ZATVORENIK, PAVLE ZATVORENIK HRISTOV

...ovde opet, u Ime Gospoda Isusa, i čuti velika i silna dela koja si Ti učinio pre, a sada mi stojimo u iščekivanju. To podiže našu veru i pomazuje nas da verujemo da će ono što je zatraženo večeras biti darovano. Ti znaš svakog od njih, (sve šta su zatražili) i mi posebno molimo za njih, Gospode, koji su tako blizu smrti. Daruj mir njihovim dušama ako već nije tamo i isceli njihova tela. Daruj to, Gospode.

Blagoslovi naše okupljanje, mi molimo, Gospode, da na ovom molitvenom skupu u sredu uveče; budući da smo se okupili znajući da tamo gde su dvoje ili više okupljeni zajedno, Ti ćeš biti s nama. I mi Te molimo, Gospode, da nam daš svoju Reč večeras. Govori nam, Gospode, i zagrej naša srca neobično da bismo znali kako se disciplinujemo za veliko vreme koje sledi; jer verujemo da smo sve bliži dolasku Gospoda.

Mi Ti zahvaljujemo sada za ljude koji počinju pronalaziti svoju dragocenu veru, znajući šta vera znači. I znamo da, čak Ti zahvaljujemo za službe koje slede verujući da ćeš Ti učiniti nešto, Gospode. Mi čekamo iščekujući kao u stara vremena, verujući da je vreme blizu kada ćeš samo podići nebeske prozore i izliti obećanja koja je Bog obećao za ovaj poslednji dan.

Sada, molimo Te, Gospode, da budeš sa svim okolnim nacijama, budući da čujemo da tako mnogo njih je u potrebi danas. Daruj im njihove molbe, Gospode, i mi molimo da vide veliku Božiju ruku kako se kreće širom sveta među onima koji traže ovu veliku stvar.

Oprosti nam naše grehe. Pročisti nas, Gospode, svojim Duhom i svojom Rečju da bi sebe mogli disciplinovati u poslušne sluge - poslušne sluge volji Božijoj. Dopusti nam da se setimo i pokušamo razmišljati u svojim srcima šta su rani hrišćani činili…kakve bi ljude upoznali da smo sreli one koji su lično bili u kontaktu s Tobom. Kako mora da su njihova lica svetlila verom i radošću. Kako mora da su njihovi životi bili živa Reč Božija (baš pisane poslanice čitane od svih ljudi) dok su hodali među ljudima. Bože, daruj to još jednom.

Neka bi naši životi bili tako predani Tebi da će Duh Sveti živeti kroz nas i govoriti kroz nas, Gospode. Neka bismo se u svojim umovima prisetili dok hodamo ulicom i živimo u svetu da ne bismo trebali biti kao oni; i koraknuti u stranu i dati im mesto, Gospode, poziciju koja im pripada ovde na zemlji. Mi ćemo se povući znajući da smo izaslanici iz jednog drugog sveta; mi imamo Kraljevstvo koje dolazi u sili, Gospode. I naš veliki Kralj će uskoro doći i preuzeti svo kraljevstvo koje je u Njegovom posedu, a mi ćemo upravljati i vladati s Njim ovde na zemlji hiljadu godina i biti s Njim zauvek.

Imajući to na umu, Gospode, sada s veseljem očekujemo odgovor na naše molitve. Tražimo da našim ispovedanjem: da ako smo učinili nešto, nešto rekli ili mislili, bilo šta što je u suprotnosti s Tvojom velikom voljom, neka nas očisti Krv Isusa Hrista.

Vodi nas, Gospode, kao što je sestra rekla večeras o sebi i svom suprugu na putu za Chicago. Vodi ih, Gospode Bože, do mesta da ih Ti možeš koristiti, da bi mogli biti svetlosni zraci drugima koji tapkaju u mraku i koji ne znaju našeg Gospoda Isusa. Sada, mi predajemo službu Tebi (slušajući tvoju korektivnu Reč) da bismo mogli znati kako se pripremiti za ovaj veliki čas, mi to molimo u Isusovo Ime. Amen.

[Prazno mesto na kaseti. Brat Nevil komentariše-Ured.]

Bog te blagoslovio. Hvala ti brate.

Ovo je bilo pomalo neočekivano za mene. Ja... Dok sam bio ovde kod kuće, osećao sam se kao da zapravo nisam...morao sam ići negde, hitno, osećao bih se jako loše da sedim kući i ne dođem na molitveni sastanak. I nekako sam uleteo, neočekivano sebi, čak svojoj porodici. Čim sam stigao, odmah sam krenuo dalje. I tako sam rekao: “Idem dole na molitveni skup.” Ona nije ni imala vremena da se spremi da dođe, tako da ona nije znala da dolazim.

Dakle, sretan sam da čujem sestrino svedočanstvo ovde, brate…o tom svetlu gore negde u Južnoj Carolini ili Severnoj Carolini. Greenville je to bio? [Sestra kaže, „Ne, Južni Pines.”-Ured.] Južni Pines, da.

Brat Lee Vayle je upravo bio ovde danas. Krstio sam ga ovde danas na današnjoj službi krštenja. Brat Lee Vayle, znate, jedan od propovednika tamo. Brat Parker Thomas...

Sećam se vremena kada je sestra bila osenjena. To je bila velika potvrda, sestro, za ono šta... Ponekad će nam Sveti Duh dopustiti da idemo napred i testiraće našu veru da vidi šta…i testirati veru drugih. Kada gledate pravo u nešto i vidite nešto i kažete to… Drugi gledaju i ne vide to, oni kažu da to ne postoji. Vidite? Ali to je tamo.

Sada, nije bilo nikoga ko je mogao videti tu svetlost koja je bila nad Pavlom, ali Ona je bila tamo. Niko nije video tog goluba kako silazi s neba i da se u obliku svetla nadvija nad Isusom, osim samog Jovana. Ali bilo je tamo. Vidite?

I tako, kasnije, kada sam govorio ljudima o tom Svetlu kao Vatrenom Stubu: niko nije hteo da poveruje, ali sada je mehaničko oko kamere to identifikovalo.

I zao duh je mračan.

To je baš kao naši životi, mi smo senke i mi smo… Ako smo svetlo, ako su naši životi u skladu sa svetlošću našeg dana, mi hodamo u Svetlu.

To je kao da gledate napolje i kažete: “Vidim sunce.”, u toku dana. Vi vidite sunčevu senku. To je sunčev odraz. To nije samo sunce, ali to dokazuje da postoji sunce. To dokazuje da je tamo sunce.

I sada kada vidim, kao što sedite napolju, hladite se lepezama, razgovarate, to znači da živite, ali to je samo senka života.

Jer sve mora imati tamu u sebi da načini senku. Vidite? Jer senka mora da poseduje toliko tame i toliko svetla da načini senku. To ne može biti potpuno tama i to ne može biti potpuno svetlo. Ako je mračno, to je stvarno mrak. Ako je svetlo, nema senke, nema ničeg da načini senku; ali ako se to pomeša sa tamom i svetlom, to proizvodi senku.

Tako da smo mi zapravo senke svetla. Sada vi reflektujete svetlost odnekud. Ako ste hrišćanin (budući da je ovo senka), to samo dokazuje da postoji život u kojem ne možete umreti, jer ovaj život nosi u sebi smrt. Vidite? Ali to je senka; jer ste živa stvorenja koja se kreću sa sposobnostima da vide, misle, kreću se, razgovaju, pet čula tela. Ali ipak znate, ona umiru i tu je tako puno problema. Znate, to samo može biti, to je odraz, vidite, da su život i smrt izmešani zajedno.

Telesno mora umreti. Ali ako svojim smrtnim životom odražavate nebesko Svetlo, onda odražavate večno Svetlo, Boga. Onda, kada umrete, vi više ne možete ništa nego ići k tom Svetlu jer to je ono što ste odražavali.

Ako ste u tami sveta, vi to odražavate i ne možete ići ni jednim drugim putem nego ka tami. Vidite, tako da smo mi u odrazu. Dakle, mi pouzdano vidimo da kako Sveti Duh odražava svetlo i život, tako smrt odražava tamu.

I oboje su ovde. Do kraja sedmice, možda do nedelje, mi ćemo jednu malu fotografiju povećati do velikih dimenzija, tako da je možemo staviti na oglasnu ploču.

Gde vaša slika već visi tamo na oglasnoj ploči. Ne znam jeste li to primetili ili ne.

A onda, pre otprilike nedelju dana u Jamajci gde sam evangelizirao. Poslali smo trake po celom svetu. I Sedam Pečata se vratilo nazad u...daleko nazad u unutrašnjost Jamajke, skroz u unutrašnjost. I tamo je vrlo primitivan svet, nazad tamo iza Blue Mountaina. I starosedeoci, ponekad oni imaju kasetofon koji im nabavite da mogu…kao stara Victrola, to naviju i upale ga tako. I svakih par minuta neko ga navije.

Ova grupa je imala jednu malu bateriju: bateriju od 6 volti ili nešto drugo, koja je pokretala ovaj kasetofon. I svi su oni sedeli zajedno, približno koliko nas je ovde večeras, slušajući te Pečate, verujem da je to bilo. I dok sam govorio, oni su primetili da dolazi u sobu, dolazi taj isti Vatreni Stub, koji se premestio iznad gde je bio kasetofon i smestio se na njegov vrh, i oni su otišli i doneli fotoaparat i uslikali Ga. I upravo ista ta slika, obešena je tačno tamo. Dakle, uzećemo da je povećamo tako da je možemo staviti na oglasnu ploču, da je možete videti.

Mi smo toliko zahvalni za Božiju milost koja je dovela u naše…nas u Njegovu prisutnost u ovom danu. Sada, zahvalni smo za mnoge stvari.

Upravo, mislim da ću pogledati ovde i videti ako mogu pronaći neke beleške ili nešto drugo o kojima sam govorio ili dobiti nekakav… Imam neke tekstove koje sam zapisao na pozadini, ovde u knjizi. Ako pronađem jedan, možda će mi Gospod dati nešto da kažem o nečemu dok se molimo.

Sada, mi smo u iščekivanju za nedelju.

Govorio sam u Poruci, i u nedelju sam vas ovde zadržao dugo vremena, o „Zašto vapiš meni? Reci narodu neka krenu napred.”

Dakle, u nedelju je služba isceljenja gde će se moliti za bolesne. Sada dolazite do bolesnih i mora postojati neki razlog zbog kojeg bolesni kada molimo za njih ne budu izlečeni. I ja želim, ako je volja Gospodnja, tek kratku propoved u nedelju ujutro. Tako da ću održati službu isceljenja i moliti se za sve ljude. A Billy Paul ili neko od njih će biti ovde u nedelju ujutro oko osam sati, kada se crkva otvara, da ljudima podele kartice dok budu ulazili kroz vrata ili kada uđu.

A sada... Nakon toga želim pokušati… Verujem da mi je Gospod, na neki način, dao mali uvid o razlozima zašto neki ljudi nisu isceljeni. I ja verujem da je to nedostatak razumevanja i verujem da ćemo o tome možda govoriti u nedelju ujutro, ako je volja Gospodnja.

Sada, u sredu uveče je samo molitveni skup, kratak skup gde se okupljamo i molimo, kao i uvek, i družimo zajedno.

Ponekad verujem da je jedna od velikih stvari koje nalazim u ovom danu nedostatak iskrenosti u ono što mi verujemo. Vidite? Da je Bog u danima Johna Wesleya, da je u tim danim učinio dela koja je učinio danas, šta bi to učinilo; u danima Martina Lutera ili kadgod? Kao što Ga vidimo kako deluje što je dokazano od strane crkve, Duhom Svetim, i od strane nauke i svaki pokret koji-koji je pokrenut, je prepoznat. Božija Reč je to ovde objavila i iskazala pre nego što se dogodilo. I onda se pokreće i prorokuje i pokazuje upravo savršeno ono što je On rekao da će se dogoditi, tačno ono što je On rekao. A mi još uvek sedimo nekako lenji kao da se pitamo… “Pa, pitam se je li to bilo namenjeno meni? Pitam se je li to bilo namenjeno samo crkvi u celini ili šta ako sam stvarno uključen u to?” Mislim, u nedelju ujutro, pokušaću govoriti o nekim od tih principa da bi nas moglo malo prosvetliti.

Sada, večeras sam našao nešto i upravo okrenuo na to, ovde. Pre nego što sam došao, pomislio sam: “Šta ako brat Nevil, ako dođem tamo dole i on kaže: 'Ustani i govori.' I zatim samo sedne?” Pomislio sam da je bolje da zapišem na papir par biblijskih citata zato što znam da je on tako divan brat i mi ga cenimo.

Pre nego se pomolimo nad Rečju, želim predstaviti brata. U ovom trenutku ne mogu ni da ga pozovem po njegovom imenu, njih dvojica. Oni su ovde, moji prijatelji. Oni su propovednici i evanđelisti koji izlaze na teren. Čuli su ove poruke preko kaseta i izašli su iz različitih denominacijskih crkava, dva mladića. Momak…jedan od njih je bio toliko zainteresovan da je upravo nedavno otkazao skup da bi odleteo u Tucson. Verujem da sam bio na doručku Poslovnih ljudi i taj mladić-fini mladić, došao je dole. I on je...

Oni su iz Kanzasa. I prešli su celi ovaj put zbog mene, da ih venčam. Ja to cenim - pomisliti da ljudi dovoljno veruju vašim molitvama, da veruju da će Bog čuti i odgovoriti i da mladi ljudi započinju život ovako. I kada su juče došli ovde po mene da ih venčam, saznali su da državni zakon Indiane zahteva, pored njihove krvne slike, da budu tri dana u državi pre nego što mogu biti venčani. Dakle, oni se ne mogu venčati do petka ujutro.

I zamolio bih brata tamo na kraju, ako će ustati i reći nam ko je on i njegova ljupka mala dama tamo i brat pored njih.

[Brat daje svedočanstvo, „Hvala ti brate Branhame. Privilegija je biti ovde. I brat Roger i ja živimo u Kanzasu, putujemo kao evangelizatori, govoreći, 'Isus spasava, leči, verom u Isusa...?...' Ovo je moja verenica, Patricia Brown. Venčaćemo se u petak. Moj brat evangelizator i saradnik, brat Ronnie...?...na kraju. I gos. Peetree na istom...?...”-Ured.]

Puno vam hvala. Mi svakako želimo da ove mlade poslanike Bog blagoslovi za delo Gospoda Isusa, da ih ubrza na putu. I dok se pitam, čekajući dolazak Gospodnji, i gledam mlade muškarce i mlade žene s ciljem u srcu da služe Hristu, toliko me oduševljava da ih vidim kako se ovako podižu. Neka vas Gospod obilno blagoslovi, moj brate, sestro.

Sada, okrenimo malu Knjigu iz koje nikada pre nisam govorio u svom životu i to je vrlo... Samo jedno poglavlje. To je knjiga Filemonu.

Ja sam samo pomalo Irac i imam žicu oko mojih donjih zubi koja drži njih nekoliko nazad na mestu. Ponekad ne izgovaram pravilno ova imena i kada znam kako se izgovaraju, a ponekad ih ne mogu pravilno izgovoriti zbog nedostatka obrazovanja. Dakle, “Filemon”. Neko je pozadi izgovorio ono što smatram da je zaista ispravan izgovor toga.

Sada, prvi stih, želim uzeti samo reč ili dve iz toga.

Pavle, zatvorenik Isusa Hrista…

I to je ono što želim koristiti večeras kao tekst, voljom Gospodnjom: Zatvorenik.

Sada, vi teško možete zamisliti da je Pavle sebe smatrao zatvorenikom. Čovek rođen slobodan, ispunjen Duhom Svetim, ali ipak, on sebe naziva „zatvorenikom”.

I sada nalazimo kada se on obraćao Korinćanima, “Pavle, apostol Isusa Hrista.” Drugi put, “Pavle, sluga Isusa Hrista voljom Božijom,” kada je govorio Timoteju i drugima. Dakle, kada je pisao ovde Filemonu, rekao je, “Pavle, zatvorenik Isusa Hrista.” “Pavle, apostol,” voleo bih da propovedam jednu noć o tome. “Pavle, sluga,” propovedati o tome, a onda: “Pavle, zatvorenik.”

Ali večeras, budući da bi to potrajalo satima da valjano razmotrimo jednu od tema, voleo bih uzeti večeras: “Pavle, zatvorenik” i uzeti za temu: Zatvorenik.

Sada, pognimo svoje glave samo trenutak.

Gospode Isuse, bilo koji čovek koji je fizički sposoban može okrenuti stranice ove Biblije, ali samo je Duh Sveti može protumačiti u svetlu pravog značenja. Mi Ga molimo da dođe sada i pomogne nam da razumemo na šta je to upućivao ovaj veliki moćni prorok Pavle, iako je sebe nazivao zatvorenikom. Neka nam Duh Sveti otkrije to dok čekamo na Njega, u Ime Isusa Hrista. Amen.

Sada, mogu zamisliti Pavla, kada je pisao ovo pismo Filemonu, kako je sedeo u zatvoru, tamo dole u tamnici toga grada. Zatvorenik, a mogao je dobro znati po svojoj poziciji šta je ta reč značila. Bio je okružen rešetkama - on je jedino mogao biti slobodan ako bi ga neko pustio i znao je šta je to biti zatvorenik. A onda opet, verujem da je apostol mislio upravo nešto… Nije to zapravo upućivalo na njegovo sadašnje stanje, da je zatvorenik svog fizičkog bića koje sedi ovde u tom zatvoru, već verujem da je mislio na svoje biće - svoj duh, svoju volju - da je zatvorenik Isusa Hrista.

Dakle, svi smo mi rođeni sa slobodnom voljom da donesemo bilo koju odluku koju želimo. Bog to pravedno čini. Jer On mora postaviti svakog čoveka na iste temelje, inače On postavlja pogrešnog čoveka na... On je stavio prvog čoveka na pogrešne temelje, tako da postavi slobodnu volju. Vidite? Mi smo večeras baš tačno poput Adama i Eve. Nema razlike. Ispravno i pogrešno postavlja se ispred svakoga od nas. Život i smrt, mi moramo izabrati; na vama je da to učinite. Vidite?

Tako su Adam i Eva učinili. Vidite, i doneli su pogrešan izbor. A sada po tome, stavio je svu rasu, ljudsku rasu pod smrt, kaznu smrti.

A onda je Bog sišao u obliku čoveka i uzeo tu smrt i platio kaznu smrti da... Njegovi podanici koji su želeli da budu slobodni mogli su ići slobodni.

Dakle, da nas je On uzeo, a da nije istim načinom na koji je Adama i Evu, samo da nas je provukao kroz nešto i rekao: “Ja ću vas spasiti bilo da želite biti spašeni ili ne,” onda je On stavio Adama i Evu na pogrešne temelje, vidite. Ali svako od nas mora izabrati u ovom danu između smrti i života. Mi to možemo učiniti.

Kao što sam se baš izrazio, da će vaša svetlost dokazati, vaš život će tačno dokazati na kojoj ste strani. Nije me briga šta vi kažete na kojoj ste strani. Ono što radite svaki dan dokazuje ono što jeste. Vi ste čuli staru izreku: “Vaš život je toliko glasan da ne mogu čuti vaše svedočanstvo.” Vidite, vaši postupci su upravo toliko glasni.

Uvek sam verovao u klicanje i skakanje, ali uvek sam govorio: “Nemojte skočiti ništa više nego što živite zato što će to svet gledati.” Vidite. Vi morate skočiti upravo toliko visoko kako živite, jer vas neko posmatra. I sada kada...

Ljudi neće da dođu u crkvu. Oni…mnogi od njih jednostavno neće to da urade. I neki od njih koji ne dolaze su iskreni ljudi. Oni su videli toliko korupcije u crkvi sve dok nisu poželeli da nemaju nikakve veze s tim. I mnogo puta mi govorimo o tom iskrenom razmišljanju; ne možete ih kriviti, zbog načina kako se ponašaju ljudi koji sebe nazivaju hrišćanima. Oni su najveći kamen spoticanja koji je svet imao, muškarac i žena koji ispoveda da je hrišćanin i živi drugačije od svoje izjave. Upravo tako

Sada, za razočaranja koja će doći na sudu. Dakle, grešnik, pijanica, kockar, preljubnik; on neće biti razočaran da čuje svoju kaznu koja glasi da odlazi u večni oganj. On neće biti razočaran, već onaj čovek koji se pokušava sakriti iza nekog crkvenog poziva, to je momak koji će biti razočaran na dan suda. Vidite? Koji ispoveda da je hrišćanin a živi na neki drugi način. Bilo bi bolje za njega da on nikada nije ni ispovedao ili započeo bilo šta, nego da je krenuo i živeo nešto drugo, jer on je najveći kamen spoticanja koji imamo, taj profesor koji kaže da je hrišćanin a živi nešto drugo.

Uvek, ne prosuđujte svoj život po tome koliko sile imate da prikažete čuda i ne prosuđujte sebe po tome koliku spoznaju Reči imate. Nego uvek sebe prosuđujte, pogledajte nazad i pregledajte kakav plod donosite životom kojim danas živite. Vidite?

Kao što sam propovedao negde pre na susretu Poslovnih ljudi u Phoenixu, u Arizoni, o odrazu Isusa, reflektovanje hrišćanskog Života. Rekao sam da sam rođen ovde gore u Kentuckyju gde je vrlo primitivno, pogotovo kada sam bio dete. I ovaj mali dečak sigurno nije imao dom kao što mi imamo ovde; gde imamo toliko lepih dama koje se moraju gledati na ogledalu svuda po kući kako bi držale svoju kosu baš na mestu i tako dalje. Ali on je imao jedno malo ogledalo, samo mali deo pričvršćen napolju na drvetu, gde je bila klupa za pranje, gde su se njegov otac i majka prali i češljali svoje kose, i tako dalje, kod ovog komadića starog ogledala pričvršćenog na drvetu.

Iskreno, takav smo dom imali. Ako neko želi videti ogledalo, mi deca smo morali doneti kutiju i podići se na klupu za pranje i gledati u ovaj komad ogledala koji sam ja sam bio pokupio na smetlištu. To nije bilo dole u Kentuckyju; to je bilo ovde u Indiani, gore na Utica Piku ovde.

Sada, ovaj mali dečak baš nikad nije sebe video takvog. Tako je došao u grad da poseti svoju baku. I u obilasku sobe, baka je imala kuću koja je imala veliko ogledalo na vratima. I tako je dečak trčeći kroz sobu video drugog malog dečaka ispred sebe, a i taj mali dečak je takođe trčao i tako je pomislio da bi se trebao zaustaviti nekoliko minuta i pogleda šta će mali dečak uraditi. I kada se zaustavio, taj mali dečak se zaustavio. Kada je okrenuo svoju glavu, mali dečak je okrenuo svoju glavu. On se počešao po svojoj glavi; mali dečak je počešao svoju. Napokon, on se približio da istraži i okrenuo se. I njegova majka ga je posmatrala i njegova baka s čuđenjem. On je rekao: “Pa, mama, to sam ja!”

Zato sam rekao, da: “Mi, takođe, odražavamo nešto.” Vidite? Naš život se odražava.

I sada, da smo živeli u danima Noja, na čiju bi stranu stali? Na čiju bi stranu stali u tom velikom danu kada je Noje živeo? Na čiju bi stranu stali u dane Mojsija? Na čiju stranu u danima Ilije, proroka, kada je celi svet bio progutan u veliku masu modernizma, kao moderna Jezavelja koja se rešila svih slugu Gospodnjih napolju na svetovan način? I crkva i sveštenici, svi su se klanjali njoj. Da li biste stali na stranu popularnosti ili bi stali sa Ilijom?

Sada, u danima Gospoda Isusa kada razmišljamo o toj nepopularnoj Osobi, neobrazovanoj po svetskim merilima, nema škole koju bi oni ikad mogli naći da je On pohađao, pa ni seminarsko iskustvo. I onda je rastao s reputacijom vanbračnog rođenja. A zatim je izašao propovedajući Evanđelje koje je bilo protivno svemu onome čemu su oni bili poučeni. I osuđujući propovednike i njihove organizacije, i tako dalje.

I organizacije su dale saopštenje, „Ako iko čak i ode da čuje ovog takozvanog proroka, biće izbačen iz sinagoge,” što je bio smrtni greh. Oni su morali biti opravdani. Jedini način kojim su mogli proslavljati bio je pod krvlju jagnjeta. Morali su doći do te žrtve. A onda su bili izopšteni, i kakva je to bila velika stvar.

A ovaj Čovek je ignorisao takve kao što su ovi, pa ipak On je bio u savršenom skladu sa Pismom, ali ne na način na koji su ga oni poznavali. Na koju biste stranu vi stali? Vidite, sada ne… Vaš život koji živite sada odražava samo ono što bi učinili onda, zato što još uvek nosite isti duh. Vidite? Ako stanete na tu stranu sada, s njima, vi bi to učinili onda. Jer isti duh koji je sada u vama, bio je onda u ljudima. Vidite?

Đavo nikad ne uzima svoj duh, on samo odlazi od jednog čoveka na drugog.

Ni Bog nikada ne uzima Svoj Duh, On ide od jednog do drugog, vidite.

Dakle, isti Duh koji je bio na Iliji dolazi na Jeliseja, isti Taj na Jovana Krstitelja i tako dalje.

Sveti Duh koji je bio na Hristu dolazi na sve učenike dole i na ljude još uvek. Vidite? Bog nikada ne uzima Svoj Duh.

Tako nam je ovde preostalo da izaberemo.

I ja ne mogu ovde videti gde je Pavle žalio za bilo čime i reći da mu je bilo žao što je zatvorenik. Već je sam sebe oslovio… Verujem da je Pavle, dok je pisao ovo pismo tim perom, da ga je to Duh Sveti potaknuo da ga napiše. Možda je to čak i za ovo veče da bismo mogli izvući kontekst iz našeg teksta da pokažem zašto je to Pavle učinio. Jer je u Pismu, a Sveto Pismo je večno. I ja verujem da je sedeći u tom prljavom starom zatvoru, da je Pavle pisao svom kolegi ovde, svom bratu, da je on bio zatvorenik Isusa Hrista. Tako je on mogao izraziti to gledajući šta je bilo oko njega. Dakle, on je bio u zatvoru, ali to nije bilo ono što je govorio ovom Hristovom slugi, propovedniku s njim. On je govorio da je on zatvorenik Reči Isusa Hrista, jer je Hrist Reč.

A Pavle je bio veliki učenjak u svojim danima. On je imao velike ambicije. Bio je čovek koji je bio obučavan od strane ljudi, čoveka po imenu Gamaliel, koji je bio veliki učitelj, rekao bih, u jednoj od najvećih škola u koju je mogao otići. Na primer kao da kažemo, Wheaton ili Bob Jones, ili neku veliku fundamentalnu školu. On je bio poučen kao propovednik Reči. Bio je dobro obrazovan i pametan i jedan inteligentan dečak s velikom ambicijom tako da možda jednog dana

postane sveštenik ili veliki sveštenik svome narodu.

On je imao jednu ambiciju i zatim je otkrio da ova velika ambicija za koju je bio obučen i proveo ceo svoj život, od možda otprilike 8 ili 10 godina starosti do oko 30 ili 35 kada je završio fakultet i diplomirao i imao sve svoje diplome i sve, i stajao dobro sa svim sveštenstvom, čak i sa velikim sveštenikom u Jerusalimu. On je imao zapovesti od njega, lične naloge, napisane i poverene tom velikom Savlu da ide dole do Damaska i pronađe sve one tamo dole koji proslavljaju Boga protivno onom što je on rekao, i da ih veže i stavi ih u zatvor, a ako je potrebno, imao je naloge da ih pogubi, ako je hteo. Imao je velike ambicije.

A sada, sve za šta se on obučavao, Bog je sve to uzeo iz njega. Ono što mu je bio cilj i za šta je njegov otac potrošio svoj novac i ambicije njegovog oca i majke, sve je bilo oduzeto od njega jer je Bog imao nešto drugo. Dakle, on je bio zatvorenik svom cilju koji je imao u životu i postao je zatvorenik Isusa Hrista, koji je Reč.

Taj put u Damask je promenio Pavla. Idući dole oko jedanaest sati, možda danju, tamo je bio oboren i čuo je glas kako govori: “Savle, zašto me progoniš?” Pogledao je gore i gledajući gore, budući da je bio Jevrej, znao je da je taj Vatreni Stub bio Gospod koji je vodio decu Izraelovu jer je znao šta je To bilo.

Zapamtite, taj Jevrej nikad ne bi ništa nazvao Gospodom, G-O-S-P-O-D, Elohim, osim ako bi bio uveren da je to ono što to jeste jer je bio obrazovan naučnik. I kada je pogledao prema gore i video to Svetlo, Vatreni Stub, koji je vodio njegov narod kroz pustinju, rekao je: “Gospode”, Elohim, G-O-S-P-O-D-E. “Gospode, ko si Ti?”

I kakvo iznenađenje mora da je bilo ovom teologu to reći: “Ja sam Isus,” isti onaj kojem se toliko protivio. Kakav preokret! O, mora da je to bilo nešto strašno ovom čoveku, tim svim njegovi ambicijama koje je imao, da iznenada otkrije da ga je on progonio! Njegove ambicije su ga odvele još dalje od glavne stvari koju je mislio da uradi i kakav je veliki šok to morao biti ovom apostolu kada je On rekao: “Ja sam Isus,” isti onaj kojeg je on progonio. “Zašto me progoniš?”

Ovde možemo ubaciti još jedan mali citat. Vidite kako su oni ismejavali crkvu, oni zapravo nisu ismejavali crkvu, oni su ismejavali Isusa. “Zašto me progoniš?” Kako je onda Pavle mogao, sa svim svojim intelektom, verovati da je to…da je ova grupa koju je on progonio bila sam Bog kojem je on tvrdio da služi? Mislim, da ne idemo u detalje, mislim da smo svi dovoljno dobro obučeni da znate na šta ovde mislim. Ista stvar se događa i danas.

Pavle je iz neznanja, iako inteligentan i pametan, mnogo pametniji od malih neobrazovanih Galilejaca koje je progonio, koji su već u svojoj poniznosti prihvatili ovog čoveka kao Gospoda. Ali Pavle, u svom velikom učenju, svojim intelektom nije mogao to prihvatiti. I kakav je to morao biti preokret za njega na tom putu. I bio je obuzet slepilom tako da ne bi izvršio svoj naum, ali bio je vođen dole do mesta u ulicu koja se zove Ravna, u kuću od jednog.

Zatim je tamo dole došao prorok po imenu Ananija koji je u viziji video njega kako silazi, video gde se nalazi, otišao je gde se on nalazio i ušao. I rekao: “Brate, Savle, Gospod ti se pojavio dole na putu i poslao me da bih mogao položiti svoje ruke na tebe da progledaš i ispuniš se Duhom Svetim.”

Vidite šta je to bilo? Kakva je to stvar morala biti za Pavla! Vidite, sve što je on bio obučen da čini, bilo je obrnuto. Dakle, sada, uz svo obrazovanje koje je imao; to bi jednostavno postalo bezvredno za njega.

Dakle, on je znao da je imao iskustvo. Dakle, ovde je još jedna dobra pouka za nas: da samo iskustvo nije dovoljno! To mora biti iskustvo prema Reči Gospodnjoj. Tako, videvši ovo i znajući da je to nešto veliko što je neko drugi primio pre njega, on je uzeo tri godine i šest meseci dole u pustinji u Arabiji, noseći Bibliju kakva je bila onda (Stari zavet) i silazeći tamo da uporedi to iskustvo koje je imao i da vidi je li ono u skladu s Pismom.

Sada, šta da je on rekao: “Pa, mislim da je to samo bilo nešto više od udarca,” i da je otišao dalje. “Ja ću slediti svoj intelekt.”

Dakle, on je morao da postane zatvoren nečemu, zatvorenik. Dakle, nakon što je to uporedio i videvši, znao je da može napisati knjigu Jevrejima u tipu. Vidite? Tri ipo godine je tamo dole bio u Reči i saznao je da isti Bog koji ga je pozvao sada ga vraća i menja ceo njegov intelekt - menja sve što je ikad mislio, sve za šta je bio obučavan. Sve njegove ambicije, samo je izbrisao iz njega, i on je postao zatvorenik. Božija ljubav je bila tako ogromna i takvo otkrivenje da on nije mogao pobeći od nje!

To je istinsko iskustvo svakog pravog vernika koji sretne Boga. Stupite u kontakt s nečim što je tako veliko da vi... da postajete zatvorenik za sve ostalo. Vidite? Pobegnete od svega da se zatvorite u To.

Jednom je to Isus izrazio kada je rekao: “Kraljevstvo nebesko je nešto kao čovek koji kupuje bisere. Onda, kada nađe taj veliki biser, on rasproda sve što ima da bi dobio taj jedan.”

I ovde je tako. Vi imate intelektualnu koncepciju. Vi imate teološko iskustvo; ali kada dođe to vreme kada zaista nađete pravu stvar, samo rasprodate sve ostalo i zatvorite sebe u Ovo.

Pavle je znao šta je to bilo. On je otkrio da je bio upregnut u nešto. Kao što stavimo uzde na konja, to je da povlači nešto. I Pavle je znao nakon ovog iskustva, i tri ipo godine tipiziranja iskustva koje je imao s Biblijom; on je shvatio da ga je Bog odabrao i upregnuo ga Duhom Svetim, iskustvo koje je imao, da povuče Evanđelje u prisutnost pagana. Sam Duh ga je upregnuo.

I danas, kao Hristove sluge, postali smo upregnuti, uhvaćeni. Ne možemo ići nigde. Mi smo upregnuti u To, upregnuti u Reč. Bez obzira šta neko drugi kaže, vi ste upregnuti u To. Ima nešto oko Toga da vi jednostavno ne možete pobeći od Toga. Vi ste ujarmljeni u to Duhom Svetim, ujarmio vas je u Reč. Bez obzira šta neko drugi kaže, Reč je ta koja je uvek upregnuta u vama, stavlja vas u jaram s tim. On je bio upregnut Duhom Svetim u Reč.

On je naučio tamo nazad u arapskoj pustinji, kada je bio ogoljen od svih tih nekadašnjih stvari i iskustava i ambicija.

Dakle, tu pronalazimo da danas prvo moramo biti ogoljeni, a ljudi ne žele biti ogoljeni. Brat metodista se želi držati malo svog metodističkog učenja. Brat baptista se želi držati malo svog baptističkog učenja. Vidite, ali vi morate biti apsolutno ogoljeni od svega i samo se nanovo roditi, ponovo. I početi odatle i pustiti da Duh Sveti vodi. Vi ne možete reći: “Pa, sada, moj tata je rekao kada je on odlazio u crkvu, on se rukovao s pastorom. On je dobar odani član.” To je moglo biti dobro za njegovu trku, ali mi smo u jednoj drugoj trci. Sada se moramo vratiti biblijskim vremenima za ovaj dan.

Sveštenik je takođe bio upregnut, ali vidite, oni su došli u jednu drugu dispenzaciju i propustili su skinuti svoje stare amove i obući nove amove.

A istu stvar nalazimo danas. Mi jesmo došli kroz denominacijsko doba, kao što smo dokazali kroz crkvena doba, Bibliju i tako dalje, ali smo sada došli u slobodno doba u kojem Duh Sveti lično silazi i Sebe potvrđuje i obznanjuje-ispunjava svako obećanje koje je On obećao. O, moj, kakvo veliko vreme!

I on je znao da, druga stvar, on je znao da nije mogao ići na mesta, budući da je bio upregnut u Ovo, ne bi išao. On je mogao, ali nije hteo ići. Znao je da ga je njegova ambicija vukla među braću gde je bio pozvan da dođe, a ipak, on je bio pritisnut Duhom Svetim da učini nešto drugo. On nije bio svoj.

Možda je neko mogao reći: “Brate Savle, brate Pavle, želimo da dođeš ovde jer mi imamo najveću crkvu. Imamo najveću zajednicu. Prinosi za tebe će biti veliki,” i tako dalje.

Ali budući da je bio pritisnut Duhom Svetim pomislio je: “Imam brata tamo. Hteo bih ići preko i spasiti ovog brata; dovesti ga Gospodu.” Ali ipak, Duh Sveti ga je pritisnuo da krene negde drugde. Bio je zatvorenik. Ispravno.

O Bože, učini nas takvim zatvorenicima, od naših vlastitih sebičnih ambicija i od naših vlastitih odluka i našeg boljeg načina razmišljanja, da budemo zatvorenici Isusa Hrista. Mislim da je to bila velika izjava: „Ja sam zatvorenik Isusa Hrista.”

Zapamtite, On je Reč. Razumete? Ne marim šta bilo ko drugi misli, to je Reč. Vidite, ako ste zatvorenik Reči, ne može vas denominacija u tome pokolebati. To je Reč. Vi ste jednostavno zatvorenik Njoj, to je sve. Morate delovati onako kako Ona deluje.

Dakle, on nije mogao ići određenim mestima kojima je hteo. Zbog čega? Duh Sveti mu nije dopuštao. Setite se da je mnogo puta Pavle pokušao ići na neka mesta misleći: “Tamo je mesto gde mogu imati veliki skup,” ali Duh Sveti mu ne bi dopustio. Dakle, da li to jasno govori i dokazuje da je Pavle bio zatvorenik? [Zajednica kaže, „Amen.”-Ured.] Zatvorenik Isusa Hrista, upregnut Duhom Svetim u Njegovu Reč. O, to mi se sviđa.

On je bio vezan. Bio je vezan lancem, okovima ljubavi da čini volju Božiju i samo to. Bio je zatvorenik. Bio je u okovima ljubavi. Bio je ujarmljen s Hristom. Nije se mogao ujarmiti ni sa čim drugim. Bio je ujarmljen s Njim i gde god je bio vođen, išao je tamo. Bez obzira koliko je zeleno izgledao put na ovoj ili onoj strani, on je morao ići putem kojim je išao Vođa i jaram.

O, večeras, kada bi mi kao Branhamov šator mogli postati zatvorenici; svom vlastitom sebičnom biću, vlastitim ambicijama, da bi u potpunosti mogli sebe predati i biti ujarmljeni Njemu, bez obzira šta ostatak sveta misli, šta ostatak sveta radi. Mi smo ujarmljeni u okove ljubavi. Mi smo zatvorenici! Moje noge su toliko ujarmljene Hristu, one neće plesati; moje oči su toliko ujarmljene Hristu da dok vidim ove moderne striptizete na ulici, to okreće moju glavu; moje srce je toliko ujarmljeno u ljubavi Njemu da ne mogu više imati ljubav prema ovom svetu. Moja volja je toliko ujarmljena Njemu da uopšte ne želim znati šta su moje ambicije. Samo gde Ti vodiš, ja ću slediti, Gospode. Ja ću biti zatvorenik. Razumete?

Pavle je bio zatvorenik na ispravan način. On nije izneo nikakve pogrešne izjave. Duh Sveti ga je ponovo naučio da čeka na Reč! Dakle, on je bio obučavan na jedan način, ali sada ga je Bog obučavao na drugi način. Bio je obučavan Duhom Svetim da čeka na Gospoda. Bez obzira koje su bile njegove ambicije.

Sada ću vam pokazati nešto, uz pomoć Duha Svetog. Vidite? Sada uzimam samo jedan primer.

Jednog dana, Pavle i Sila su silazili ulicom u jednom gradu gde su održavali probuđenje i jedna mala demonom opsednuta devojka ga je neprestano sledila vičući za njim. Bez sumnje, ono što je Pavle znao bilo je da je kao apostol imao autoritet da ukori tog zloduha iz te žene. Ali jeste li primetili? Čekao je iz dana u dan sve dok mu Duh Sveti nije iznenada rekao. Rekao je: “Ovo je čas!”

Tada je on rekao: “Ti duše, izlazi iz nje!” Vidite, on je znao da čeka na Gospoda.

I tu je gde toliko ljudi danas donose sramotu na Reč. Oni izlaze s ambicijom. Koliko je probuđenja bilo neuspešno zbog takve stvari? Zato što evanđelisti ne čekaju da vide šta Gospod ima da kaže. Neki od njih su rekli: “Dođi ovamo”, i oni odmah idu jer udruženje kaže: “Idi”. A Duh Sveti bi rekao nešto sasvim drugačije. A ipak čovekova ambicija da postane državni prezviter ili nešto drugo, ili neki starešina, ili neki biskup ili nešto je povlačila: “Moraš ići.” A ipak on zna bolje. Duh Sveti govori: “Idi ovde.” Vidite, on je ujarmljen u svoju organizaciju! On je zatvorenik organizacije!

Ali ako je on ujarmljen Hristu, on je vođen Duhom Svetim. On...?... Vidite? On je ujarmljen, zatvorenik. Ne menja na stvari šta bilo ko drugi kaže. To je zvuk bronze što ječi i cimbala što zveči. On čuje samo Božiji glas i govori samo kada to izađe. On ništa ne kaže.

Neko kaže: “O, brate Jones ili brate Roberts...” ili nekom od tih velikih ljudi danas u našoj zemlji, kao Tommy Hicks ili Oral Roberts ili brat Tommy Osborn - nekom od tih velikih evanđelista. Ako bi neko rekao: “Recimo, dođi ovamo Tommy. Ti si veliki Božiji čovek.” (ili Oral.) “I imam ujaka koji leži tamo, koji je sav svezan. I bolestan je. Želim da dođeš. Verujem da imaš silu da ga isceliš.” Vidite?

I možda bi mu Duh Sveti rekao: “Ne sada.”

No ipak radi prijateljstva ovog čoveka, on je dužan ići kod njega. Ako to ne učini, on postaje neprijatelj tom čoveku. Taj čovek kaže: “Pa, on je otišao do tog i tog i ozdravio je to dete ili tog dečaka. Znam da je; a ja sam njegov prijatelj već godinama i nije hteo doći kod mene.”

Ali ako je on primoran Duhom Svetim da ne ide, bolje da ne ide. Ako je ujarmljen Bogu. On voli svog prijatelja, ali bolje bi bilo da ide tamo vođen Duhom Svetim, jer to svakako neće biti ni od kakve koristi. Doživeo sam to mnogo puta.

Ali Pavle je samo čekao Duha Svetoga da mu kaže šta da radi. „Čekaj na Duha,” rekao je. Stajao je jedne večeri propovedajući. I izašao je tamo videvši osakaćenog čoveka. I odjednom mu je Duh Sveti progovorio i on je rekao: “Vidim.” Kako? Na isti je način video da će biti nasukan na jednom ostrvu. “Vidim da imaš veru za ozdravljenje. Ustani na svoje noge! Isus Hrist te je ozdravio.” Vidite? Tu ste vi. On je bio ujarmljen. On je tamo nedeljama mogao održavati probuđenje i ništa se ne bi dogodilo, ali ipak on je čekao na Duha Svetog da govori. Vidite, on je bio ujarmljen u tu molbu.

Sada kažete: “Brate Branhame, ti osuđuješ ono što si izjavio u nedelju. O tome šta si čekao sve ovo vreme.”

Ali sećate se, Duh Sveti je bio taj koji mi je tamo gore na putu govorio i rekao: “Ja te šaljem nazad među bolesne i pogođene.” To je poslušnost Duhu Svetom. Sigurno. Nisam išao sve dok mi nije rekao da to učinim. Čekao sam na TAKO KAŽE GOSPOD sve dok nisam dobio TAKO KAŽE GOSPOD. Dakle, to je drugo, vidite. Dakle, to pravi razliku. Da.

On je čekao na Reč Gospodnju. On je bio pritisnut Duhom Svetim da čini samo Božije zapovesti. Onda je postao zarobljenik Isusa Hrista. Prijatelji, kada bi mi samo mogli postati zarobljenici.

Sada, znam da je vruće, ali hteo bih spomenuti još nekoliko likova, ako bi hteli,ovde imam oko šest ili osam zapisanih, ali bih spomenuo samo još jedan ili dva.

Uzmimo Mojsijev lik. On je bio rođen kao izbavitelj. I on je to znao, da je rođen kao izbavitelj.

Ali pre nego što kažem o Mojsiju, hteo bih ovo izjaviti: da Bog uvek mora uzeti bilo kojeg čoveka, koji će Mu zaista služiti, da bude Njegov zatvorenik. Čovek mora predati svaku ambiciju koju ima, sve što on jeste, sve, svoj život, dušu, telo, volju, ambicije i sve drugo te postati potpuni zarobljenik Hristu, koji je Reč, da služi Bogu.

Možda ćete morati hodati protivno vašem boljem rasuđivanju. Možda u nekoj organizaciji, vi možda mislite da bi vas oni mogli podići i dati vam nešto veliko da bi mogli bljesnuti. Ali, kakvim ste se pronašli? Vi pronađete sebe poraženim nakon nekog vremena, dok Bog može dobiti čoveka koji je spreman da postane zarobljenik Njemu.

Bog je u potrazi za zatvorenicima. On je uvek to činio. Možete to potražiti u Pismu. Čovek mora biti zarobljenik Hristov naspram bilo čemu… Zato, ne možete biti povezani ni sa čim osim Hristom. Čak ni vašim ocem, vašom majkom, vašim bratom, vašom sestrom, vašim suprugom, vašom suprugom, bilo kim. Vi ste povezani samo i jedino sa Hristom, tada vas Bog može koristiti. Do tada ne možete.

Ponekad izlazim, govorim oštro ljudima. Vidite, ja vas pokušavam naterati da se odvežete. Vi morate imati početnu poziciju, kao što ponekad prozivam žene zbog šišanja njihove kose i nošenja te odeće, a i dalje zadržavaju svoje hrišćansko zvanje. Kažete: “To je mala stvar.” Pa, vi morate odnekud početi. Tako, započnite upravo tamo sa svojom abecedom. Vidite? I oslobodite se svetskog izgleda, bilo kako, i postanite zarobljenici Hristu i onda se samo nastavite oslobađati sve dok konačno ne oslobodite poslednje uže. Tada si zarobljenik. Tada dolaziš u Njegov zahvat. On te ima u Svom zahvatu.

Dakle, Mojsije je znao da je rođen kao izbavitelj, on je to znao. A da li ste primetili, sa ambicijom koju je Mojsije imao; poznavanje svoje majke koja mu je rekla tamo da je ona bila njegova dadilja.

Bez sumnje, kada je Mojsije malo dete bio rođen, da je njegova majka rekla: “Znaš Mojsije, kada... Tvoj tata, Amram, i ja smo neprestano molili. Mi smo znali i videli smo u Reči da je vreme za dolazak izbavitelja. I molili smo: 'Gospode Bože, mi želimo videti tog izbavitelja.' Jedne noći Gospod nam je u viziji rekao da ćeš se ti roditi i da ćeš biti izbavitelj. Nismo se bojali kraljeve zapovesti. Nije nas brinulo šta je govorio kralj. Tada smo znali da si rođen kao izbavitelj. Dakle, Mojsije, znali smo da te ne bismo mogli dobro odgajati.”

Sada, setite se da su oni bili četiristo godina tamo dole u Egiptu. Vidite?

“I hteli smo da dobiješ pravu stvar, pravo obrazovanje, pravu obuku; tako sam te uzela i stavila u mali kovčeg i postavila te u Nil. I kako čudno, struja je ponela taj mali kovčeg kroz trsku i rogoz, i donela ga dole, miljama daleko, i skrenula ga pravo u faraonovu palatu, gde je faraonova ćerka bila, gde joj je bio bazen za kupanje. I kako sam znala da bi joj trebala žena da te hrani.”

A u njihovim danima, naravno, oni nisu imali ove bočice za hranjenje dece, tako da bi morali imati dojilju. Tako…

“I Mirijam, ja sam je poslala dole. I ona je tamo stajala i rekla: 'Pa, ja znam gde mogu naći dojilju', i došla je i dovela mene. I Mojsije, vrata su sva zatvorena. Dušo, ti sada imaš šesnaest godina i ti ćeš biti faraonov sin. I jednog ćeš dana postati izbavitelj koji će izvesti narod odavde.”

Mojsijeve ambicije su počele rasti. “Ja ću studirati, majko! Ja ću studirati sve što mogu! Znaš li šta ću učiniti? Ja ću marljivo studirati da budem vojnik i znaću kako da izvedem te ljude odavde. Biću veliki general, biskup, znaš, znaću kako se to radi i ja ću ih izvesti. Ja ću dobiti svoj doktorat ili doktorat prava. Ja ću to učiniti.”

Kao “otac Chiniquy”, ako ste ikada čitali njegove knjige. U redu. On je trebao izbaviti sve protestante, znate, i on sam je postao jedan od njih. Tako, taj veliki sveštenik, godinama ranije, “otac Chiniquy”. Trebali bi nabaviti njegovu knjigu i pročitati to. Oni ga nazivaju “ocem”; on je samo brat Chiniquy što je i bio. Mi ne zovemo ni jednog čoveka “oče”, ovako. Tako smo saznali da je on trebao pročitati Bibliju kako bi mogao izaći tamo i opovrgnuti protestantsku veru i načiniti ih katolicima. I kada je otišao čitati Bibliju, Duh Sveti je došao na njega i on je dobio Duha Svetoga, a zatim je postao jedan od njih.

Dakle, primetite ovo: da je Mojsije dobio svu obuku. Jer je znao. On je bio toliko pametan, toliko obrazovan, toliko intelektualan. Dok tamo nije niko… Mogao je čak poučavati Egipćane. Mogao je poučavati njihove psihologe. Mogao je njihove generale poučavati šta je vojna sila. On je bio veliki čovek. I ljudi su se bojali Mojsija zbog njegove veličine. Oh, takva učenost! O, on je bio nadbiskup ili možda kao papa. Bio je velik čovek i bio je moćan čovek! Znao je da je bio rođen da učini to i obučavao se s velikim ambicijama da to učini.

Baš kao i danas, ja ne kažem da se muškarci obučavaju u tim školama, ja ne kažem... Kao ovde napolju na zapadu, sada, oni će izgraditi školu teologije od 150 miliona dolara. Vidite, pentakostalci, škola od 150 miliona dolara. Za mene, to bi trebalo biti na misionarskim poljima. Ali šta god, šta oni rade kada izađu odatle? Šta su oni? Gomila Rickya. Upravo tačno, i onda to je kako oni izlaze. Uvek ima ostatak njih i to je ista linija. Vidite?

Dakle, mi otkrivamo da kada je Mojsije sa svim svojim obučavanjem, i sa svim današnjim obučavanjem, čine velike biskupe i tako dalje s velikim visokim ambicijama, šta mi radimo? Naše ambicije su postale upravo otprilike iste kao što su bile Mojsijeve. Vidite?

Bog, pre nego što je On mogao dobiti čoveka u Svoje ruke, morao mu je oduzeti njegove ambicije. On mu je morao oduzeti svo njegovo obučavanje.

On jeste izašao i oslobodio; ubio je jednog Egipćanina. I on…i kada je to učinio, on je saznao da je pogrešio. On to nije mogao učiniti. To nije bilo na taj način. I Bog ga je morao izvesti u divljinu, u pustinju, pusto mesto.

Jeste li primetili, pomalo je čudno, ove momke za koje Bog ima poruku; On ih odvodi u pustinju.

On je odveo Pavla u pustinju da ga osposobi, da mu kaže kakve su sve njegove velike vizije. Izašao je u pustinju. “Izađi u određenu pustinju,” i on je ostao tamo sve dok mu Bog nije u potpunosti otkrio šta da radi.

U Mojsijevo vreme, On ga je izveo u pustinju. Zadržao ga je tamo četrdeset godina te mu oduzeo svu njegovu teologiju i sve njegove ambicije. O, kakvo vreme, kada se on mogao osvrnuti i videti svoj neuspeh, i kako bi mi, večeras, trebali učiniti istu stvar. Kada vidimo svoju ambiciju.

Pogledajte isceliteljske kampanje i pogledajte je li Gospod učinio nešto pre nekoliko godina da bi počeo vraćati isceljenje bolesnima i tako dalje.

Svi, svaka organizacija, zato što nisu došli u njihovu organizaciju, oni su morali nabaviti jednog iscelitelja. A šta smo mi učinili? Pogledajmo to samo trenutak. Mi smo učinili istu stvar koju je Mojsije učinio! Mi smo izašli i pokušali tolikim naporom da proizvedemo nekakvo čudo. “Nanjušio sam bolest.” “Imam krv na svojoj ruci.” Proizvodimo čuda. I šta smo dobili? Neki od muškaraca su se slomili u takvim teškim naporima i postali su obični pijanci: neurotičari. A imali su svoje umove sve dok nisu okrenuli skroz nazad od pentakostalnog cilja nazad u ponovo stvaranje organizacija i stvari. Vidite?

Šta smo mi učinili? Ubili smo otprilike jednog Egipćanina. To je tačno. I mi smo pokušavali, mi smo se naprezali, mi smo plaćali, mi smo se trudili celu noć na molitvenim sastancima dok nismo izgubili glas i pokušali proizvesti nešto i poboljšati nešto i sve te stvari i saznali smo da je to potpuni promašaj. Nama treba povratak u pustinju. To je tačno. Da, gospodine. Skupovi na kampovima i borbe. Zašto jednostavno ne bi odustali? To je ono što trebate učiniti. Vratiti se i odustati. Pa, učinili smo istu stvar koju su oni učinili, istu stvar koju je Mojsije učinio. Od toga nema nikakve koristi. Nakon četrdeset godina on je spoznao da je zarobljenik Božije Reči. Šta smo mi pokušali učiniti.

Dakle, veliki blagoslov je izašao, i manifestacija svih tih velikih stvari o kojima nam je Bog govorio: kako moramo biti nanovo rođeni, kako moramo primiti Duha Svetoga, krštenje u Ime Isusa Hrista, i sve ove stvari, ovde.

Vidite, ljudi umesto da ostanu u toj Reči, upregnu se u Nju, šta su oni uradili? Pokrenuli su svoju vlastitu denominacijsku teoriju, koja je već bila doživela neuspeh, i pokušali proizvesti nešto da izgleda kao Istina.

Bolje da prekinem upravo ovde. Siguran sam da ste dovoljno mudri da znate šta mislim. Razumete? Ali pogledajte šta je to uradilo. Razmislite o tome!

Šta mi imamo večeras osim nacije pune organizovanih ljudi koje poriču Božije Sveto Pismo; koji bi Svetlo Duha Svetoga nazvali: da je to bila mentalna telepatija; koji bi odbili da tako nešto dođe u crkvu. I ne bi dopustili da spomenete jednu reč o zmijčevom semenu, večnoj sigurnosti i stvarima koje je Duh Sveti otkrio i dokazao da su Reč. Izneo sam izazov za izazovom da dođete i dokažete da je to pogrešno.

Šta su oni dobili? Istu stvar koju je imao Luter, ostali, vidite, ubio jednog Egipćanina. Šta je to bilo? Možda je to učinilo da neki čovek prestane krasti ili možda da živi verno svojoj supruzi. Ali šta ste vi iz toga napravili od njega? Člana crkve. “Dođi i pridruži se našoj grupi.” Vidite?

Taj smrdljivi mrtav čovek je bila jedina stvar koju bi on mogao pokazati svojim prstima kao svoj uspeh u četrdeset godina obučavanja; smrdljivog Egipćanina položenog tamo, trulog i mrtvog.

Tako je otprilike večeras. Jedino šta mi možemo pokazati na ovom probuđenju (takozvanom) koji je prešao preko, je smrdljiva gomila crkvenih članova koji ne znaju više o Bogu nego što Hottentot zna o Egipatskoj noći! To je tačno. Da im kažete o Božijoj Reči, oni bi rekli: “Ja ne verujem u to. Ne zanima me šta govorite, ja ne verujem u to.” Vidite? To je jedna užasna stvar na koju moramo ukazati. Nakon svih napora, borbi i svega što smo dobili.

Možda bismo mogli ukazati na veliku školu, ali ona je mrtva! Možda bismo mogli ukazati na jednu organizaciju, ali ona je mrtva! Smrdi! Ona je upravo kao prva stvar iz koje smo se izdvojili. Kao svinja koja ide svom blatu i pas svojoj bljuvotini; mi se vraćamo nazad. Jedan mrtav Egipćanin.

Bez sumnje, neko kaže: “Mojsije, nemaš li više osećaja za ljude? Ti si pozvan za ovo.” Neko ko je poznavao Mojsija i znao je da je pozvan za to. “Jesi li izgubio osećaj za ljude?”

“Ne, gospodine.”

“Pa, zašto ne činiš ovo napolju? Zašto ne pokušaš ovo tamo dole? I zašto ne nastaviš sa ostalima?”

Mojsije se tamo napolju ogoljavao sve dok nije imao iskustvo kod gorućeg grma koji je objavio Reč. “Ja sam Bog Abrahamov, Isakov i Jakovljev, i sećam se svog obećanja. I sišao sam da ih oslobodim. I šaljem tebe da to učiniš.” To je bilo to.

On je video Reč, ne ljudsku ambiciju ili želje naroda. Zatim, šta je postao? On se više nije želeo suočiti s Egipćanima. On se više nije želeo suočiti s ovom stvari. Već je postao zarobljenik. Amen. Četrdeset godina trčanja, ogoljivanja, ali onda je on postao zarobljenik kod gorućeg grma, moćni Mojsije sa svim svojim intelektom. Biblija kaže da je Mojsije bio veliki čovek u reči ili u delu dole u Egiptu.

Ali pazite šta je moćni teolog učinio u prisutnosti gorućeg grma! On je samo priznao svoju nesposobnost. Kada je video istinsku Božiju svrhu, on je priznao da je nesposoban da to učini. Ipak on je bio obučavan svom teologijom koju su mu oni mogli dati, obučavao se u njihovim najboljim školama. Ali ipak, šta je mogao učiniti kada je...taj Vatreni Stub viseći tamo u grmu? Rekao je: “Ja ne mogu ni govoriti. Gospode, ko sam ja da bih išao?”

“Skini svoje cipele, Mojsije. Želim da razgovaram s tobom. Spusti se dole, čak i svoje cipele. Padni na tlo ponovo. Želim razgovarati s tobom.”

Nije mogao ni govoriti. Napokon, odabrani zatvorenik, odabrani prorok, baš kao što je Pavle bio odabran. Mojsije je bio odabrani izbavitelj i tada je napokon Bog imao svog odabranog podanika, zarobljenika Njemu. O, haleluja. On se jedino mogao kretati kako ga je pokretala Božija Reč. “Šta ću reći ko me je poslao?”

“JA JESAM.”

“Kako ću to učiniti?”

“Ja ću biti s tobom.”

“Da, Gospode, baš kao što Ti kažeš. Evo me.” Oh, moj. To je, on je zarobljenik.

On ide protiv svog boljeg razmišljanja. Dakle, on je bio obučavan da bude na čelu vojske. “Mačevi gore, okret.” Obučavan da ide: “Sva bojna kola u red, koplja prema napred. Napad!” Na taj način je on nameravao preuzeti vlast. To je bila njegova obuka.

Ali, on je rekao: “Šta ću upotrebiti?”

On je rekao: “Šta imaš u svojoj ruci?”

“Štap.” Bog ponekad čini stvari tako smešne ljudskom umu. Imao je štap u svojoj ruci. Zalisci su visili prema dole, osamdeset godina; njegova supruga na mazgi, klinac sedi na njenom boku, male stare mlohave ruke vise dole, štap, samo mu je glava bila uspravna, ali on je imao TAKO KAŽE GOSPOD. Šta? On je napokon bio usidren!

Bio je zarobljenik. “Ja krenem samo kada Reč krene. Ja govorim samo kada Reč govori.”

“Kuda ćeš?”

“Dobio sam jedno poslanje: da izađem pred faraona i pokažem mu tim štapom da me je Bog poslao.” Amen.

“Šta ćeš učiniti nakon toga?”

“On će predvideti sledeću stvar nakon što ovu učinim.”

Tu smo. Vi morate učiniti samo jednu stvar, prvo, večeras: predajte se, postanite zarobljenik! Nemojte misliti o sebi ili nečem drugom. Postanite zarobljenik.

Mojsije je postao zarobljenik. Priznao je da ne može ni govoriti. Napokon, kada ga je Bog držao u Svojoj ruci gde se on mogao kretati samo kuda ga je Bog pokretao. On mu je rekao Reč. On je znao da je to bila Reč. Tada se on pokorio Reči. I tamo je Duh Sveti, Bog, upregnuo Mojsija u Božiju volju.

Tu istu stvar je On učinio Pavlu. Je li to tačno? [Zajednica kaže, “Amen.”-Ured.] On je upregnuo Pavla; malog sarkastičnog Jevreja iskrivljenog nosa, sa doktoratom, doktoratom prava napisanim svuda po sebi, ali On je rekao: “Ja ću mu pokazati šta će on trpeti za Ime Reči.” Vidite?

I onda je Pavle sedeo tamo i gledao Reč i video da je to bio Isus. Potom je podigao svoje ruke i postao upregnut u Njemu! Božija ljubav ga je upregnula u Reč. “On će nositi Moje Ime pred pagane.” Tamo je on otišao.

“Mojsije, JA SAM Bog tvojih otaca. JA SAM Bog Abrahamov, Isakov i Jakovljev. Ja se sećam, Ja sam im obećao, i vreme obećanja je blizu. Vidim nevolju mojih ljudi! Ja se sećam svog obećanja! I sišao sam da te upregnem. Ti znaš šta Reč kaže. Upregnuo sam te da ideš tamo dole, upregnuo te sa Silom da ideš tamo i oslobodiš Moj narod. Uzmi taj štap u svoju ruku kao svedočanstvo jer si video čudo učinjeno pomoću njega.” Baš kao David sa praćkom. Vidite?

Upregnuo se i otišao dole. Napokon, Bog je imao čoveka koji je bio podređen Njemu, upregnut u Njemu i koji nije mogao krenuti sve dok ga nije pokrenula Božija Reč. Kada bi samo ljudi danas to činili. Tada je on bio Njegov zarobljenik, zarobljenik ljubavi, ujarmljen okovima ljubavi u Bogu, kao što je Pavle bio ujarmljen okovima ljubavi u Bogu.

Baš kao i Pavle, obojica su obučavani na isti način. Mojsije se obučavao, znate, da oslobodi decu Izraelovu pomoću vojne sile. Pavle se obučavao da ih izvede iz ruku Rimljana i oslobodi ih pomoću velike crkvene sile sveta tog vremena. Velike obrazovane škole rastu pod Gamalielom.

I obojica su otišli u pustinju; vratili su se drugačiji ljudi. Obojica su videli Vatreni Stub. I obojica su bili proroci! Je li to tačno? [Zajednica kaže, “Amen.”-Ured.] Obojica proroci i obojici je govorio Vatreni Stub, savršeno tačno, dolaze zbog oslobođenja. Tu su oni bili; prošli su kroz pustinju. Napustili su svoje domove i otišli u pustinju da otkriju. Napustili su svoj narod i sve da otkriju Božiju volju.

Oni su bili obučavani na jedan način: Bog ih je promenio u nešto drugo. I oni su postali potpuni zarobljenici, da se ne ponašaju onako kako su se hteli ponašati, već da se ponašaju onako kako je Bog hteo da se ponašaju. On je isti juče, danas i zauvek.

Imamo li još 10 minuta, da završim ovo? [Brat Nevil kaže, “Amen.”]

Ja ću stvarno brzo doći do još jednog lika: vidim jednog ispred sebe sada. Njegovo ime je Josip. On je bio izabrani sin. On je bio savršen tip Isusa Hrista. Bio je rođen kao prorok. On je takođe prorok. I sada, mogao je videti vizije i dok je još bio mali dečak, video je viziju sebe kako sedi na prestolu i svoju braću kako mu se klanjaju. Vidite? Ali pazite. Osećao se kao da je neki veliki čovek. Vidite? I sve...

Ali šta je Bog morao učiniti? On je učinio istu stvar koju je učinio i ostalima, jer Mojsije je bio izbavitelj, Pavle je bio izbavitelj i, sada, Josip je bio izbavitelj. On je spasio svoj narod od gladi.

Šta je Bog morao učiniti s njim? Staviti ga u zatvor. Staviti ga odmah pravo u zatvor. Da, gospodine, setite se, on je bio prodan od strane svoje braće Egipćanima, a oni su ga prodali Putifaru, a Putifar mu je dao malo slobode i prva stvar, znate, ona mu je bila oduzeta. I tu je on sedeo u zatvoru plačući, plačući. Bog ga je morao ogoliti.

Primetite sada. Ali celo vreme, ja verujem, u tom zatvoru, on se mogao prisetiti da je vizijom rečeno da će on sedeti na prestolu i da će mu se njegova braća pokloniti, jer je znao da njegov dar dolazi od Boga i znao je da se to moralo dogoditi.

Kada bi mi to samo mogli zadržati u našim umovima, prema Božijoj Reči On će imati Crkvu u ovim poslednjim danima, imaće ljude. I ove stvari koje je obećao, On će ih učiniti. On je rekao da hoće i mi živimo u tom vremenu, mi smo tu. On nas upravo sada pokušava zadobiti da budemo istinski zatvorenici; zatvoreni s Njim.

Jeste li slušali onu staru pesmu koju smo nekad pevali: “I tada sam zatvoren s Bogom”? Ja želim biti zatvoren s Bogom. Dakle, tu sam razmišljao o tome, biti zatvoren s Bogom, ništa drugo, i vi se samo krećete kada Bog kaže da se pokrenete. Vi samo činite šta Bog kaže da činite, tada ste zatvoreni sa Bogom.

Sada zapamtite, on je razmišljao. On je takođe sam sebi postao potpuni promašaj. Sve što je znao, sve što je razumeo i sve; on je postao potpuni promašaj. To nije delovalo. Bio je stavljen u situaciju gde ga niko nije hteo saslušati. Bio je zatvorenik. On je bio stavljen u situaciju da nevernici nisu hteli poverovati. Vidite li šta mislim? [Zajednica kaže, “Amen.”] Njegova služba nije bila efektna. Ljudi su okretali svoje glave. Oni ne bi obraćali pažnju na njega u zatvoru. Od kakve bi koristi bila njegova služba? On je mogao stajati uz zatvorske rešetke i propovedati im; oni bi šetali ulicom. Vidite? Ali on je postao zatvorenik. Bog ga je uzeo kao zatvorenika sve dok točkovi nisu dobili ispravne obrtaje. Rekavši: “Ovde je Moj čovek.” Slava! Totalni promašaj.

Konačno, Bog je došao u njegov zatvor njemu. Kao Pavlu, kao i svima ostalima, On je došao njemu i On je koristio dar koji mu je dao da ga izvuče odatle. To je tačno. Izveo ga je iz njegovog zatvora. Šta je on uradio? Čim ga je On izveo iz zatvora, kralj mu je dao moć, stao je na stranu onoga pod kim je bio. On je doveden iz tamnice i dana mu je moć, da šta god kaže, moralo se dogoditi. Amen.

U svom zatvoru on se stalno prisećao da je rođen za tu svrhu. Trebao je sesti pored kralja. Svi ostali su trebali doći da mu se poklone. Njegova vizija mu je tako rekla. Amen! Ali pre nego što je njegova vizija mogla biti potpuno ispunjena, on je morao postati zatvorenik! Amen. Tada je postao vladar, a kada je došao iz svoje tamnice i postao zarobljenik Božije Reči, mogao je reći samo ono što mu je Bog stavio u usta da kaže, tada je Bog delovao kroz njega!

Primetite, Mojsije je imao silu da sveže faraonove vladare svojom vlastitom voljom. “Ako ovoj gori kažete da se pomakne.” On je imao silu da sveže faraonove vladare, bilo da su oni bili đakoni ili prezviteri ili da su bili državni zastupnici ili šta god oni bili. On je rekao: “Ja ću vas svezati!” I oni su bili svezani, to je bilo tako. Mogao je to učiniti na svoju vlastitu reč i svoju vlastitu volju! Amen! Slava Bogu.

O, imam još samo oko tri minute da održim svoju reč.

Sada, mi smo saznali da je on postao zarobljenik Bogu, od zarobljenika svetu. Od... Pavle, na isti način. I Mojsije na isti način, od zarobljenika svog vlastitog razmišljanja do zarobljenika Bogu. I kada je on izašao, on je imao silu Božiju. I kada je on postao Pavle… Kada je vlastito razmišljanje, Mojsija, on je to predao i to je bilo odstranjeno, on je postao zarobljenik Reči Hristove. Mogao se samo kretati gde god…

“Kažeš, 'Hrist'?

“Smatrao je Hristovu sramotu većim bogatstvom nego li egipatsko.” Zato je bio Hristov zatvorenik, baš kao što je i Pavle bio.

I zapamtite, sva trojica su bili proroci. I oni su morali biti ogoljeni od svog vlastitog razmišljanja da postanu zarobljenici Božijoj volji i Božijim putevima.

I setimo se sada da je imao silu da sveže, na svoju vlastitu reč. On je imao silu da oslobodi na svoju vlastitu reč. On je mogao reći: “Ja te oslobađam u ime moga kralja.” Amen! Faraon je Josipa učinio svojim sinom.

Hrist čini Svoje zarobljenike ljubavi Svojim sinovima i On im daje silu. Istu stvar je On imao. Jovan 14:12: “Onaj ko veruje u mene,” vidite li, “činiće dela koja Ja činim. Čak veća od njih će činiti.” Dakle, zarobljenik ljubavi Hristove je dobio moć od svoga Kralja, koji je Hrist. Amen. “I zaista kažem vam, ako kažete ovoj gori, 'Pomakni se!' i ne sumnjate u svom srcu, već verujete da će se ono što ste rekli dogoditi; imaćete ono što ste rekli. Ako vi ostanete u Meni i moja Reč u vama. Ako ste vi ujarmljeni u Meni,” jer On i Njegova Reč su isto. “U početku beše Reč, i Reč beše sa Bogom. I Reč je telom postala i prebivala među nama.” Isti juče, danas i zauvek. “Ako vi ostanete u Meni” ne tu i tamo. “Ostanete u Meni, i moja Reč u vama, tražite što hoćete, ili recite šta hoćete, i to će vam biti učinjeno.” On je imao Silu.

Primetite, pre nego što je on izašao, on je morao biti izveden i obrijan. Nekoliko stvari je trebalo biti obrijano pre nego što je mogao sresti svoga kralja. Vidite?

O, Bog ponekad tako izvede svoje ljude napolje i obrije neke od njihovih vlastitih volja. Pokaže im da ne mogu činiti samo ono što žele. Vi znate na šta mislim. Oni nisu slobodni da rade ono što žele. Pre nego što mogu ući u punu silu i biti ljubav-zarobljenik Hristu, oni moraju biti obrijani i zatim predstavljeni. Ponekad ih On izvede do pustinje da to učini, obrije ih. A zatim ih izvede, pomazanike, da ispune svrhu za koju ih je On odredio! Razumete li šta mislim?

Braćo, mi smo na kraju vremena.

Zapamtite šta je On činio sve u ostalim slučajevima. On je uvek morao uzeti čoveka i učiniti ga Svojim zarobljenikom, da napusti svoje. Morao je napustiti sve što je znao, zaboraviti svu svoju obuku i sve da bi znao Božiju volju i sledio Boga.

On ne može slediti bilo šta što čovek mora učiniti, i Boga u isto vreme. To je previše protivno jedno drugom. Vi ne možete ići na istok i zapad u isto vreme; ne možete ići levo i desno u isto vreme, ne možete činiti ispravno i pogrešno u isto vreme; ne možete slediti čoveka i Boga u isto vreme. Ne gospodine, vi ili sledite Boga ili sledite čoveka.

Sada dakle, ako sledite Boga i predali ste sebe Bogu, onda ste postali zarobljenik tom Bogu - toj Reči, toj volji. Bez obzira šta kaže bilo šta drugo, vi postajete zarobljenik Tome.

Slušajte, mi smo na kraju vremena i ja bih rekao ovo s ozbiljnošću i poštovanjem budući da prolaze poslednjih par minuta. Pogledajte šta će Bog učiniti, po mom mišljenju, mora učiniti i hoće, u ovom poslednjem danu, je da pronađe alat za žetvu. Mora pronaći alat da pročisti ovo gumno. Svaki farmer, kada odlazi na svoju žetvu, on mora imati alat da to učini. Svakako, on mora imati oštar srp ili tako nešto, neki alat da pročisti žito. A žetva je sazrela.

Bože, uzmi nas u Svoje ruke. Učini nas okovanim slugama Tvoje ljubavi. Koristi nas kao alatke kako bi doneli razumevanje ovoj grešnoj prokletoj zemlji u kojoj danas živimo da je Isus Hrist isti juče, danas i zauvek.

Što se mene tiče: Bože, neka budem zatvorenik. Ako me sva moja braća odbace; ako me svi moji prijatelji odbace; ja želim biti zatvorenik Isusa Hrista i Njegove Reči da mogu biti upregnut u Njegovu Reč Duhom Svetim, da vidim Duha Svetog kako potvrđuje Božiju Reč istim stvarima za koje je On rekao da će biti učinjene. Želim biti zatvorenik Isusa Hrista.

Pomolimo se.

Pitam se večeras, s pognutim glavama, ako tu ambiciju da budemo nešto drugo ili možda nešto što mislimo da bi mogla biti sebična stvar, pitam se ne bi li mogli to nekako maknuti u stranu?

Pitam se, hoće li neki mladić ovde večeras pogledati oko sebe i reći: “Ja ću biti…” “Kada odrastem, ja ću biti to i to.” Pitam se možete li osetiti kako se Božija volja pokreće u vašem životu i reći: “Ne, ne, moje ambicije su sada izgubljene. Poslednjih nekoliko dana Duh Sveti mi je govorio. Želim se pokoriti Bogu da budem alatka pročišćenja ovog poslednjeg dana.”

Neka mlada devojka koja možda ima ambicije dobrog karaktera dame ili možda da bude lepa mala gospođa ili možda da jednog dana izgradi svoju holivudsku karijeru; pitam se, nisi li spremna sada predati svoje ambicije u prisutnosti Boga i Njegove Reči te čuti Božiji poziv u svom vlastitom životu? Bog zna ko ste vi.

Pitam se, je li blizu neki propovednik ili sluga, radnik negde u crkvi. Ja ovde samo ponekad dolazim, ne znam trećinu ljudi koji ovde sede večeras. Ali ja…samo malu šačicu koja je ovde. Ali pitam se, postoji li takva osoba koja bi bila spremna reći: “Ne zanima me ko šta kaže. Ja sam sada Božiji rob. Ja ću propovedati Njegovu Reč bez obzira. Ne zanima me ako me moja organizacija izbaci, ja ću svejedno ostati s tom Reči… Učiniću to. Moja volja je Božija volja. Božija volja je moja volja. Ja ću biti zatvorenik Isusa Hrista. Njegovom milošću i pomoći ja ću to učiniti.”

Razmislite o tome dok su nam glave pognute. Koliko vas ima tu ambiciju večeras? Da li biste podigli svoju ruku? Tu je i moja takođe. Ja predajem sve. S pognutim glavama, sada polako, sada, dok razmišljamo o tome sada, dok molimo.

Ja predajem sve, ja predajem sve

Sve Tebi, moj blagoslovljeni Spasitelju,

Ja predajem sve, ja predajem sve

Da li zaista to mislite? Ja želim biti zatvorenik. Odvedi me, Gospode, odvedi me večeras dole u lončarevu kuću i razbij me celoga i oblikuj me ponovo.

Sve Tebi, moj blagoslovljeni Spasitelju,

Ja predajem sve.

Nebeski Oče, dok se pesma i dalje peva, mislio sam da bi najkorisnije u ovom trenutku bilo da prekinem pesmu i samo na trenutak porazgovaram s Tobom. Dok ljudi razmišljaju: “Ja predajem sve”, Oče, neka bismo to učinili kao da je to naša poslednja prilika da to učinimo. Dopusti nam da dođemo u iskrenosti, dođemo k stolu Gospodnjemu, kakav je bio, s opranim haljinama, opranim dušama, opranom voljom, opranim ambicijama, da sebe predamo.

I dopustimo Bogu da uzme Svoju Reč, ujarmi nas zajedno u Nju, Božiju Reč. I neka nas Duh Sveti uzme, sada, dok slušamo kako se jaram učvršćuje oko naših srca, “Od večeras nadalje, uzimam te za tvoju reč. Sada, ne mislite svoje vlastite misli. Mislite Moje misli. Mislite Moju volju. Ja ću vas voditi.” Bože, daj da to bude iskustvo svakoga od nas.

Ovim mladim ljudima koji sede ovde, mužu i ženi, i nekima koji dolaze da postanu muž i žena. Tu su stariji ljudi koji sede ovde, koji su propovednici, koji su bili na putu. Gospode, ovde smo brat Nevil i ja koji se penjemo po merdevinama. Naši se dani sada odbrojavaju. Naši koraci su postali oprezniji nego što smo ih pre činili. Mi gledamo gde koračamo. Ne stojimo tako sigurno na nogama, fizički gledano, kao što smo nekad stajali. Ali, Gospode, dok gledamo kako taj smrtni život izbleđuje i nijedan od naših koraka nije siguran ako Ti nisi uhvatio našu ruku.

Sada, Bože, uzmi nas, hoćeš li? Uzmi naša srca i našu volju u Svoje ruke i dopusti da postanemo zarobljenici, večeras, Reči, Hristu. Neka bi živeli ovde pobožnim životima. Neka ove žene, ove devojke, ovi mladići, dečaci i devojčice predaju svoje živote, Gospode. I neka bi njihove ambicije postale ambicija da služe Isusu Hristu. I dopusti nam da postanemo zarobljenici Njegovoj božanskoj milosti i volji. Daruj to, Gospode.

To je sve što znam da radim, Gospode. Ove male isprekidane reči i ja verujem da ćeš ih Ti složiti pravilno jer je ovde vruće. I ljudi žele slušati, ali je stvarno toplo i mnogi moraju ići kući i ići rano na posao. Ali neka bi to semenje samo bilo položeno u njihova srca, “zatvorenik.”

Idite kući i recite ženi, nakon što ste...pre nego su spremni kleknuti i moliti se ovo poslepodne ili ove večeri pored kreveta, pogledajte preko jedan u drugoga i recite: “Draga, a šta s ovim večeras? Jesmo li zaista postali zarobljenici Hristu i Njegovoj volji ili radimo po našoj vlastitoj volji?”

Neka bi mladići i devojke svugde, naročito oni koji su čuli poruku večeras, upitali sebe to isto pitanje. “Jesam li spreman postati zarobljenik, odbacujući svoj vlastiti život?”

“Onaj koji sačuva svoj život izgubiće ga, ali onaj koji izgubi svoj život radi Mene, naći će ga.” Oče, mi znamo da je to: postanimo zatvorenici Tebi. Da izgubimo svoje vlastite ambicije i svoje vlastite želje kako bi pronašli Tvoje, onda, mi imamo Večni Život. Daruj to, Gospode.

Jedino što sada znam je da to predam u Tvoje ruke. I neka bi to postalo plodonosno i donelo jake alatke za žetvu poslednjeg dana. Muškarcima i ženama, dečacima i devojčicama koji su se predali celoj Božijoj volji i postali zarobljenici Isusa Hrista, Njegovoj ljubavi, okovani okovima božanske ljubavi Hristu. Mi to molimo u Njegovo Ime.

Ja predajem sve (Ustanimo.) Ja predajem sve.

Sve Tebi, moj...

Recimo to opet sa zatvorenim očima i podignutim rukama.

Ja predajem sve, ja predajem sve

Sve Tebi, blagoslovljeni Spasitelju,

Ja predajem sve.

Sada, ako ćemo pognuti svoje glave i pre nego se raziđemo pevajući pesmu: “Uzmi Isusovo Ime sa sobom,” ja ću zamoliti da ovaj brat ovde… Zaboravio sam mu ime. Sestra je svedočila o viziji tame koja je došla nad nju, koja je ozdravila. I zapamtite, gledajući unazad veo je nestao. Njena vera je to učinila. Možeš nas otpustiti u molitvi. Hoćeš li, brate? I zatražiti Božije blagoslove nad nama.