Nepromenljivi Bog

Samo trenutak za molitvu... Naš nebeski Oče, to je veličanstvena privilegija koju mi imamo da dođemo u Tvoju Prisutnost s ovim stavom proslavljanja i slavljenja Tebe i da znamo da Te možemo nazvati našim Ocem. Budući da smo rođeni od Tvoga Duha, mi smo Tvoja deca i s privilegijom da tražimo šta hoćemo i vera će nam to doneti. Mi Ti zahvaljujemo za ovo. Najsvetiji i pravedni Bože, molimo večeras da Ti govoriš onima, Gospode, koji su u potrebi, onima koji trebaju spasenje svojih duša.

I onima koji su bolesni i u očajnom stanju, onima koji su nepokretni, onima koji su u bolnicama i oni su hospitalizovani i ne mogu doći na sastanak. O Ti veliki JA JESAM, idi do njihovih kreveta večeras i dotakni njihova bolesna tela da mogu doći iz bolnica da služe Tebi. Oprosti nam naše grehe kao što mi opraštamo onima koji su pogrešili protiv nas, da možemo imati Tvoju naklonost među nama večeras. I govori nam kroz Svoju Reč. Tvoja Reč je Istina. Obznani nam je, Gospode. Oživi Svoju Reč među nama. Jer to tražimo u Ime Tvoga Deteta, Gospoda Isusa. Amen. Možete sesti.

A sada samo za nastavak poruke. Bio sam sigurno ponesen dok sam stajao tamo slušajući brata DuPlessisa kako iznosi tu poruku o apostolu Petru koji je mogao hodati po vodi, nešto što nikada pre nije učinio. I mi baš možemo činiti mnoge stvari koje nismo činili pre, ako ćemo samo slušati Njegovu Reč i uzeti Njegovu Reč za to. On nije nikad dao obećanje, a da neće stati iza Njega.

A sada, kada služba počinje u nedelju, brate, u nedelju? 14:30. Pa, to znači oko jedan i trideset: oni koji žele molitvene kartice bi trebali biti ovde u 13:30 onda, da ne ometate skupove dok oni dele molitvene kartice. A u 14:30 počinju službe i onda ćemo izaći na vreme da vi odete kući i imate vaš... Je li to ručak ili večera ovde? Ja sam južnjak i to - meni je to večera. Ako to nazovem ručkom, šta se onda dogodilo mojoj večeri; nešto sam propustio. Tako da ja - ja… Idite kući na svoju večeru. Tako bih ja to nazvao. I onda idite svojim crkvama. I stranci na našim vratima, mi želimo, koji nas posećujete ovde... Ove fine crkve će imati nedeljnu školu u nedelju ujutro i crkvu u nedelju uveče. Nađite mesto po vašem izboru i prisustvujte toj službi. A sada, nekako sam sretan oko ovog skupa zbog mnogih razloga, jer sam ga očekivao neko vreme da se vrati nazad.

Želeo bih samo citirati stih iz Knjige o Jobu večeras, 23. glava i 3. stih.

O, kad bih znao gde ga naći, da mogu doći sve do njegovog prestola!

To je Job 23:3. Govoriću za nekoliko minuta na temu: “Nepromenljivi Bog”, ako bih to trebao nazvati temom.

Postoje mnoge stvari i praktično sve stvari se menjaju. Vreme se menja; ljudi se menjaju; vreme se menja; nacije se menjaju; ali Bog je nepromenljiv. On se ne menja. On je isti sva vremena. Bog je beskonačan Bog. Ne verujem da bi bila ijedna reč koja bi mogla objasniti reč - ili bilo koji način da objasni reč „beskonačno”, jer to je beskonačno. Nije nikad imalo početak i nikad neće imati kraj. Zato, kada je Bog pozvan na scenu da deluje ili da donese odluku, način na koji On postupi ili odluka koju donese, to je zauvek isto. On to ne može promeniti, jer On je beskonačan. On je savršen.

Dakle, vi i ja možemo reći određenu stvar i sledeće godine ćemo morati to možda promeniti i uraditi nešto drugačije, ili, jer mi smo konačni. Mi - mi ne znamo sve stvari. Ali On je savršen i Njegova prva odluka će morati biti - Njegova druga odluka moraće biti kao prva. Ili ako On donese drugu odluku, onda On nije postupio ispravno kada je doneo prvu odluku. To Ga onda čini konačnim kao što sam ja ili vi. Ono što pokušavam učiniti, pre nego što dođe ova služba isceljenja, je usaditi u vas veru u Boga. Jer to je ono što je potrebno za isceljenje ili spasenje. Morate imati veru u Boga, a Bog nije veći od Svoje Reči, odnosno nije savršeniji od Svoje Reči, jer Bog i Njegova Reč su jedno te isto. Vi niste - niste bolji od svoje reči. Bog nije bolji od Svoje Reči. I vaša reč je ono što ste vi. Božija Reč je ono šta je On.

Dakle, svaka osoba zna da ako je Bog pozvan na scenu jednom da spasi čoveka koji je bio izgubljen i Bog spasi tog čoveka po Njegovoj veri, sledeći čovek zazove Boga, Bog će morati spasiti tog čoveka ako dođe na istim temeljima na kojima je došao prvi čovek. Onda, ako postoji bolestan čovek i on moli Boga za milost i Bog mu da milost i isceljenje na temelju njegove vere, sledeći čovek koji dođe na tim istim temeljima i postavi isto pitanje, Bog mora postupiti na isti način ili je postupio pogrešno kada je postupio prvi put.

Tako vidite, moramo načiniti Boga stvarno nepromenljivim. Svaka duša koja dolazi Bogu tražeći spasenje ili isceljenje, mora doći na tim temeljima. Mora doći verujući da Bog jeste i da nagrađuje one koji Ga revno traže.

Nije li naš Gospod Isus rekao: „Šta god moleći zatražite, verujte da to primate i biće vam?” Nije li On rekao: „Šta god zatražite Oca u Moje - Moje Ime i primićete”? Dakle, to je nepogrešivo Istina. I nema nikoga da je ikada pitao Boga bilo šta, a da im Bog to nije dao ako su došli s iskrenim srcem. Dakle, stvar je u tome da Bog to ponekad daje na način na koji mi to ne očekujemo. Ali Bog uvek drži Svoju Reč. Nema načina da vam Bog išta kaže i laže o tome i da ostane Bog. On ne može, On mora držati Svoju Reč zauvek. To je istina.

I kada Biblija kaže da je Isus Hrist isti juče, danas, i zauvek, to je istina. Ja možda nemam dovoljno vere da načinim sve stvari koje je On učinio da ožive ponovo, ali neću nikad stati na put nekome ko je imao dovoljno vere da to učini. Zahvaljivao bih Bogu za tu veru. Ali potpuno isto, svako obećanje koje je On dao je apsolutna istina.

Ovo me možete snimiti večeras. Ako bilo ko zauzme ispravan mentalni stav prema bilo kojem božanskom obećanju koje je Bog ikada dao i zahtevate ga za svoje, On će - Bog će ga ispuniti. Ako zauzmete ispravan stav prema tome, znajući da je Bog tako rekao, obećanje je vaše i to je vaše lično vlasništvo tog trenutka kada vi To primite na taj način, onda se to mora ispuniti. Jer Isus je rekao da je Reč Seme koje je sejač posejao. I seme, ako je seme s klicom i ono odlazi u zemlju, onda će to seme pod pravim okolnostima sunca i vlage roditi život koji je u semenu.

I tako je Reč Božija. Ako osoba može uzeti tu Reč i staviti je u svoje srce i dati pravu sunčevu svetlost, pravu temperaturu, ne s-u-n-c-a, nego S-i-n-a i pravu temperaturu vere unutra, to seme i obećanje će živeti vama kao što je bilo u početku onome kome je to bilo dano. Jer je to Božija Reč, a On je isti juče i danas, i zauvek. On ne može izneveriti.

Sada, stvar kod ljudi je, je način na koji se Bog pojavi. Mnogo puta mi želimo napraviti idol od Boga. Mi tražimo Boga da učini nešto i onda On to mora učiniti upravo na način na koji smo tražili ili ćemo reći da On nikada nije odgovorio. Kada to radimo, slabimo našu veru u Boga. I slabimo naše svedočanstvo kada Ga ne uzmemo za Njegovu Reč. Bog uvek odgovara. Niko nije nikad tražio... Isus je rekao: „Tražite i primićete; tražite i naći ćete.” Svako ko traži će primiti. Svako ko traži će naći. Svako ko kuca, biće im otvoreno.

Dakle, to je jedini način na koji sam uvek našao to, da mogu dobiti bilo šta od Boga, je da Ga uzmem za Njegovu Reč i da verujem onako kako On to pošalje. Dakle, ako to ne uzmemo samo na način na koji mislimo da je to... Mi gradimo Boga kao idola. On mora odgovoriti tačno prema našim načinima ili: „Pa, nije dobro. Nije nam odgovorio.” Bog odgovara na mnoge načine. On odgovara na čudne načine, vremena i sve je neobično.

Uzećemo, na primer, Mojsija. Mojsije je imao osamdeset godina. Bio je gotovo, mogli biste misliti, prestar da Bog radi s tim. Bio je stari čovek, neočekivano u njegovoj dobi da Bog radi s njim. Još jedna stvar, bio je pod planinom Horev, neočekivano mesto. Bog ga je susreo u neočekivanim godinama, na neočekivanom mestu, na neočekivan način. Bog nije susreo Mojsija na način na koji je obično susretao ljude. Susreo je Mojsija na neobičan način, na način na koji je On odabrao susresti Mojsija. Tako On odgovara na našu molitvu, na način na koji On misli da je najbolje. I Njegov način je uvek ispravan.

Ako tražimo bilo šta i to se ne dogodi upravo onako kako Bog - ili kako mislimo da je Bog to trebao dopustiti da se dogodi, onda nas to čini da izgubimo i padnemo nazad. Hajde da pitamo Boga, stojimo čvrsto na Reči i kažimo da je To istina i to - jednostavno primimo to na način na koji On to pošalje. Na taj način morate verovati Bogu. Može doći prerušeno; može doći na drugi način, okolnim putem. Ali bez obzira kojim putem dođe, ako smo tražili, primićemo. Bog je tako rekao. I time je to rešeno zauvek, ako je Bog tako rekao. Dakle, ako počnete tako uzimati Boga i verovati to...

Dakle, Mojsije, šta da je on rekao: „Molio sam Boga da me načini vojnikom, a ovde je On u gorućem grmu?” Nema veze kako mu se Bog pojavio, samo da mu se pojavio. To je sve što je bitno ovde, sve dok Bog dođe i odgovori, sve dok mi prepoznamo da je to Bog...

Jakov, još jedan lik, bio je uhvaćen između dve okolnosti. Učinio je neke zle stvari, neke tajne male trikove svome - svome tastu, Labanu. I bežao je od svoga tasta, vračao se kući mami. I kada je saznao, evo dolazi njegov brat kojem je učinio neke prljave male trikove takođe, dolazi da ga sretne s vojskom. Samo zapamtite: „Vaši vas gresi nađu.” I onda Jakov, sav uznemiren i smušen i u nevolji, stavio je svoje žene preko malog potoka, vratio se nazad na drugu stranu i na neočekivanom mestu i u neočekivano vreme sreo je Boga na neočekivan način. Kakav način za sresti Boga: u meču rvanja. Ali to je bio Bog. Bez obzira je li to gorući grm ili meč rvanja, bio je to Bog.

I glavna stvar je bila da je Jakov... Imao je snove i vizije i tako dalje, ali ovo je bio jedan put da je mogao staviti svoju ruku na nešto i reći: to je Bog. I mogao se držati toga dok blagoslov nije došao. O, kada bismo mi to mogli uraditi, kada bismo mogli naći mesto gde možemo videti Boga, bilo da je to u Njegovoj Reči, gde god da je to, i prepoznati da je to Bog i držati se toga dok ne dođe blagoslov... Izrvajte to s Bogom. Bog je to obećao učiniti. Bog je rekao ako tražimo, naći ćemo; tražite i biće vam dano, kucajte, biće vam otvoreno. Svaka Reč je istina. Kada se Jakov uhvatio nečega što je mogao pogledati, držati svojim rukama i videti da je to Bog, nije hteo to pustiti.

O, kada bi hrišćanstvo to moglo učiniti. Kada biste mogli staviti svoju ruku na nešto što je stvarno, uhvatiti viziju Boga i videti Njegovu prisutnost i držati se toga dok Bog ne pošalje odgovor nazad i blagoslov, kakvo bi probuđenje izbilo ovde u Tulsi, kada bi ljudi mogli to učiniti, mogli videti silu živog Boga, nešto stvarno. Bez obzira u kojem obliku On dođe, mi imamo svoje ideje. Ali Bog ima način na koji nam šalje stvari, odgovara na našu molitvu. U ovom su gradu išli molitveni sastanci dugo vremena, za probuđenje. Verujem, ako samo otvorimo svoje oči i budemo spremni to primiti, Bog će nam to poslati na način na koji On to čini. U Njegovo vreme Bog će to podariti. Ali mi to moramo prepoznati, tražili smo, i ako smo tražili, onda ćemo primiti. I On se držao toga. Neočekivano vreme, neočekivano mesto i na neočekivan način. Ali kada je shvatio da je to bio Bog, on se držao toga.

Isaija, mladi prorok, imao je divan život. Naslanjao se na ruku dobrog kralja i sve je dolazilo fino i udebljao se i imao previše kilograma od jedenja. I jednog je dana kralj umro. I Isaija je bio ponesen u viziju. Kada je video skute Gospodnje, video je anđele kako lete kroz zgradu s krilima preko svojih lica i s krilima preko svojih nogu i leteći s dva krila, kličući: „Svet, svet, svet, Gospod Bog Svemogući!” I kada je to video i znao da stoji u prisutnosti svetog Boga, rekao je: „Jao meni! Jer čovek sam nečistih usana i prebivam među nečistim narodom.”

I Gospod je povikao: „Ko će ići za nas?” I anđeo je uzeo klešta i uzeo nešto žeravice sa žrtvenika i dotakao njegova usta te ga očistio. Bio je to neobičan prizor za proroka. Bio je to neobičan način na koji je Bog radio s njim. Ali Bog zna kako raditi s čovekom.

Isaija je bio obrazovan i - i u školi s kraljem i tako dalje. Imao je najbolje što mu se može dati mentalno, pretpostavljam, u njegovim intelektima. Ali Bog je morao načiniti proroka od njega tako što mu se otkrije, tako da mu da nešto opipljivo, da može videti, nije to bilo toliko u literaturi i čitanju i pisanju. Nego stvari koje je čitao o Bogu i čuo o Bogu, postale su manifestovane upravo pred njim. Onda je rekao: „Ja sam nečistih usana i radim i prebivam među nečistim narodom.” I Bog ga je pripremio za njegove dane proroštva. Tako Bog čini stvari. On to čini na misteriozan način.

Prorok Ilija, možemo razmišljati o njemu na trenutak. Eno ga tamo, leži nazad u pećini. Video je silu Božiju nekoliko dana pre toga, četrdeset dana pre. Imao je Božiju silu. Molio se i tri godine i šest meseci nije padala kiša. I onda se ponovo molio na planini i vatra se spustila s neba i progutala žrtvu. I onda se molio ponovo i kiša je došla i okupala zemlju. I onda, po strahu pretnje kraljice, pobegao je u divljinu; znao je da mu nešto nedostaje. Bilo je nešto u njemu što nije bilo još ispravno.

Kada se povukao nazad u pećinu, došao je potres napolju koji je zatresao pećinu gde se on smestio. Došao je veliki silan vetar; došle su grmljavine i sevanja i duvanja. I sve je to bio Bog, ali to nije privuklo proroka. Nikako ga nije dotaklo. Znao je šta je Božija sila. Znao je da je Bog tresao planine i imao silne vetrove i tako dalje, i spuštao vatru s neba. Ali on je čekao. I skroz dole u njemu je došao tihi blagi Glas. To je privuklo proroka. Bilo je nešto. On je video Njegovu silu da čini stvari, ali ovaj put je osetio Njegovu prisutnost i tihi blagi Glas je govorio u njegovom srcu. Tada je prorok ustao i otišao napolje do ruba pećine.

Ponekad mi tražimo neke stvari, dobijemo nešto obrnuto? Činimo Boga nečim, želimo da On odgovori na način na koji mi mislimo da bi On trebao odgovoriti.

Izrael, još jedan slučaj. Izrael je očekivao moćnog kralja da dođe i potuče Rimljane sa gvozdenim žezlom. Šta im je Bog dao? Bebu. Umesto moćnoga kralja, On im je dao Bebu povijenu u pelene, rekao je: „Naći ćeš Ga da leži u jaslama.” On nije došao na način na koji su Ga oni očekivali da će doći i oni su Ga odbacili. „To mora doći na naš način ili ne valja.” Rekli su: „Vrati ga.” I On je to učinio. Tako je. Morate to prihvatiti na način na koji to Bog pošalje i biti sretni zbog toga.

Bog usidri nešto malo u vaše srce i kaže: „To je To.” Verujte To. Držite se Toga. To je Božija Reč. On je obećao da će je potvrditi vama. I ako On potvrdi Reč, držite se Toga.

Da, oni nisu želeli tu Bebu. „Ako nam ne možeš poslati kralja, pa, nećemo tu Bebu. Možeš je upravo uzeti nazad.” Vidite, to mora biti na način kako - kako mi mislimo da to mora biti. Moramo zapamtiti da Bog radi na Svoj način. I Njegov je način uvek ispravan način. Moramo verovati šta je Bog rekao o tome i znati da je to apsolutno istina i ostati s tim. Držite se toga.

Isus, kada je On postao Čovek, bio je ponizan. I kako je Kralj nebesa mogao imati pljuvačku na Svome licu i krpu oko Svoje glave i da Ga udare štapom i kažu: „Hej, kažu mi da si prorok. Reci nam ko te udario i verovaćemo ti?” A On nije otvarao Svoja usta. Kako je to moglo biti. Kralj koga su oni očekivali trebao je potući svet? Ali Bog im je poslao Kralja. I zato što ga je Bog poslao na Svoj način, onda su odbili da veruju to. Ali Bog je imao taj način da radi, da to pošalje, a nikada nije to poslao ni na jedan drugi način nego što je Njegova Reč rekla da će On doći. Ali oni su odlučili da to mora biti na neki drugi način. Tu mi pravimo grešku, prijatelji. Tu je problem.

Kada je preteča, Jovan Krstitelj, došao, glas onoga koji viče u pustinji, pa, Biblija kaže da će se sve uzvisine sniziti i sve se nizine uzvisiti i sve ove stvari se dogoditi. Bregovi će skakati kao mali ovnovi i lišće će pljeskati svojim rukama. Pa, oni su očekivali drmanje kada se ovaj čovek bude spuštao s nebeskih predvorja, sav odeven u fini lan i krune na Njegovoj glavi ili nešto. Šta se dogodilo? Bog im je poslao starog propovednika dole u divljini s komadom ovčije kože omotanim oko sebe koji je izgledao poput dlakave gusenice, lice mu puno brade. „O, maknite takvog čoveka, jede skakavce i divlji med. Ne želimo imati ništa s tim. Kako to može najaviti Mesiju?” Ali to je bio Božiji način najave Mesije.

Mi to moramo primiti na način na koji je Bog to rekao, Bog je zadovoljan time. To je Njegov način. On je sva mudrost. On je svemoćan. On je svemoguć, sveprisutan, o, On je Bog, JA JESAM. Ne „Ja sam bio” ili „biću.” „Nego JA JESAM,” zauvek isti. On je Bog i čini stvari na tajanstvene načine. I... Ali On to radi na Svoju vlastitu slavu. On to radi jer je to najbolje učiniti na taj način. Mi moramo to primiti na način na koji On to pošalje.

Siguran sam da svi naši grafikoni i kalendari i tako dalje, koje smo nacrtali: Isus dolazi na oblaku; sledeći Ga ima na belom konju i sve tako; biće sasvim drugačije kada On dođe. Ja - neće biti onako kako smo mi to zamislili i mnogi će propustiti to videti. Mnogi će propustiti videti ovaj dan u kojem živimo. Mnogi propuštaju videti znak dolazećeg Mesije upravo sada. Mnogi ljudi propuštaju to videti. Oni - oni… To je upravo pred njima, a ipak oni - oni to ne vide.

Isus je rekao, kada je govorio u - u sv - Luki, verujem da je to bilo. I rekao je: „Kao što je bilo u dane Sodome, tako će biti u dolasku Sina čovečijeg. Kao što je bilo u dane Noja…” Jeste li primetili kako je rekao moral ljudi u danima Noja? „Jeli, pili, ženili se, udavali.” Ali kada je rekao: „Sodoma.” Samo je to izostavio. To je bila vatra koja je spalila Sodomu. I vatra je ono što hvata zemlju danas.

Pregledajmo to na nekoliko minuta.

Abraham, sedeo je tamo, ne - ne očekujući ništa. Bio je u najsiromašnijoj zemlji. Bilo je to za dnevne vrućine, neobično vreme da se nešto dogodi, ali on je video Čoveka da dolazi hodajući, trojicu njih. Nešto mu je u njegovom srcu reklo da je to Bog i on se držao toga. Nije hteo dopustiti da oni prođu. O Bože, neka bi se to dogodilo ovde. Nemojte dopustiti da to prođe. Držite se toga.

„Navrati, sedi pod hrast. Doneću malo vode. Biću Ti sluga. Daj da Ti operem noge. Doneću ti zalogaj hleba. Nasiti Svoju dušu, onda možeš ići dalje. Zbog toga je moj Gospod došao k meni.” Ipak, ne sasvim siguran, ali znao je da je nešto zaiskrilo u njegovom srcu. Mora da je vreme. Kada je taj Čovek sedeo i razgovarao s njim, pogledajte šta je On učinio.

Pogledao je dole, rekao je: „Abrahame”, Stranac, kako je znao da se zove Abraham? „Gde ti je žena, Sara?” Znao je da ima ženu i znao je da se zove Sara.

I Biblija kaže da Mu je Abraham rekao: „U šatoru iza Tebe.”

I rekao je: „Budući da je Abraham naslednik sveta, hoću li zatajiti išta od Abrahama, budući da je on naslednik sveta?” I rekao je: „U ovo doba godine ću te posetiti.” I Sara, devedeset godina stara, pozadi u šatoru iza Njega, nikad Ga nije videla, nikad nije znala ništa o Njemu niti je On znao o Sari, i ona se nasmejala u sebi, verovatno ovako, stavila ruke na usta.

I ovaj Anđeo, s leđima okrenutim, rekao je: „Zašto se Sara nasmejala?” Ko je to bio? Teško da je očekivao da je taj Čovek Onaj ko je On bio. Ali kada je odlazio, Abraham Ga je nazvao Elohim, Bog Svemogući. Čega je to bilo znak? Da će Bog Svemogući, u obliku Duha Svetoga, u poslednjim danima pre nego što ovaj svet bude spaljen, da će doći Svojim ljudima i prebivati među Svojim ljudima u telu, obznanjujući Sebe Svojoj Crkvi upravo pre nego što vatra padne. Upravo pre uništenja sveta, Elohim, Bog, Duh Sveti će doći među Svoje ljude i učiniti znake koje je učinio onda. O, On je nepromenljivi Bog.

Tako se On obznanio Jevrejima. Tako se On obznanio Samarijancima, na isti način. Mnogi u crkvi su verovali za Njega: „O, On je Belzebub.” Ali oni koji su to videli i prepoznali da je to Bog, prepoznali su ko je On.

Žena na studencu, ona je rekla: „Gospodine, Mesija dolazi, mi znamo i On će nam reći ove stvari. Mora da si Ti Njegov prorok.”

Rekao je: „Ja sam Taj, koji ti govori.”

Otrčala je u grad i rekla: „Dođite videti Čoveka.” Neočekivano joj je bilo da nađe Čoveka tako. Neočekivano joj je bilo da nađe Mesiju na zemlji, da prebiva među Svojim ljudima. Tako je i danas, ljudi ne očekuju. Oni očekuju nešto drugo. Oni očekuju bombe i stvari da padnu, što će verovatno i biti. Očekuju neku veliku uniju među crkvenim ljudima, dakle ona može doći. Ali usred svega toga, Bog je poslao silu Svoga Sina, Isusa Hrista, među ljude i oni imaju novu Pedesetnicu, sila Božija se izliva i isti znaci i čudesa koja su oni činili pre mnogo godina je među ljudima, kao što je Isus rekao da će biti. Mi ne očekujemo ujedinjavanje među svim crkvama i stvari. Mi očekujemo izlivanje Duha Svetog i On će doći i činiti stvari koje - koje mi možda ne očekujemo.

Znam da je On ovde sada. Znam da je Duh Sveti ovde na sastancima. I znam da je obećao: „Gde god su dvojica ili trojica okupljeni u Moje, unutra zajedno, Ja ću biti među njima.” Isus je to obećao. „Gde god su dvojica ili trojica...” To je sila… To je - ono na šta se rana crkva oslanjala: na prisutnost Isusa. „Gde god su dvojica ili trojica okupljeni u Moje Ime, Ja ću biti među njima. I oko čega god se oni slože, složno, i zatraže, primiće to.” To je istina. To je Božije obećanje. On je nepromenljiv: On je isti juče, danas i zauvek. I On je ovde sada. Verujete li to?

Pognimo svoje glave samo trenutak za molitvu. Upravo pre nego što se pomolimo i vi s vašim pognutim glavama, ima li ikoga ovde ko bi rekao: „Brate Branhame, seti me se. Neka se moje duhovne oči otvore, da Ga mogu videti i znati. Kako Ga želim videti. Kako Ga volim”, podignite svoje ruke i recite, „Seti me se.” Bog vas blagoslovio. Gospode, blagoslovi. To je dobro. Neka Bog neba bude milostiv. Neko još iza preko s moje desne strane ovde. „Seti me se, brate Branhame, u molitvi.” Bog te blagoslovio. Neistraživo Hristovo bogatstvo, otkrivanje Njegove sile i Njegove dobrote... Neka Bog neba da milost, i dobrotu i milosrđe svima vama.

Naš nebeski Oče, mi donosimo ovo slušateljstvo Tebi u ovom času, gledajući okolo i videći ruke ljudi kako se dižu. Nepromenljivi Bog koji radi na tajanstvene načine da čini Svoja čudesa. Mi molimo, o Bože, da Tvoj Duh Sveti, Tvoj Duh prebiva u svakome srcu ovde večeras. Daj im želju njihovog srca. Načini ih da imaju veru, Gospode. Stavi nešto u njih, hrabrost, da znaju da si Ti zauvek prisutan, zauvek živiš, da posreduješ. Ti sediš zdesna Boga Svemogućeg. I tamo na Njegovom Prestolu, dragoceno telo Isusa Hrista sedi tamo dok je Duh Sveti na zemlji. I On je tamo kao naš Veliki Sveštenik da posreduje na naše ispovedanje. Ono što mi ispovedimo da će On učiniti, tamo je On da to načini ispravnim. Njegova vlastita Krv u - u zdeli pred Njim, Njegove vlastite haljine, krvave, sede tamo, videvši da Bog ne može pogledati kroz tu Krv i videti nepravednost, jer Hrist je uzeo naš greh i naše bolesti.

O Oče Bože, mi molimo da, budući da je On Veliki Sveštenik koji može saosećati s našim slabostima, da saoseća večeras sa svakom slabošću koja je u zgradi, svim slabostima, bilo da su duhovne ili fizičke, da imaju isceljenje i da probuđenje zauzme ovaj grad, o, dušu za dušom u Kraljevstvo Božije. Podari to, Gospode. Čuj našu molitvu.

Volimo te, Oče, i čekamo velika očekivanja da Duh Sveti dođe među nas i učini to što je obećao da će učiniti. Molimo to radi njih u Ime Isusa Hrista. Amen.

Volite li Ga svim svojim srcem? Očekujete li da On učini mnogo i obilno iznad svega što mi možemo učiniti ili zamisliti? On je rekao da će učiniti mnogo, obilno iznad svega što mi možemo učiniti ili zamisliti. On je obećao to učiniti.

Sada, kada je Isus bio ovde na zemlji, koliko vas zna da On nije tvrdio da je iscelitelj? Koliko vas zna da On nije bio iscelitelj? Mislite da ne znate Bibliju bolje od toga? On je rekao: „Nisam Ja taj koji čini dela, to je moj Otac koji prebiva u Meni, On čini dela.”

„Zaista, zaista, kažem vam...” Jovan 5:19: „Zaista, zaista, kažem vam: 'Sin sam od sebe ne može činiti ništa. Nego ono što vidi da čini Otac; to jednako i Sin čini.'„ Je li to ono što je On rekao? Sveti Jovan 5:19, kada je znao gde je ležao čovek sa slabosti, ležao je na slamarici, rekao mu je da ga je njegova vera ozdravila, da uzme svoj krevet i ide kući. I Njega su ispitivali među Jevrejima i pustio je hiljade ljudi da tamo leže, hrome, nepokretne, slepe, uvijene. Rekao je: „Ja činim samo ono što mi Otac kaže, ili pokaže da učinim. Sada, činim ono što vidim da Otac čini. Otac radi i Ja radim sve do sada.” Dakle, to je Njegov Duh.

Dakle, sam Isus nije učinio nijedno isceljenje bez da Mu je prvo Bog pokazao. To je Pismo. „Ne činim ništa dok Mi Otac ne pokaže prvo, ne kaže Mi, pokaže Mi prvo.” Onda kada Mu pokaže, On ode i učini šta Mu Otac kaže.

Žena koja je dotaknula Njegovu haljinu. Dakle, On to nikada nije učinio; nikada nije rekao da je On to učinio. Rekao je: „Tvoja vera te spasila. Tvoja vera te spasila.” Slepi Bartimej na vratima: „Tvoja vera te ozdravila.” On nije imao nikakve veze s time. Vera ljudi je to učinila jer su verovali da je On Sin Božiji. Ona Ga je dotakla, žena ga je dotakla i dotakla je Njegovu haljinu. I dakle, On to nije osetio fizički jer palestinska haljina ima donju haljinu i ogrtač visi opušteno. I ona je dotakla njen rub. „Jer rekla je u svome srcu: 'Ako samo dotaknem Njegovu haljinu, biću zdrava.'„ I dotakla Ga je. I kada je dotakla, pa, osetila je unutar sebe... Jer njena vera je bila: ako ona može to dotaknuti, biće zdrava. I učinila je ono što je mislila da će joj doneti Božiju silu i osetila je da je to svedovoljno. I bilo je, jer je to verovala.

Isus se okrenuo i pogledao po slušateljstvu, rekao je: „Ko Me je dotaknuo?”

Petar Ga je ukorio, rekao: „Ko Te je dotaknuo? Pa, svi Te oni dotiču. Zašto bi rekao tako nešto?”

Rekao je: „Ali osetio sam da sam oslabio, ili krepost je otišla od Mene”, što znači „snaga”. „Oslabio sam. Neko Me dotaknuo s drugačijim dodirom.” I pogledao je okolo po slušateljstvu dok nije našao ženu. I rekao joj o njenom krvarenju da je stalo, jer ju je njena vera ozdravila.

Dakle, to je Isus koji je bio juče. To je isti Isus danas. To je isti Isus koji će biti sutra, ako postoji sutra i biće zauvek.

Kada ljudi misle da Bog daje obećanje i ne drži ga... Muslimani ili ništa drugo... Ja sam držao Bibliju u jednoj ruci i Kuran u drugoj, i rekao: „Jedno je ispravno, a jedno pogrešno. Oboje ne mogu biti ispravni, jer su suprotni jedno drugome.” Rekao sam: „Vi dokažite da je vaš prorok mrtav. On je u zemlji. Naš Isus je ustao iz mrtvih. I on je obećao da stvari koje je On činio i mi ćemo činiti takođe.” Rekao sam: „Sada da vidim kako vi činite dela Muhameda.” Ne mogu ih učiniti.

Ali dela Isusa Hrista se čine po Duhu Svetom, kada On dođe da pomaže ljude. Verujete li to? Naravno da verujemo to. Šta bi nas sprečilo da ne verujemo? Jer Bog je dao obećanje. Bog je tako rekao. Time je to rešeno.

Dakle, čovek to ne može učiniti. To je natprirodno. To je nešto što čovek ne može učiniti. Dok baš imam nekoliko minuta, želim objasniti to. Vidite, čovek ne može učiniti ništa. To je Bog u čoveku. Isus je rekao: „Ja sam Trs, vi ste loza.” Dakle, sve dok je loza u Trsu, ona će rađati plod Trsa. Dakle, Bog je uvek koristio ljude za Svog agenta.

Zbog toga je koristio Svoga vlastitoga Sina da sakrije Sebe. On se spustio i uzeo obličje čoveka da bi umro smrću za čoveka. Nije mogao umreti u Duhu, nego je ubijen u telu.

Dakle, Bog je bio u Abrahamu, Bog je bio u Isaku, Bog je bio u Jakovu, Bog je bio u Josipu, Bog je bio u Davidu. On je bio u svim tim ljudima tamo nazad, tim prorocima i tako dalje. To je bio Bog koji je radio kroz ljude.

A sada u ovom novozavetnom dobu, Krv Isusa Hrista čisti Njegovu Crkvu i posvećuje je da Njegov Duh Sveti može nastaviti nositi delo Božije kroz sva doba. I On je baš isti danas. Ako nije, onda smo mi lažni svedoci ove Biblije. Ako to... Ako to nije istina, onda Biblija nije istina. Vreme je da ljudi propovedaju Evanđelje. Vreme je da sila Božija bude obznanjena. Kada pagani pokušavaju zagaziti na tu Reč, mi trebamo ljude poput jevrejske dece: „Naš Bog nas može izbaviti od ovog...” Tako je. Vreme je. Bog ostaje isti.

Dakle, Bog vas ne može isceliti jer On je to već učinio. Kada je On bio ranjen za vaše prestupe, satrt za vaše opačine, kazna za vaš mir beše na Njemu, Njegovim ranama vi ste bili isceljeni... To je prošlo vreme. Kada bi On stajao ovde večeras s ovim odelom koje je dao meni, On vas ne bi mogao isceliti da Ga tražite. Rekao bi: „Već sam to učinio. Veruješ li to?” Mogao bi učiniti nešto da spoznate da je to On. I tako On to čini danas. On to obznanjuje Svojim ljudima, po Svojim ljudima, da je On Bog, ne čovek, nego Bog.

Sada je On jednako stvaran večeras. Ja - ja znam da je On ovde. Koliko vas je ikad videlo tu sliku Anđela Gospodnjeg, tog Svetla? Mnogi od vas. To - imaju to ovde, mislim, negde. Mladići možda imaju, Gene i oni je imaju tamo na stolu iza.

To Svetlo... Zapamtite, ja... Ako vas nikada ne sretnem ponovo na zemlji, srešću vas tog dana. To Svetlo nije metar od mesta na kojem stojim sada. Tako je. On je to obećao. I verujem Bogu. Video sam Ga protiv desetina hiljada pagana. Video sam Ga u - u vremenima kada su vračari bili s obe strane i video sam silu Božiju da ih paralizuje i da sede tamo. Bog je ili Bog ili nije Bog. Isus je ili Sin Božiji ili je bio varalica. On je Hrist, Sin Božiji. On nije mrtav, nego je živ i živi zauvek. On je isti juče, danas i zauvek.

Koliko vas veruje to? Neka vas Bog blagoslovi. Koliko vas veruje da se On može pojaviti upravo...

Nemamo podeljene molitvene kartice, zar ne? Koliko vas je bolesnih tamo i želi isceljenje, podignite svoje ruke. Recite: „Bože, ja sam bolestan, trebam isceljenje.” Samo podignite svoje ruke, svako ko je bolestan i želi isceljenje. Samo podignite svoje ruke i recite: „Molim se da me Bog ozdravi.” Imate voljenoga za koga se molite, podignite svoju ruku, recite: „Ja - ja - ja se molim.” Bože budi milostiv.

Nema osobe u ovoj zgradi koju ja poznajem, osim... Verujem, ako nisam siguran, ovo je Pat koji sedi upravo ovde, Pat Tyler. Ja sam... Ne znam poznajete li ga svi vi ili ne. I brat Gene Goad koji sedi ovde snimajući poruku...

Ljude na bini, sreo sam ih sinoć, najdivnija grupa ljudi koje sam ikad sreo u svome životu. Ali jedini koje stvarno znam, lično, je... Brat upravo tamo, on mi je bio pokrovitelj kada sam prvi put kada sam bio ovde, brat Williams i njegov sin. Brat Borders, brat David i brat Harvey su jedini koje stvarno znam ovde.

Ali Isus Hrist zna svakoga od vas, ako je On isti juče, danas i zauvek. Stavite Ga na sučeljavanje. Je li On Bog? Je li to tačno? On zna svakoga od vas.

Ako će On - mi pristupamo dolasku Sina Božijeg, kako je On dokazao Sebe da je Bog i da je Sin Božiji Jevrejima? Kada je rekao Petru ko je On. Rekao je - rekao je Natanaelu gde je bio, kada je bio pod smokvom, kada ga je video pod drvetom da se moli, rekao je: „Ti si Sin Božiji. Ti si Kralj Izraela.” To je bio znak Mesije jevrejskoj naciji.

Sveštenik se vratio nazad i rekao: „On je vračar.”

I On je rekao: „Ako kažete to protiv Mene, Ja ću vam oprostiti. Ali kada Duh Sveti dođe, ali nemojte govorite protiv Toga onda, jer to neće nikad biti oprošteno ni na ovom svetu ni u svetu koji dolazi.” Pazite to.

Pa, postoje samo tri klase ljudi, to su narodi Hama, Sema i Jafeta. To su Jevreji, pagani i Samarijanci. Setite se, Petar je na Pedesetnici propovedao Jevrejima, otvorio Kraljevstvo Samarijancima, kada je Filip otišao dole i krstio ih, ipak nisu primili Duha Svetog, dole u kući Kornelija, onda su svi oni čuli To. Hamovi, Semovi i Jafetovi ljudi. Duh Sveti je onda bio... Oni ga više nisu trebali za tu svrhu, jer je Duh Sveti otišao ljudima.

Kada je Isus došao, mi pagani smo bili Anglosaksonci koji nisu očekivali dolazak Mesije. Bili smo pagani s toljagama na leđima. Ali oni koji su očekivali Mesiju, bili su Jevreji i Samarijanci koji su očekivali Mesiju. Kada se On pojavio, kako - koji znak je On načinio? Načinio je znak proroka o kojem je Mojsije govorio, da će to biti Bogo-Prorok. Oni su to očekivali. Oni koji su stvarno duhovno vođeni, videli su Ga da čini taj znak i rekli su: „To je On.”

Ali ostali koji su imali sve svoje intelektualne treninge, rekli su: „Ovaj Čovek je Belzebub.”

Otišao je preko u Samariju. Imao je potrebu. Žena je došla na studenac i On je rekao: „Donesi Mi piti vode.”

I ona je rekla: „Nije običaj. Imamo segregaciju ovde. Jevreji i Samarijanci ne sarađuju.”

On je rekao: „Ženo, kada bi znala s kim razgovaraš, zatražila bi od Mene da ti dam piti.”

Rekla je: „Studenac je dubok, a ti imaš...”

Šta je On radio? Kontaktirao je njen duh. I kada je našao gde je bio njen problem (svi mi znamo šta je to bilo), gde se nalazi njen problem, On je rekao: „Idi, dovedi svoga muža i dođi ovde.”

Ona je rekla: „Nemam muža.”

Rekao je: „Dobro si rekla. Imala si ih pet i onaj s kojim sada živiš nije ti muž.”

Rekla je: „Gospode, vidim da si...” („Da si Belzebub”? Ne, ne.) Ona je rekla: „Vidim da si prorok.” Vidim da si prorok. Dakle, mi znamo. Mi znamo, mi Samarijanci, mi smo naučeni. Mi znamo da kada Mesija dođe, On će nam reći te stvari. To je bio znak Mesije. Ali ko si Ti?“

On je rekao: „Ja sam Taj, koji ti govori.” O.

Setite se, paganima On to nikada nije učinio. Nije to učinio paganima. Onda, ako je On beskonačan Bog i pusti njih s intelektualnim učenjem koliko ga imamo danas... Ako odemo u - iz ovog, našeg razdoblja, bez istog manifestovanja, onda je On učinio nešto za njih što nije učinio nama. Ali On je isti juče, danas i zauvek. On je obećao da će to učiniti.

Šta je On uradio? Mnoga Pisma. Ali jedan koji sam upravo citirao: „Kao što je bilo u danima Sodome, tako će biti u dolasku Sina čovečijeg.” Tako će biti, ista stvar će se dogoditi upravo pre vatre. Tu je to, beskonačni Bog. On je ovde večeras. To je velika stvar da se kaže. Ali to je nešto što Biblija kaže tako, a Duh Sveti je ovde da to podupre i kaže da je to Istina. Tako je.

Pomolimo se. O Gospode, postoji neko tu ko boluje. Bez sumnje, neki ljudi su u potrebi. Molim Te, Oče, da budeš milostiv i neka bude znano da si Ti Bog. Samo izgovori reči, Gospode. I molim da neka jadna duša ovde, koja traži Tebe, da oni mogu dotaknuti Velikog Sveštenika koji može saosećati s našim slabostima. Samo podari to, Gospode, makar jedno ili dvoje, da bi ljudi znali po usmenom iskazu jednog ili dva svedoka, dva ili tri svedoka, neka bi se svaka reč utvrdila. Daruj to, Oče. Ja molim to za Božiju slavu i radi Poruke večeras, Gospode, i Tvoje Reči koja objavljuje da je to tako, da bi ljudi znali da je vreme razotkrivanja i otkrivanja pri ruci, da si Ti ovde isti juče, danas i zauvek. Amen.

Sada, želim da se molite. Želim da verujete svim svojim srcem i svime što je u vama da verujete da je Isus Hrist Sin Božiji ovde.

Koliko je stranaca meni tu, da vas ja ne znam? Podignite svoju ruku. Po celoj zgradi, bez obzira gde ste. Sada, verovatno ovo niste nikad znali. Dakle, ako… Ja moram slediti Duha Svetoga i ako On progovori, vi odgovorite. Ne kažem da hoće. Samo kažem da se molim da hoće (Vidite?), da hoće. Ja nemam pravo reći to, samo po Njegovoj Reči. On je rekao da će On to podariti i mi verujemo da će to biti podareno. Sada, vi se molite. Dakle, to je vaša vera. Ne možete učiniti ništa dok ne dotaknete Njega, onda On progovori meni. Ako možete verovati... Ako možeš verovati…

Da, tu je to. Samo trenutak. Tačno preko ovde s moje leve strane, tamo je žena, sedi tamo, nekako krupna. Ona je stvarno ozbiljno bolesna. Ona ima problem sa srcem, zasenjena je rakom, duhovna demonska depresija - odnosno ugnjetavanje. Gospođa sedi tačno ovde pognute glave, gleda tačno ovuda u mene. Veruješ li, gospođo, da te Isus Hrist ozdravlja? Veruješ li to? Veruješ li? Prihvataš li to? Izgubio to... Dakle, moraćete pobediti to.

Gospode Bože, Stvoritelju neba i zemlje, neka je znano, da bi ljudi mogli razumeti, Gospode.

Imajte veru u Boga. Ovde je čovek koji sedi tačno ovde iza, moli se za svoju ženu. Ima svoju ženu na svom umu. On se moli za nju. Ona je imala operacije i tako dalje, koje joj izgleda nisu ništa pomogle. To je potpuno tačno. Taj čovek je propovednik. Propovednik Nathan, Jacob Nathan, tvoja žena sedi do tebe. Veruješ li da će je Isus Hrist ozdraviti? Prihvataš li to, gospodine? Podigni svoju ruku ako to prihvataš. Bog te blagoslovio, idi dalje.

Nisam nikada video čoveka u svom životu. Imajte veru u Boga. Neka to prođe vas. On je Bog zauvek.

Ovde sedi žena. Ona je pognula svoju glavu upravo tu. Sedi tamo, gleda u mene sada. Žena je hroma, nekako. Ispod sebe ima štake na kojima hoda. Veruješ li, gospođo, da će ti Isus Hrist dati da odeš odavde bez tih štaka večeras? Veruješ li, sedeći baš tamo gledajući u mene? Hoćeš li prihvatiti to, svoje isceljenje? Podigni svoju ruku. Nisam te nikada video u svom životu. Ali ako ćeš to verovati, ostavićeš ih da tamo leže i odšetati napolje i biti zdrava. Izazivam vašu veru da verujete. „Ako možeš verovati.”

Šta s vama ovde iza sada? Šta s vama propovednici? Vi braćo, verujete li svim svojim srcem? Evo, vi, svako od vas, mi je stranac, osim brata Williamsa. Bog vas voli. Vi ste Njegov sluga. Ja sam ovde da budem vaš brat. Duh Božiji je ovde. Hrabro to kažem u Ime Isusa Hrista. Vi samo imajte veru i verujte. Ako postoji nešto pogrešno, zatražite Ga.

Ovaj čovek koji sedi upravo ovde gleda u mene. To nisi baš ti. To je tvoj tata koji sedi tu. To je tačno. Veruješ li da mi Bog može reći u čemu je njegov problem? Hoćeš li to verovati? U njegovim stopalima? To je tačno, ustani na svoje noge. Tamo sedi njegov tata, sedi upravo tamo, starac, nekako proćelav, sedi i gleda ravno u mene sada.

Evo, pogledajte ovde, zar ne vidite to Svetlo? Pogledajte to Svetlo nad ovom malom ženom ovde. Ona se moli takođe. On zna tu ženu koja sedi upravo tamo, tu malu ženu. Veruješ li da mi Bog može reći u čemu je njen problem? Hoćeš li verovati? To je u njenim nogama. To je tačno. Verujete li Bogu?

Verujete li da Anđeo Gospodnji, isti Isus juče, danas i zauvek? On ostaje Bog i nema ničega što može nauditi, ništa ne može sprečiti. Isus Hrist, Sin Božiji, živi zauvek, zauvek živ da posreduje. Ako ćemo samo verovati, imati veru, Bog će ispuniti ostalo. Verujete li to svim svojim srcem?

Sada, verujete li da je dolazak Mesije pri ruci. Šta su ti ljudi? Nikada nisam video ni jednog u svome životu i Bog zna da je to istina.

Sada, vi ste to počeli. Sada, baš ide okolo po celoj zgradi. Upravo sada je vreme. Sada je vreme da primite svoje isceljenje. Položite ruke jedni na druge. Stavite ruke jedni na druge i verujte sada. Sada to imate. Sad vi - vi dolazite u veru.

O Gospode Bože, Stvoritelju neba i zemlje, neka bude znano večeras da si Ti Sin Božiji. Ti si to obznanio, Ti si Bog. I neka se Tvoj Duh Sveti spusti ovde, među ove ljude i dokaže im da si Ti veliki Jahve Bog, da Ti ostaješ isti juče.

Sotono, ti si poražen. Izađi iz ovih ljudi, zaklinjem te snagom živoga Boga da izađeš iz ovih ljudi, u Isusovo Ime.

U redu.