HRISTOVI LIKOVI

To je silno dobra stvar. Tako mi je drago što sam u kući Gospodnjoj. Postoji samo jedno bolje mesto, a to je da se bude sa Gospodom, zar ne. Kada je to… Sve te teškoće i iskušenja, i životne nevolje će isčeznuti u veliku veličanstvenu sutrašnjicu. I mi sigurno očekujemo to vreme kada ćemo Ga videti.

I neko me je nedavno pitao, rekao je: “Da li misliš, brate Branhame, da je dolazak Gospodnji na dohvat ruke?”

Rekao sam: “Sigurno da mislim.”

Rekao je: “Pa mi o tome slušamo već dugo vremena.”

“Ali,” rekao sam: “jednog dana čućeš to poslednji put. Vidiš? Tako je. Jer On će jednog dana stići. I kada god da to bude, ja samo želim biti spreman, ja…da…”

Pričali smo nedavno pred nekim poslovnim ljudima koji su bili advokati, i tako dalje, i…I oni su rekli…Jedan je rekao: “Koji je vaš glavni cilj u životu.”

Rekao sam: “Imam jedan.”

Rekao je: “Koji?”

Rekao sam: “Spasavanje duša za Hrista; to je…?…” Jedina stvar koju ja… Moja najveća ambicija, i jedina ambicija je da vidim Isusa Hrista proslavljenog. Ja za to živim.

I toliko sam sretan, naše svedočanstvo je da je sada već trideset i jedna godina kako Mu ponizno služim. Ako bih živeo i milion godina…Kada bih imao toliko dugo da živim, želeo bih da živim svaki minut za Njega, jer ja… I ako bih čak znao da ću na kraju biti odbačen, to bi bila tako velika privilegija da se živi za Njega. On je tako stvaran i tako dobar. I nisam nikada našao ništa u svim mojim životnim putevima što bi se moglo porediti sa zajedništvom koje imamo kada smo sami, On i ja. Nema dražeg zajedništva. To je veće od ljubavi prema ma čemu, za ženu, decu, ili bilo šta drugo, ta ljubav Hristova. To je toliko dobro.

Dakle, drago nam je da vidimo da se ovo probuđenje nastavlja i tokom nedelje, i čuo sam da je brat Parnell i ostali, održali su ovde silne govore. I verujemo da će tokom ovog probuđenja… A probuđenja su nekada pogrešno shvaćena. Neki misle da je probuđenje dovođenje novih članova u crkvu. Ne. Rezultati probuđenja su to. Ali probuđenje je oživljavanje onoga što se već nalazi u crkvi (Vidite?), je da-je da se dovede ono…

Oni su bili…Jednom sam stajao pored obale mora. I pretpostavljam da sam to puno puta navodio, ali to je… Bilo je to pre dosta godina. I to je bilo prvi put da sam ikada video… Ustvari to i nije bilo more; bilo je to jezero Mičigen. Hop i ja smo bili tamo kada je tamo bio svetski Kongres. To je bilo u, verujem negde 1922.-ge, brate Higin, najbolje što se mogu setiti, kada je svetski Kongres bio u Čikagu.

To je bilo prvi put u životu da sam video takvu veliku vodu. I stajao sam tamo napolju tog dana i video sam te velike talase. To je bilo upravo za Uskršnje jutro. Imali su tamo službu po izlazku sunca. I gledao sam te velike talase kako se kreću na obalu i vraćaju se nazad. I Ooo, izgledali su kao da su tako sretni. Ali ja sam počeo da razmišljam. “Znaš, nema ništa više vode u tom jezeru dok je u takvom stanju, nego kada je potpuno mirno. U pitanju je ista količina vode i niti jedna kap više.” I razmišljao sam: “Zašto se vetar uopšte spustio i tako pokrenuo jezero?” Bilo je radi toga da se iz jezera izbaci svo smeće. Vidite? To je izbacilo sve te stvari na obalu kada…

I onda mislim da je to kao-kao kada imate probuđenje. Vidite? Ono to protrese, i podiže ga, i mućka ga okolo, dok ne izađe sva prljavština.

I tako je to upravo i sa probuđenjem, to je da dođemo u Duh Gospodnji, i da se radujemo, i da ispravimo greške, i da hodamo bliže Njemu, i jedno iznova posvećenje, i pranje, sve dok sve stvari i sumnje ovog sveta ne budu izbačene skroz napolje na obalu. Vidite? I od tada se trčanje nastavlja jasno dalje. I kada se stari životni brod počne probijati kroz to…Ooo, oni ne moraju toliko da paze, zato što je sve sklonjeno s puta. To je dobro.

Dakle, večeras ne želimo ostati predugo, budući da je ovo ponedeljak uveče, i prvo veče u sedmici, naših noćnih probuđenja. I toliko mi je bilo drago da objavim da se probuđenje nastavlja.

I imam mnogo prijatelja. Vidim ovde neku braću, i prijatelje koji su mi predali svoje snove na ceduljama, koje su oni sanjali u poslednjih nekoliko nedelja. A Gospod mi je pomogao da imam tumačenje toga. I ne znam ko je sve među nama, i koliko ima stranaca, ili šta god. Ali Gospod Bog još uvek daje tumačenje snova. I ona su tačna i savršena.

A On je isti Bog koji je bio i u danima Josipa, kada je kralj imao san, a on ga je njemu protumačio, i bilo je tačno tako. A neki od tih snova traju čak sve do danas, rezultati toga su još uvek sa nama. I Daniel, u danima Navuhodonosora…

I naš veličanstveni mali ponizni pastir je rekao pre nekoliko trenutaka… Pa, on-on upravo nije hteo da me pita da pripomognem još malo tokom ove sedmice. Rekao je: “Znam da si umoran, brate Branhame.” Ali rekao je: “Dakle,” rekao je: “mi samo iščekujemo i čudimo se.” Pa, to je fino.

I samo da kažem, morao sam otkazati skup u nedelju u Australiji, zbog toga što mi nisu ovaj put odobrili vizu (Vidite?) da napustim Sjedinjenje Države ovaj put, i tako, ima još nekih stvari. Tako da ovaj put ne mogu ići. I ne znam kada ću biti u stanju da idem. Ali uskoro hoću.

Ali dok moramo još malo da čekamo, dotle odlazim sada u Čikago za nastupajuće skupove u Čikagu koji dolaze, koje su oni reklamirali da ću ja biti na njima. Ali meni neznano, vreme kada sam trebao biti tamo, tada sam trebao biti i u Fiji Isles-u, gde kažu da će se skupiti mnogi ljudi iz…sa ostrva. Ali neću sada biti u stanju da održim tamo te skupove, zbog vize. I…Biću uskoro tamo. Oni samo čekaju.

Dakle, biću u Čikagu…Gene, da li sada znaš koji će to biti datumi? Da li iko zna za kada je to bilo reklamirano? Ja čak i ne znam kada je to trebalo biti samo sam video to u časopisu “Glasnik Vere.” Mislim da to počinje negde oko četvrtog ili petog u mesecu, ili tako nekako, ili je sledeće, otprilike za nedelju dana od sada, desetak dana.

I tako bio sam izložen priličnom naporu i želim da se molite za mene.

Dakle, večeras, izabrao sam neke delove Pisma, ako želite sa mnom čitati, iz Svetog Jovana, 13.-ta glava, samo jedan deo. Vama kojima je Biblija pri ruci, i želite pratiti čitajući dok mi čitamo…

I odmah nakon ove večerašnje službe, biće svadbena ceremonija ovde. Tako da čim se raziđemo, ako… Mi ćemo požuriti najbrže što možemo, ne juriti, ali čim se isprazni zgrada, oni onda žele održati svadbu. I biće i svadba sutra uveče. Dvoje naše dece u ovoj Zajednici će biti venčani sutra uveče. Kao što vi svi to znate. Naš dragi brat David Wood se ženi za Marilyn Jeffries sutra uveče u zajednici pre službe. Tako da se ova svadba mora održati čim…To neće biti službeno; biće to poluslužbeno venčanje sutra uveče.

Dakle, pre nego budemo čitali iz Njegove Reči, hajde da se molimo. Bože Oče, dok mi dolazimo u najvećem mogućem poštovanju u Tvoju Prisutnost, noseći pred sobom svedovoljno Ime Isusa, mi smo uvereni da ćeš nas Ti čuti, zato što je On rekao: “Molite Oca bilo šta u Moje Ime, i Ja ću to učiniti.” I radi toga mi dolazimo kao hrišćanski vernici, hrabro pred presto milosti, znajući ovo, da ako nas srca ne osuđuju, onda znamo da ćemo biti uslišeni od Boga.

I molimo se da naši životi budu Tebi toliko ugodni, kroz priznanje naših grešaka i Njegove pravednosti da nam oprosti, da se ispune večeras naše želje. I Gospode, naša najveća želja je da vidimo kako se Tvoja milost izliva na nas i da nam oprašta grehe, i da leči bolesti među nama. I Ti nam možeš govoriti na način otkrivenja, ili proročanstva, ili upravo ma šta što bi Ti želeo reći Svojoj Crkvi. I neka bi naša srca bila boravišta Tvom Duhu. Neka bi večeras bili toliko povezani sa tom glavnom linijom, da Sveti Duh može da govori našim srcima i da prime slavu Njegove Prisutnosti.

Dakle, Gospode, mi bi se molili za sve bolesne i one koji su u potrebama, jer upravo pre dolaska, pošto mi je sekretar doneo na sto u poslednja dva dana, jedan dugački spisak imena širom nacije koji su oboleli, umiru, a hitan slučaj pisalo je crvenom bojom. I dok stavljam svoj prst na svakog od njih dok prolazim kroz stranicu, ooo Bože, sa prisustvom ove crkve večeras, molim za Tvoju milost i dobrotu za svakoga od njih. Ti poznaješ svakoga od njih, i za čim imaju potrebe.

I nećemo zaboraviti one, Gospode, koji se večeras oporavljaju od bolesti, tamo u staračkim domovima. Ooo Gospode Bože, mnogi od njih su Tvoja deca Krvlju oprana. I ooo, kada postajemo stari i zaboravljeni od naših bližnjih, imamo jednu utehu: Bog nikada ne zaboravlja. Sva naša dela su zabeležena u Knjizi Života, i ona su zauvek u Tvojoj Prisutnosti. I molimo se večeras za njih, Gospode.

Tražimo milost i za našu naciju, i za one koji greše i čine pogrešne stvari, i za one u kafanama, i u raznoraznim gresima večeras, molimo za oprosnu milost, Gospode. I molimo se da nas Ti tako održiš, Gospode, da naša srca budu toliko ljubavlju ispunjena prema Tebi, da to bude naša najdublja želja da Ti služimo i da vidimo te ljude spašenima. Blagoslovi čitanje Reči i sve što činimo. Ponizno poginjemo glave i zahvaljujemo Ti, jer mi to molimo u Isusovo Ime. Amen.

Dakle, okrenite knjigu Svetog Jovana, 13.-tu glavu. Čitaćemo jedan deo iz nje.

Pred praznik Pashe Isus - znajući da mu je došao čas da pređe iz ovoga sveta k Ocu - pokaza do kraja ljubav prema svojima, koje je ljubio na ovom svetu.

I prilikom večere, kada je već đavo ubacio misao u srce Jude Simonova, Iskariotskog, da ga izda,

znajući da mu je Otac sve dao u ruke, da je od Boga izašao i da Bogu ide,

usta od večere i skide gornju haljinu; uze ubrus i opasa se.

Zatim nasu vode u lavor, pa poče prati noge učenicima i brisati ubrusom kojim je bio opasan.

Tako dođe do Simona Petra; a ovaj mu reče: Gospode, ti hoćeš da pereš moje noge?

Odgovori Isus i reče mu: ti sad ne znaš šta ja radim, ali ćeš posle razumeti.

Neka bi Gospod blagoslovio čitanje Njegove Reči.

Želeo bih izabrati kao temu za večeras, samo vrlo kratko, a tema je “Hristovi likovi.” I želeo bi da kao tema bude sledeće…Šta je potrebno da bi se bilo Hrišćanin?

Dakle, znam da sve ovo ne zvuči kao jedna tema za evangelizaciju ni na koji način. A opet, to je jedan evanđelistički tekst, zato što crkva nikada ne može napredovati, dok ona ne zna na kom tlu ona napreduje. I verujem da pre nego što se iko ikada može pokrenuti ili da je zaista uveren u veri, oni najpre moraju znati na čemu stoje i kako da stoje kada su zauzeli svoj stav. Verujem da je to suštinska stvar. Jer vi ne možete samo naglavačke uroniti u nešto sa verom, kada ne znate u šta ste zaronili. Vi to morate znati.

A ako je vaša vera ispravna i ispravno postavljena, ona donosi neprekidno zadovoljstvo.

To je upravo kao što je rečeno o ženi. Da možda kada se uda, ako je ona tako nestrpljiva da zagrli svoju prvu malu bebu, da ona jedva da zna - ne može dočekati. Ali ona…njeno iščekivanje je toliko, ali iza toga, postoji jedan strah da ako se ubrzo pokaže da ona neće moći imati tu bebu. Onda je to neprestano udaljava od toga sve vreme.

Dakle, postoji jedan lek koji oni koriste ovih dana, i to je bilo delotvorno kroz sva doba. Da ako žena vidi ili veruje da neće moći roditi tu bebu, i ako ona samo ode i usvoji jednu bebu, onda znate kao prva sledeća stvar, ona će imati i svoju.

Dakle, to je dokazano kao ispravno devet puta od deset slučajeva, a to je zbog tog pritiska i pitanja: “Ooo, možda je neću imati.” Ali za to je potrebno to malo zadovoljstvo tamo, i to je možda Božiji način da je dovede u to stanje, da ona dođe do svog vlastitog deteta, zato što će je taj strah i iščekivanje konačno napustiti.

Isto je tako i sa ljudima koji žele biti isceljeni. Oni…Ako bi mogli imati samo jedan mali vidljivi dokaz. Kao kada je Ilija rekao…Gejzi je rekao: “Vidim oblak veličine ljudskog dlana.” Ilija je rekao: “Čujem zvuk obilne kiše.” On je video dokaz.

To je razlog zašto, veoma često kažem ljudima: “Samo idi i počni slaviti Gospoda.” Vidite, zato što je to usvojeno dete. Jer to se nalazi onda u njihovom intelektu dok se to ne spusti u dušu da su isceljeni. Vera čini to ispravnim.

Morate znati šta radite. Morate biti sigurni u ono što radite.

Tako da često čujemo ovaj izraz: “Ooo, šta je to Hrišćanin?” Neki ljudi to ograniče samo na učlanjenje u crkvu.

Neki kažu: “Pa, Hrišćanin je crkveni član, neko ko se udruži sa nekom crkvom.” Ja verujem da Hrišćani to trebaju učiniti. Ali ne verujem da je to Hrišćanstvo. Vidite? To je ono što Hrišćanin čini nakon što je postao Hrišćanin. Ali to ne znači da zato što je on to učinio, da je on Hrišćanin.

Onda neki kažu: “Ne, to je ići u crkvu i držati se određenih veroispovesti i biti odan tim stvarima koje crkva naučava.”

A onda ima i drugih koji govore da možda zato što nose neku malenu stvarčicu na sebi, mali krstić ili nešto, da je to znak Hrišćanina. Pa…

A ima i drugih koji veruju da zato što su možda, zapalili sveću ili učinili neku pokoru, da je to biti Hrišćanin. Da ako bi jedva i bili uronjeni u vodu ili da žrtvuju nešto, ili da daju neka materijalna dobra crkvi, ili da pomognu komšiji, da kupe uglja udovici, ili cipele za siročad…To jesu dela koja Hrišćani treba da čine, ali to i dalje od njih ne čini Hrišćane.

A onda neki kažu da ako okačite Hristov lik u svojim kolima ili na zid, da je to znak Hrišćanina. Dakle, te stvari su u redu, ali ja ne verujem da zato što nosite taj lik da vas to čini Hrišćaninom. Ja verujem da ako ste Hristov lik da vas to čini Hrišćaninom. Nije u pitanju šta mi spolja činimo; već to je ono što se iznutra dogodilo, to nas čini onim što jesmo. I onda radi toga, ako je On naš lik, i mi smo u Njegovom liku, i udovi smo Njegovog Tela, mi bi onda trebali biti likovi kakav je On. Onda bi naši životi trebali odražavati taj Hristov lik, ne tako što se učlanimo u crkvu, ili da nosim raspeće, ili da smo emotivni, već to bi trebala biti živa Prisutnost živog Boga koja se odražava kroz naš život.

Nadležni za to su mi rekli, da su u ranijim vremenima pre nego su imali livnice u kojima bi čistili nečistoće iz zlata-izbacivali gvožđe i pirit. I pirit je takođe sličan kao pravo zlato, da se čak naziva i zlato budala. Ali način na koji su oni sve to izbacili napolje, oni su to izbijali napolje udaranjem čekića. Indijanci bi isto tako postupali. I stari kopači zlata su to činili. Udarali bi čekićem, i okretali ga iznova i iznova, i udarali bi dok sva prljavština ne bi izašla iz njega. I jedino kako bi mogli znati da su stigli do čistog zlata, kada je onaj koji je udarao mogao videti svoj odraz u njemu. Onaj koji je udarao neprestano bi gledao u to dok se skoro nije mogao obrijati u sopstvenom odrazu koji je posmatrao.

I kada Božiji Sveti Duh počne da nas udara sa evanđeoskim čekićem, sve dok ne izbije napolje sve stvari ovog sveta i da mi možemo odražavati lik Gopoda Boga, onda verujem da mi postajemo Hrišćani. Jer reč “Hrišćanin” znači “Hristu nalik,” i da odražavate Njega.

Dakle, to ne znači da moramo pustiti dugu bradu, onako kako su Ga naslikali likovni umetnici, ili da nosimo haljine kakve je On nosio; jer mi živimo u jednom drugom danu. Mi ne moramo neophodno biti takvi da bi odražavali Njegov fizički lik; ali mi moramo u našoj duši, odražavati lik Njegovog Duha i Njegov način života.

Ne verujem da se Hrišćanstvo sadrži od priključenja crkvi ili veroispovesti. Ja verujem da je to odraz Isusa Hrista u ljudskom biću. Jer mi smo Njegovi udovi-udovi Njegovog tela. I mi nosimo Njegov lik, kaže Pismo.

Dakle, kakav je On imao lik? On nije došao da bude neki velikan, iako je On to bio, ali On je došao kao sluga. On nije došao da Mu služe, već da služi. Naš tekst večeras odražava ono što je On bio. To je ono što Njega čini velikim prema mom viđenju. A opet, budući sam Bog večnosti, sam Bog koji je stvorio nebesa i zemlju; a kada je On došao ovamo, zauzeo je najnižu poziciju, najnepoželjniji posao koji je ma ko mogao imati; a to je momak koji pere noge.

Od svih plaćenih poslova na Orijentu, nogoperač je bio najlošije plaćen čovek od svih. Jer tih dana, životinje su hodale po glavnim i sporednim putevima po kojima su i oni. I usput, smrdelo je celim putem usput, gde su bile životinje, i podizala bi se prašina i pala im na noge i na stopala. I bio je to jedan tako stašan smrad.

I čim bi neko došao u posetu nekome, nije mogao takav ući unutra. On je smrdeo od smrada sa puta i od prašine, kao u nekoj štali. Tako da prvo što su učinili, imali su jedan mali lavor, lavor za prijeme. A najlošije plaćen čovek na tom mestu, upravo poput nekog roba, stajao je tamo pozadi da bi prao noge tim gostima koji su dolazili i dao bi im jedan drugi par cipela da se obuju, male sandale, u koje bi oni uskočili. A onda bi gost bio pomazan. I onda…sa uljem, i onda bi mogli ući unutra da budu gosti svojih prijatelja. Jer on bi se osećao skroz neadekvatno da uđe unutra sav smrdljiv od puta, i oznojan i tako dalje. A nogoperač je bio plaćen manje od ma kog drugog čoveka.

I Bog neba se ponizio da bude… Najveći koji je postojao postao je najmanji koji postoji.

Kakve li razlike za današnje takozvano hrišćanstvo koje se pokazuje. Kakve li razlike. Pa, današnje takozvano hrišćanstvo je takvo da žele da im se služi. Ooo, on počinje da misli da je neko velik. Kakva razlika u odnosu na to kako je bilo sa Njegovim…u odražavanju Njega. On uopšte nije došao da Mu služe, već On je došao da bi služio. “Neka onaj koji je najveći među vama, bude sluga svima.”

A mi smo videli danas, da je moderni trend našeg hrišćanstva: “Ja sam neko, a ti si ništa.” Ooo, to je jedna… To je pogrešno. To ne bi trebalo tako biti. Mi pokušavamo odražavati hrišćanstvo na jedan pogrešan način. Bog ne želi da mi to tako činimo. On… Mi pevamo jednu pesmu, “Biti kao Isus.” Ali kada se dođe do toga da ponizimo svoj ponos, i da se unizimo kao što je On to činio, onda mi povučemo crtu. I čineći tako, mnogi su osnovali denominacije da bi se mogli odvojiti, očigledno nemajući Duha, kao što je to Pismo reklo. Oni sebe odvajaju: “Mi pripadamo toj određenoj crkvi. To je najveća crkva. To je bolja crkva. Naša denominacija je veća denominacija.”

Ooo, znam da ljudi kažu: “To je… To su prošla vremena.” Ne nisu. Ako je Hrist i dalje Hrist, ako je Njegov Duh još uvek Sveti Duh koji je bio u Njemu a sada je u vama, To će vas načiniti da zauzmete takođe tu istu poziciju.

Ali danas mi pokušavamo razmišljati da smo mi drugačiji. Koliko daleko je to od Njegove molitve kada se On molio da će po tome svi ljudi na svetu znati da smo mi Njegovi učenici, kada volimo jedni druge. A umesto toga, mi se svađamo jedni s drugima. Mi preziremo jedni druge, zato što se ne slažemo po određenim pitanjima. I mi izlazimo napolje i optužujemo jedni druge. Vidite, mi smo… A ipak tvrdimo da smo Hrišćani. Znam ljude koji tvrde da su ispunjeni Svetim Duhom, da su krivi za takve stvari, i zaista govore zle stvari o drugim Hrišćanima a oni ne bi trebali činiti takve stvari.

Dakle brate, sestro, kada mi imamo takav duh, mi možemo onda dati sebi do znanja da mi još nismo Hrišćani. I bez obzira koliko mi ispovedali nešto; računa se ono što posedujemo. Mi ne možemo biti Hrišćani a da ne volimo sve ljude. Mi se možemo ne slagati sa ljudima. Isus nije nastupio ovako i rekao: “Dakle, svi vi fariseji, svi ćete ići u pakao, i za vas nema šanse, zbog ovoga, onoga i još nečega, zato što ste fariseji.” Već je išao ka njima, i On im je služio, i On im je pomagao. On je učinio sve što je On mogao da bi im pomogao.

Ali danas obrazovanje, i crkveno članstvo, i svetske veze su spojile crkvu zajedno do te mere da je intelektualnost zamenila duhovno. Vi ne možete doći do Boga sem Svetim Duhom. I postoji samo jedan put kako čovek može doći do Boga, a to je kroz Svetog Duha. Isus je rekao: “Niko ne može doći k Meni sem ako ga Otac ne dovede najpre.” To je toliko istina koliko to samo može biti, Hrišćani. Trebamo uzeti večeras jednu malo beležnicu u svojim srcima, i preračunati sada te stvari.

Razmislimo o ovome. Ooo, neki od nas tvrde da sve znaju. Imamo te koji govore: “Čekaj samo malo…” Oni vole da budu doktori i sveti očevi, i tako dalje. Ali znajući sve to-ako imate i sve znanje, to vam neće ništa pomoći. Osim ako niste-ako imate Duh ljubavi u sebi. Biblija je rekla: “Ako bih imao i sve znanje, a nemao ljubavi, ništa sam.” I kakve koristi imamo od našeg znanja kada neko kaže: “Ja ne bih išao na jedno takvo probuđenje zato što oni tamo nisu obrazovani ljudi. Ja se ne bi sa njima udružio.” I bez obzira da li bi oni znali ABC-du ili ne, oni mogu znati Hrista. Sigurno.

Vi se nikada ne možete previše poniziti. Neka Bog uvek održi taj Duh u meni. Bez obzira koliko…?…nisko, šta on veruje, šta on čini; koja je veroispovest u pitanju, boja kože, ili ma šta, želim da mu pružim ruku i pomognem. Sigurno. Želim tog Duha u meni. Neću da mislim da sam bolji od nekoga. Mogao bih se isprsiti i reći: “Svi ustanite kada ja ulazim.” Ili “Imao sam veće skupove od svih njih.” Pa ko sam ja uopšte, do gline koju je Bog načinio? Neka bi se ponizio, da bi se Njegov Život mogao odražavati. Neka se svi Hrišćani tako osećaju. Znanje nas nigde ne vodi.

Na primer, šta da je tamo jedan kavez pun kanarinaca. A da je kavez veličine ove zajednice. A jedan mali kanarinac poleti u kavezu i kaže: “Gospodo, želim vam svima nešto reći. Ispalo je da sam malo bolji od svih vas. Vidite, ja sam kanarinac koji znam sve o ljudskom biću. Ooo, mogu sve da objasnim o tome. Video sam jednu damu kako ide kroz kuću; video sam decu kako se igraju. Znam sve o tome. Dakle, sada svi vi slušajte mene.”

I negde u to vreme dok je veličao svoj mali mozak, sa Princeton Univerziteta, jedan čovek sa koledža se pojavio sa svojom ispoliranom gramatikom. I on je počeo da priča malom kanarincu koristeći najsloženiju gramatiku koju je mogao, i govorio je tom malom kanarincu. I zamišljam da je mala ptičica okretala svoju glavicu po strani; slušao bi i sa jedne strane i sa druge. Ali on nije znao uopšte ni jednu stvar o čemu taj čovek priča. Ipak, mogao ga je čuti, ipak mogao ga je i videti, ali koja je onda bila svrha njegovog znanja? Ničemu. Zato što on nije znao o čemu je pričao taj čovek. Zašto? Pa imao je mozak jednog kanarinca. On nije ima ljudski mozak. On je shvatao samo onoliko koliko shvata jedan kanarinac.

A tako je to i sa čovekom. Ne marim koliko ste intelektualni, mi još uvek imamo mozak poput kanarinca, zato što smo mi samo ljudska bića. Bog se spoznaje putem Duha i kroz otkrivenje Svetim Duhom. Mi nikada nećemo biti u stanju da ga razumemo putem intelekta. Mogli biste govoriti unutar-i održati intelektualne skupove, sa psihologiojom, koliko god bi to hteli, a ljudi kroz to nikada ne bi upoznali Boga. Oni ne mogu.

Vi možete objasniti i reći da ljudi koji plaču i okreću drugi obraz, da su samo staromodni. Ali to je čovek koji odražava Hrista u svom životu, čovek koji je ponizan. Čovek koji će hodati sa Bogom i ponašaće se poput Isusa.

Ali vidite, mala ptica nije mogla razumeti. A ipak, ona je mislila da može. Zato što ona nije tako načinjena; njen intelekt ne može ni da se uporedi sa intelektom tog pametnog studenta.

Isto tako neće se ni naši intelekti ikada moći uporediti sa Božijim. Kako se naš mali beskonačni um ikad može uporediti sa ograničenim umom-odnosno da se naš ograničeni um ikad uporedi sa neograničenim Božijim umom? Taj beskonačni Božiji um je toliko daleko uzvišeniji od ljudskog intelekta da se to nikad ne može ni uporediti.

Jedini način na koji će ptica ikada znati o čemu je taj čovek govorio je tako što će se tome prikloniti, i to prihvatiti, i da učini šta god misli da čovek želi da ona učini.

Jedini način kako mi možemo znati Boga je da sledimo vođstvo Duha. To jeste staromodno. To je Božiji program. To je uvek bio Božiji program. To će uvek i biti Božiji program. “Ne silom, niti sa moći; već Mojim Duhom, kaže Gospod.” To je mesto odakle to dolazi.

Longfelou je jednom rekao sledeće: “Put uspeha je da se nađe dostojan razlog o kojem se priča, jedan dostojan razlog o kojem se priča, i onda da se toga držite.” Sigurno. Nešto o čemu se govorilo, a odbačeno je od nauke, a ako je to dostojno, onda se držite toga.

Da li znate da je 1872.-ge, medicinsko udruženje Sjedinjenih Država odbacilo kadu? Rekli su da je to apsolutno nehigijenski i rekli da će raširiti bolesti. Kade-konačno su došli do toga.

A ovo je staromodno Evanđelje o kojem mi govorimo o pranju u Jagnjetovoj Krvi. Može izgledati kao staromodno, ali oni će morati doći do toga pre ili kasnije. To je jedan vredan razlog. Držite se toga sa svime što imate. To je put opran Krvlju. To očisti čoveka. Ne idući negde napolje da piju, i puše, i da se vozikaju okolo, i da sebe nazivaju hrišćanima zato što pripadaju crkvi. To je taj čisti, nepreljubni Sveti Duh u ljudskom životu koji odražava Isusa Hrista Božijeg Sina.

Zbog toga ljudi danas odbacuju nanovorođenje. Ooo, da dobili su ono što oni nazivaju nanovorođenje. “Otišao sam da se rukujem sa pastirem.” Ali to nije rođenje. Razlog zbog kojeg oni to neće prihvatiti… Zbog toga oni idu da se priključe nekoj crkvi, zato što oni mogu ući unutra po nekom intelektualnom putu. Bog je rekao: “Ako se čovek ne bude nanovorodio, on čak ne može ni videti Božije Kraljevstvo.” Bez obzira koliko intelektualni vi možete biti, ili koliko tvrdili da ste dobar hrišćanin, vi morate biti nanovorođeni.

Kažete: “Onda, brate Branhame, hoću li morati doći na neko malo probuđenje?” To ne znači to. To znači da vi morate primiti novo rođenje. Morate postati nanovorođeni.

Ovde je izmešana publika i ja ću nešto reći. Šta je rođenje? Rođenje se desi na gomili slame, ili se desi na podu, ili u bolničkim sobama gde su sobe ukrašene roze svilom, ali to je jedna zbrka kako god to uzeli. Tako je.

A tako je i sa nanovorođenjem. To je jedna zbrka kako god to uzeli, ali to proizvodi život. Amen. To proizvodi Život. Kakvu vrstu Života? Život sluge da sebe ponizite, da se odreknete samog sebe. To je jedna takva vrsta života.

“Ooo,” oni kažu: “ali video sam ih kako plaču oko oltara pa onda nastavljaju tako.” Sigurno. Oni su se rodili. To je jedna zbrka. Ne marim gde vi išli. Možete podići svoje lice sa poda punih suza i crvenih očiju, i sa plavim rukama od udaranja po oltaru, ali to je rođenje. To vam nešto učini. To vas načini slugom. To izbaci krutost iz vas. To proizvede jedan lik, novi život koji se oblikuje, nova tvorevina. Možda ste skroz u haosu kada ustanete, ali vi ste nanovorođeni. I bez obzira gde ste, to proizvodi jedan novi život. To donosi novi lik života. To od vas čini jednog slugu. Vi onda želite služiti. Isus je želeo da mi služimo jedan drugog. Da volimo jedan drugog. I dok služimo jedno drugome, mi služimo Njemu.

Dakle, upamtite. Samo bolesnima je potrebna pažnja-služenje, samo bolesnima. Oni zahtevaju pažnju. A kada vi vidite nekog propovednika…I ne bih da to samo ograničim na propovednika, nego neka bi se to odnosilo i na svakog crkvenog člana koji zahteva pažnju: “Ja sam neko,” samo upamtite, tamo je duhovno bolesna osoba. Njima je potrebna pažnja. Njima je potrebna pažnja Božijeg Duha da im da nešto što će ukloniti iz njih taj odnos prema stvarima i da budu isceljeni od svoje sebičnosti, i velikih ideja, i “veliki ja i mali ti.” Sveti Duh nas sve čini istima. Previše je duhovne bolesti-anemije…

Znate li šta je anemija? To je neko sa lošom krvlju. Oni čudno hodaju. Oni su obrnuto-naglavačke sve vreme.

I to je šta je sa mnogim našim crkvenim članovima danas. Oni su anemični. Njima je potrebna Krvna transfuzija sa Golgote, koja će im dati bogatu Kraljevsku Krv koja će učiniti da oni hodaju po staromodnom urezanom putu Svetog Duha, što će im dati nešto za čega će živeti, i dati im sigurnost koja će ih navesti na hod po uzoru na lik njihovog Gospoda.

Što se tiče mene samoga, ako bih trebao doneti odluku, želim da bude kao što je On bio. On je došao da bude Pastir, i On jeste bio Pastir. A pastir je onaj koji ide po svoju ovcu.

Jedna poznata slika, i mislim da je nemamo ovde na našem zidu. Ali ja sam je postavio u svoju sobu i posmatrao je. Ne mogu se sada setiti imena tog umetnika. Ali kada je On izgubio tu malu crnu ovcu, i On ostavlja devedeset i devet i odlazi da je traži, šta je on time učinio? On je lutao po divljini. On se izgrebao od trnja. On je prolazio kroz opasnosti. Lutao je tokom cele noći, sve dok konačno, skroz dole na dnu planine, viseći na jednom malom žbunu i rizikujući svoj život, on poseže i uzima mališu iz stanja izgubljenosti. A onda ga vraća nazad k sebi. A drugi umetnik je naslikao sliku kako je vraća kući.

Dakle, izgleda kao da bi pastir samo podvukao ruke pod ovcu i počeo da je nosi na taj način. Ali da li ste zapazili kako je Duh uhvatio četkicu umetnika? On nije podvukao ruke pod nju, već ju je stavio oko vrata na ramena.

Dakle, želim da sada vidite kako se Pastir brine. Kada je Isus izbacivao đavole, On je rekao da je On to učinio sa Božijim prstom. Dakle, ako vas đavoli uznemiravaju, jedino što je Bogu potrebno, on je toliko beznačajan tako da On upotrebi samo prst i otera ga. Ali kada se ovca vraća kući…

Koji je najjači čovekov deo? Preko njegovih ramena. Videli ste kako je to kod čoveka, uvek su mu ramena najveća. Gde on može nositi najveći teret? Preko ramena. Gde je najsigurnije? Kada nosi preko ramena.

Tako On uzima ovcu, i stavlja je na Svoja ramena i nežno se vraća nazad s njom. Sve Božije sile okružuju tog mališu dok ga vraćaju nazad. A sa đavolom je to tako lako, On ga jednostavno izgoni Svojim prstom. On je pastir.

Pastir mora da luta dok ne nađe zalutalog. A dobar pastir je čobanin. U stvari reč “pastir” znači “čoban”. I ponekad u crkvi kao jedan mali kult, ili će se pojaviti neka mala klika u crkvi. Jedna strana će ići jednim putem, a druga strana drugim. Jedan pravi pastir će ići za tom kult-klikom, zbog čega? Da ih vrati nazad. Jedan pravi istinski pastir, šta on čini? On će samo lutati. Šta da učini? Da bi vratio izgubljene. Šta on time čini? On odražava lik dobrog Pastira, pokušavajući da zadobije tu dušu nazad. Ako su oni skliznuli na nekom mestu, brate, kao da će da pocepaju ceo svet preko noći, pastir će ići pravo tamo da bi ih ispravio, da ih zadobije ponovo nazad za ovaj put. To je jedan dobri pastir. On odražava Isusov lik.

Brate, znam da se to naziva jeres; to se naziva fanatizam. Ali ako bi ja večeras morao doneti odluku, moj izbor bi bio da budem poput Njega. Želeo bih više od svega u svom životu, da odražavam lik Gospoda Isusa. Mojim žovotom.

Ja idem sutra uveče… Nakon ovog venčanja ićiću u divljinu, i planiram tamo ostati, jer duboko u svojoj duši, osećam da mi je potreban bliži odnos sa Bogom nego što ga imam… Ne želim samo imati odnos… Ja pokušavam živeti ispravno pred Njim. Ali želim imati s Njim bliskiji odnos. Dok Branhamova zajednica ima probuđenje, i ja želim jedno za sebe samog. Ne želim da se to desi samo u zgradi; želim da se to dogodi i u meni. Želim bliskiji odnos.

Želim više Svetog Duha u sebi da bi odražavao Hrista u sebi. Želim biti kao što je i On. To je želja mog srca: da budem kao Isus. On… Dakle, želim da On bude moj… Želim da On bude… On je primer onoga što ja želim biti. I gledajte. Biće potreban Sveti Duh da to učini. To je jedina stvar koja to može učiniti.

Mene ne interesuju seminari i šta neko ima da mi kaže. Ne marim za ljubljenje raspeća, ili neki osećaj u srcu, ili da se molim za mrtve. Zainteresovan sam samo za jednu stvar; a to je da više Svetog Duha preuzme William Branham-a. Ne interesuje me da pripadnem nekoj većoj crkvi od one kojoj već pripadam. Ja pripadam istinskoj Crkvi živog Boga - Prvorođenih. Ja sam se rodio u njoj. I želim više Svetog Duha u svom životu da bi odražavao Hrista, Koga ja volim. Ne marim kroz kakvo poravnavanje ili nivo moram proći da bih to dobio. Ne marim ako moram ići ovamo, ili tamo, da me nazivaju fanatikom, svetim-valjačem, ili šta god da je u pitnju, želim da se više Njegovog Života odražava kroz mene. Ne marim kroz kakvo poravnavanje moram proći; mene interesuje Sveti Duh, tako da bih mogao biti više sluga ka što je On to bio. On je bio Sluga Gospodnji.

Nije uopšte došao da Ga opslužuju, ili da Mu služe; nije uopšte došao da Mu se služi, već da služi. On je stao na mesto sluge. I ako je Kralj Neba to mogao učiniti, a mi smo udovi Njegovog Tela, neka bi svi bili takvi. Ne da se razlikujemo, već da se ponizimo u Njegovoj Prisutnosti. Bez obzira šta ima svet da kaže o tome ili intelektualci; ništa ne mislite o tome. Samo primite više Svetog Duha i budite kao Isus: ponizan, krotak, unižen. Stanite na Njegovo mesto, i On će stati na vaše u vreme suda.

Pognimo svoje glave samo na tren. Hoću li videti večeras grupe podignutih ruku u ovoj zgradi članova ove crkve a i drugih crkava. Kada kažem ova crkva, onda mislim da postoji samo jedna Crkva: a to je Crkva Nanovorođenih, Crkva Prvorođenih, Crkva Isusa Hrista koja nije rođena od ovog sveta, već rođena od Božijeg Duha. Mogu li videti gomilu podignutih ruku i ljude kako govore: “Bože načini me da budem kao Isus. Oblikuj me, Ooo, Gospode. Operi me, Ooo Bože.” Bog neka blagoslovi vaša srca. “Operi me i biću belji od snega.”

“Gospode, postoje male petljavine i krivudanja u mom životu. Sedeo sam i slušao brata Parnela, i brata Nevila, a i ostale propovednike, i brata Kolinsa, i mnoge od braća koji su propovedali. Slušao sam. Ali Gospode, večeras, došao sam do ovog zaključka: Šta mi oni to govore? Šta oni pokušavaju da mi kažu? Vidim da oni pokušavaju da me dovedu do toga da budem kao Isus. A za mene ne postoji način da to učinim. Ja sam jedan leopard. Imam fleke na sebi. I ako ih ližem, samo postaju još jasnije. One samo postaju još očitije svetu.”

“Gospode, neka bih izgubio sebe. Ne marim koliko haotično to izgleda svetu; ja želim biti nanovorođen od Božijeg Duha. I ja želim Tebe, Gospode, da me večeras ispuniš sa Svojim Svetim Duhom. Operi me i posveti me. Neka me Hristova Krv posveti. Očisti me i ispuni me, sve dok ja ne nestanem i dok ne nađem sebe u Tebi, Gospode.”

Ooo Gospode Bože, Stvoritelju Neba i zemlje, koji si podigao Gospoda Isusa iz mrtvih, podigao Ga oživljavajućim Duhom večnog Boga, podigao Telo u kojem si ti boravio i podigao si Ga do nebeskog prestola… On je došao do najnižih koji su postojali na zemlji, prostitutki, i postao je najponizniji sluga, i otišao u najponiženiji grad, bavio se sa najmanjim ljudima, i primio na Sebe najponiženije ime, i postao si najsiromašniji među siromašnima, čak i u odnosu na prirodu; ptice su imale gnezda, a lisice jame, ali Sin čovečiji nije imao gde da položi Svoju glavu. A ipak taj oživljujući Duh koji je cenio tog pravog Slugu koji je Sebe načinio slugom, da bi mi imali primer po kojem da se ravnamo; i To ga je podiglo iz jama pakla, podigao Ga iz groba, i izveo to Telo napolje, i postavio ga na nebesa nad nebesima, tako da je bio uzdignut toliko visoko, tako da je morao pogledati prema dole da bi video nebesa; i dao Mu je Ime nad svakim imenom, koje se naziva i na nebu i na zemlji…

Gospode, možemo li mi primiti Njegov Duh večeras. Neka bi to bila ovde glad svačijeg srca. Ti si video podignute ruke, Gospode. Ne da bi izgovarali neke veroispovesti, ne da bi se priključili crkvama, ili da se svađaju oko ovoga ili onoga, već da budemo ponizni u svojim srcima, da bi se oblikovali na lik Božiji, neka to bude učinjeno kroz Svetog Duha, Gospode. Neka nas Božiji Sveti Duh načini, ne prema nekoj intelektualnoj ideji šta bi mi morali biti i da se mi po tome ponašamo, već… To je samo usvojeno dete. Ali Gospode, neka se to zaista desi Svetim Duhom kroz nanovorođenje, što će nas transformisati obnavljanjem našeg duha da bi bili kao On. Čuj moju molitvu, Gospode. To je slabašno; znam to Gospode. To je slabašno.

I ne samo da se molim za one koji su podigli svoje ruke, već i za moju vlastitu ruku koja se podigla. Načini me poput Njega. Bože, bez obzira šta Ti moraš učiniti sa mnom, i kroz koje nizine moram proći, načini me kao što je On. I ne samo mene, već načini i sve one koji su večeras ovde takvima. Daruj to, Oče jer mi to molimo u Isusovo Ime. Amen.

Pripadanje crkvi je u redu. Nemam ništa protiv toga, niti o ma kojoj od tih stvari. Ali, brate, biti Hrišćanin znači oblikovati se prema Hristovom liku. Mi želimo biti živi likovi, a ne da nosimo predmet sa likom, već da budemo lik Gospoda Isusa.

Postoji jedna mala pesma i želim da mi sada pomognete da je otpevam. Ne znam; ne mogu početi da je pevam, ali sam siguran da vi svi možete. “Pomozi Mi Da Budem Kao Isus.” Koliko vas ju je ikada čulo? Znam da svi mi želimo biti takvi. Tako onda hajde da Mu je otpevamo. Ja sam svestan da je veliki Sveti Duh ovde. Ne bi se mogli sakriti. David je rekao: “Ako bi se i smestio u paklu, ipak On će biti tamo.” On će biti svugde. Tako, On je upravo ovde večeras. On zna svaki pokret, svaku akciju, sve što mi činimo, svaki pogled, svaku misao. On zna sve o tome. Zar ne verujete da je to tako? Tako…

Biti kao Isus, biti kao Isus,

Tokom životnog puta od zemlje ka slavi

Ja samo molim da budem kao On.

Zar vam se to ne sviđa?

Iz štale u Vitlejemu došao je Stranac,

Na zemlji čeznem biti poput Njega;

I tokom životnog puta od zemlje ka slavi

Molim samo da budem kao On.

Znate li čega se prisećam upravo sada? Juče sam pokupio stari registrator crkve. Bilo je; i nisam ga video. Pa, iskreno, to je prvi put da sam ga ikad pregledao. Morao sam ga koristiti kada je bila osnovana crkva u početku.

I tamo je bilo ime brata Seward-a, i ime brata Webber-a, sva ta imena su bila tamo. I video sam tamo dole čas male Nedeljne škole. I video sam da je naš ukupni prihod pet razreda bio dolar i šezdeset centi ove zajednice, a stotine su sedele ovde, i dolar i šezdeset centi. Vidite?

A onda sam pogledao na današnji izveštaj. I pomislio sam: “Koliko njih je samo umrlo?” Video sam brata Frenka Broy-a tamo, mog vlastitog… To mi je bio tast. Video sam sve te stare veterane: Gospođu Webber, sve te stare veterane. Oni su se svi popeli uz merdevine i otišli gore. Oni su svi otišli.

Sećam se kada sam stajao ovde i mislio sam: “Gospode Bože, naša crkva bi mogla izgledati malo bolje, a mi iščekujemo jednu zgradu. Ali Gospode, da li nas Ti više voliš nego što si nas voleo onda?” Ne, ne verujem da nas više voli. Znali smo stajati i pevati, ja jedino čeznem da budem kao On, tokom svog celog životnog puta. Mogu videti malog Džordža sa ovako raskopčanom kragnom, i znoj je curila s njega, i provlačio je svoju maramicu kroz prste. Mogu videti ta draga stara sveta lica tamo pozadi, kako plaču sa podignutim rukama. Propovednici bi dolazili u zgradu i rekli: “Hej dečko. Kako uspeš dovesti ljude do takve jedne jednodušnosti?”

Rekao sam: “Ja nemam ništa s time.” Oni su se oblikovali i transformisali u Božiji lik dole na klupi i piljevini, negde tamo dole gde mogu naći Hrista u svom srcu. Kakav miomirisni Spasitelj. Te molitve su išle neprestano prema gore po celu noć. Ponekad bi došli i posećivali jedni druge i vraćali se kućama u osvit zore, moleći se po čitavu noć.

Mi više ne nalazimo ozbiljnost. Izgleda kao da je to sve nestalo. U čemu je stvar? U čemu je stvar? Vratimo se prvoj ljubavi koju smo imali, i:

Samo biti kao Isus, biti kao Isus,

Na zemlji čeznem da budem kao On;

Tokom celog životnog puta od zemlje ka slavi

Jedino molim da budem kao što je On.

Hoćete li zaista? Pevajmo s podignutim rukama.

Samo biti kao Isus, biti kao Isus

(Saobraženi u Njegov lik),

Na (volite jedni druge) biti kao

(Mi smo udovi Njegovog Tela. Mi moramo biti kao On.)

Tokom celog životnog puta od zemlje ka slavi

Molim da budem samo kao On.

Da li stvarno to mislite? Recite: “Amen.” Pa, nije li to jedan dražestan Duh? Rađe bih to imao nego ma šta na ovom svetu. Ja… Možete uzeti sve ostalo na svetu i njegove fantazije, sve vaše intelektualnosti, sve vaše doktore, rabine, biskupe, svete očeve; dajte mi Isusa. Tako je. Samo da Ga imam na taj staromodni način. Da Ga osećam skroz dole u svom srcu. I da pazim na svoj život i da moje želje budu usmerene na to da Mu služim, ponizno, krotko, skromno. To je ono što nam je potrebno prijatelji, je jedno pa… To je Isus. To je Isus iz Biblije, a ne Isus intelekta, već Isus duše.

On je večeras ovde. Koliko vas je bolesno i u potrebama, podignite svoje ruke? Trebate Hrista, bolesni ste, i želite da bude moljeno za vas, podignite visoko ruku tako da mogu videti ko ste? Dakle, koliko od vas imate želju da se molite za nekoga drugog ko je bolestan, da vidim vaše podignute ruke? U redu. Ima ih prilično mnogo.

Koliko vas veruje da je Isus još uvek isti? (Nismo podelili molitvene kartica, ja ne…Nema podeljenih molitvenih kartica, zar ne? Mislim da ih nisu delili okolo.) Da li verujete da Isus naš Spasitelj večeras može doći k nama? I ako mi pevamo a ja govorim o odražavanju Njegovog lika, šta bi On radio kada bi On ovde stajao? Da li mislite da bi On činio stvari kao u Jovanu 4 gde je video jednu ženu kraj bunara, i rekao joj, a ona je znala da je On bio Mesija? Da li to verujete? Da li verujete da isti Isus koji je Prvosveštenik [Prazno mesto na kaseti - Izdavač.] Božija ruka?

Da li verujete da isti Isus koji je hodao tamo jednog dana, a tamo nije bilo molitvenih redova, ali bila je tamo jedna mala žena koja je imala tečenje krvi. Ona se probijala kroz gužvu sve dok nije dotakla Njegove haljine, povukla se nazad i sela. A Isus se okrenuo oko sebe i rekao: “Ko Me je to dotakao?” Da li verujete prijatelji da je Isus još uvek isti Isus i danas? A njena želja u njenom srcu… Vidite, ona se uplašila. Ona se vratila nazad i sela. Ona je čekala. A Isus je rekao: “Ko Me je to dotakao?”

A ti… Petar, apostol Ga je ukorio, i rekao je: “Pa kako to Gospode, svi Te dotiču.”

Rekla je: “Da, ali ovo je bio jedan drugačiji dodir. Sila je izašla iz Mene. Osetio sam to.” I On je svugde gledao kroz publiku sve do On nije video tu malu ženu. I On joj je rekao da je ona imala tečenje krvi, i da ju je njena vera ozdravila. Da li je to Isus?

Da li bi…Da li se možemo večeras poniziti, i da se transformišemo obnavljanjem našeg duha, Svetim Duhom, kome možemo podrediti naše usne, naše oči, i vašu veru, i moju veru, da On dođe među ovu publiku, i da se pokrene u vama, i da se pokrene u meni da bi ispunio Svoju Reč, da je On Prvosveštenik našeg ispovedanja. On sedi s desne strane Božije, da bi posredovao prema našem ispovedanju. On je takođe i Prvosveštenik koji može biti dotaknut na isti način na koji je On bio kada je bio ovde na zemlji osećanjima naših slabosti. Da li to verujete? Da isti Isus…

Koliko vas ovde ima potrebu za sebe ili nekog drugog, neki od vas koje ne poznajem, neki od vas koji znaju da ja o tome ne znam ništa? Ja to tako kažem. Ja ne znam ništa o vama ili vašem zahtevu, ali vi verujete da je Isus ovde da bi potvrdio Sebe, da načini Sebe nama vidljivim, da postupa kroz nas na isti način kao kada je On to činio kada je On bio u Isusu Hristu? Ako to verujete podignite ruke? Ako ima nekoga od vas koji zna da vas ja ne poznajem. Razumete? Da vas ne poznajem.

Dakle, da vidimo. Na čega se mi možemo usmeriti prvi put. A sada budite u poštovanju. Ako će On to učiniti, hoćete li Mu verovati od sveg srca? Ja upravo osećam. Samo sam vas želeo pozvati ovamo gore položiti ruke na vas. Verujete li da ću to učiniti? Verujem da je Isus ovde. Mi…Ne da…Ne da nosimo neki načinjen lik o Njemu, već da budemo Njegov lik. To je Isus kojeg želimo, zar ne? Da budemo jedan lik…U redu.

Dakle, Gospode Bože, evo jedne velike izjave. Ali to si Ti, Gospode, koji si dao obećanje. Dakle, mi moramo da se probijamo dalje napred. Dakle, nešto mora biti učinjeno, čak iako mi nismo neka denominacija, mi smo samo jedna mala grupa pregaženih ljudi, od kojih bi mnogi od nas bili izbačeni iz tih velikih intelektualnih crkvi. Ako bi išli tamo, mi se ne bi mogli oblačiti kao oni. I onda još nešto, ako bi mi ustali, i ako bi Duh blagoslovio a mi rekli: “Amen,” kao što Pisma to kažu, odmah bi nas izbacili. A mnogi ne bi ni bili primljeni: neki od njih radi njihove boje, a neki od njih zbog njihovih veroispovesti, a neki zato što Te toliko vole, i oni…Oni su dobili Duh; i oni su mrtvi stvarima ovog sveta i nanovo su rođeni. I oni imaju novi život, život sluge.

Ali mi smo se ovde okupili Gospode, pod ovim malim krovom koji si nam Ti darovao, što mi cenimo. A sada, Gospode, neka bude znano da si Ti Hrist, isti, i da taj Velikan o kojem mi govorimo, On je sada prisutan da obznani, i da čini upravo isto kao što je On činio dok je bio na zemlji. Daruj to, Oče, da bi oni mogli videti i verovati, jer ja to molim u Ime Isusa. Amen.

Da li verujete da ćete dobiti ono za čega se molite? Šta je vera? Vera je istina. Vera je nešto u čega ste sigurni. Vera nije nešto što pretpostavljate. Vera je nešto što vi znate (Vidite?), nešto što se spušta dole u dušu. Želeo bih da oni koji me ne poznaju, a da i ja vas ne poznajem, a da i dalje imate neku želju ili zahtev, hoćete li ponovo podići svoje ruke? Želim samo dobiti onako uopštenu ideju o tome. Svaka osoba ovde a da je ne poznajem. U redu. Ruke su svuda. Ne volim da govorim ljudima koje poznajem, jer neko bi rekao: “On ih poznaje.” Ali postoji puno podignutih ruku a da ih ja ne poznajem.

Dakle, ako će Gospod Isus to darovati, hoćete li vi ostali to verovati od sveg srca, i prihvatiti svoje isceljenje ili šta god da je u pitanju? Molim, molite se samo u svojim srcima: “Isuse ukloni sve sumnje.” Pa, Isus ne može sumnjati. Ako smo mi u Njegovom liku, mi verujemo. On je verovao Bogu; On je došao da tvori Božiju volju. On nije mario šta je neki čovek rekao ili šta je ma ko rekao; On je došao da učini jednu stvar: da bude sluga Svoga Oca. A Njegov Otac je prebivao u Njemu. I mi dolazimo da budemo Božije sluge; Sveti Duh prebiva u nama. Mi želimo da Mu služimo.

Ja ću se usmeriti na jednu ženu, jednu crnkinju što sedi tamo nazad. Mislim da je ona podigla ruke u znak toga da je ja ne poznajem. Budući da…Ustvari njih je tamo dve. U redu. Ni jednu od vas dama ja ne poznajem a ni vi ne znate mene. Ako je to istina, podignite svoje ruke da vas ja ne poznajem, podignite samo svoje ruke? U redu, u redu. Mi smo stranci jedni drugima.

U Pismu je bilo govoreno… Razlog što sam vas zapazio je taj što ste crnkinje. Razumete? Bila je jednom jedna žena u Bibliji, u 4.-oj glavi Svetog Jovana. Isus je prolazio kraj studenca, a bila je tamo jedna Samarjanka. Ona je bila žena iz druge rase.

A Isus je razgovarao s njom par trenutaka, dok nije otkrio šta je bio njen problem, i rekao joj je šta je njen problem. I kada je On njoj rekao njen problem, ona je rekla: “Gospodine, vidim da si prorok. Dakle, kada Mesija dođe, On će nam reći te stvari.” Ali oni nisu razumeli Ko je On bio. Pa, ona Mu je rekla: “Ko si Ti?”

A Isus je rekao: “Ja sam On koji govori s Tobom.”

Ona se vratila u grad odakle je došla i rekla: “Dođite da vidite Čoveka koji mi je rekao šta sam sve uradila, rekao mi je šta nije u redu. Nije li to sam Mesija?”

Da li ste vi žene to ikada čitale? Sigurno, Sveti Jovan 4.-ta glava. Pa, ako je Isus isti juče, danas i zauvek, a vi stojite oko dvadeset metara od mene, odnosno sedite, da li verujete da isti Isus govori između nas i da mi može otkriti šta vi ovde želite? Ako vam kažem istinu, ova Biblija je ispravna, On to može učiniti, zar ne može? Ako će On to učiniti, hoćete li vi verovati?

Žena sa kraja gleda ovamo na mene, ona boluje od problema sa leđima i ona želi da bude izlečena. To je potpuno tačno. Ako je to istina, podignite ruku, vi damo sa kraja. Tu ste vi.

Dakle, a šta je sa vama damo? Da li i vi takođe verujete? Mislim da ste i vi rekli da ste za mene stranac, sledeća do nje? Vi imate problema sa glavom a imate i kožno oboljenje takođe. Ako je to tačno, podignite ruku? A sada idite kući i obe ćete biti zdrave. Vaša vera vas je ozdravila.

Verujete li da je Isus ovde večeras? A šta je sa nekima od vas, vi ostali u zgradi, još negde? Verujte.

Ovde je jedna žena koja sedi i moli se. Ona je ratnik; poznajem je. Ali tu ne mogu ništa jer to Svetlo se nalazi nad njom. To je gospođa Bruce. Dakle, gospođo Bruce, ja nemam pojma šta je problem kod vas. Jednom ste bili isceljeni od raka. Ali upravo tamo kraj vrata, prvi put kada sam video… rekao…video sam vas kako stojite u vratima, a Sveti Duh mi je rekao nešto što niko nije znao sem vas i doktora. To je tačno, nije li? Da li mi verujete da mi On može reći šta sada nije u redu? Poznajem vas. Ali ne znam koji problem imate. Nemam pojma, jer bili ste isceljeni od raka. Ali ja tu ništa ne mogu jer to Svetlo se nalazi nad vama. Ono se upravo tamo zaustavilo.

Dakle, vidim još nekoga kako se pojavljuje. To nije za vas. To je neko ko ima rak. I to je potpuno tačno. I onda vidim jednu ženu ili tako nešto. Ona je grešnica ili nešto tako, ima…ima naviku da nešto pije. A vi nosite dve maramice na sebi da bih ja položio ruke na njih radi njihovog-radi njihovog oslobođenja. To je TAKO GOVORI GOSPOD. Potpuno tačno. Dakle, vi prosudite da li je to tako? Ako je to istina, podignite svoju ruku?

Neko pozadi koga ne poznajem neka podigne ruku. Neko koga ne poznajem. Ovde. Nalazi se… Šta je to? Podignite samo još jednom ruku, tamo u ćošku. Tamo se nalazi četiri do pet žena. Da li mi verujete da sam Njegov sluga? Da i verujete da to što vidite je delovanje Božijeg Duha? Verujete li? Ako možete verovati…

Žena koja sedi sa malim šeširom gleda na mene, ima naočare, i bele minđuše… Da. To nije za vas; to je za nekog drugog, a oni su u ozbiljnom stanju. To je unutrašnje krvarenje. Oni su u bolnici; to je bolnica u New Albany. To je istina, TAKO GOVORI SVETI DUH.

Ta mlada žena, da li ste podigli svoju ruku, žena sa te druge strane koja sada gleda u ovom pravcu? Da li mi verujete? Imate li neku želju u srcu? Da li mi verujete da Bog to može otkriti? U redu. I vi se takođe molite za nekog drugog. To je neko ko ima kataraktu na očima; plaši se da će oslepeti. To je istina. Dakle, ako ćete vi verovati za nju, ona neće biti slepa, ako vi to verujete.

Jedna žena pravo tamo pozadi, iza žene koja je podigla ruku, vi ste veoma nervozni. Tako je. A nervoza se nalazi u grlu. Tako je, nije li? Tamo… Podignite ruku ako je to tako, vi ženo kojoj govorim, u redu?

Šta je sa sledećom ženom tamo? Bila… I vi ste takođe sestro tamo podigli ruku? Podignite i vi ruku tamo, vi starija. U redu. Vi imate reumatizam za koji želite da bude moljeno. Tako je, nije li? Podignite svoju ruku. Da li verujete?

Neko-neko skroz pozadi u crkvi, verujete. Imajte vere.

Vidim jednu ženu kako gleda pravo u mene, gleda između dve žene upravo ovde, ima prst na svojim ustima. Ona je pred operacijom za slepo crevo. To je sasvim tačno. Ako je to tačno, damo podignite svoju ruku. Tamo je ona.

Da li verujete? Šta je To? To je Isus Hrist, Sin Božiji. Da li to verujete od sveg srca? Dakle, samo malo…?…

Biti kao Isus, biti kao Isus,

Na ovoj zemlji čeznem da budem kao On;

Tokom životnog puta od zemlje ka slavi

Jedino molim da budem kao On.

Dakle, da li vidite mrtvilo crkve ovog vremena? Šta bi se desilo u danima Gospoda Isusa kada bi se to dešavalo? Žena se toliko uzbudila da je bacila kofe sa vodom i odjurila je u grad. Rekla je: “Mesija je ovde!” Ali danas… Daaa. Niste bili dovoljno u metežu na oltaru da bi primili nanovorođenje. Nešto je negde pogrešno. To bi poslalo Svetog Duha ovde kroz ovo mesto, pokrenulo bi probuđenje. Odraz Isusa Hrista, Njegov lik ovde oblikovan koji se pokreće među ljudima da to učini, u čemu je problem? Nešto nedostaje. Potrebno nam je probuđenje.

Koliko drugih je bolesno, podignite svoje ruke, bolesni i u potrebi. Položite ruke jedni na druge. Molimo se. Samo brzo sada, položite ruke jedni na druge. Spremite se da primite svoje isceljenje. Ako ćete verovati od sveg srca, možete biti isceljeni upravo sada.

Bio sam začuđen. Govorili smo o ženi, o porođaju. Još nikada nisam imao za života jednu ženu koliko to znam, da je ikada došla na podijum želeći bebu. Šta se desilo, ako je mogu videti, i da vidim kako se to dogodi, ona je žudela za ispravnom stvari. Rekao sam joj: “Damo, vi se molite za bebu.”

Rekla je: “Da, brate Branhame.”

Znam jednu ženu od četrdesetdevet godina, ima sada malu bebu dečaka. I ceo svoj život je živela s tim čovekom još od svoje šesnaeste godine. Ona ima četrdesetdevet, a on ima pedeset i nešto. I čim je On rekao: “TAKO GOVORI GOSPOD…” Tako je. “Imaćeš bebu.” Otišla je kući i kupila odeću za bebu. Tri godine kasnije, budući da ima pedesetdve godine, rodila je malog dečaka kojeg je žudela da ima.

Zašto? Kada je čula to izgovoreno, znala je da se to mora dogoditi. Šta je to učinilo? To je postavilo u ispravan odnos prema tome. Ako bi ovi… Sveti Duh je toliko dobar da dođe i da govori te stvari ljudima. Ako će to-ako sada budete imali ispravan odnos prema tome, isceljenje je onda završeno.

Ooo Gospode, Ti si Bog, i Ti si Bog zauvek. I toliko smo sretni da si Ti obećao da ćeš imati jedan ostatak kada budeš došao na zemlju. Bez obzira šta se dešavalo, biće ljudi koji će biti spremni. I znamo da postoji desetak koji ljudi daju Bogu, i da među ljudima postoji desetak. Možda bi rekli, desetina celokupne svetske žetve, kroz sva doba biće ti izabrani koji su bili pozvani.

Ooo, Oče, molimo se da dok radimo ovde, svi zajedno, tragajući kroz grad, pokušavajući dovesti grešnike, pokušavajući da uradimo nešto za Božije Kraljevstvo… Idemo dole u grad; i gledamo u nezainteresovanost. Mi to vidimo. I kao što je Lot bio u Sodomi, to nam svakodnevno muči duše, gledajući žene kako puše a tvrde da su Hrišćani, i piju, i proklinju, i nose nemoralnu odeću, i muškarci koji požudno žude, i… Ooo, Sodomski greh… Srca su nam ožalošćena, Gospode.

Ooo, nije ni čudo da je vera u opadanju, kada su ljudi takvi, nedostaje im Isusova Krv koja bi posvetila njihove duše i zapalila ih za Boga. A opet, oni to neće primiti. A male misije koje na ćoškovima sviraju gitare i lupaju bubnjevima su… U svojim kolima oni nam se smeju dok uvodimo svete živog Boga.

Ooo, kako smo mi…hvala Ti Oče, jer neki sviraju negde gde će se propovedati Evanđelje, koji će ispružiti ruke ka ljudima. Daruj, Gospode, upravo sada, i dok se molimo znamo da je Tvoj veliki Sveti Duh i Anđeli su-da su na svojim mestima ovde u ovoj crkvi. Bože, oprosti svaki greh.

Ljudi su ovde večeras bolesni. Ima ih puno. Ti si pokazao Sebe da si ovde, Gospode, kroz svog slugu. Mnogi od njih su ovde koji su tražili i pozivali, i vukli. I Gospode, Ti znaš da si Ti jedini koji može odobriti da se ovo učini. Ti si Bog, i samo Bog. I Ti to činiš radi same svrhe jer si obećao da ćeš Ti to učiniti. I to je poslednji znak Crkvi, kao što si Ti govorio. Kraj vremena je ovde.

Onda si Ti postavio sledeće pitanje. “Hoću li naći vere kada budem došao na zemlju?” Ti nisi nikada pitao: “Hoću li naći crkvene članove? Hoću li Ja naći veroispovesti? Hoću li naći iskrenosti?” Ti si rekao: “Hoću li naći vere kada budem došao na zemlju?” Gospode, neka bi ovi bolesni ljudi…Neka se pokrene njihova vera. Neka se udalje od frustracija i sumnji i strahova. Neka se njihova vera pokrene upravo sada. I ako se oni pokrenu u veri, bolesti će se morati udaljiti, đavo će ih pustiti, i oni će biti oslobođeni silom svemogućeg Boga. Neka Sveti Duh ispita svako srce, krsti svaku dušu i isceli svakoga ko je u Božanskoj Prisutnosti. Daruj to, Gospode. Jer to molim: da đavo napusti svaku osobu koju oni muče ovde večeras. U Ime Isusa Hrista, Sotono, odlazi od ovih ljudi. Kao Božiji sluga, ja vičem u njihovo ime moleći se za milost za njih. Amen.

Koliko vas sada veruje od sveg srca sada, sa svime što je u vama, da Isus Hrist Sebe odražava na zemlji danas među Njihovim ljudima? Da li Ga volite? Onda neka bi pevali zajedno ovu staru pesmu, Ja Ga Ljubim, Ja Ga Ljubim, Zato Što Je On Najpre Ljubio Mene. Svi zajedno dok sada ustajemo. Svi sada. Svi zajedno. Koliko je od vas zna, podignite svoje ruke? Ja Ga ljubim. Hajde da Ga sada proslavljamo.

Svi koji ste bolesni i potlačeni, ustanite sada na noge, i primite svoje isceljenje. Ja verujem, i od sveg srca, da ako samo pustite upravo sada svoju veru da ide dalje, da Hrist Božiji, Koji je prisutan…

Šta On to radi? Oblikuje nas na Svoj lik. Vidite, Njegov Duh, ovde, odražava Sebe ka vama… Kako… Vi znate da to nisam ja. Ja te ljude ne poznajem, ko god oni bili, što su podigli svoje ruke. Oni su podigli svoje ruke da me ne poznaju; a ja sam podigao svoju ruku da ja njih ne poznajem. Ali Bog ih poznaje.

Šta je to? To je Hrist koji Sebe odražava. To je vaša vera koja to veruje. To je moja vera u službu koju je On meni potvrdio preko Anđela, čiju fotografiju vi vidite. Ona visi u Holu Religiozne Umetnosti, i svuda je znana po svetu.

Vatreni Stub koji je vodio decu Izraela, kada je To postalo telo, To se nalazilo u obličju nazvanom Sin Božiji. On je rekao: “Ja sam došao od Boga, i Ja odlazim Bogu. Ja se vraćam nazad Bogu.”

I nakon Njegove smrti, sahrane i uskrsnuća, Pavle Ga je sreo na putu za Damask u obliku Vatrenog Stuba, u Svetlu koje je oslepelo njegove oči. Pavle je rekao: “Ko si Ti, Gospode.”

On je rekao: “Ja sam Isus. Teško ti se protiv bodila opirati se.” Isus je rekao: “Još malo i svet (kosmos, taj svetski poredak, crkveni članovi, i tako dalje) Me više neće videti. Ipak, vi ćete Me videti, jer Ja (lična zamenica) Ja (isti Isus) biću sa vama, čak i u vama sve do kraja sveta. I dela koja Ja činim, i vi ćete činiti takođe. I više od ovoga ćete činiti, jer Ja idem Svome Ocu.” Amen. Moj Bože.

Ja Ga ljubim, ja Ga ljubim,

Zato što je On najpre ljubio mene

I pribavio moje spasenje

Na krstu Golgote.

Ooo, dok mi to ponovo pevamo, želim da metodisti, baptisti, pentakostalci, nazareni, Sveti Hodočasnici, Crkva Božija, svi zajedno, želim da se rukujete sa nekim ko je ispred vas, ili iza vas, ili pored vas dok mi to upravo sada činimo. Svi zajedno:

Ja (Bog te blagoslovio brate.) Ja Ga ljubim,

Zato što je On najpre ljubio mene

I pribavio moje spasenje

Na Golgoti…

Dakle, ovako ide poredak uskrsnuća. “Mi koji smo živi i preostali nećemo preteći one koji su umrli; jer će se oglasiti Božija Truba i mrtvi u Hristu ustaće prvi; a mi koji smo živi i preostali bićemo podignuti gore sa njima…” Srešćemo se jedni sa drugima pre nego se sretnemo s Njime, srešćemo se jedni sa drugima pre nego se sretnemo s Njime. “Bićemo podignuti zajedno sa njima da se sretnemo sa Gospodom u vazduhu.” Svi zajedno.

Dakle, mi se srećemo jedni sa drugima, rukujte se jedni sa drugima. A sada, hajde da Ga pozdravimo.

Ja Ga ljubim,

Zato što je On mene ljubio najpre

I pribavio moje spasenje

Na Krstu Golgote.

Jedna mlada žena je izašla iz molitvenog reda, došla i klekla pred oltarom i rida i plače. Ima li ovde i drugih koji su na isti način osvedočeni i želeli bi kleknuti s njome? Bilo bi nam drago da dođete i zauzmete svoje mesto. Bog te blagoslovio brate. Hoće li još neko da se pokrene prema gore? To je lepo.

Ja Ga ljubim (Oblikuj me, Gospode. Načini me.), ja (Idite do lončareve kuće. Ima li još nekoga ko će stati na to mesto?)

Jer je On mene ljubio najpre

i pribavio moje spasenje

Na Golgotskom Krstu.

Ooo, nije li On predivan? Blagosloveni Gospode, Ti znaš ovu mladu ženu. Ja je ne poznajem. Ali pogodila ju je neka čudna stvar pre par trenutaka, da je došla iz publike bez ikakvog nagovaranja. To si bio Ti, Gospode. Ona je kleknula ovde kraj oltara, dok su njeni pored nje i grle je, moleći za milost, i za vođstvo, i da ima duhovnu snagu. Neka bude učinjeno tako, Gospode. Pisano je, a sada neka bude učinjeno, da nećeš uskratiti niti jednog dobra onima koji ispravno hode pred Tobom. Tvoja obećanja su “da i amen” za sve one koji će Te voleti i koji će Te slediti. Neka bi ova mlada žena to definitivno znala večeras, da ne postoji ništa u nebesima što je obećano u Božijoj Reči što Bog nije voljan da izlije u njeno srce upravo sada. Neka bi joj bilo darovana jedna tako zadovoljavajuća mera, dok ona kleči pred oltarom, neka bi joj Sveti Duh darovao te stvari koje želi u svom srcu. Daruj to, Gospode, jer mi to molimo u Ime Isusa.

On voleo mene najpre

I pribavio moj spasenje

Na…

Dragi Bože, neka bi želje ove žene…?…koje ona tako silno voli. Neka veliki Sveti Duh obavi delo koje samo On može učiniti…?…Mi predajemo sve to Tebi, i molimo se da Tvoja milost prema nama bude bolja od života. David je tako rekao: “Zato što je Tvoja milost ka meni bolja od života, moje usne će Te hvaliti.” Daruj joj želje njenog srca, Gospode, dok se ova crkva i ja kao Tvoj propovednik-i ostali propovednici koji su u zgradi, iskreno molimo za njen zahtev u Ime Isusa Hrista. Amen. Ako ćeš to samo ispovedati, sestro. Bog te blagoslovio.

Dakle, dok se ovi ljudi posvećuju…posvećujući sebe-sebe Gospodu, dok se Njegov Duh kreće u zgradi, želeo bih da stojimo u tišini samo trenutak. Pastiri se bave njima kraj oltara. Budimo samo još malo u molitvi. On prolazi ovuda. I pevajmo sada. On govori svakom pojedinom. Pognimo svoje glave tako da budemo u molitvi.

I pribavio moje spasenje

Na Krstu Golgote.

Ja Ga ljubim, ja Ga ljubim,

Zato što je On najpre ljubio mene

I pribavio moje spasenje

Na krstu Golgote.

Ja mogu, ja hoću, ja verujem;

Ja mogu, ja hoću, ja verujem;

Ja mogu, ja hoću, ja verujem;

Da me Isus sada spašava.

Ja mogu, ja hoću, ja verujem;

Ja mogu, ja hoću, ja verujem;

Ja mogu, ja hoću, ja verujem

Da me Isus sada spašava.

Uhvatiću Ga za Njegovu Reč;

Uhvatiću Ga za Njegovu Reč;

On mi donosi spasenje za badava

I ja ću Ga uhvatiti za Njegovu Reč;

Ja mogu, ja hoću, ja verujem;

Pogledaj ovamo mladiću. Želiš li dubok odnos sa Bogom? Da li veruješ da će ti On to dati? Ako budeš to verovao od sveg srca, možeš to imati. Da li to veruješ i prihvataš?

...verujem;

Da me Isus sada spašava.

Svi koji Ga vole, neka podignu ruke i neka kažu: “Volim Ga sa svime što je u meni.” Sa svime što je u meni. Nije li On predivan? Dok poginjemo glave za završnu molitvu, setite se službe sutra uveče.

Zamoliću vas da… Ako ćete sada, najbrže što je moguće, svaki od vas koji ste digli ruke radi spasenja, bližeg hoda sa Njime, verujte da ćete to imati. Ako to ne možete osetiti, usvojite to dete. Razumete? Nastavite govoriti da to imate dok to ne postane realnost.

Da prihvatate isceljenje, a ne osećate se ništa drugačije…Recite: “Moja vera je dovoljna da se pokrene upravo sada, brate Branhame,” samo idite putem usvojenog deteta. Nastavite govoriti: “Gospode, ja sam isceljen. Ja to verujem.” Ono će doći. Vi se samo ispravno postavite (Vidite?), i onda će i vaša vera biti ispravna. Ja ću to uzeti. Vi to samo verujte od sveg srca.

Dakle, sutra uveče, služba će početi u sedam i trideset, u uobičajeno vreme sutra uveče, i svake večeri ove nedelje. Dođite i poslušajte brata Nevila i ostale propovednike, i da budemo zajedno svi mi koji pokušavamo da pokrenemo probuđenje. Bog vas blagoslovio. Mi to ne možemo doneti. Vi morate… Vi to morate poneti sa sobom kroz molitvu. Dođite i budite ovde prisutni. Neka Bog bude s vama.

Dakle, želim da vi, čim se raziđemo, najbrže što možete…da izađete iz zgrade. Mi imamo oko pola sata od početka uvežbavanja ovde, a neki ljudi već rade na ta tome. I mi ćemo pognuti glave. I mislim da sam čuo brata Junior Džeksona tamo nazad u publici. Brate Juniore, da li si ovde večeras? Brat iz New Albany, metodistička crkva…ili…U redu, brate Džeksone, hoćeš li nas raspustiti molitvom?

[Brat Džekson molitvom završava službu - Izdavač.]

[Prazno mesto na kaseti - Izdavač.]… Oni koji će biti na svadbi, neka brzo dođu ovamo napred. Bog vas blagoslovio. I videćemo se sa vama sutra uveče.

Dete žalosti i tuge

Ono će ti dati radost…

Gde god…jer to je…?…