuta. Prekoračio sam vreme.

Primetite, pobediti. Bog Koji je u vama je veći od onoga koji je u svetu. Bog ovoga sveta nije toliko veliki kao Bog na Nebu koji je u vama, kao što ni tama ne može stajati u prisustvu svetla.

Dakle, tama ne može opstati u prisustvu svetla. Bez obzira kolika je tama, svetlo će je rasterati. Ona ne može opstati. Slava! Ali uzmite koliko god hoćete tame, i pokušajte samo jednom da je održite pred svetlošću, i pogledajte šta se dešava.

Onaj koji je u vama, je Svetlo. I onaj koji je u svetu je tama. Tako dokazano je da Svetlo pobeđuje tamu, i čovek koji je u Hristu i zna da je On pobedio stvari sveta. Amen! To se više ne veže za vas, uopšte. Vi ste slobodni. “Hodajte u Svetlu kao što je On u Svetlu, i Krv Isusa Hrista nas čisti od svih greha, i mi imamo zajedništvo jedni s drugima za sva vremena.” Tu ste vi.

“Onaj koji je u vama je veći od onoga koji je u svetu.” Sada, ako pogledate nazad, onda ste osuđeni, onda ste vi još u svetu. Ali ako živite iznad toga, onda Onaj Koji je u vama vas je podigao iznad tame.

Kao ljiljan, on je iznad tame blata. On je iznad tame blatnjavih voda. On je u svetlu, reflektujući lepotu koja mu je data pre nego što je napustio blato. Amen!

Sada, osećam se kao hrišćanin koji kliče. Ono što je bilo tamo unutra od Boga na početku, to se probilo i pobedilo. To je pobedilo ljusku; pobedilo je blato; pobedilo je vode. Pobedilo je sve i bilo je pobednik i reflektovalo lepotu i Slavu Božiju.

Tako radi svaki vernik. Tako je radio Noa. Tako je radio Lot. To je put. Pogledajte u kakvoj zbrci je on bio! Tako je radio Mojsije. Tako je radio Jošua. Tako je radio Daniel. Tako su radili Sedrah i Misah. Tako je radio Jovan Krstitelj, Zaharije i Elizabeta, tako je radio Simeon, tako je radila Ana, svi oni, su tako radili. Oni su pobedili blato koje je bilo tamo oko njih, probili put kroz to. I promolili glavu iznad, i sijali slavu Božiju. To rade pravi hrišćani.

Sećate se, Isus je Njoj pokazao kako je to uradio. U periodu od četrdeset dana iskušenja On je bio kušan više nego što bi bilo koji čovek mogao biti kušan, u iskušenju Isusa Hrista. Gledajte. On nam je pokazao kako je to učinio.

Sada, ja ću završiti za samo nekoliko minuta.

Gledajte, On nam je pokazao kako je to učinio. Kako je On to uradio? Pomoću Božije Reči. Tako je On to uradio, jer je On bio Reč. I Isus je rekao, “Ako se uzdate u Mene, i ako je Moja Reč u vama,” ponovo se vraćate Reči, Božijoj Reči obećanja. Šta je svakom hrišćaninu Božija Reč obećanja? “Veći je Onaj Koji je u vama nego onaj koji je u svetu.” Onda kako ja pobeđujem? Ne ja, već Reč koja je u meni. Reč je Bog. Onda ja pobeđujem stvari ovoga sveta, zato što je to Božija Reč u meni. “Ako se uzdate u Mene, i ako je Moja Reč u vama, onda tražite šta god hoćete.” Samo nastavite da navaljujete. Vi dolazite na vrh toliko sigurno kao bilo šta drugo. Razumete? Vi treba da dođete na vrh.

U četrdeset dana iskušenja, On je pobedio pomoću Božije Reči. Želim ovde nešto izneti samo u nekoliko minuta. Sotona je u tom iskušenju izvršio tri glavna napada na Njega. Gledajte, to je uvek u toj trojci. Nemojte ovo zaboraviti. On je izvršio tri glavna napada od najvišeg do najnižeg. Sotona je dao sve od sebe da Ga pobedi. Ali On je bio Reč. Amen! Šta je On koristio? Sebe, Reč. Sotonina tri glavna napada, ili juriša na Njega, ali On je to dočekao sa Rečju. Svaki napad je On mogao izdržati sa Božijom Rečju. Gledajte ovo sada, od najvišeg do najnižeg.

Prvo što je on napao bilo je da iskoristi Svoju veliku moć. Jer Isus je znao da je On Božija Reč; On je znao Svoju poziciju. Da li verujete da je znao? [Zajednica kaže, “Amen.”-Iz.] “Ja sam Sin čovečiji.” On je znao Svoju poziciju. I Sotona je došao i želeo je da On koristi Svoju vlastitu silu na Sebi, da bi Sebe nahranio. On je bio gladan. Ako čovek postane gladan, on može uraditi skoro sve. On će krasti, pljačkati, moliti, pozajmljivati, bilo šta. Vidite, On je imao taj apetit. A Sotona je koristio svoj glavni veliki napad usmeren na Njega da uzme Njegovu silu koja je Njemu bila data da bi sa njom pobedio i da je iskoristi za Sebe. On je nije koristio na Sebi. Ne, On je nju koristio na drugima. To je tačno. On je tu silu koristio za druge, ne za Sebe; to nije bilo za Njega, iako je On to mogao uraditi. Sigurno je to mogao uraditi.

Ali pogledajte kako đavo dođe? Đavo želi da ga slušate. Isus je slušao samo ono što je Otac rekao. To je tačno.

Tako Sotona je rekao, “Pisano je, On će reći anđelima da Te štite…”

On je odgovorio, “Da, ali takođe je pisano...” Tu ste vi. Vidite, On je znao ko je On bio. Sotona je…

Misao prodire dublje nego što je napisano. Vidite? To je nadahnuće. Suština je unutar Nje, vidite, ono što Ona zaista jeste.

Iako je On to mogao uraditi, On to nije uradio. On nikada nije obratio pažnju na Sotonine predloge.

Sada, ovde je dobra stvar. Vidite? Ponekad vas Sotona može uzeti, i kada mislite da činite Božiju volju, on vam može dati predlog i vi ćete pasti na to. Da, zaista! On to sigurno može uraditi.

Sada, uzmimo na primer samo naše sestre. One su lepe. I on vas može odvesti do mesta da kada pustite da vam kosa izraste da ne uvidite da to lepo izgleda na vama, i prva stvar koju znate, vi se osećate malo uobraženo, malo iznad nekog drugog. Neki od vas muškaraca, znate šta mislim. Razumete? I on takođe može uzeti tu istu stvar i predložiti vam je. To je tačno. Vi morate to da pobedite.

Setite se samo, vi živite za Boga. Vi imate jedan objektiv, i to je Isus Hrist. Van toga, nema ničega što se računa. On je Taj Koji se računa. Onda drugo, za vašu porodicu. Onda treće, za vas. Ali prvo, za Boga, i zatim, za vašu porodicu, i zatim, za vas. Vi ste broj tri; a to je na kraju. Sebe stavite zadnjeg; On je to uradio.

Pogledajte šta je On mogao uraditi. On je rekao, “Mogu pitati Mog Oca, govoriti Mu, i odmah će mi poslati dvanaest legija Anđela.” Od kojih svaki pojedini može uništiti ceo svet. Rekao je, “Da je Moje Carstvo od ovoga sveta, onda bi se Moji vojnici borili. Ali Moje Kraljevstvo je Odozgo.” Tu ste. Razumete? On je to mogao uraditi. On nikada nije slušao Sotonin predlog.

Sada, jeste li čuli kako ljudi kažu, “Ako verujete ovde je Božanski iscelitelj…ako si ti Božanski iscelitelj…Idi i dovedi svog Božanskog iscelitelja. Imam ovde jednog čoveka koji je bolestan. Voleo bih da vidim kako će ga on isceliti.” Da li vidite tog istog đavola? [Zajednica kaže, “Amen.”-Iz.] On pokušava da vam da predlog. On pokušava da slušate njega umesto Boga. Ali pravi, istiniti sluga Božiji će prvo gledati i slušati šta Otac kaže. Razumete?

Kao mala Stadskleova beba, kada su ovde poslali ljude po mene. I Gospođa Stadsklev je rekla, “Brate Branhame, ja sam zvala iz Nemačke.” Tu je bila američka vojska sa jednim od njihovih aviona koji je bio tamo na polju i koji bi me prebacio do Nemačke i nazad, u jednom danu. On je bio sveštenik u vojsci. A beba je ležala mrtva. I ta mala majka je vrištala. Rekla je, “Slušaj! Ja znam. Stajala sam baš tamo i videla kako žena u svojim rukama drži mrtvu bebu koja je umrla tog jutra. I videla sam brata Branhama kako je došao do nje i položio ruke na tu mrtvu bebu, i ona se vratila u život.” Ona je rekla, “Ovo je moja beba, brate Branhame.” U njenoj porodici nikada nije bilo smrti. Vidite? I ova malena se jednog jutra razbolela i umrla tog poslepodneva.

Ovde su svi oni stajali okolo i davali proročanstva i tako dalje, “Beba će biti podiguta iz mrtvih!” i sve tako.

Rekao sam, “Dakle, to je veoma lepo, sestro Stadsklev, ali dopustite mi da vidim šta kaže Otac.”

I otišao sam napolje u šumu, i molio sam se. Vratio sam se nazad unutra, i ona je dva ili tri puta pozvala pre nego što sam se vratio sledećeg jutra. Ništa.

Doktor je rekao, “U redu, ako ti imaš takvu veru, gospođo, nećemo dopustiti da beba napusti bolnicu. Neka ona leži baš ovde. Ti ostani ovde sa njom. To je u redu.”

Brat Stadklev je otišao i našao se s vojnim majorom. I oni su rekli, “Sigurno, mi ćemo ga preneti avionom preko i vratiti ga nazad.”

I tamo je stajao mali avion čekajući da me preveze tog jutra i da me vrati nazad te večeri; za Nemačku, u Hajdelberg, Nemačka, radi uskrsnuća ove bebe. Rekao sam, “Sigurno, Bog to može uraditi, ali pogledajmo šta je Njegova volja.”

Onda sam ja izašao napolje i molio se celu noć; ništa se nije dogodilo. Vratio sam se nazad sledećeg jutra; ništa se nije dogodilo. I ušao sam u sobu. Upravo tada sam pogledao, a tamo je stajalo to Svetlo lebdeći pored vrata. On je rekao, “Nemoj stavljati ruku na nju. Nemoj ukoriti smrt koja je na bebi. To je Božija ruka.”

Dobio sam je na telefon. Rekao sam “Sestro Stadsklev, sahrani svoju bebu. To je ruka Gospodnja. To je Božija volja. Nešto bi se dogodilo toj bebi kasnije. Dopustite da to ide baš tamo gde Bog zna gde je. Sada može ići u to. Ako ona živi, ti nećeš ići u to. Ostavite to baš tako.”

Taj veliki Luteranski propovednik u Nemačkoj je napisao pismo u kom je rekao, “Kako ja cenim što brat Branham; čeka jasno-odsečnu odluku Božiju, pre nego što on bilo šta kaže.”

To je to! Držite se Božije odluke! Nije važno šta drugi kažu, ili bilo šta da je to, nemojte uopšte nikako sa Sotonom razmenjivati predloge.

Ako Sotona kaže, “Sada, u redu je imati vodeno krštenje u ime Oca, Sina...” Ako vam on dolazi sa takvim predlogom, ostavite to. Bog je rekao drugačije. On kaže, “Ti si dobar čovek, ne treba da budeš... Ti si dobra žena, ne treba da uradiš...” Nemojte razmenjivati predloge. Ako Božija Reč kaže nešto drugo, ostanite sa onim što kaže Božija Reč, bez obzira šta je to. To je primer koji vam je dao Isus, i tu je glavni napad, vidite, koji je on izvršio nad Isusom.

Onda drugi napad. Požuriću. Izgleda kao da vreme brzo odmiče. Sledeći veliki napad koji je on izvršio nad Njim, je bio to da će se On razmetati.

I kako to zaista pogađa Božije sluge, da budu razmetljivci, da pokažu šta mogu. “Slava Bogu. Haleluja, ja sam osloboditelj. Ja sam nešto.” Razumete?

“Dođi ovde na vrh hrama i sedi.” On ga je kušao da to uradi. Sada, sećate se, On je bio kušan da to uradi. To je bilo teško. Sotona je rekao, “Sada, ako želiš da budeš nešto pred ljudima, stani ovde gore na ovaj hram i skoči dole.” Razumete? “Ja ću ti dati Biblijski tekst za to, zato što je pisano, 'On će narediti anđelima da Te štite, ako bilo kada zapneš za neki kamen. Oni će te nositi.'” Želeo je da Ga načini razmetljivcem koji pokazuje Svoj autoritet.

Ni jedan pravi Božija sluga to nikada ne radi. Ako vidite čoveka da se pravi važan, da se isprsio, i sve tome slično, samo zapamtite, nešto je tu pogrešno. Ne, Bog to ne želi. Isus je dao primer. On je to mogao uraditi. On je sigurno to mogao uraditi, ali On to nije uradio. Ni jedan Božiji sluga se ne razmeće, pokušavajući da uzme Božiju silu i da se prikaže kao da je veći od nekog drugog.

Da li se sećate da je Mojsije to radio? Sećate li se? [Zajednica kaže, “Amen.”-Iz.] Bog mu je dao moć da uradi sve što želi, načinio ga je prorokom. On je otišao dole do te Stene, i on je drugi put udario Stenu. To je bilo protiv Božije volje.

Bog je rekao, “Govori toj steni! Nemoj je ponovo udariti! Tako ćeš prekršiti sve tipove. Stena će biti samo jednom udarena.” Ali on je govorio o slabosti Božije Reči kada je to uradio, da Ona nije dovoljna. Da, Reč je bila ono što je bilo predstavljeno; ta Stena je bila Božija Reč. Razumete?

Prvi put kada je on udario Stenu, tada je potekla voda. I oni su ponovo ožedneli, On je rekao, “Sada, idi nazad i govori Steni.” Ona je samo jednom bila udarena. Razumete?

“Nedostatak Reči,” Mojsije je svedočio o tome. “Reč nije bila u redu. Stena je trebala biti ponovo udarena.”

Tako Mojsije je otišao tamo dole i udario Stenu ovako; rekao je, “Poteci!” Voda nije potekla, tako on je Stenu udario još jednom, i rekao je, “Poteci! Zapovedam ti da potečeš.” I voda je potekla.

Bog je rekao, “Dođi ovde gore. Dođi ovde. Ti si sebe proslavio. Ti si uzeo Moju silu; umesto da proslaviš Mene, ti si proslavio sebe. Sada, ti nećeš otići preko u zemlju. Pogledaj preko i vidi kako ona izgleda, ali, ovde, ti ćeš ostati upravo ovde.” O, moj! Nikada nije bilo takvog čoveka kao što je Mojsije, znate. Ne, ne!

Kada je Sotona došao do tog razmetanja sa Isusom, on je rekao, “ Popni se ovde gore na hram i skoči dole.”

On je rekao, “Pisano je,” amen, “ne iskušavaj Gospoda, tvoga Boga.” Razumete? On ga je dočekao Rečju u svakom od njegovih glavnih napada.

Ni jedan istiniti sluga nikada ne pokušava da se razmeće na račun Božije sile. Ako to čini, odmah gubi.

Treći veliki napad, Sotona je ponudio da mu da ovo kraljevstvo. On je to zaista ponudio. Sotona je rekao, “Vidiš li ova kraljevstva sveta? Sve je to moje. Ja radim sa njima ono što želim. Daću ti ih.”

Ali sećate se, on je pokušao da Ga navede da On dobije ta kraljevstva bez krsta. Da je On to uradio, mi bismo bili izgubljeni. On je mogao dobiti kraljevstvo, ali On je trebao da sledi Očevu volju. On treba da se vrati nazad. On je bio kušan da to uradi, sada. Da. To je teška stvar. On je kušan da uzme Svoju slobodu i da bude Kralj bez krsta. Ali da je to uradio, Njegovi podređeni bi umrli. Sotona bi Njemu rado ispunio taj predlog. Ali On je rekao, “Odlazi od Mene, Sotono.” On to nije uradio.

On je došao, i patio, i izabrao tešku neravnu stazu. On je uzeo stazu proganjanja. On je uzeo stazu smrti.

Jesmo li mi ovoga jutra spremni da uzmemo tu istu stazu koju je On uzeo? Jesmo li mi spremni da umremo? Jesmo li mi spremni da predamo sebe Bogu, da se odreknemo celog sveta i svih stvari sveta i da služimo Njemu? Razumete?

Sada, On to nije prihvatio. Iako je Sotona bio voljan da mu to preda, On to nije prihvatio. Iako je Isus bio kušan, On je pobedio za nas. On je podneo sva iskušenja za mene i za tebe. Vidite, On je mogao to uzeti baš tada. Ali zašto je On izabrao drugi put? Zato da bismo mi mogli doći i biti sa Njim. I ako je On platio toliku cenu, onda koliko bismo mi bili mali da to ne uzmemo? Kada, zapamtite, ovde i tako nema ničega.

Ako vi živite sto godina, dokle ćete vi stići? Mentalno, i vaš um je isčezao, i vi ste hromi, i stari, i drhtavi. Tamo vi idete. I to je kraj toga. Vi dođite sada, pobedite sve to. Kako vi to uspevate? Rečju. Ono što kaže Božija Reč, to uradite. Hodajte ponizno. Živite pred Isusom.

On je podneo sve radi tebe i mene. On je naš primer kako pobediti našu zlu generaciju, kao što je On pobedio Svoju zlu generaciju.

Sećate se, kada je On došao na zemlju tamo je bilo upravo toliko nevere, ili više nego što je to tako ikada bilo. To Njega ni najmanje nije brinulo. Kada su Ga oni nazvali đavolom umesto Bogom, kada su Ga nazvali svakakvim imenima, to Njega ni malo nije zabrinjavalo. On je imao jednu svrhu, “Misliti na Oca. Držati Božiju Reč.” Reč je Bog. On je imao jednu misao.

Mi smo ponekad kušani da idemo nazad. Mnogi od vas ste kušani da idete nazad u denominacije, idete nazad i da to prihvatite, zato što ceo svet kaže, “Kojoj denominaciji pripadaš? Sa kojom crkvom si se ti udružio?” Mi smo iskušani da to uradimo. Svi mi smo iskušani. Naše sestre su kušane da se vrate nazad i da se udruže sa ostalim crkvama, sa nekim Skupštinama, ili sa Crkvama Božijim, da još uvek budu pentakostalke i da seku svoje kose i da se oblače upravo onako kako žele. Razumete? Vi ste kušani da to uradite, da se vratite i da budete popularni sa ovom grešnom generacijom u kojoj živimo.

A to je glavni greh našeg vremena, glavni greh među našim narodom, svetovnost, kao što Biblija kaže Lao…Laodikejsko doba. To je doba svetovnosti, “Bogata, ne treba joj ništa, a ne zna da je gola, mizerna, jadna, i slepa.” To je greh našeg vremena. Kada vi čujete Božiju Reč da poziva protiv toga, i onda uzimate put kojim vas ta Reč vodi, vi ste tada za svet nepopularni. Vi ste kušani da se vratite nazad u svet.

Znam. Vi mi to stalno govorite. Ja znam da mi vi to govorite: “Opet”. Ja znam da ste umorni od toga što se ja stalno vraćam tim temama. Ja sam takođe umoran kada vidim da vi to stalno radite, taj greh o kojem ja pokušavam da vam govorim. Kažete, “Zašto se ti stalno na to vraćaš?” Onda prestani to da radiš! Ja pokušavam da spasem vaš život pomoću Božije Reči. Ja sam takođe umoran od toga. Tako upravo sredite to. Ovo je greh i ne treba to raditi. Da, gospodine!

Ako mi treba da pobedimo te stvari, očekuje se da budemo kušani njima, svetom. “Ako vi volite svet, i stvari sveta, Božija ljubav nije u vama,” kaže Isus.

Sada, mi ćemo upravo završiti govoreći ovo. Postoji nagrada za pobednika.

Dopustite mi da vam ovde pročitam nešto. Otvorite vaše Biblije. Krenimo nazad u Otkrivenje 3., 2.-ga glava. Gledajte ovde sada, sve ove stvari za pobediti o kojima sam pričao. Sada, samo pogledajte u sebe i vidite. Ispitajte sebe u duhovnom ogledalu, pogledajte da li ste pobedili.

Sada, prva poruka, anđelu Efeske crkve, želim da poslušate ono što je On rekao. U otkrivenju, 2.-ga glava, 7. stih. Ovo je za crkveno doba, kada je On njima rekao sve što su uradili, “Napustili su svoju prvu ljubav.” 7.-mi stih:

Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama: Onome (osoba, ne crkva) koji pobedi daću da jede od drveta života koje je usred raja Božijeg.

Vidite? Pobednici u Efesu.

Sada, sledeće je bilo Smirna. Sada, pobednicima u tom dobu, mi slušamo ovo. Sada, 11.-ti stih.

Ko ima uho da čuje neka čuje šta govori Duh crkvama: koji pobedi neće mu nauditi druga smrt.

Vidite? Pobedniku.

Sada pogledajmo u Pergam, mi ćemo naći šta je ostavljeno za pobednika. Pročitaćemo 17.-ti stih za Pergamsku crkvu.

Ko ima uho…

To je pojedinac, ne cela grupa. Pojedinac, to je Nevesta koja izlazi napolje, razumete, Crkva.

…neka čuje šta govori Duh crkvama: koji pobedi daću mu da jede od sakrivene mane, i daću mu beli kamen, i na kamenu novo ime napisano, koje niko ne zna osim onoga koji ga prima.

To je pobednik crkvenog doba.

Sada, sledeći je Tijatira. Pogledajmo šta pobednik ima u tom dobu. Uzmimo 26.-ti stih.

I koji pobedi i održi dela moja do kraja, daću mu vlast nad neznabošcima; (To je tačno.)

I vladaće nad njima gvozdenom palicom, i razbijaće ih kao glinene posude; vlast kakvu sam primio od moga Oca.

Vidite, “Sa Njim u Njegovom tronu.” Hrist treba da vlada narodima sa gvozdenom palicom. I ovde je Crkva koja je pobedila “Sedi tamo s Njim, da razbije narode gvozdenom palicom.”

Sada, uzmimo Sardsku crkvu. Sada, 5.-ti stih 3.-će glave.

Koji pobedi on će se obući u haljine bele, i neću izbrisati imena njegova iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem svojim i pred anđelima njegovim.

To je pobedniku u Sardu.

Sada uzmimo 12.-ti stih. Ovo je Filadelfijskoj crkvi:

Koji pobedi učiniću ga stubom u crkvi moga Boga, i više neće izaći napolje; i napisaću na njemu ime moga Boga, i ime novoga Jerusalima, grada moga Boga, koji silazi s neba od Boga, i napisaću na njemu moje novo ime.

Pogledajte šta je pobednik obećao. Vidite?

Sada Laodikeja, poslednje crkveno doba. U njoj će biti nekih pobednika. Pogledajte ovde. Sećate se svakog crkvenog doba, jedno sledi za drugim, nasleđuje sve što je ostalim nuđeno. Gledajte, ovde gore. Sada, ovo je pošto su oni primili sve te sile i ta nova imena i sva Njegova obećanja koja su zapisana, da jedu skrivenu manu i tako redom celim putem dole. Pogledajte ovo poslednje crkveno doba, Otkrivenje 3:21.

Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom u mome tronu (amen), kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim u njegovu tronu.

Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama.

Tu je nagrada za pobednike. Navaljuj dalje, ljiljane. Ako je to u tebi, stavi u stranu blato i sve drugo, i navaljuj prema vrhu. Da, gospodine! “Da sedneš sa Mnom na Mom tronu.”

Znate, jednom je majka Jakova i Jovana… Nećemo imati vremena da to pročitamo. Majka Jakova i Jovana je došla i pitala za ovo mesto. Jeste li to znali? Sećate li se toga? [Zajednica kaže, “Amen.”-Iz.] “Gospode, dopusti da jedan moj sin sedne sa jedne strane, a moj drugi sin sa druge strane.” To je majčina želja za svoje sinove.

Ali gledajte. “To mesto,” Isus je rekao, “je bilo predodređeno.” Ova pozicija nije u to vreme postojala. Zašto? Primetite. “To će biti darovano onima kojima je namenjeno.” Šta? Da bi jedan seo s desne strane i drugi najbliže Njemu, to je bilo za pobednika. Razumete? On je rekao, “Ja ne mogu darovati ovo, ali to će biti dato pošto dođe iskušenje.” Amen! Razumete? “Ja ne mogu dati to, ali pošto dođe kušnja oni će sesti s desne i sa leve strane. Postoji predodređeno seme koje čeka tamo napolju na to. To će biti dato onima kojima je to obećano. To će biti dato tamo, ali test još uvek nije došao. Da. Oni još nisu pobedili.” Razumete?

Osobi koja je trebala da zauzme ovo mesto na jednoj strani, i druga da zauzme mesto na drugoj strani u Kraljevstvu odmah do Njega, to još nije bilo dato, razumete, taj pobednik. Test još nije došao. “On će doći u budućnosti.”

“Ako mi trpimo za Hrista i Njegovu Reč, mi ćemo vladati sa Njim, jer On je Božija Reč.” Upamtite, “Ako mi trpimo za njega i Njegovu Reč, mi ćemo vladati sa Njime u Njegovoj Reči.”

Pazite, On, naš primer, je pobedio i onda se uzneo gore pošto je pobedio smrt, pakao, bolest, grob. Sve je On pobedio. “Onda se uzneo gore, i odveo zarobljenike, dao ljudima darove.” To je bio Stari Zavet, sa starozavetnim svecima koji su pobedili. Oni su čekali takvu Osobu, i oni su umrli pre nego što je On stigao tamo. Ali kada je ova Osoba došla, “To nije sprečilo one koji su usnuli.” Amen! Oni nikako ne mogu izgubiti. Živi ili mrtvi, kakva razlika? “To neće sprečiti.” Razumete? Oni su to čekali.

Čak Job tamo nazad, on je to čekao. On je rekao, “Znam da moj Otkupitelj živi. I u poslednje dane On će stati na zemlju.” Tamo je bio častan čovek, savršeni čovek. On je ponudio žrtvu. On je učinio sve što mu je Bog rekao da uradi. On je to uradio sa poštovanjem i respektom. Bio je prorok. I onda je okolo došao sotona da ga kuša. (Baš kao što on dolazi da kuša vas.) Šta je on uradio? On je nastavio da stoji tamo.

Čak je njegova žena izašla napolje i rekla, “Zašto ne prokuneš Boga i umreš. Izgledaš toliko bedno sedeći tu.”

On je rekao, “Govoriš kao luda žena.” Biblija nikada nije rekla da je ona luda, ali ona je govorila kao luda osoba. Razumete? Rekao je, “Ti govoriš kao luda žena.” Rekao je“ Gospod dao, i Gospod uzeo; neka je blagoslovljeno Ime Gospodnje.” On je pobedio.

On je pobedio ono što su komšije imali da kažu. On je pobedio sve što su crkveni članovi, Vildad, i svi oni imali reći. On je pobedio biskupa i ono što je on imao da kaže. On je pobedio kardinala i ono što je on imao da kaže. On je pobedio denominacije i ono što su one imale da kažu. I on je ostao sa opravdanjem Božije Reči. Amen! Ipak to ga je koštalo svega što je imao, čak njegove dece. On je strugao čireve sa komadom crepa sedeći u pepelu, i ipak je pobedio. I kada se taj veliki čas iskušenja konačno završio, oblaci su se maknuli.

On je gledao u svaku razumnu stvar. On je rekao, “Postoji nada u drvetu ako ono umre; ono ponovo oživi. I to seme pada na zemlju; ono istrune; ono ponovo oživi. Ali čovek legne; i izdahne; on nestaje. I dolaze njegova deca, njegovi sinovi, da mu odaju poštovanje i da ga oplakuju; on to ne primećuje. On više ne ustaje. O, to je. Šta se dogodilo? Ja sam takođe seme. Ja sam nešto što je seme, i ja ću otići u zemlju. Ja više ne mogu ustati. Ja ću tamo ležati. O, sakrij me u grob, drži me u tajnom mestu dok ne prođe Tvoj bes. Odredi mi vreme i presudi. Kao što stene istroši, voda istroši kamen.” O, on je nastavio da govori sve ove stvari. Video je okolo sve primere, kakvi su. O, baš to nije mogao videti.

Sestra Rodgers, sećate se, propovedao sam to na Busty-jevoj sahrani? Vidite?

Kako je on odneo kamen i kako su se sve te stvari dogodile. “O, Sakrij me u grob. Drži me na tajnom mestu.” On je nastavio da navaljuje. On je rekao, “Želeo bih da znam. Želeo bih da znam gde bih mogao ići, do Čoveka koji bi mogao staviti Svoje ruke na mene, grešnog čoveka, i Svetog Boga, i govoriti Njemu za mene.” O, moj! “On je Tamo. Ja znam da je On Tamo. Tamo postoji Neko ko može uraditi to. Postoji Neko negde. Gde mogu pronaći tu Osobu? Gde mogu pronaći? Pokucaću na Njegova vrata i pričati sa njim. Ako Neko samo može staviti Svoju ruku na mene i na Boga i premostiti put za mene, razgovarati. Ako bih samo mogao pronaći tu Osobu. O, gde je On?”

On je tražio u svojoj crkvi. On je istraživao u svojoj organizaciji; nije mogao pronaći takvu Osobu.

I iznenada su se oblaci razišli, i video je kako ta Osoba dolazi. O, njegovo staro srce je zakucalo od radosti. Tada se nešto dogodilo. “Ja znam da moj Otkupitelj živi. Postoji takva Osoba.” Amen! Još postoji takva osoba! “Ja znam da moj Otkupitelj živi. Iako, nakon što kožni crvi unište ovo telo, ipak ću u svom telu videti Boga, Koga ću videti ja. On će stajati na zemlji u poslednji dan.”

Na Uskršnje jutro kada je On ustao tamo napolju, i Jobovo telo nije bilo ništa više od kašike pepela, on je čekao. On je bio ta izabrana Grupa. On je ustao iz groba i ušao u grad sa Abrahamom, Isakom, Jakovom, Jobom. O moj! Amen! Jer oni su čekali takvu Osobu.

“I onima koji traže Hrista drugi put,” koji mogu pobediti stvari ovoga sveta Njegovom milošću, da dođu u Njega i zatvore svoje oči za bilo šta drugo osim za Njega i Njegovu reč, “On će se drugi put pojaviti u Slavi.”

“Kada zatrubi Božija truba, mrtvi u Hristu će ustati; oni koji su živi, preostali će biti izmenjeni u trenutku u treptaju oka i biće uzeti gore zajedno, da se sretnu sa Njime u vazduhu.”

Bilo da sam kašika pepela ili bilo da živim kada On dođe, nema nikakve razlike. Amen. Nije važno, zato što sam ja uhvatio viziju. Veo se odmotao, i ja vidim Njega. Jednog Koji je mogao ustati i staviti Svoju ruku na mene, grešnog čoveka, i na svetog Boga. I On je moje Izmirenje. On je Božija Reč koju ja držim. “U početku beše Reč.” On je ta Reč, i On zastupa mene, Tamo. Amen. I ja ću vikati dokle god imam daha, “On je moje Uskrsnuće i moj Život.” I sva druga tla su pesak koji tone.

Kao što je On prihvatio one koji su to tražili, tako će On doći svakom novozavetnom svecu koji je pobedio svaku denomina-cijsku kritiku, koji je pobedio sve popularne grehe ovoga vremena, ovoga doba u kojem mi sada živimo, kao što je to On uradio u svim drugim crkvenim dobima onima koji pobede u ovom crkvenom dobu. Oni koji pobeđuju šta? “'Bogat sam. Nije mi ništa potrebno. O, ja imam sve ovo, i sve to. I ja sam Nevesta. Ja sam ovo. Nije mi potrebno ništa.' A ne znaš da si go, slep.”

Vidite li to prevarljivo doba o kojem govorim! To nije kao oni čije su glave bile odsečene, tamo nazad, da bi dobili beli kamen; ne oni koji su umrli u mučeništvu i bili spaljeni na lomači i takve stvari, koji su dobili krunu. Već je to ovo prevarljivo doba sada, kada oni misle da su sve. “Dakle, ja sam crkveni član. Ja sam dobar čovek. Ja sam dobra žena. Ja radim ovo. Ja ne treba da uradim To.”

“Ali onaj koji pobeđuje,” onaj koji pobedi sve te svetske stvari ovoga doba, šta će oni uraditi? Svi će sedeti sa Njime u Njegovom tronu, i ići će u uznesenje kada On dođe. O, moj! Zašto se ja onda brinem? Zašto bi mi trebali da se brinemo zbog onoga što svet kaže? Zašto bi mi trebali da se brinemo šta bilo ko drugi kaže? Veliki Sveti Duh je među nama. Njegov Vatreni Stub nas vodi i upravlja. Njegova Reč je potvrđena pred nama. Njegova ljubav je u našem srcu. Svet je iza. Mi smo prešli iz smrti u Život. Svet misli da ste vi ludi.

Da li Isus mora sam nositi ovaj krst,

A ceo svet da izbegne?

Postoji krst za svakoga,

I postoji krst za mene.

Trideset i tri godine na terenu, a ovaj posvećeni krst nosiću dok me smrt ne oslobodi.

Neka me moja braća odbace i neka kažu šta žele, čime me odbacuju. Ali na ovoj Reči ja stojim i samo na Njoj.

Ovaj posvećeni krst ću nositi

Dok me smrt ne oslobodi,

I onda idem kući u uznesenje, nositi krunu.

To je ono što mi svi želimo, zar ne? [Zajednica kaže, “Amen.”-Iz.] To je ono što mi želimo. To je naša nada i molba. Mi nemamo drugih misli, već onih koje su centrirane na Isusa Hrista. I mi stojimo samo na Njegovoj pravednosti, i Njegova pravednost je u Njegovoj Reči. “I Reč je postala telo i nastanila se među nama.” I Reč još uvek potvrđuje Sebe.

Pobediti kako? Uzimanjem Reči, obećanje, u poniznosti, ponizno hodajući.

Ovaj posvećeni krst ću nositi

Dok me smrt ne oslobodi,

Onda idem kući da nosim krunu.

“Kada Truba zatrubi.” Možete me sahraniti u moru, ali Truba će me probuditi. Ja idem kući, jednog dana. Amen! Do tada ću se ja boriti, amen, noseći Njegov krst; ne gledajući na ljude, već tamo na Golgotu; jer On je bio moj primer. On je pokazao kako da to uradim. I Njegov primer ćemo mi s radošću slediti, dan za danom.

Ja sledim Isusa svaki korak puta,

Ja sledim Isusa svaki korak puta.

Zar ne volite to? [Zajednica kaže, “Amen.”-Iz.] O, kako ja mislim, slediti Njega, dan za danom svaki korak puta.

Molimo se.

Gospode Isuse, sat i petnaest minuta je sada, kako stojim ovde pokušavajući da uzmem Tvoju Reč i da objasnim ljudima kako da pobede. Ti si nam rekao kako je to urađeno. Ti nam nisi samo rekao, već si nam Ti pokazao kako je to urađeno. Ti si nas vodio. Ti si nam pokazao kako da to uradimo: da primimo Reč unutar nas i da budemo sigurni da tu Reč držimo, “Pisano je,” u svakom iskušenju; ali budite ponizni, hodajte ponizno. Onda smo mi pobedili kroz tebe, kroz Tvoju silu, koja je već pobedila našeg neprijatelja. I jedina stvar koju mi treba da uradimo je da samo hodamo ponizno sa verom, verujući To, i da je naša značka identifikacije Sveti Duh, i sotona mora da ode od nas.

Ovde leže maramice. One predstavljaju bolesne ljude. Oni su u potrebi, Gospode. A oni su pročitali u ovoj nepogrešivoj Reči da su uzimali sa tela Svetog Pavla maramice i kecelje. Stavljali su ih na bolesnike. Zli duhovi su ih tada napuštali, i velika čudesa su bila učinjena. Sada, Ti si isti Gospod Isus danas.

Pavle je propovedao ovu Reč i napisao ovu Reč, istu Reč koju mi pokušavamo da sledimo. Zato što je on uzeo Stari zavet, i sledio za njegovim primerom, i pokazao da je to bio tip, da je sve iz Starog zaveta bilo savršeni tip Novog zaveta. O Gospode, možemo li mi slediti taj primer.

Mi vidimo našeg Gospoda, šta je On uradio. I ovoga jutra mi uviđamo da ti starozavetni sveci, da su oni takođe ustali. Kada je Isus bio podignut, oni su otišli sa njime. I Gospode, mi verujemo da ćemo ići kada On zatrubi Trubom. Mi to verujemo, da će Nevesta ići napred u taj Dan, i mi ćemo se pridružiti Hebrejskoj grupi te neveste, i za sve će tamo biti Svadbena večera u Slavi. Oni čekaju.

Mi sada molimo za Tvoju milost nad nama, pobednicima. Gospode, mi čeznemo da budemo pobednici. Gospode Isuse, Ti si pobedio svet. Sada, molim se da Ti dozvoliš svakoj osobi ovde, ovoga jutra, “Odstrani svaki greh, odbacimo teret koji nas toliko opseda, da bismo mogli sa strpljenjem trčati trku koja je pred nama.”

Pavle nam je govorio, naš Nebeski Oče, tamo preko u Knjizi Hebreja, da: “Mi treba da odstranimo svako breme,” u 12.-toj glavi, gde je on govorio ovo pošto je već tamo nazad pokazao primerom, one koji su zaista otišli; one koji nisu išli dalje; one koji su na jedan mlak način sledili to; one koji su sledili to na čelu; one koji su odugovlačili nazad. On je pokazao primere. Onda se On okrenuo i rekao, “Odbacimo svaki teret, svaku malu stvar koja nas opseda, da bismo mogli trčati sa strpljenjem trku koja je pred nama; gledajući u Njega, začetnika i završitelja naše Vere, Koji nam je dao primer.” Mi radimo to ovoga jutra, Oče.

Sada, sa našim glavama pognutim, sada zaista se detaljno istražite. I onda zaista duboko iskreno. To je sve što je za tako nešto potrebno: vašu proveru i vašu iskrenost. Budite zaista u molitvi dok se sada preispitujete. “Istraži me, Gospode. Iskušaj me. Ima li nekog zla u meni? Ako ima, Gospode, dopusti mi položiti to baš ovde sada. Ovo mesto gde se ja klanjam je Tvoj oltar. I ja to polažem dole, baš ovde sada, stavljam svoja stopala na to mesto. Kada se udaljim, to će ostati tamo. Sila Tvoje Krvi će uništiti to. Želim da budem pobednik. Imam nešto što me brine, Gospode. Želim da pobedim ovoga jutra. Mogu to postići sa Tobom. To mi je rekla Tvoja Reč. Ja to sada polažem dole, Gospode, i staviću svoja stopala na to. Kad odem iz ove zgrade ovoga jutra, znaću da je to stavljeno u bačvu Božijeg belila. To više nikada neće doći u sećanje. Ja ću sada priznati to i moliti za milost.”

Sa našim glavama pognutim, i našim očima zatvorenim, zamišljenih srca, koja su vrata duše, sada. Ima li tamo nečega što vi želite da odstranite ovoga jutra, nešto što želite da pobedite? I toliko snažno ste to pokušavali da uradite, ali ovoga jutra vi ćete upravo prestati da pokušavate. Vi ćete upravo prihvatiti ono što je On uradio. Želim da upravo podignete svoju ruku, “Gospode, želim da pobedim. Izvesne stvari me brinu.”

Gospode Isuse, Ti vidiš te ruke. Sada, kao Tvoj sluga koji stoji između živih i mrtvih, ja osuđujem sve što brine te ljude i mene. I molim da u Ime Isusa Hrista, možemo ostaviti to ovde da leži na oltaru Božijem, i da odemo odavde ovoga jutra slobodni, kao pobednici.

Ako naše sestre ranije nisu imale milosti, neka to bude darovano sada, Gospode. Ako naša braća nisu imala milosti, neka to bude darovano sada. I neka majka sa svojom decom nađe poniznost umesto da bude arogantna. Ona zna da je ona postavljena... Ona je propovednik toj maloj deci. Njen život je primer. Tata je primer majci, jer je on glava kuće. Majka pokušava da mu komanduje; ona to više nikada neće uraditi. Ako je on koristi kao otirač na podu, to više nikada neće biti urađeno. Ona je pomoćnik. Daruj to, Gospode. Neka sve ove stvari koje nas ometaju, Gospode, budu odstranjene.

Mi sebe posvećujemo, Oče, za onaj period života koji imamo ispred sebe, znajući ovo, da mi treba da dođemo do kraja toga života, i to vrlo brzo. Tako ovoga jutra mi uzimamo ovu priliku posle ove Poruke. Mi koristimo priliku, Gospode, da dođemo, zato što smo pozvani da dođemo. “Bacite svoje brige na Njega, jer On se brine za vas.” Ja znam da se Ti brineš, Gospode. Ti si dovoljno brinuo da si za nas umro. I mi sigurno možemo dovoljno brinuti da dođemo i da prihvatimo ono za čega si Ti umro.

Posveti nas, Gospode. Ispuni nas ponovo sa Svetim Duhom. Neka Sveti Duh upravo vlada u našim srcima, kao vrhovni, da možemo hodati, zaboravljajući stvari koje su u prošlosti, blato i glib u kojem smo nekada živeli. Navaljujući prema žigu visokog poziva, gde naše Svetlo može sijati u takvoj prijatnosti i poniznosti, da svaki prolaznik može reći, “Tamo živi hrišćanin na brdu. Ta osoba, ta žena, taj čovek je zaista posvećeni cvet Božiji. Oni su toliko prijatni i toliko srdačni, uvek puni ljubavi i prijatni, i puni razumevanja.” Daruj to, Oče. Budimo slani, da bi zemlja mogla ožedneti; daruj to, Oče; i pobedimo stvari ovoga sveta i brige ovoga života. U Ime Isusa hrista. Amen.

Ja mogu. …

Sada, podignimo naše ruke.

... Spasitelj…

Poziva šta? “Izađite iz blata.” Viši život; Nešto je u vama što vas povlači tim putem. Šta je to? To je On. Dole u blatu, malo cveće; vi imate Život tamo koji navaljuje k vama. To je ono što vas zove, “Izađite iz blata.”

Sledite, sledite …

Sada, da li vi mislite to? Sada, zatvorite oči.

Gde me vodi slediću Ga

Sada, podredite sebe. Mislite tako sada.

Gde me vodi slediću Ga,

Gde me vodi slediću ga,

Ići ću s Njim, s Njim, celim putem.

Gde me vodi slediću ga.

Samo nežno, sada. Upamtite, položite sebe tamo dole.

Gde me vodi …

“Ja to polažem ovde, Gospode. Slediću ću Te od sada. Ja To prihvatam. Ja To verujem.”

Gde me vodi…

Upamtite, vaš život će svedočiti glasnije od vaših usta. Ono što živite će biti dokaz ljudima više nego što kažete.

Ići s Njim, sa Njim, (putem, gde?) celim putem.

(Brat Branham počinje da peva Gde me vodi slediću Ga-Iz.)

Upravo posvetite sebe, duboko, iskreno, celo svoje srce. Šta ako je ovo bilo poslednji put da vam je uopšte dozvoljeno da se molite? To bi moglo biti. Ja se nadam da nije. To bi moglo biti sada, zaista sigurno, zaista sigurno. Upamtite, vrata će se jednog dana zatvoriti, onda je sve gotovo. “Tražite, i primićete.”

(Brat Branham počinje da peva Gde me vodi slediću Ga-Iz.)

Samo razmislite o svoj slavi koju vam je On tamo ponudio, o svemu što je uradio. “Ja verujem, Gospode. Ja verujem. Ja verujem da si Ti moj Pobednik. Ja upravo hodam sa Tobom, Gospode. Ja želim da ostanem blizu tebe, da tamo gde si Ti, tamo ja želim da budem.”

I sećaš se, Ti si nam rekao, Oče, da, “Mi ćemo zauvek biti sa Gospodom, kada budemo podignuti gore.” Mi smo upravo dobili kratak pogled od Njega da On hoda sa nama sada. Ali onda… Kako je to velika stvar znati da je On među nama. Šta će biti kada budemo sa njime zauvek? Mi tako volimo sve naše aktivnosti; mi možemo ići napolje čitajući; mi možemo ići da kupujemo; možemo ići da lovimo, u ribolov, ili šta god možemo uraditi sa zadovoljstom. Ali o, kada se crkva otvori, mi želimo da se sretnemo sa našim Gospodom. Tamo je veće od svih stvari, te stvari koje si nam Ti obećao. “I zauvek biti sa Tobom Gospode. Sesti sa Njim u Njegovom tronu, i bit sa Njim zauvek.” O Bože, mi ponizno sa pognutim glavama to prihvatamo, Gospode. U Ime Isusa Hrista.

Da li osećate da upravo možete napustiti, sada, sve, svaki teret? Vi upravo možete hodati preko iznad toga sada? Ako ćete to uraditi, podignite svoju ruku, i recite, “Božijom milošću ja pobeđujem ovo iskušenje. Ja se više neću sa time boriti. Upravo idem da uhvatim Njegovu ruku, i počnem hodati dalje.”

Ja sam se borio, brate Branhame. Pokušao sam da prekinem pušenje. Pokušala sam da pustim svoju kosu da raste. Pokušao sam da uradimo ovo. Toliko sam snažno pokušavao, brate Branhame. Ja upravo to ne mogu uraditi.“

Nemojte pokušavati više. Samo uhvatite Njegovu ruku, recite, “Oče, Ti stavi moju ruku u rukav.” Razumete? “Ja ću Ti baš dati moju ruku. Ja ću hodati dalje, Gospode, gledajući u Tebe.” To će se dogoditi. On ćete obući kao pravog hrišćanina. Bićeš pravi hrišćanin.

Dok vas ne vidim, večeras, neka vas Bog voli i neka bude sa vama. Vi ste moja deca Evanđelja. Vi ste otkupljeni.

Sada, ja vas predajem vašem pastoru. On će uraditi nešto. Brate Nevile.