Istrajan

Dallas, Texas, USA

64-0305

1
Obično to najavim tako da možete biti sigurni da zapamtite gde se nalazi. Želimo čitati iz Mateja, 15. poglavlje Mateja, počevši sa 21 stihom.
Onda Isus ode odande i povuče se u Tirski i Sidonski kraj.
A jedna Hananka iz tog kraja izađe i povika: “Smiluj mi se, Gospode, Sine Davidov! Kćer mi je opseo demon i ona se strašno muči.
Isus joj ništa ne odgovori, pa mu Njegovi učenici priđoše i počeše da ga mole: Otpusti je jer neprestano viče za nama.
A On im odgovori: Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama izraelskog naroda.
Tada žena priđe Isusu i pokloni mu se, govoreći: Gospode, pomozi mi!
Nije pravo, reče joj On, da se od dece uzme hleb i baci psima.
Da Gospode, reče ona, ali i psi jedu mrvice koje padnu sa stola njihovih gospodara.
Velika je tvoja vera, ženo, reče joj tada Isus. Neka bude kako veruješ. I Istog časa njena kći ozdravi.
2
Pognimo svoje glave sada za molitvu. Pitam se večeras sa našim pognutim glavama i srcima, postoji li ovde neko ko bi želeo da bude spomenut u molitvi. Hoćete li to samo obznaniti dok podižete ruke Bogu, reći: „Imam potrebu, Gospode, molim Te da mi pomogneš.” Gospod vas blagoslovio.
3
Naš Nebeski Oče, dok pristupamo sada Tvom Veličanstvu, u Ime Gospoda Isusa, jer On nam je rekao: „Ako zamolite Oca bilo šta u Moje Ime, biće vam dano.” Dolazimo sa svom verom koju imamo verujući da ćeš nam odgovoriti večeras prema našim potrebama jer ih je mnogo. Ti vidiš ruke Svoje dece ovde širom zgrade dok podižu svoje ruke. I samo Ti znaš šta je bilo ispod srca. Molim Te da im odgovoriš, Oče, večeras. I neka bi svaka želja koju imaju, bila im darovana danas.
Molimo za one koji nisu spašeni i ne poznaju Te kao svog Spasitelja. Molimo da Te oni prihvate večeras i pronađu tu svedovoljnost koju moraju imati u času smrti.
4
Mnogi su Te ovde možda već prihvatili, a još nisu ispunjeni Tvojim Duhom. Molimo da ove večeri izliješ na njih obilje Svetog Duha, da bi Ti mogli biti sluge u ovim završnim satima svetske istorije.
Isceli sve bolesne i one u potrebi, Gospode. Ti znaš njihove potrebe.
I Molimo da Tvoja prisutnost dođe među nas večeras na takav način da Te prepoznamo kao našeg uskrslog Gospoda. I kada služba završi i odemo našim kućama, neka bismo mogli međusobno govoriti, govoreći poput onih koji su došli iz Emausa tog dana, govoriti: „Nisu li srca gorela u nama, dok nam je putem govorio?” Jer spoznali su Te po određenom znaku koji si učinio pre Tvog raspeća. I nakon što si uskrsnuo, bio si isti Isus, činio iste stvari. Neka bismo i dalje svedočili isto večeras. U Isusovo Ime, molimo. Amen.
Možete sesti.
5
Sinoć sam celo svoje vreme proveo na temi Hteli bismo videti Isusa, a nakon toga sam morao predstaviti značaj sastanaka i kako ga prihvatiti, kao i obično, svake će večeri odsada brat Borders to činiti za strance. Uzeo sam sve svoje vreme do devet i trideset, a ne volim zadržavati ljude da čekaju. Samo nekoliko reči da se upoznamo, a onda Reči Gospodnje znače... Jednom, kada On progovori, znači više nego što bi bilo ko mogao reći u svom životu, samo jedna Reč od Njega.
Večeras bih želeo uzeti jednu temu iz ovog čitanja citata Pisma koji nam je Bog dao ovde kao kontekst. Neka bi nam On to dao. Želim uzeti jednu reč: „Istrajan”. Ova reč, prema Websteru, na nekim beleškama koje imam zapisane ovde, znači „biti uporan”, biti istrajan, i, to jest, u postizanju cilja; „biti uporan”, a to znači istrajan.
6
Ljudi u svim dobima, koji veruju u ono što pokušavaju postići, su istrajni. Niko ne može biti istrajan ako prvo ne zna šta pokušava postići. I prvo morate znati šta pokušavate postići, a zatim imate veru da ćete dobiti ono što pokušavate. I to vas čini upornima, nešto što znate da je istina.
Vera je utemeljena na taj način. Vera nije utemeljena na mitu ni na nečem takvom, pa, da samo kažete: „Idi uradi ovo ili idi uradi ono”, na rečima nekog čoveka. Nego vera uzima svoje Večno mesto počinka na Reči Gospodnjoj, na Božijoj Reči, što je Biblija.
7
Sada verujemo da je Biblija Božija nepogrešiva Reč. Verujemo da je Ona potpuno otkrivenje Isusa Hrista; otkrivajući Sebe u Starom Zavetu po prorocima, Bog se obznanjuje kroz Svog Sina, Hrista Isusa, a u Njemu prebiva punina Božanstva telesno.
On je bio razapet za naše grehe, umro, sahranjen, ustao treći dan, uzašao u Nebo, i ponovo se vratio ovde u Ime... U obliku Svetog Duha, Bog prebiva... Jednom, Bog nad nama; u Hristu, Bog sa nama; sada Bog u nama. To je Bog koji priprema Svoj put nazad u čoveka da bi se proslavljao, da bi bio proslavljen kroz čoveka, Božije predstavništvo.
Bog ne čini ništa izvan čoveka kao Njegovog predstavnika, Njegovog pomoćnika.
8
I sada čovek koji je imao veru u Boga, bio je veoma uporan u onome što su pokušavali učiniti. I uzmimo čoveka iz svih slojeva života. Na primer George Washington, ovde u Valley Forgeu. Nakon što je molio celu noć u snegu do bokova, bio je mokar skroz oko struka, a reka je bila puna leda. Ali on je uhvatio viziju od Boga, uhvatio je veru, da će mu Bog dati pobedu. A reka je imala...ipak nije mogla imati previše leda. Preko dve trećine njegove vojske nije imalo ni cipele na nogama. Njihova su stopala bila umotana u krpe, stajali su na toj hladnoći. Ali on je ipak osećao u srcu da mu je Bog dao pobedu. Izmolio se.
Sledećeg dana, znamo, tri metka za muskete prošla su kroz njegov kaput a da ga nisu okrznuli. I reka nije mogla da ga zaustavi niti ga je mogao zaustaviti metak muskete. Bio je uporan, jer se izmolio. I imao je veru u ono što je činio, u Onoga koji ga je vodio, a to je bio Bog.
Ništa neće zaustaviti čoveka kada je on-on istrajan, kada zna šta čini i ima veru u ono što pokušava postići.
9
Jedna od najstarijih priča u Bibliji, jedna od njih, bila je o Noji. Noje nije bio samo neki drugačiji čovek. Bio je običan čovek, možda farmer. A svet je bio zao, kao što je danas, pun nauke i velikih ljudi. Oni su potekli od sinova Kajinovih. Sinovi Seta su bili ponizni pastiri, farmeri. Ali sinovi Kajinovi su bili mudri ljudi, graditelji i-i pronalazači, i naučnici, veoma pametni, veoma religiozni. I imali su svoju formu pobožnosti, ali su poricali, kao i danas, silu Božiju.
A Noje je bio pravednik pred Bogom, jednog dana Bog ga je sreo na poljima i razgovarao s njim i rekao mu da sagradi arku, jer će On uništiti svet vodom.
10
Dakle, to je bilo apsolutno suprotno svim naučnim merenjima tog dana. Vidite, nikada nije padala kiša. Tamo-tamo nije bilo vlage u vazduhu. I Bog je natapao zemlju navodnjavanjem, gore kroz zemlju izvorima. I nije bilo vode kao takve, nije bilo vode u nebu.
Nauka je u tom danu verovatno bila naprednija. Postigli su više nego što oni-oni to mogu objasniti danas. Sagradili su piramide u Egiptu, sfinge. Nikada to nisu mogli sagraditi ponovo. To kamenje na takvoj visini, mi nemamo ništa s čime bismo ga stavili tamo ili nemamo silu da ga podignemo. Ali oni su nekako mogli to ostvariti u danima Enoha i Noje pre potopa. I možda su snimili mesec, i možda su imali astronaute, i tako dalje. Ne znamo.
11
Ali Isus je rekao: „Kao što je bilo u danima Noje”, velika pametna civilizacija kao što je bila tada, “tako će biti u dolasku Sina čovečijeg.”
I sada, možda su oni u njihovom naučnom istraživanju pronašli nešto od čega su mogli napraviti boju koja će trajati do danas, neku vrstu boje koja neće izbledeti. I mogli su balzamirati telo, napraviti mumiju, koje bi izgledalo sasvim prirodno; još i danas nakon četiri hiljade godina i dalje izgledaju prirodno. Mi ne bismo mogli to učiniti da moramo. Nemamo s čime to učiniti. Izgubili smo umeće, mnoga velika umeća koja su oni imali.
12
Nema sumnje da su oni imali instrumente koji bi dokazali da nije bilo vode u vazduhu. A ovaj čovek prilazi, suprotno nauci, i kaže da će doći voda s neba. Dakle, nauka je mogla da uzme instrument i podigne ga u vazduh i kaže: „Pogledaj ovde, Noje, pročitaj ovaj instrument. Ovde ovaj barometar pokazuje ima li tamo gore ikakve vode ili ne, a tamo je nema. Dakle, kažeš da je ona tamo gore, a ipak naučno istraživanje pokazuje da je tamo nema.”
To nije zaustavilo Noju. Bio je uporan. Znao je da je Bog rekao: „Padaće kiša”, i Bog je mogao staviti kišu tamo gore ako je On tako rekao. Učinio bi to, bilo da je bila tamo ili ne. Tako da je on bio istrajan nakon što je spoznao Reč Gospodnju.
13
I kada čovek zna Reč i volju Božiju, vi postajete uporni. Postajete istrajni. Bez obzira šta nauka kaže: „Pa, oni ne mogu učiniti ovo, ne mogu učiniti to”, vi to znate svakako. Uhvatili ste Nešto i to Nešto je uhvatilo vas. Okrećete se zajedno. Vi, ima nešto u tome što ne možete objasniti. Bez obzira koliko to naučno izgleda neistinito, ipak postoji Nešto u tome što vam govori da je to Bog i to neće ništa zaustaviti.
Tako nalazimo da je Noje nastavio udarati po arci, bez obzira koliko je naučnih dokaza bilo da to nije tako i da tamo nema kiše. A on je to svejedno verovao, jer je čuo Reč Gospodnju.
I tu je vera svečano utemeljena na OVAKO GOVORI GOSPOD.
14
Mojsije, još jedan veliki, pametan čovek koji je bio odgajan, rođen na svet za određeno Božije postignuće. I on je pokušao postići taj cilj svojim naučnim delima. Istorija nas uči i govori da je on bio veliki vojskovođa i jedini način da učini bilo šta bilo je ubijanjem. Bio je toliko pametan da je pametne Egipćane mogao podučavati mudrosti. U svoj njegovoj mudrosti i svemu što je znao, ipak je izneverio, očajno izneverio, da postigne ono što je Bog imao u umu za njega da učini.
I videvši njegov neuspeh: ubija Egipćanina i skriva ga u pesku i sluša ukor svog brata ili pitanje: “Hoćeš li i nas ubiti kao što si Egićanina?” Nakon ovoga, Mojsije je pobegao u pustinju: odbegli prorok.
15
Nakon četrdeset godina u pustinji, Bog ga je odučavao od stvari sveta u umu Božijem uklanjajući iz njega sve njegove doktorate i sve, dok nije mogao delovati u njegovom srcu.
Kada je On imao gotovo spreman materijal, jednog dana dok je on čuvao ovce duboko u pustinji, starim poznatim putem, video je drvo u plamenu. Mojsije, koji je bio naučnik, nikada mu nije pristupio na način naučnika. Ako ćete zapaziti, da je bio naučnik, rekao bi: „Sada ću uzeti nekoliko lišća sa tog drveta i odneti ih dole u laboratoriju i saznati čime su bili poprskani, razlog zašto gore a ne sagorevaju.” Da je to učinio, onda još ne bi bio spreman.
16
Ali šta je on učinio, pristupio je Tome, skinuo svoju obuću, kleknuo na svoja kolena i počeo razgovarati sa Njim, jer je znao da je To bilo natprirodno. Odatle je došla Reč Gospodnja, rekavši: “Čuo sam uzdisaje Mog naroda, i setio sam se Svoje Reči. Šaljem te dole da ih oslobodiš.” Dakle, ponekad, na putu dužnosti, Bog poziva Svog čoveka da učini stvari koje su potpuno smešne prirodnom umu. Natera ih da učine nešto što u potpunosti postaje predmet ismejavanja.
Na primer, šta da je Mojsije izneverio, kao mlad čovek od četrdeset godina, vojnik; i presto, sa svojom nogom na njemu, sve vojske Egipta pod njegovom kontrolom? I da izneveri čineći to, a evo sledećeg jutra silazi u Egipat, nakon što je sreo tog Anđela u grmu, s ničim drugim u ruci nego sa starim iskrivljenim štapom iz pustinje, sa svojom suprugom koja sedi na muli i Gershom na njenom boku, bela brada visi skroz dole, možda do struka. Imao je osamdeset godina. Njegova ćelava glava sjaji na suncu i štap mu u ruci, oči uprte u nebo i osmeh na njegovim usnama.
Neko je možda rekao: „Mojsije, gde ideš?”
Rekao je : „Idem dole u Egipat da preuzmem vlast.”
17
Kada to nije mogao učiniti sa vojskom, kako će učiniti sa iskrivljenim štapom? „O, čoveče, izgubio si razum. Ti si-ti si poludeo.”
To je bila invazija jednog čoveka. Ali stvar je bila u tome što je on to učinio jer je to bila Reč Gospodnja. A Mojsije je bio odlučan bez obzira kakve su bile njegove mogućnosti. Bog je bio sa njim, a On vredi više od svih mogućnosti.
Ako bi muškarci i žene mogli to samo misliti večeras da je Reč Gospodnja Istina! Ne postoji ništa drugo. Cela Večnost zavisi od Reči. „Nijedna Reč”, Isus je rekao, „neće proći. Nebo i zemlja hoće, ali Ona neće.”
18
Mojsije je otišao dole. I bio je veoma uporan kada je bacio svoj štap, a on se pretvorio u zmiju. Onda je video imitatore. To se i dalje zadržava na putu Božijem, neko ko pokušava da imitira nešto. A imitatori su došli da naprave predstavu od toga, bacili su svoje štapove.
Mojsije je znao s kim je razgovarao. Znao je kome je verovao i bio je uveren da je On u stanju sačuvati ono što Mu je poverio za taj čas. Mojsije je stajao mirno. Onda je Mojsijeva zmija pojela zmije gatara. A naučavali smo da će se ta ista stvar ponoviti, možda ne na isti način, ali ponoviće se u poslednjim danima. „Jer kao što su se Jannes i Jambres protivili Mojsiju, tako će se i oni protiviti Istini.” Mojsije je bio uporan jer je imao postignuće potkrepljeno sa OVAKO GOVORI GOSPOD: „Biću sa tobom.”
19
David je jednog dana stajao pred Saulom. I čuo je kako Golijat izlazi na brdo, veliki div koji je imao prste od četrdeset centimetara. I veliko koplje u njegovoj ruci veličine tkačke igle, verovatno šest ili devet metara, veliko koplje na kraju, to jest, vrh od mesinga. Samo zamislite kakva bi bila glava tog čoveka, bila bi veličine bačve sa velikim šlemom debljine dva centimetra povrh nje i od mesinga, potpuno pokrivena. I on je izazivao vojske Božije! I rekao je to u Davidovoj prisutnosti.
A David je bio mali, rumen čovek, mali momak, verovatno pognutih ramena. Biblija kaže da je bio mali rumen momak. Nikada nije imao nikakvu obuku u dvoboju sa kopljima i tako nečim. Ali čuvao je ovce duboko u pustinji i lav je došao i uzeo jedno od njegovih jaganjaca, a on je otišao za njim i ubio ga praćkom. Nalazimo da je medved pokušao učiniti isto i David ga je savladao.
20
I tada je David rekao: „Hoćete li stajati i dopustiti da neobrezani Filistejac prkosi vojskama živoga Boga?” Posramio je svoju braću kada su rekli da je nevaljao, da je izašao da vidi bitku. Međutim, u Davidu je bilo nešto da je znao da je više nego pobednik.
Zato je rekao: „Ako se plašite da se borite sa njim, ja ću se boriti s njim.”
Saul, to je došlo do generala Saula i on je stavio svoju bojnu opremu na njega, a ona mu nije odgovarala. Video je da njegovo crkveno odelo ne odgovara čoveku Božijem. I nije odgovaralo. Nije znao šta da učini. „Ovo, ovo nikada nisam isprobao. Ne znam ništa o tome, diplomi i tako dalje. Skini to sa mene i pusti me da idem onako kako mi je Bog dao izbavljenje. Pusti me da idem sa praćkom.”
21
„Pa”, rekli su, „on je ratnik od mladosti, a ti nisi ništa nego mladić.”
Rekao je: „Više sam nego sposoban za njega. Pusti me da idem.”
I bez obzira koliko je div veliko izgledao i koliko se to nerealno činilo, David je bio uporan u tome da taj neobrezani Filistejac neće prkositi vojskama živog Baga koju je on predstavljao. O, kada bismo imali više Davida u ovoj vojsci, kada bismo imali više muškaraca koji bi stajali i bili uporni, istrajni u veri koja je jednom zauvek dana svetima!
22
Samson, još jedan veoma istrajan čovek. Rođen je nazirejskim rođenjem. Nazirej znači „odvojen za Reč.” Kako bi bilo lepo večeras kada bi svi hrišćani bili nazireji za Gospoda, odvojeni ne za crkveno verovanje, nego za Reč. Hrist je ta Reč. Odvojeni za Reč.
23
Imao je sedam pramenova kose koji su mu visili niz leđa, što je bio znak da je bio odvojen.
I onda, jednog dana, susreo je na ravnicama, s ničim u ruci da se bori, hiljadu Filistejaca. Ti su Filistejci bili ljudi poput mesinganog zida: veliki teški šlemovi na njihovim glavama, veliki oklopi ispred njih i štitovi, štitnici i tako dalje, da izbegnu svaki metak, verovatno je šlem na njihovim glavama bio debljine dva centimetra.
Samson nije ima ništa, ali je i dalje mogao osetiti da obećanje koje mu je Bog dao još uvek visi na njegovoj glavi. Drugim rečima, mogao je i dalje osetiti pomazanje. Znao je da je Bog bio sa njim jer je osećao kako pramenovi kose vise na njegovim ramenima. Zgrabio je ono što je bilo u njegovoj... mogao naći, a to je bila čeljust od mule. I stajao je sa tim u svojoj ruci i bio uporan da to neće biti čeljust ili njegova vlastita ruka, već će biti sila Gospodnja.
I sila Gospodnja je sišla na njega i on je pobedio hiljadu Filistejaca sa tom čeljusti.
24
Kako je on to učinio? Da ste tom starom, krhkom, u pustinji isušenom kosti udarili u stenu, raspala bi se u komade, a po šlemovima koji su bili na tim Filistejcima, koji su visili dole a sa strane su velike ploče prekrivale ramena, debljine dva centimetra, i mesing. On je stajao sa tom čeljusti i potukao ih hiljadu. Rečeno je: „Duh Gospodnji je sišao na njega.” Bio je uporan.
Jednog je dana lav trčao za njim, a on nije imao ništa u svojoj ruci. Ali Duh Gospodnji sišao je na njega, njegovi su pramenovi još uvek visili na njegovim ramenima, rastrgao je lava svojim rukama. Bio je veoma uporan jer je znao da je Božije obećanje bilo sa njim. Mogao je postići bilo šta, jer Božije obećanje je bilo sa njim da se ispuni.
25
Jovan je bio tako uveren! Jovan Krstitelj, kada je bio rođen, znao je da je on trebao biti taj, nakon što postane dovoljno star da razume, oko devet godina. Njegov je otac bio sveštenik. Obično oni slede očevu liniju. Ali on nije išao dole u škole i seminare, jer je znao da je njegov posao bio isuviše važan. Trebao je najaviti Mesiju. Znamo da je Anđeo tako rekao.
26
Znao je da je bio predstavljen u Pismu: „Glas onoga koji viče u pustinji: 'Pripremite put Gospodnji!'”
Znao je takođe da je Malahija pre četirsto godina rekao: „Evo, šaljem glasnika pred licem svojim.” Nakon što je bio u pustinji, gde je primio svoje obrazovanje od Boga, a ne iz nekog teološkog seminara poput onog iz kojeg je došao njegov otac. Ali on je imao važan posao. Morao je najaviti Mesiju i morao je znati kakav će znak pratiti Mesiju.
Onda je zapazio jednog dana, stajao je propovedajući narodu, rekao je: „Među nama sada stoji Neko koga ne poznajete, čiju obuću nisam dostojan odrešiti, On će vas krstiti Svetim Duhom i Ognjem.” Bio je toliko siguran u svoju poziciju, bio je toliko siguran u svoju službu da je rekao: „On sada stoji ovde negde među vama!”
Nije se plašio to reći u lice farisejima i sadukejima i-i vojnicima i ko god je još bio. Neki od njih su Ga čekali hiljadama godina, ali on je rekao: „On stoji među vama.” Niko mu to nije mogao oduzeti. Bio je uporan. Bio je istrajan uprkos svemu. Da.
27
Ta je mala Grkinja, bez sumnje, čula o Njemu, čula je o Isusu, o velikom probuđenju. Mladi Prorok je došao u Galileju, iz Nazareta, i pokazao je velike znake i čudesa. Čula je o Njemu, a vera dolazi slušanjem. Sirofeničanka, bila je Grkinja.
Vera pronalazi izvore koje drugi ne vide. Kada je čula, poverovala je. Možda je čula o komšijskoj devojčici koja je bila isceljena od epilepsije, koju je dete imalo, a možda su čuli o isceljenju te epileptičarke. Pa njenoj kćerci je bilo potrebno isceljenje, a ona je čula da Isus to može učiniti. Jer, On je bio Reč Božija postala telom! Sveti Jovan 1: „U početku beše Reč, i Reč je bila sa Bogom, i Reč je bila Bog. I Reč je postala telo i prebivala među nama. Isti juče, danas i zauvek!”
Bio je tu da otkrije obećanja Božija za Njegov dan.
28
On je ovde večeras da potvrdi i otkrije svako obećanje koje je Bog dao za ovo doba. On je ovde da to učini. Bio je u danima proroka. Bio je u Mojsiju, bio je u Davidu, bio je u Iliji, bio je u ostalima, da otkrije Božije obećanje za to doba.
Bog je dodelio Svoju Reč svakom dobu i šalje proroka i Reč dolazi proroku i to ispravlja i to je tačno ono što je On učinio kroz sva doba. A On je Bog i ne menja se. Isus Hrist je taj Prorok večeras koji stoji među nama. On je Taj koji je ovde u obliku Svetog Duha, koji zna sve i može otkriti sve što želi učiniti.
29
Ona je to verovala, bez obzira koliko ljudi to nije verovalo. Vera pronalazi izvor o kojem drugi ljudi ne znaju ništa. Kada čovek ima veru u Boga, on uhvati nešto što ne može objasniti. To je nešto što je uhvatio. On ne može to gurati ili gurnuti ili povući. Potreban je On. Tako i vera, kada čovek zaista ima veru u Boga, ona pronalazi taj izvor koji drugi ne vide.
30
Njegova Reč je mač. Biblija je tako rekla. Želite li referencu za to, to je-to je u Jevrejima 4:12, kako sam zapisao u tekstu. Biblija je rekla: “Reč Božija je oštrija od dvoseklog mača.” Ovaj mač mora držati ruka vere. Ruka teologije neće to uraditi. Mora Ga uzeti ruka vere, obučena duhovnim stvarima, koja poznaje Boga.
Ponovo, možda, kao što bih mogao reći ovo. Šta mislite kako je Isus gledao slušateljstvo i otkrivao njihove misli? Zato što je On bio Reč. Citirajmo ostatak Reči ovde: „Oštrija od dvoseklog mača, prosuđuje misli i namere srca.” On je bio Reč. Iz tog je razloga mogao otkrivati misli koje su bile u njihovim srcima.
31
Kao što smo uzeli sinoć „kao što je bilo u danima Sodome”, i pokazali kako je taj Čovek stajao tamo, jeo teleće meso, pio kravlje mleko, jeo maslac i hleb, bio tamo i jeo u odeći poput vas i mene, s leđima okrenutim prema šatoru i otkrio je o čemu je Sara razmišljala u šatoru. Nije ni čudo što Ga je Abraham nazvao Elohim, „Svedovoljan, Samopostojeći”, Elohim.
32
Isus je rekao: „Kao što je bilo u danima Sodome, tako će biti u dolasku Sina čovečijeg.” Biće ista stvar. „U danima”, da li ste primetili, „tamo u Sodomi”? To je rečeno u Luki 17:15, rečeno je da: „U danima Sodome, tako će biti za dolaska Sina čovečijeg, kada se Sin čovečiji otkrije.” U danima kada se Sin čovečiji otkrije kao što se otkrio u Sodomi, isto će se dogoditi.
Vidimo da je oganj spreman, nacije su spremne, evanđelisti su otišli na svoja mesta i svaki dar je postavljen u red. Nije čudo što bi trebali biti uporni! Nije čudo što bi trebali biti istrajni! Imamo cilj postići za Boga, to jest, pozvati Nevestu Isusa Hrista iz svih denominacija, iz svih naroda, odvojen narod za Boga.
33
Ta je Grkinja čula te reči. Verovala je to. Imala je mnogo prepreka, ali njena vera nije imala nijednu. Vera ne poznaje prepreku. Njena vera nije imala prepreku. Ona je imala, ali njena vera nije imala. Možda vi imate prepreke, ali ako imate veru, ona ne zna za poraz. Ona je uverena. Pogledajmo neke od njenih prepreka samo za trenutak.
Neko od njih je možda rekao: „Seti se, ti si drugačije rase. Ti si Grkinja, Sirofeničanka, po nacionalnosti. On je Jevrej.”
Drugim rečima, danas biste rekli: „Tvoja denominacija nema ovo probuđenje.” Nije bitno da li je to vaša denominacija ili ne. Ta žena nije marila čija je to bila denominacija. Bila je ljudsko biće stvoreno od Boga i imala je potrebu, imala je veru i dobiće to. Bez obzira da li je njena denominacija sarađivala ili ne, nije joj činilo razliku. Krenula je.
34
Možda je imala još jednog kritičara koji ju je možda sreo dole u redu i rekao: „Pa, dani čudesa su prošli. Mi nemamo više čuda.” To bi mogao biti Jevrej, nakon što je ušla, prešla u tu zemlju gde je bio Isus, u Galileju. „Dani čudesa su prošli. Ne postoji takva stvar.” I dalje je bila uporna. Bila je istrajna. Denominacijska barijera nije je zaustavila niti iko od njih koji su verovali da su dani čudesa prošli. Ona je znala drugačije.
Prvo, imala je nešto u sebi što joj je govorilo da će dobiti ono što je tražila. O, ljudi, večeras, ako samo možete zadržati to u svom srcu da je Bog ovde da vam ispuni želju vašeg srca! Ako ispunjavate Njegove uslove, ništa to ne može sprečiti.
35
Možda joj je došla grupa žena i rekla: „Gledaj, sestro Lidija”, ili kako god se mogla zvati, „shvataš li da će te muž ostaviti ako to učiniš?” Nema sumnje da je volela svog muža, ali nije mogla proklinjati ili blagosiljati To što je bilo u njoj. Nešto je govorilo, njena ćerka je umirala od epilepsije i morala je doći do Isusa i kada stigne tamo, nešto će se dogoditi, sa suprugom ili bez.
Neko od njih je možda rekao: „Pa, šta ćeš učiniti sa tim bolesnim detetom ako to izneveri? Ali ona je znala da neće izneveriti. Nešto je bilo u njoj što joj je govorilo da to ne može izneveriti. Ako je On oduvek bio Bog, On uvek ostaje Bog. To ne može izneveriti. Zato je i dalje bila istrajna.
36
Zatim, neko je od njh možda rekao: „Krug kojem pripadaš u društvu, smejaće ti se.” Smejali se ili ne smejali, nije joj činilo razliku. Nešto je bilo u njoj! I dalje je bila istrajna.
Neko od njih je možda rekao: „Bićeš izbačena iz svoje crkve.” Izbačena ili ne izbačena, ona je bila na svom putu, nešto ju je vuklo k Isusu! Ništa joj nije stajalo na putu, nikakve prepreke. Bila je istrajna. Ništa joj nije stajalo na putu.
Konačno je stigla tamo gde je On bio.
37
Mnogi ljudi misle: „Samo zato što si stigao tamo gde je On, sve je gotovo.” To je pogrešno. On može doći ovde u ovu zgradu večeras i pokazati se živim nakon dve hiljade godina, po stvarina koje je obećao da će učiniti u ovom danu. Učinio je to sinoć. Čini to svake večeri. Čini to svugde. Dokazuje da je On i dalje živ. I vi biste mogli biti u Njegovoj prisutnosti, ali to nije to. Ne, ne.
Ponekad naiđete na poteškoće kada dođete u Njegovu Prisutnost. Ona jeste. Kada je stigla, onda je Isus rekao da On nije bio poslan njenoj rasi. Isti Onaj kome je došla verujući, odbio ju je. Ovo je lekcija. Isti Onaj koji... Ona je prošla kroz sva ta vrata, tuge i razočarenja i sve da stigne tamo, tako što je nešto pulsiralo unutar nje, govorilo joj da ide; a kada je stigla tamo k Njemu, On ju je direktno odbio. I osim toga, On joj je rekao da njena rasa nije bila ništa nego gomila pasa. „Nije pravo da uzmem dečiji hleb i nahranim vas pse.”
38
Šta da je On nazvao pentakostalce „psima”? O, ne znam šta bi se dogodilo. Šta da je On rekao: „Metodistički psi, baptistički psi”? Moje je mišljenje da bi se vratiti nazad i rekli pastoru da je nakon svega bio u pravu, nije bilo ničeg u tom Momku.
Ali ako ste uhvatili i nešto je uhvatilo vas, biće drugačije.
„Nisam poslan vama rasi pasa. Nije pravo da uzmem dečiji hleb i dam ga vama. Nisam poslan vama. Vaše probuđenje nije, vaše društvo ne sponzoriše ovo, nisam poslan vama. I nije pravo da Svoje vreme posvetim vama kada niste ništa nego psi. I zašto bih traćio Svoje vreme na vas?” Kakvo bi to razočarenje bilo ženi koja nije imala veru, koja nije bila odlučna! O, kada bi samo crkva mogla videti to!
39
Ali ona se i dalje držala. Ona nije bila biljka iz staklenika koja se mora maziti, jedna od tih vrsti koju morate svuda prskati, znate, i zaštiti je od insekata. Dobru zdravu biljku, ne morate je prskati. Na dobru zdravu biljku insekti ne mogu doći, puna je zdravlja. I dobru nanovo rođenu veru u Boga, pravu istinsku veru Svetog Duha, ništa je neće oterati. Ne može se oterati. Ona je uporna. Ide ka cilju koji joj je Bog obećao. Ništa je neće oterati. Ona ide svakako.
Da, ona nije bila hibrid.
40
Danas sve što imamo je hibridno. Govorite o hibridnom kukuruzu, vidim to ovde napolju na plakatima. To nije dobro. Ubija ljude. Pogledajte časopis Reader's Digest, kaže: „Ako žene to nastave jesti, šta će se dogoditi, za dvadeset godina od sada više neće imati decu. Neće moći rađati svoju decu.” Uništava tako dok rak ne zahvati. O, sve, cela stvar je izjedena crvima.
To sigurno pobija nauku o evoluciji. Isus je rekao, Bog je rekao u početku: „Neka svako seme donese od svoje vrste.” Uzmite hibridni kukuruz i hibridizujete ga i posadite ga, posadite to isto seme sledeće godine, nemate ništa. Imate zrno boljeg izgleda, ali nemate ništa. Hibridizovali su sve u svetu.
41
Uzmite mazgu i, ili uzmite magarca i ukrstite ga sa kobilom, dobićete mazgu, ali ta se mazga ne može razmnožavati. Ona je najneukije stvorenje na zemlji. Jahao sam ih ovde celoga života, vi ćete...ona će čekati do poslednjeg trenutka svog života da vas udari. Ne zna ništa. Ne možete je naučiti ništa. Govorite joj, ona je baš poput mnogih takozvanih hrišćana sa isturenim ušima: „Kako? Kako?” Oni neće čak... Njaču i ne znaju o čemu njaču. „Dani čudesa su prošli. Ne postoji takva stvar kao što je isceljenje.” Ali uzimate dobru... Ne zna odakle je došao. Ne zna ko je tata i mama.
42
Ali pravi čistokrvni konj zna ko je bio njegov tata, ko je bila njegova mama, ko je njegov deda, pradeda, pra-pra-pra-pra-, skroz unazad. Zna odakle je došao. Tako i pravi nanovo rođeni hrišćanin zna odakle dolazi. Njegovo poreklo ne odnosi se na Džon Veslija, Lutera ili nekog drugog. Započinje na dan Pedesetnice kada je sam Bog došao među Svoj narod. A On je manifestovana Reč. Možete mu reći Reč i on će reći „Amen!”
Drugi kaže: “Ne znam o Tome.” Vidite li tog magarca, hibrida? Vidite, on ne zna kuda ide, ne zna odakle dolazi. On je u užasnom stanju.
43
Ta žena nije bila taj tip. Ona nije bila hibridna biljka. Uhvatila je nešto. Niste je morali maziti ni prskati ni reći: „Pa, draga, molim te, preklinjem te sada. Trebala bi doći dole.” Ne, gospodine. Niko. Sve ju je pokušavalo sprečiti.
Pravi hrišćanin se bori za svoju poziciju. On mora stajati sam, on i Bog, i boriti se za svaki centimetar zemlje, tako da ih ne morate maziti uokolo. U tome je problem sa Pentakostalnom crkvom danas, dobili smo pentakostalne bebe koje su upravo bile poškropljene i poprskane ovim i onim i nečim drugim da je postala gomila hibrida.
Ono što nam je potrebno danas je generalno čišćenje od propovedaonice sve do domara i početi iznova te rađanje istinske vere u ljudima. Da.
44
Ne, ona nije bila hibrid, kao što je takozvani usev vernika danas. Šta je ona uradila? Priznala je da je On u pravu, Reč. I vera uvek priznaje da je Reč u pravu. Amen. Ako vaša vera ne potvrdi svaku Reč Božije Reči sa amen, nešto je pogrešno sa vašim iskustvom.
Biblija kaže: „On je isti juče, danas, i zauvek.” Ako na to ne kaže amen, onda je nešto pogrešno. Isus je rekao: „Činićete dela koja ja činim.” Ako na to ne kaže amen, onda je nešto pogrešno. Ako ne potvrdi svaku Reč Božijeg obećanja sa amen, nešto je pogrešno.
45
Ona je priznala da je On u pravu. Priznala je da nije ništa nego pas. Ali tražila je mrvice.9 Mi ne bismo. O ne. Mi moramo biti postavljeni na sedište i: „Ako mi ne služe prvo veče, neću se vratiti sledeće veče.” Sada vidite, o, kako je bila drugačija. Odbijena i odgurnuta, izgurana, izbačena napolje, šta god da je bilo, bila je odlučna. Bila je uporna, istrajna.
Nešto joj je unutar nje govorilo da će to dobiti bez obzira koliko dugo mora čekati, kroz šta mora proći. Dobila bi to svakako. Tražila je mrvice. Nije želela večeru od tri obroka. Rekla je: „Psi jedu mrvice ispod gospodarevog stola.” Tako se to čini.
Ne sedajte na visoko sedište, sedite pozadi. Ne činiti... Samo budite mala osoba. Put prema gore je dole, uvek. „Onaj koji se ponizi, biće uzvišen. Onaj koji se uzvisuje, biće ponižen.” Put prema gore je dole, uvek.
46
Upamtite, ona nikada nije videla čudo. Bila je pagankinja, ali imala je veru. Bila je nešto poput bludnice, Rahabe. Rekla je uhodama... Nije rekla: „Čekajte dok ne vidim kako Jošua češlja svoju kosu. Šta, kako svi vaši generali izgledaju? Ili kakve mačeva koriste? Kakve instrumente imaju? Kakvo ratovanje?
Rekla je: „Čula sam da je Bog s vama. To mi je sasvim dovoljno. Želim milost.” Verovala je. „Vera dolazi slušanjem i slušanjem Reči Božije.”
47
Gledajte.
Zbog te reči, zbog te reči, Isus je rekao, jer je bila uporna i došla. Dakle, prvo Ga je nazvala „Sine Davidov.” Sada ako... Imala je, kao pagankinja, nije imala pravo na njega kao na Sina Davidova. Ali kada je rekla: „Gospode”, On je bio njen Gospod, ali ne i Sin Davidov za nju.
Imala je ispravan pristup Božijem daru. I to je jedini način da ikada primite nešto, je doći ispravnim pristupom. Ona je bila prva pagankinja za koju je čudo ikada bilo učinjeno. Vera priznaje da je Reč istinita, ona je ponizna i u poštovanju. I isto je i danas, voljna je ispuniti bilo koji deo, bilo gde, „samo da stignem tamo.”
48
Jeste li ikada primetili da je Marta u Isusovoj prisutnosti bila istrajna? Marta, kada je izašla, iako je imala brata koji Ga je voleo, iako je otvorila svoj dom i napustila crkvu i tako dalje, i Lazar i On su bili prijatelji, a Lazar je bio mrtav, u grobu, i bio je u njemu četiri dana, već u raspadanju. Nos mu je upao, meso mu otpadalo s kostiju. Bio je mrtav.
49
Razgovarao sam sa jednom ženom koja pripada drugoj veri, koja ne veruje da je On bio više od proroka ili dobrog čoveka. Priznajem da je On bio prorok. Ali On je bio više od proroka, bio je Bog proroka. Bio je sve što su proroci bili, bilo je u Njemu, plus Bog, i sve to zajedno činilo je Njega.
Silazili smo dole jedno veče, rekla je: „Ako vam dokažem gospodine Branhame!” Rekla je: „Našla sam samo jednu grešku u vašoj Poruci.”
Rekao sam: „Nadam se i da Gospod nalazi, vidi samo jednu grešku u meni.”
Rekla je: „Previše hvališ Isusa.” Rekla je: „Ti-ti Ga činiš Bogom.”
Rekao sam: „On je bio Bog. Ako nije bio Bog, bio je najveći varalica kojeg je svet ikad imao.”
Rekla je: „Činiš ga Božanstvom.”
Rekao sam: „On je bio Božanstvo.”
„O”, rekla je, „bio je-bio je dobar čovek.”
Rekao sam: „Bio je više nego dobar čovek. Bio je Bog. Bio je Božanstvo.”
Rekla je: „Dokazaću vam vašom vlastitom Biblijom da nije bio Božanstvo.”
Rekao sam: „Kako to možete učiniti?”
Rekla je: „U Svetom Jovanu, u 11. glavi, kada je Isus otišao na grob da uskrsne Lazara, Biblija kaže: 'On je plakao.'”
A ja sam rekao: „Je li to vaš citat Pisma?” Rekao sam...
„Da.”
Rekao sam: „Propustili ste...”
Rekla je: „Kako je mogao plakati i biti Božanstvo?”
Rekao sam: „Bio je i čovek i Bog. Bio je čovek koji je plakao, sigurno. Priznajem da je bio čovek koji je plakao. Ali kada je stao kraj groba, uspravio je svoje malo krhko telo i rekao: 'Lazare, izađi', a čovek koji je bio mrtav četiri dana, ustao je na svoje noge i oživeo: to je bilo više od čoveka.” Da, gospodine.
50
Propadljivost je poznavala svog gospodara. Duša je poznavala svog Stvoritelja. A on je četiri dana putovao negde, ne znam, a ni vi. Ali, kako god, kada je On progovorio, on je izašao. Amen. To je bilo više od čoveka.
Bio je čovek kada je sišao sa planine te večeri nakon što je došao, bio gladan, sišao gledajući drveća da nađe nešto za jesti, gledao drvo; kada je prokleo drvo koje nije imalo ploda. Bio je čovek kada je bio gladan. Ali kada je uzeo pet hlebova i dve ribe i nahranio pet hiljada, skupio je sedam punih korpi preostalih komada, to je bilo više od čoveka. To je to.
51
Bio je čovek kada je ležao tamo na vodi te večeri na krmi broda. Ceo dan je iz Njega izlazila sila propovedajući i isceljujući bolesne, sila je odlazila iz Njega, od ljudi, prosuđujući misli u njihovom srcu. I deset hiljada morskih demona su se zakleli da će ga utopiti te večeri.
Taj mali stari brod poput čepa za bocu tamo napolju, bacao se gore dole. Đavo je rekao: „Imam ga sada.” I činilo se kao da je sve gotovo.
Ali čim se probudio, ustao je i stavio nogu na uže broda i pogledao gore i rekao: „Utihni, smiri se”, i vetar i talasi su Ga poslušali: to je bilo više od čoveka. To je bio Bog.
Bio je čovek kada je vapio za milost na krstu, istina. Kada je zavapio za pićem, a oni mu dali sirće, to je bio čovek. Kada je umro, krvareći, vapeći, razapet, prikovan na krst, bio je čovek. Ali na uskršnje jutro kada je razlomio pečate groba i ustao i rekao: „Ja sam onaj koji je bio mrtav, i živim zauvek”, to je bilo više od čoveka. To je bio Bog u čoveku, Njegov Sin.
52
Nije čudo što je Marta sa tim razumevanjem bila istrajna u prisutnosti Isusa. Rekla je: „Da si Ti bio ovde, moj brat ne bi umro. Ali čak i sada, šta god zatražiš od Boga, Bog će Ti to dati.”
O, kada bismo samo uzeli te reči u svoja srca večeras! „Znam da sedim u invalidskim kolicima. Znam da imam rak, imam srčani problem, šta god da je to. Znam da doktor kaže da je moj poslednji čas blizu. Ali čak i sada, Gospode!” Šta god tražite od Boga, On će to učiniti. I On sedi s desna Njegovog Veličanstva da posreduje na naše ispovedanje. Samo budite uporni kao što je bila Marta.
Činilo se kao da ju je odbacio. Poslali su po Njega i On nije pošao. Poslali su ponovo i nije pošao. Na kraju, nakon što je bio sahranjen četiri dana, evo Ga. Ali ona je i dalje bila uporna. Nešto je uhvatila. Videla je Njegova dela i znala je da je On Bog. Znala je da jeste. Bila je uporna. Dobila je ono za šta se molila.
53
Sunamka je u prisutnosti Ilije bila uporna. O, dete je bilo mrtvo i ležalo na svom krevetu. I Ilija je pokušao uzeti pomazani štap i poslati ga po Gehaziju da položi na dete. Ali njena vera nije bila u štap, bila je u proroka.
Znala je da je Bog bio u tom proroku jer je videla da su se reči koje je rekao ispunile. I rekla je: „Kao što tvoja duša živi, neću te pustiti dok ne saznam zašto.” I ostala je sa njim. Bila je uporna dok nije dobila ono za šta se molila.
54
To me podseća, ovde ne tako davno, na jednu malu ženu koja je došla iz Kalifornije, dok sam još živeo u Jeffersonville. To je bilo otprilike pre tri ili četiri godine. Imala je tumor, a sam tumor je težio dvadeset tri kilograma. Morali su je nositi u zgradu, staviti je pozadi. Oni... Znala je da sam trebao biti tamo te večeri. Mislila je da ću se moliti za bolesne. Ali ja sam samo došao razgovarati sa slušateljstvom, možda o tome šta smo imali ovde večeras.
Nakon što sam završio s propovedanjem... Neki od njih su joj rekli: „On se večeras ne moli za bolesne.” Ali ona je želela da se moli za nju, rekla je u svom srcu i verovala. Bila je na sastanku ranije i rekla: „Verujem da kada bi se brat Branham molio za mene, da bih bila isceljena.”
I te večeri, dva ili tri đakona preneli su je okolo i izašli pored kuć-... zgrade, došli od pozadi, položili je na vrata. I izlazio sam sa Billy Paulom pozadi. Zgrabila me je za nogavicu, tako. Rekla je: „Brate Branham”, rekla je, „uvek sam verovala ako ti zamoliš Boga, Bog će me isceliti.”
Položio sam ruku na nju, rekao sam: „Onda, sestro, neka ti bude po tvojoj veri.”
55
Nekoliko meseci nakon toga sreo sam je tamo na jednom sastanku. Bila je tamo, stajala sa savršenim strukom. Tumor od dvadeset tri kilograma je nestao. Rekla je: “Povešću bilo koju ženu ovde u svlačionicu i dopustiti joj da vidi da li na meni igde ima ožiljak. Evo moja slika kakva sam bila.” Šta je to bilo? Bez obzira da li ste molili za bolesne ili ne, ona je bila uporna. Došla je iz Kalifornije da bude isceljena i neće se vratiti ni na koji drugi način nego isceljena. Bila je uporna.
56
Sećam se kako su su me ovde pre nekoliko godina pozvali pored kreveta dečaka koji je umirao od crne difterije. I nisu me hteli pustiti unutra jer sam imao decu. Lekar je rekao: „Ne možeš ući unutra, ti si oženjen čovek.”
Znao sam da je on bio katolik i rekao sam: „Da-da je dečak katolik, da li biste dopustili svešteniku da uđe?”
Rekao je: „Da, ali on nije - on nije oženjen.”
Rekao sam: „On posećuje decu i tako dalje.”
Rekao je: „To nije pitanje, gospodine Branhame.”
Rekao sam: „Dopustili biste svešteniku da uđe i da mu da poslednju pomast. Ovo je poslednja pomast. Dečak umire. Pustite me k njemu.”
57
Pa, na kraju sam ga ubedio. I obukao me je kao člana Kju Klus Klana ili tako nešto, svakakve stvari po meni. I stara majka i otac su stajali tamo. Napustio sam sastanak, a stara majka i otac su rekli: „Ako dođeš da se moliš, moje dete će živeti.” Dečak je imao oko sedamnaest, osamnaest godima. Tamo je bio kardiogram, nekakav aparat. Bio je bez svesti dva ili tri dana i nije znao ništa. Majka i otac su me primili kada sam ušao. Kleknuo sam i molio jednostavnu malu molitvu vere.
Rekao sam: „Gospodine, verujete li Bogu?”
Rekao je: „Svim svojim srcem, jedino što želim da učinite je da zamolite Boga. Bog će to dati.”
Rekao sam: „Hvala ti brate na poverenju. Neka to nikada ne izneverim.” Položio sam ruke na malog momka i molio: „Gospode Isuse, neka se ova očeva i majčina vera ujedini sa mojom i dođe pred Tvoj presto večeras. Neka ovaj dečak živi i ne umre, jer mi verujemo. U Isusovo Ime.”
58
Ustao je.
I otac je dosegnuo i zgrabio majku preko tih malih starih veštačkih pluća preko kojih je tamo disao i rekao: „Majko, nije li ovo predivno? Nije li ovo predivno? O, to je tako predivno!”
I ta mala medicinska sestra koja je stajala tamo, bila je zaprepaštena. Ta mala kapica gotovo joj je pala sa glave. Gledala je uokolo i rekla: „Gospodine, ne razumem. Kako se možete ponašati tako, vi i vaša žena, a vaš sin umire?”
Rekao je: „Dušo, moj sin ne umire.”
„Pa”, rekla je, „doktor je rekao da umire.” Rekla je: „Taj”, kakav god je aparat bio, rekao je, „kada srce tako oslabi, sa tom groznicom, ne zna se niti jedan slučaj u istoriji da se ikad oporavio.”
59
Nikada neći zaboraviti tu staru veru patrijarha. Pripadao je, verujem, pokretu A.B. Simpsona. Prišao je i stavio svoje ruke na ramena, imao je oko šezdeset godina, stavio je svoje ruke na ramena te male devojke, pogledao je u lice. Rekao je: „Dušo, ti gledaš taj aparat. To je sve što znaš gledati. Ali ja gledam na obećanje da je Bog rekao da će to učiniti.”
To zavisi od toga šta gledate. Zagrlili su se i tamo radovali, brate. A on se oženio i misionar je u Africi sada, sa dvoje dece. Zašto? Zato što su otac i majka mogli izdržati u najmračnijem času. Uporni! Da, gospodine, uporni! Imajte veru u Boga!
60
Mali Mihej, u prisutnosti svih tih četirsto poučenih proroka bio je uporan kada je imao viziju od Boga. Iako su oni... Usprotivio se. Sreli su ga i rekli mu: „Dakle, vratićemo te nazad u udruženje ako samo kažeš istu stvar, ti, šta oni kažu.”
Rekao je: „Kao što Gospod živi, reći ću samo ono što mi On kaže da kažem.” I njegova je vizija bila proverena Rečju Božijom i on je izgovorio svoje proroštvo bez obzira.
Rekli su: „Bacićemo ga u unutrašnje ćelije i hraniti ga nevoljom, hlebom nevolje i vodom nevolje.” „A kada se oni vrate”, rekao je da će se suočiti sa njim, Ahav je rekao.
Rekao je: „Ako se uopšte vratiš, Bog mi nije progovorio.” Bio je uporan. Znao je gde je stajao.
61
Slepi čovek, kojeg je iscelio Isus, nije se mogao raspravljati s njihovom teologijom. Rekli su: „Ko ti je otvorio oči?”
Rekao je: „Čovek zvan Isus iz Nazareta.”
Rekli su: „Ovaj Čovek je grešnik. Ne znamo odakle je došao.”
Dakle, on im je dao dobar odgovor. Rekao je: „Vi ste današnje religiozne vođe. A ovaj Čovek mi je dao vid, a vi čak ne znate odakle je došao.”
Imao je svoju prilično dobru teologiju. Nije se mogao raspravljati sa njima. Ali znao je jednu stvar, mogao je da vidi. I nije se sramio. Njegov otac i majka su se sramotili reći nešto o tome, ali on nije. On je to video. On je to osetio. Imao je rezultat toga. Nešto mu je govorilo i bio je uporan.
62
Filip, čim je video, sinoćnja lekcija, šta, kada je došao u prisutnost Isusa Hrista, kada je video Simona... to jest Andrijinog brata. Fil... Petar, koji je bio Simon tada, došao je u prisutnost, došao je u Isusovu prisutnost. Simon je kao dete bio učen da će Mesija biti prorok. Kada je došao u Njegovu Prisutnost i rekao mu je: „Tvoje ime je Simon i ti si sin Jonin.” Bio je uporan. Bio je spreman tada. Postao je glava crkve.
63
Kada je Filip to video, znao je još jednog dobrog čitaoca Biblije koji je znao Istinu. Bio je uporan. Obišao je planinu i našao ga. I kada je Natanael došao, poznati čovek, zaista pravi Jevrej, čovek, čvrst Jevrej, zaista dobar čovek, zaista pošten, bio je velik čovek. Ali u prisutnosti njegovog sveštenika i u prisutnosti svakog od njih, kada ga je Isus pogledao i rekao: „Evo Izraelca u kom nema lukavstva”, rekao je, „Rabi, kako me poznaješ? Nikada Te nisam video ranije. Kako si znao ko sam?”
Rekao je: „Pre nego što te je Filip pozvao, kada si bio pod drvetom, video sam te.”
Pao je do Njegovih nogu i rekao: „Ti si Hrist, Sin Boga živoga. Ti si Kralj Izraela.”
Zašto? Bio je uporan bez obzira na to šta je bilo ko drugi mislio. Upoznao je Ono o čemu je čitao. Pronašao je ono što je očekivao da će naći u Isusu.
64
Mala je prostitutka izašla na bunar jednog dana da zahvati vodu. Tamo je sedeo Isus, običan Čovek obučen u običnu odeću, koji jede običnu hranu, govori običnim jezikom, jednostavnim običnim uličnim jezikom kao što su svi drugi govorili. I ona Mu se obratila, On joj je progovorio. Otkrio je u čemu je bila njena krivica i rekao je: „Idi dovedi svoga muža i dođi ovamo.”
Rekla je: „Nemam muža.”
Rekao je: „Dobro si rekla. Pet si ih imala, a ni ovaj sa kojim sada živiš nije tvoj.” Odmah je to predodređeno seme u njenom srcu dotaklo Život!
65
Kada je To dotaklo fariseje, samo je pocrnelo celu stvar. Rekli su: „Ovaj čovek je Beelzebub. On je vračar.”
Ali ona je znala da je Reč oštrija, delotvornija od dvoseklog mača i prosuđuje misli srca. Rekla je: „Gospodine, vidim da si Prorok. Nismo imali nijednog četirsto godina. Vidim da si Prorok. Ali znamo da kada Mesija dođe, On će nam objaviti te stvari.”
Rekao je: „Ja sam Taj, koji ti govori.” Naravno, Onaj koji je učinio čudo ne bi lagao. Bio je Prorok. Ona... Rekao je: „Ja sam taj Mesija. Ja sam Taj, koji ti govori. Ja sam Taj.”
Sada je pokušajte zaustaviti? Ako je neko ikad bio na Istoku, znate, muškarac na ulici nikada ne bi slušao prostitutku. Uopšte nije imala pravo glasa. Ali pokušajte je zaustaviti, poput kuće u plamenu u vetrovitim danima, ne biste to mogli učiniti. Izišla je pravo na ulicu vičući: „Dođite videti Čoveka koji mi je rekao stvari koje sam učinila. Nije li to sam Mesija? On sedi tamo na bunaru sada. To je sam Mesija. Čekali smo tog Čoveka da dođe, a On tamo sedi. On mi je rekao te stvari.”
Biblija kaže da su ljudi poverovali zbog svedočenja te žene.
66
Na kraju bih mogao reći. Vidim da neki Španci sede ovde, mogao bih reći ovo. Bio sam u starom Meksiku nedavno, tamo dole u-u areni, nekakvom mestu. Nismo mogli dobiti arenu za bikove, to jest veliku arenu, ali smo dobili mesto gde se okupilo nekoliko hiljada ljudi. Brat Espinoza, mislim brat Skupštine Božije, svi ga znate, iz Kalifornije. Bio je moj prevodioc.
Veče pre toga jedan je slepi starac prošao preko bine koji uopšte nije mogao videti. Pogledao sam ga. Nosio sam dobre cipele i dobru odeću. Jadan starac, u krpama, pantalone skroz pokidane, njegov stari šešir zašiven sa-sa, izgledalo je kao s kanapom. I bio je slep, bela brada je visila dole. Njegova stara, velika stara stopala, a možda nije nosio cipele godinama. Prašina svuda. Potpuno slep. Pogledao sam ga. Pomislio sam: „Moj otac bi bio otprilike te dobi da je živ.”
67
Prišao sam mu. Rekao sam: „Kako ste?” Brat Espinoza je preveo. Stavio sam stopalo do njegovog da vidim. Preko bine je bila mala zavesa otprilike četiri ili pet puta šira od ove. Pomislio sam: „Ako mu moje cipele odgovaraju, daću mu svoje cipele.” O, njegova su stopala bila mnogo veća nego moja.
Stavio sam ramena uz njegova kao da ću ga zagrliti, njegova su ramena bila šira od mojih. Tada sam video da mu ne mogu dati svoj kaput.
Pomislio sam: „Bože, šta mogu učiniti? Jadan starac, verovatno nije imao pristojan obrok u životu.” A evo ga, jede tamo negde stare odbačene tortilje, a ipak mora potrošiti ono malo novca što je imao da kupi uljanu sveću, da je zapali na zlatnom oltaru od milion dolara za svoje grehe, živeti u takvom praznoverju i tami! Pomislio sam: „Kakvo vreme! Kako sudbina može biti tako zla?” Zagrlio sam ga i povikao: „O, Bože, smiluj mu se!”
Povikao je: „Gloria a Dios!” I osvrnuo sam se otprilike u tom trenutku, mogao je videti dobro kao i ja, prelazio je preko bine.
68
I sledeće večeri kada smo ušli, tamo je bila gomila stare odeće i šalova i šešira, visoka metar ili metar i dvadeset, ovako, celom dužinom. Kako su uopšte znali kome je šta pripadalo? Mislite li da su marili? Došli su u crkvu to jutro u osam ili devet sati, bez mesta za sedenje, tamo napolju, a kiša je pljuštala, i samo se naslanjali jedni na druge. Žene sa kosom koja je skroz visila dole i drže decu i stvari. Kiša je pljuštala, došli su u devet sati, a ja ne bih bio tamo do otprilike osam i trideset ili devet te večeri. Hteli su biti sigurni da će biti tamo. Stajali su upravo tamo i čekali da dođem.
69
Spustili su me niz merdevine od kanapa, pozadi arene, u koju sam ušao ovako i izašao na binu. Bili Paul... I čovek koga sam nazvao Manana, što znači „sutra”, uvek je bio tako spor da dođe po mene. I zato sam rekao: „Samo dođi sutra, upropastio si veče.” Dakle, odveo me je tamo i spustio dole i došao sam na binu. Brat Jack Moore, mnogi od vas ga znate, upravo ovde preko u Šreveportu, bio je sa mnom; i brat Espinoza i nekoliko braće.
Onda kada smo stajali na bini, Billy je došao. Čuo sam tamo veliku buku, skroz onamo, hiljade puta hiljada je sedelo tamo.
70
Bili je rekao: „Tata, moraćeš nešto učiniti. Mala špankinja ovde”, rekao je, „ima mrtvu bebu u naručju.” Rekao je: „Ta beba je umrla ovog jutra, kažu, rano. I-i Mañana im je podelio molitvene kartice i”, rekao je, „i nema nijednu molitvenu karticu, a nemam ni ja.” Rekao je: „A ona je odlučna da donese tu bebu u molitveni red.” Rekao je: „Tamo ih imamo oko četirsto, spremnih da se moli za njih.”
Rekao sam: „Pa”, rekao sam, „samo je nateraj da ostane pozadi. Jer ako dođe napred, svako će od njih početi činiti isto.” I rekao sam: „Ne možemo to učiniti. Reci joj da će možda sutra ući u red. Sutra ćemo još uvek biti ovde i dati joj molitvenu karticu.”
71
Rekao je: „Dođi ti i pokušaj.” Rekao je: „Tamo imam tristo vratara koji je ne mogu ni zadržati, a”, rekao je, „ona ne teži četrdeset kilograma.” I rekao je: „Ne možeš je zadržati.” Rekao je: „Provlači ti se između nogu, skače im preko ramena ili bilo šta sa tom mrtvom bebom.”
I rekao sam: „Brate Jack”, rekao sam, „ona me ne poznaje. Neće me razlikovati od tebe. Idi dole i moli za bebu i to će se tako rešiti.” I rekao sam: „Mrtva beba?”
Rekao je: „Da.” Rekao sam...
Govorio sam o veri da je stvarnost, stvarnost onoga čemu se nadamo. I govorio sam. I brat Espinoza je počeo govoriti kako sam ja govorio. Brat Jack je počeo dole moliti se za bebu. I kako sam počeo gledati, gledao sam tu ispred sebe, a tamo je bila mala meksička beba, bez zuba, bila je tako mala. Smejala se gledajući me, u viziji. Rekao sam: „Samo trenutak, brate Jack. Dovedi bebu ovde.” I tako su otvorili put.
72
Ta je mala žena došla ovde sa krunicom u rukama i pala na pod vičući: „Padre!” I ja - podigao sam je.
Rekao sam: „Nemoj.” Imala je mali plavo beli prugasti pokrivač; mala ukočena beba, otprilike toliko duga, ležala je u njenom naručju. Rekao sam: „Pitaj je kada je umrla.”
Rekla je: „Umrla je u lekarskoj ordinaciji tog jutra oko devet sati.” A to je bilo oko devet i trideset ili deset sati te večeri. I stajala je baš potpuno mokra, a kosa joj visila dole. Lepa mala žena, i, ona, verovatno njeno prvo dete. Izgledala je kao da ima dvadeset pet godina ili tako nešto.
73
I rekao sam: „Brate Espinoza, nemoj prevoditi ovu molitvu jer sam upravo video viziju male umrle be...ili malu bebu koja mi se tamo smešila.” Rekao sam: „Možda je to dete.” I stavio sam ruke na mali pokrivač i rekao sam. „Dragi Nebeski Oče, ne znam šta je vizija značila, ali video sam malu bebu. Ako je to ta beba, Ti si spreman pozvati je nazad u život, tražim njen život u Ime Isusa Hrista.”
Zavrištala je i promeškoljila se u tom pokrivaču i tako počela vrištati. I ja...
74
Nedavno je to objavljeno u časopisu poslovnih ljudi „Glas”. Rekao sam: „Brate Espinoza, ne govori ništa o tome sada. Dakle, pošalji glasnika za tom bebom i tom ženom i odvedi ih lekaru i uzmi potpisanu pismenu izjavu pre nego što to objaviš”, rekao sam, „jer to mora biti istina. Mi ne znamo.” Pa, tako su poslali glasnika. I lekar je potpisao pismenu izjavu: „Beba je umrla od dvostruke upale pluća”, tog jutra u njegovoj...u devet sati u njegovoj ordinaciji. Nije disala. Srce joj je stalo, bila je mrtva i ukočena.“
A ta je mala žena bila tamo. Zašto? Jer je bila uporna. Ništa je nije zaustavilo. Bila je uporna. Bila je istrajna, iako će je njen sveštenik izbaciti iz crkve (sigurno hoće), bez obzira šta će se dogoditi. Slučajno je pre nekoliko večeri pogledala kroz ogradu i videla tog starog slepog čoveka kako je progledao. „Ako je Bog mogao dati vid slepima, On može podići mrtve!” A ona je imala potrebu. Bila je uporna, kao Sirofeničanka. Dobila je svoju želju jer je bila uporna.
75
Braćo i sestre, mi smo u prisutnosti Isusa Hrista. On je rekao: „Gde god je dvoje ili troje okupljeno u Moje Ime, tamo sam Ja među njima. Ako složno zatraže šta god bilo, primiće.” Budimo uporni sada u prisutnosti Božijoj dok poginjemo svoje glave.
76
Naš milosrdni nebeski Oče, govorili smo oko trideset i nešto minuta sada, ili više, za Tvoje Kraljevstvo. [Prazno mesto na kaseti-Urednik.] Bog je dao obećanje. Bog je obavezan prema Svom obećanju. Daj nam, Gospode, da zapamtimo i budemo uporni poput te male žene. Ako je Isus ovde u našoj sredini, onda držimo se Njega dok ne postignemo ono zbog čega smo došli.
Ako ovde ima večeras onih koji nisu spašeni, neka se i dalje drže dok ih spasiteljska milost Božija ne primi. Ako su oni ovde bez krštenja Svetim Duhom, neka bi bili poput te male žene, neka im ni vreme ni bilo šta drugo ne stoji na putu. Oni će se držati i biti istrajni dok Sveti Duh ne ispuni njihov život milošću Božijom.
77
Ako su bolesni, neka ne odustanu. Neka se drže poput Jakova, kako je on istrajan bio. Držao se i rekao: „Neću Te pustiti dok me ne blagosloviš.” Taj blagoslov mu je značio život, a tako znači i nama večeras. I isceljenje za nas znači život, Gospode. Molimo da tvoja Prisutnost dođe, da Te možemo držati i Ti držati nas, kao što si učinio sa Jakovom, tim princom koji se rvao, da promeniš naše ime iz crkvene knjige ovde na zemlji u Jagnjetovu Knjigu Života na nebu. Istrajni, držeći se dok Bog ne potvrdi Svoje obećanje u nama! Molimo to u Njegovo Ime.
78
Gospode, znamo da će jedna Reč od Tebe značiti više nego milioni koje bi neko drugi mogao izgovoriti. Dođi, Gospode, i potvrdi to da sam rekao Istinu. Ti si isti juče, danas i zauvek. Ti si Reč. Bio si Reč koja je bila u Noju. Bio si Reč koja je bila u Mojsiju. Bio si Reč koja je bila u Iliji. Bio si Reč koja je bila u Davidu. Ti si Reč koja je postala telo i večeras je među nama. Ti si ovde da potvrdiš svako obećanje koje si dao za ovaj čas. „Kao što je bilo u danima Sodome”, sva ta obećanja koja si dao, Ti si ovde da ih potvrdiš. Daruj to večeras, Oče. Posmatramo da Te vidimo ovde.
I zatim, neka crkva to dosegne verom i uhvati i kaže: „Ja sam istrajan, Gospode. Ostaću ovde kao što je nepravednog sudiju udovica uhvatila.” I ako je taj nepravedni sudija, da bi se rešio žene, ispunio joj želju, koliko će više Nebeski Otac dati onima od kojih večeras očekuje da će se držati Njega? Daruj to, u Isusovo Ime, molimo. Amen. Blagoslovljen neka je Gospod!
79
Želim videti... Bili, da li si podelio kartice? [Neko odgovara-Urednik.] Dve stotine? Koje ste podelili danas, H? Odakle smo krenuli sinoć, od prve, zar ne? [“Da.”] Krenimo večeras od negde drugde.
Molitvena kartica večeras je H. Svi koji imaju molitvene kartice, držite ih. Vidite, molićemo se za svakoga. Samo držite, držite tu molitvenu karticu. Dajte čoveku molitvenu karticu i šezdeset posto je isceljen upravo tada. Vidite? Zna da će ući u red, pa će je samo držati. Iz tog razloga ih delimo.
80
Počnimo od, da vidimo, od...počnimo večeras od osamdeset, počnimo od osamdeset, devedeset, sto. Ko ima molitvenu karticu H, H, kao Heaven [na engleskom; nebo]? H, osamdeset, podignite ruku. Vidite, ako sam... Možda sam pogrešio. Onda krenimo od negde drugde. Gospodin? Nisam ga video. [Neko kaže: “Skroz pozadi”-Urednik.] O, pozadi. U redu, dođite ovde, gospodine. H, osamdeset. H, osamdeset jedan, ko ima osamdeset jedan? Podignite ruku. Osamdeset jedan, ovde. Dođite, gospođo. Osamdeset dva, ko ima osamdeset dva, hoćete li podići ruku? Pravo tamo, osamdeset dva? U redu, osamdeset dva, ko ima molitvenu karticu H, osamdeset dva? Tu je osamdeset, osamdeset jedan; želimo H, osamdeset dva. Kako biste to rekli na španskom? Možda neko ko govori španski. U redu, u redu, osamdeset dva. Osamdeset tri. H, osamdeset tri, ko ima molitvenu karticu H, osamdeset tri? Pogledajte svoju molitvenu karticu. Pogledajte molitvenu karticu svog komšije, možda su gluvi i ne mogu čuti. H, osamdeset tri, osamdeset tri?
81
Nemojte uzimati te kartice ako ih nećete koristiti. Vidite? Uzmite ih, koristite ih. Vidite? Ne dajite ih nekom drugom. Zadržite ih za sebe. Bićete odbijeni u molitvenom redu, vidite. Zato uzmite svoju karticu, dođite, slušajte uputstva pre sastanka. Uzmite svoju molitvenu karticu i onda ostanite na vašem sedištu, vidite.
H, osamdeset tri, gde je? Osamdeset četiri? Ova gospođa ovde. Osamdeset pet, osamdeset šest. Tako je, brzo odgovorite. Osamdeset šest, osamdeset sedam, osamdeset osam, osamdeset devet. Devedeset, devedeset jedan, devedeset dva, devedeset tri, devedeset četiri, devedeset pet, devedeset šest, devedeset sedam, devedeset osam, devedeset devet, sto. Prebroj ih, brate Grant, molim te, i vidi da li su svi ušli u molitveni red.
Sada ću zamoliti svakog ovde. Završićemo za desetak, petnaest minuta. Zamoliću svakog ovde da ostane na svom sedištu, ko nije pozvan. Budite zaista u poštovanju, tihi. Budite sada uporni.
82
Iznesimo još jednu malu priču. Jednom je bila jedna žena. Isus je imao... Njegova slava se proširila u inostranstvo, u Gadaru, i mala žena je sišla, ili ne u Gadaru, bila je to druga zemlja. I ona je čula o Njemu. Imala je krvarenje. Došla je na sastanak gde je Isus bio, na morskoj obali, ali nije mogla doći do Njega. I tako je rekla u svom srcu, sada slušajte, u svom srcu, da: „Ako dotaknem Njegovu haljinu, ozdraviću.” Sećate se ove priče? Dakle, ona se provukla i dotaknula Njegovu haljinu.
Dakle, šta se dogodilo? Isus se okrenuo i rekao: „Ko me dotaknuo?”
Pa, Petar ga je ukorio. Samo razmislite o tome sada dok oni proveravaju da li su svi tamo. Petar Ga je ukorio. Rekao je: „Gospode!” Nešto ovako: „Pa, ljudi će se pitati da li si pri zdravoj pameti, pa, svi...”
„Zdravo, Rabbi! Zdravo, Proroče! Ovo je mladi Prorok iz Nazareta? Ovo je galilejski Prorok? Zdravo!”
83
„Dalje s takvim Čovekom”, rekli su sveštenici i svi oni. „Maknite se od Njega svi.”
Ali On se svejedno i dalje držao isto, i ona je. Rekla je. „Kada bih samo mogla dotaknuti Njegovu haljinu!” Dotaknula je.
Zatim je Petar rekao: „Pa, nateraćeš ljude da misle da si poludeo.”
Rekao je: „Ali vidim da sam postao slab.” Koliko vas to zna? Sila, što znači „snaga”, je izašla iz Njega.
I On je gledao okolo po slušateljstvu dok nije pronašao ženu. I kada je pronašao malu gospođu, šta joj je rekao? Rekao je: „Tvoja te vera spasila.” Rekao joj je o njenom krvarenju, da je spašena. Da li je to tačno? [Zajednica kaže: “Amen”-Urednik.]
84
Koliko vas sada veruje da je On isti juče, danas i zauvek, podignite vaše ruke. Koliko vas zna da je ovo Istina? U Jevrejima 3, kaže da: „Upravo sada On je Veliki Sveštenik koji može saosećati s našim slabostima.” Koliko vas to zna? [Zajednica kaže: „Amen.”-Urednik.] Pa, ako je On isti juče, danas i zauvek,... Samo, On nije u fizičkom obliku, kada se tako vrati, vreme će završiti, uzeće Crkvu sa Sobom.
Ali On je ovde u obliku Svetog Duha, da uđe u mene i u vas, da učini Svoja ista dela. Rekao je, u Jovanu 14:12: „Onaj ko veruje u Mene, činiće dela koja Ja činim.” Je li to tačno? [Zajednica kaže: „Amen.”-Urednik.]
85
I ako je Reč u nama i mi govorimo Istinu, a to je Reč koju je On obećao za danas, nije li onda Reč Božija oštrija od dvoseklog mača te prosuđuje misli i nakane srca? Da li to kaže Biblija? [Zajednica kaže: „Amen.”-Urednik.] Zar nisu svi proroci mogli prosuditi misli u-u ljudskom umu? Da li je to tačno? [„Amen.”]
Zašto? To je bila Reč koja je bila u njima, Božija Reč za taj dan. Vidite? Tako su oni bili potvrđeni. To je bila njihova kvalifikacija. Niko od njih nije pripadao organizaciji, nijedan, nikad nije. Njihova kvalifikacija je bila njihova služba.
86
Bog je rekao: “Ako ima neko među vama ko je duhovan ili prorok i ono što kaže se ispuni, onda ga slušajte jer Ja sam sa njim. Ali ako se to ne ispuni, pa, nemojte ga slušati.” I to se ne bi moralo dogoditi samo jednom, mora stalno sve vreme, od proroka.
Postoji dar proroštva koji je u crkvi, koji treba biti ispitan od-od ispitivača pre nego se to može reći crkvi, naravno. “Neka to bude ispred dva ili tri sudija, a onda joj se kaže.” Ali prorok je rođen prorokom, predodređen, unapred određen.
„Jeremija”, Bog je rekao, „pre nego te oblikovah u majčinoj utrobi, odredih te za proroka narodima.” Jovan Krstitelj, sedamsto dvanaest godina pre nego što je bio rođen: „Bio je glas onoga koji viče u pustinji: 'Pripremite put Gospodnji.”' Vidite? Naravno.
87
Primetite sada, kada je Isus bio ovde na zemlji, prineo je žrtvu za isceljenje i za spasenje. Da li to verujemo? [Zajednica kaže: „Amen.”-Urednik.] Isus ne bi mogao doći večeras i spasiti vas, On je to već učinio. Pitanje greha je bilo rešeno. On je Jagnje Božije koji uzima, koji je odneo grehe sveta. „Bio je ranjen zbog naših prestupa. Njegovim smo modricima bili isceljeni.” To je prošlo vreme. Bez obzira koliko biste vikali i koliko biste vrištali, to ne bi nimalo pomoglo dok to ne prihvatite.
„A On je Veliki Sveštenik koji sedi zdesna Veličanstvu u visinama, da posreduje na naše ispovedanje.” Morate to prihvatiti i ispovediti.Vidite, to je ispravno. Isto tako je s isceljenjem.
88
Ali šta da On večeras stoji ovde, nosi ovo odelo koje mi je dao? Šta bi On učinio u molitvenom redu? Kako biste znali da je to Isus? Vidite?
Pa, čim bi neko došao i rekao: „Isuse, hoćeš li me isceliti?” On bi rekao: „Već sam to učinio.”
Dakle, šta da ima ožiljke od eksera na svojim rukama, a mogao bi ih imati bilo ko, vidite, mogao bi biti bilo kakav ožiljak.
Ali šta je to, kako znate, kako znate kakva je to loza? To je kakva vrsta života je u njoj. I svaka loza, ako prvo... Prva grana koja je izašla iz te Loze, Isusa Hrista, iza toga su napisali Dela apostolska. Da li je to tačno? [Zajednica kaže: “Amen.”-Urednik.] Ako ikada pusti još jednu, napisaće još jedna Dela apostolska. Jer ako je prvi put donela grožđe, sledeći put ne može imati limune. Ali grana limuna može živeti u njoj, to je plod citrusa. Ali živi sama po sebi, uvek donosi limune, nakalemljena je grana u nju.
Ali ako sama Loza pusti granu, ona će doneti plod kao što je prvi put donela, jer će to biti Život koji je u Isusu Hristu, koji će biti u toj lozi. Tako je.
89
Isus je rekao: „Onaj ko veruje u Mene, činiće dela koja Ja činim.” Dakle, da je On ovde, obznanio bi se po Njegovom Životu i po onome što je obećao za ovo doba.
Koliko vas je sinoć bilo ovde, da vidim vašu ruku. Gotovo svi, pretpostavljam. U redu. Sada ima ljudi... Koliko znam, svi su mi u tom redu potpuni stranci. Ako je to tačno, podignite ruku. Svako je... Jeste li vi stranac? [Ta osoba kaže: „Da.”-Urednik.] Koliko vas je tamo napolju koji su mi stranci? U redu. Jedino što tražim od vas je da imate veru i da verujete da sam vam rekao Istinu.
90
Sada pogledajte, Hrist je obećao te stvari za poslednje dane. Dakle, znam da ste imali velike ratnike ovde u gradu, možda Orala Robertsa i, o, kao i pokojnog Jack Coe i te velike ljude vere, proživeli su svoje vreme. Ali zapamtite: poslednji znak koji je paganski svet video pre nego što se obećani sin pojavio u Abrahamovo vreme, koji je otac svih, a Isus je obećao istu stvar; poslednji znak koji je bio pokazan izabranoj Crkvi, sada zapamtite, bio je Taj. Dvojica su sišla i propovedala u Sodomi, nikada nisu pokazali taj znak, niti je danas.
Ali znak je bio pokazan za Crkvu koja je pozvana napolje i zato je Isus prorokovao da će biti ista stvar, vidite, Bog manifestovan u telu, vidite, prosuđuje misli koje su u srcu. Vidite? Dakle, On je to obećao! „I nebo i zemlja će proći, ali To neće.” Dakle ako će On to manifestovati, pokazati da je prisutan ovde, koliko vas će verovati Njemu za svoje isceljenje i za čime god imate potrebu? [Zajednica se raduje-Urednik.]
91
Dakle, Gospode Isuse, sada je to na Tebi, Oče. Šta god je Tvoja volja, neka bude učinjeno. I ja sam Tvoj sluga. Ovo su sve Tvoje sluge ili mnogi od njih ovde. Neka oni koji nisu Tvoje sluge, Tvojom prisutnošću...znajući da će možda pre jutra morati gledati Tvoje lice. Sada im se možeš smešiti milošću, ali onda ćeš biti njihov sudija.
Neka se to ispuni, Gospode, da Isus dođe među nas večeras i izvrši i učini kao što je učinio pre Svog raspeća, to će nam biti kapara pred licima svih paganskih religija da naš Spasitelj nije mrtav, nego je ustao iz mrtvih. I nakon dve hiljade godina, On je jednako živ večeras kao što je bio onda.
I neka bismo poput onih iz Emausa rekli: „Nisu li naša srca gorela u nama, dok nam je govorio putem?” Neka Tvoja prisutnost bude obznanjena. Neka bismo Te videli večeras u Sili Tvog uskrsnuća. A zatim, neka bi ljudi verovali onda, Gospode, zbog Tvoje velike veličanstvene prisutnosti. Molimo u Ime Isusa Hrista. Amen.
92
Sada uzimam svaki duh... Svaki od vas je duh. Upamtite, nikada me niste videli, vi vidite ovaj stari istrošeni trup koji izgovara ovaj Glas. Sada ovaj Glas ili dolazi od Boga ili ne, isto kao vaš. Ovaj glas je samo nošen uokolo u ovom trupu koji ću zameniti jednog dana za novi koje neće ostariti. Ali, prijatelju, svako je duh. Zato kada se pomaknete, vidite, kada imate kontrolu tamo, vidite, to ometa. Samo sedite zaista mirno, budite u molitvi. Želim da vi...
Ako Bog čini nešto, trebali bismo Mu biti zahvalni. Sigurno. Slavite Ga, zatim budite u poštovanju i posmatrajte. Samo sedite zaista mirno i verujte svim svojim srcem.
93
Sada vi tamo napolju, koji nemate molitvene kartice, bez obzira gde ste, samo verujte i recite ovo: „Gospode Isuse, ono što nam je on rekao je u Bibliji. Mi... Znam da si Ti to obećao i znam da to moraš biti Ti. To ne može biti taj čovek, on je samo čovek poput mene ili poput mog supruga, ili poput mog sina, ili brata ili šta god.” Vidite?
Ali dar nije nešto, nož koji uzmete i s kojim odete činite stvari, dar. Jednog od ovih dana nabaviću veliki šator i doći u grad i baš ostati nekoliko meseci za redom, vidite, i naučavati. Dar je skloniti sebe s puta tako da Bog može ući, videti šta On pokazuje, šta čini.
Dar nije: „Imam silu činiti ovo, imam silu!” Vaša sila dara je da sklonite sebe sa puta. A dar koji vam je Bog dao, tada deluje kroz to tada, vidite, nakon što ste se sklonili s puta. Vidite?
94
Dakle, ja ne mogu Njega naterati da mi išta kaže. On mora to učiniti.
Sada da uštedim vreme... Zaista kasnim. Ali dođite ovde, gospođo, želim da stojite upravo ovde. Govorio sam pre nekoliko trenutaka o ženi kod...kod bunara. Jeste li bili sinoć ovde? [Sestra kaže: „Ne, gospodine.”-Urednik.] Niste bili ovde. Jeste li ikad bili na nekom od sastanaka ranije? [„Ne, gospodine.”] Nikada ranije. Ovo joj je prvi put. Mi smo stranci. Nije bila ovde ni sinoć. Nikada nije imala uputstva o tome. Ništa osim što stoji ovde. [„Tako je.”] Sada stojimo.
Sećate li se priče o ženi kod bunara? [„Da, gospodine.”] Bio je to mali prikaz, nešto poput ovoga, i taj Čovek i žena sreli su se prvi put u životu. Sada, ta žena je bila u, bila je u... Bila je u sramoti. Bila je u braku previše puta i ona-i živela je sa muškarcem za koga nije bila udata i-i to je bila veoma loša stvar. I Isus joj je progovorio.
95
Sada zapamtite, On je rekao u svetom Jovanu 5:19: „Zaista, zaista, kažem vam: Sin sam od Sebe ne može činiti ništa, nego ono što vidi da čini Otac, to jednako i Sin čini.” Zato, Isus nikada nije učinio nijednu stvar a da to prvo nije video u viziji ili rekao da je tamo nešto pogrešno. „Sin ne čini ništa dok ne vidi da Otac to prvo čini.” Ne čuti Ga, „videti Ga da to čini.” A onda Otac...
Morao je proći kroz Samariju. Otišao je u Jerihon, ali pošao je u Samariju, grad Sihar. I susreo je tu ženu i počeo razgovarati sa njom dok nije otkrio u čemu je bio njen problem. Tada joj je rekao njen problem i odmah je u tom stanju prepoznala da je to bio znak Mesije. Pa, ako je to On juče, danas će biti isti Taj, ako je On isti juče, danas i zauvek. Da li je to istina, slušateljstvo? [Slušateljstvo kaže: „Amen.”-Urednik.] Vidite?
96
Sada se i mi susrećemo po prvi put. Ja nisam On, a vi niste ona, ali On je i dalje Bog. [Sestra kaže: „Amen.”-Urednik.] To je tačno, vidite. Dakle, ako možete imati veru u-u ono što govorim, u Reč! Nikada neću reći ništa osim onoga što je u ovoj Reči. [„Slava Gospodu!”] On može činiti stvari izvan te Reči, ali sve dok To čini, znam da je To onda istina, vidite. [„Da, gospodine.”]
I, sada, vi me ne poznajete, ja ne poznajem vas. Dakle, zato, da ste bolesni, položio bih ruke na vas i zavikao, poput tog velikog ratnika, brata Robertsa ili nekog od njih, brata Alena ili nekog od tih ljudi, koji polože ruke na vas i kažu: „Haleluja, Gospod te isceljuje”, to je dobro. Vi to verujete i to će delovati. Vidite? [Sestra kaže: „Amen”-Urednik.] Vidite?
Ali sada, šta ako bi On stajao ovde i rekao nešto što ste učinili, ili neki razlog zbog kog ste bolesni, ili nešto što se dogodilo tokom života ili nešto što niste trebali učiniti? [„To će biti divno.”] O, to, to, znali biste da to mora biti istina, tada bi vam odmah bilo jasno. [„Tako je.”] Tako je. Da li bi i vama, onamo? [Zajednica kaže: „Amen.”-Urednik.]
97
O čemu sada razgovaram sa ženom? Vidite, nisam nastavio tu poruku večeras (došao sam do istrajnosti), vidite, to bi me odvelo u propovedanje. A sada se moram vratiti otkrivanju, opustiti se, skloniti Williama Branhama u stranu.
Koliko vas je ikada videlo sliku koja je uslikana ovde u Houston? I vi... Ovde je. Sada je ovde ispred, vidite. Visi odmah između mene i žene upravo sada. Tu je, upravo kruži okolo. Ako bi žena htela svedočiti o tome, ona zna, u zadnjih nekoliko sekundi pojavilo se nešto poput vrlo ugodnog osećaja. [Sestra kaže: „Da.”] Ako je to tačno, podignite ruku. [„Amen. Amen.”] Vidite? Upravo gledam u To. Vidite, to je kao da živite u drugoj dimenziji. Posmatram To, kroz ženu. [„Amen.”]
98
Dakle, ova gospođa, jedna stvar, ona je izuzetno nervozna. [Sestra kaže: „Da.”] I to je ono za šta želite da se molim. A to je sada samo prirodan uzrok zbog tog perioda života u kom živite, ulazite u to doba i tako dalje, to vas čiini nervoznom. Još jedna stvar, imate nešto u vašem boku, to je-to je poput malih mehurića vazduha, kao da se sakuplja na vašem boku. [Sestra kaže: „Tako je.”-Urednik.] Dakle, da li je to tačno? [„Da, gospodine.”] Podignite ruku ako je to... [„To je-to je izjava lekara.”] Vidite? [„Slava Njegovom svetom Imenu!”]
99
Eto, vidite, sada je to ponovo tu, neko kaže: „Pretpostavljao je.” Vi, prozvaću ko je to jedog od ovih dana, vidite. Ne činite to. Ne možete se sakriti sada, upamtite, vidite. Sama Reč, Ona je ovde, Ne ja, prijatelju, ja sam samo tvoj brat. Ali Reč je ovde.
Evo, ona je dobra osoba, da vidimo da li sam to pretpostavio. Sada ne znam šta sam rekao. Moraće to doći preko te kasete da znam.
Sada samo trenutak. Da. Da, ona-ona postaje nervozna, a razlog tome je vreme, njeno doba i ostalo. Ona je... A zatim, još jedna stvar, imali ste operaciju. [Sestra kaže: „Da, gospodine, jesam.”-Urednik.] A to je bio ginekološki problem pre nekog vremena. Tako je. [„Da.”] zbog toga ste postali nervozniji nego ikad pre. To je tačno, zar ne? [„Da, gospodine, jeste.”] Uh-huh, tako je. I postali ste nervozni jer u ovom periodu života postajete nervozniji. Dakle, mislite li da to pretpostavljam? [„Ne.”]
Evo još jedna stvar. Tamo je devojčica sa tobom, mala devojčica. I ona je ovde i boluje od zaušaka. [Sestra kaže: „Da. Amen.”-Urednik.] Da li je to tačno? Sedi tamo. I tamo je žena, još jedna žena, vaša prijateljica [„Da, gospodine.”], a ona ima mentalnu teskobu [„Da.”], kao nervnu, a zatim mentalnu. [„Amen.”] Da li je to tačno? [„Haleluja!”] Sada kada se vratite, položite tu maramicu na njih, zaušci će nestati i ona će se oporaviti i vi ćete biti zdravi. Idite verujući u Ime Gospoda Isusa.
100
Da li verujete? [Zajednica se raduje i kaže: „Amen.”-Urednik.] To je bio Isus juče, to je Isus danas! Morate znati da to jeste Neko, vidite. Da. Neko. Dakle, evo, pogledajte, to je bilo iza mene. Vidite? Vidite? To nije... Ja ne bih to mogao učiniti. Vi-vi znate da je to morala biti neka Sila, zar ne? [„Amen.”] Da li verujete da je to Gospod Isus, prema Njegovom obećanju? [„Amen.”] Gospod vas blagoslovio.
101
Kako ste, gospođo? Ja sam stranac za vas takođe. Ne poznajem vas. Nikada vas nisam video u svom životu. Mi smo stranci. Ovo je naš prvi susret koliko znam. Ali sada, ako bi mi Gospod Isus rekao nešto o vama, tako nešto kao toj gospođi tamo, šta god to bilo, da li biste verovali da je to bio Gospod Isus umesto... To ne bih bio ja, znate.
I sada biste mogli reći poput fariseja: „To je Beelzebub, zao duh.” I zato što su rekli da je Duh Božiji, koji je činio ta dela u Njemu, „zao duh,” to je bila hula na Svetog Duha koja se nikada neće oprostiti kada Ovo dolazi u ovom danu. Iz tog razloga ova nacija stoji na sudu danas. Ništa nije preostalo za nju nego sud. Puna je Jacki Rubysa i tako dalje, tako da joj se ništa drugo ne može dogoditi nego sud.
102
Vi ste sada bolesni. Bili ste kod lekara. On bi zaista savetovao operaciju. Ta operacija je na debelom crevu. [Sestra kaže: „Tako je.”-Urednik.] To je istina, zar ne? [„Amen.”] Ovde je još jedna stvar. Vama je očajnički potrebna duhovna... [Sestra kaže: „Da. Amen.”-Urednik.] Niste se osećali dobro. Malo ste se oprali i želite se vratiti. [„Tako je.”] Pa, vratili ste se sada. Sada idite verujući svim svojim srcem i ozdravićete, u Ime Isusa Hrista. Vaši gresi su vam oprošteni. Sada idite verujući.
Dakle, ja nikad nisam rekao „gresi su oprošteni”. On je to rekao. Vidite, to nisam bio ja. To je bio On, vidite.
103
Da li verujete? [Zajednica kaže: „Amen.”-Urednik.] Sada bi to trebalo navesti ostale da upravo shvate da je to On ovde. Zar nije tako? [„Amen!”] Ako biste samo verovali! Samo imajte veru. Ne sumnjajte. Budite u poštovanju i verujte Bogu. Sada, vidite, vi ste u Njegovoj prisutnosti.
Dakle, ako je jedno od tih otkrivanja navelo Sina Božijeg da kaže: “Sila je izašla”, šta mislite šta bi učinilo meni, grešniku spašenom Njegovom milošću? Vidite? Bilo bi, znate šta bi bilo.
104
Samo trenutak, to nije žena. Evo, vi koji ste upravo isceljeni tamo, gospođo, vratite se na svoje sedište pogledajte me samo trenutak. Tamo tačno ispred vas sedi jedan čovek koji ima upalu sinusa, sedi upravo tamo. Da. Da li verujete da će vas Bog ozdraviti? Verujete li? U redu. Recite mi šta je on dotaknuo. Ne poznajem čoveka, nikada ga nisam video u svom životu. Ako je to tačno, mahnite rukom, ako smo stranci jedan drugom.
Sada, gledajte, da biste mogli znati još nešto. Njegova supruga sedi tamo do njega, da li verujete da mi Bog može reći šta nije u redu sa njom? Hoćete li mi verovati da sam Njegov prorok ili Njegov sluga? Hoćete li učiniti to? [Zajednica kaže: „Amen.”-Urednik.] Ona ima groznicu. Ako je to tačno, podignite svoju ruku, gospođo. U redu. Sada ako ćete oboje verovati! Dotaknuli ste Nešto. Verujte sada i to će vas napustiti. Verujete li Bogu? [Zajednica kaže: „Amen.”-Urednik.] Ne sumnjajte. Imajte veru u Boga.
105
Ovde je jedan čovek. Nikada nisam video ovog čoveka. On je poprilično mlađi od mene i nikada ga ranije nisam video. Ako smo stranci, gospodine, jedan drugom, podignite svoje ruke. U redu. Nikada ga nisam video.
Sada uzmimo sliku u Bibliji, uzmimo kada...kada je Isus upoznao Simona Petra. Zamišljam ga kao čoveka nešto otprilike tih godina, kosa mu se proređivala kada ga je Isus upoznao. Sada posmatrajte. Razgovarao je sa njim. Dakle, ako ne poznajem čoveka, nikada ga nisam video, obojica smo podigli ruke, jedan drugome smo potpuni stranci.
Pa, ostalo su bile žene, da vidimo šta je s ovim čovekom.
106
Sada me pogledajte samo trenutak kao svog brata. I sada, ako Gospod kaže nešto što ste učinili ili nešto što ste trebali učiniti ili niste trebali učiniti, ili šta god da je to, vi ćete znati da li je to istina ili ne. [Brat kaže: „Da, gospodine.”-Urednik.] Znaćete. I zatim, ako vam On može reći šta nije u redu sa vama ili nešto što je na vašem umu, koja je vaša bolest ili-ili nešto tako, reći vam nešto da vi - znaćete da li je to istina ili ne. Dakle, ako vam On može reći šta je bilo, a vi znate da li je to istina ili ne, ako vam On kaže šta će biti, onda znate da to mora biti istina.
Pa, hoće li to učiniti da svi ovde... Jednostavno neću žuriti sa ovim čovekom i razgovaraću sa njim. Ovo je prvi.
107
Sada dok razgovaramo, gledajte ovamo samo trenutak. Neka mi Gospod pomogne sada.
I verujete li da je ono što Biblija kaže istina? [Brat kaže: „Da, gospodine.”-Urednik.] Verujete li da je ovo čas kada Isus treba doći, da je crkva došla iz opravdanja, posvećenja, krštenja Svetim Duhom, baš kao što je tako došla piramida? I sada će kamen na vrhu morati biti toliko savršen da kada krunični Kamen dođe, moraće se uklopiti sa njim. Služba mora započeti ovako i sve vreme se samo smanjivati, imajući manje grupe i manju grupu dok se konačno Kamen ne spoji sa građevinom. On je krunični Kamen, uzima celu građevinu sa Sobom, a to je Crkva. Svi će oni ustati, pravo nazad od te prve straže do sedme, i svi će ući u uznesenje.
Svakome je bio dodeljen njihov dan i imali su svoje reformatore i osnivače i tako dalje, sve do kraja. A ovaj poslednji dan, ponovo ulazi u orla, to jest nazad u proročko doba, da to sjedini. Da li verujete da su Reč i Kamen Onaj koji dolazi? [Brat kaže: „Da.”—Urednik.]
Imate jako dobar osećaj, gospodine.
108
Dakle, šta je vaš problem, imali ste nesreću. U toj ste nesreći bili otrovani ugljen monoksidom. To je istina. To vas je otrovalo. Otrovalo vam je jetru i imate problem sa tim. Imali ste problema sa stomakom. [Brat kaže: „Tačno.”-Urednik.] Imali ste problema sa srcem. [„Tačno.”] I zbog toga ste postali toliko nervozni da ste sebi načinili kompleks. Siromašni ste, morate se vratiti na posao. Ali se plašite vratiti na posao, plašite se tog ugljen monoksida. Ali biće sve u redu.
Sada upamtite, ako-ako mi Isus Hrist kaže ko ste vi, hoćete... Sada su te stvari bile istinite, nisu li? Ako mi On kaže ko ste vi, hoćete li to prihvatiti i znati, i vratiti se tamo i biti odvažni? Hoćete li to učiniti? Vaše ime je gospodin Wagner. [„To je tačno.”] Vratite se, idite svojim putem.
109
Da li verujete sada? [Zajednica kaže: „Amen.”Urednik.] Verujete li svim svojim srcem? [„Amen.”] “Ako možete verovati, sve je... Sve je moguće onima koji veruju.”
Sada, da li verujete da će vam Bog isceliti te ženske probleme? Sada samo nastavite ići preko bine govoreći... [Sestra viče-Urednik.] Amen. Vidite? Bog vas blagoslovio. “Ako možete verovati, sve je... Sve je moguće onima koji veruju.”
Dakle, gospođo, kada ustanete ujutru, ukočeni ste, jedva se možete kretati, artritis. Ali da li verujete da Bog leči artritis? [Sestra kaže: „Da.”-Urednik.] U redu, idite svojim putem govoreći: „Hvala Ti, Gospode.” [„Ali ja-ja nisam... Trebala sam isceljenje živaca.”] U redu, da, to je uzrokovao vaš artritis, vidite, vaše živce. „Ako možete verovati, sve je moguće”, ali prvo morate to verovati.
110
Šta vi mislite, gospodine? Verujete li svim svojim srcem? Verujete li da Bog isceljuje srčane probleme i ozdravlja vas? [Brat kaže: „Naravno!”-Urednik.] U redu, idite svojim putem, recite: „Hvala Ti, Gospode Isuse.”
Sada, gospođo, zasenjeni ste, to znači rak. [Sestra kaže: „Tačno.”-Urednik.] Verujete li da će Bog isceliti rak? [„Da.”] U redu, prihvati to i idi svojim putem govoreći: „Hvala Ti, dragi Bože”, i verujte svim svojim srcem.
Bog može isceliti stomačne probleme ili bilo šta drugo. Verujete li to? [Sestra kaže: „Da, gospodine.”-Urednik.] U redu, idite svojim putem i radujte se govoreći: „Hvala Ti, Gospode Isuse.” Verujete li da će Bog isceliti vaše ženske probleme, taj iscedak? U redu, idite svojim putem govoreći: „Slava Gospodu.” Verujte svim svojim srcem. Verujete li da Bog leči sinuse i astmu i sve te stvari, ozdravlja vas? Idite svojim putem radujući se i govoreći: “Hvala Ti, dragi Bože,”
111
Šta da vam nisam ništa rekao, samo položio ruke na vas, verovali biste to? U Ime Gospoda Isusa, budite isceljeni. Verujte svim svojim srcem. Dođite, gospođo. Verujete li svim svojim srcem? Anemično stanje i srčani problem, verujete li da će vas Bog ozdraviti? Ako verujete, idite svojim putem, recite: „Hvala Ti, Gospode Isuse”, i budite zdravi.
U redu, gospodine. Dođite, gospođo. Verujete li da Bog leči dijabetes i ozdravlja ljude od dijabetesa? [Sestra kaže: „Da.”-Urednik.] Onda idite svojim putem govoreći: „Hvala Ti.” Verujte svim svojim srcem, vidite. Bog isceljuje nervozu i stomačne probleme takođe. Verujete li da vas ozdravlja? Idite svojim putem, radujući se. Jedite svoju večeru, i budite odvažni.
Dođite. Stomačna nervoza takođe. Verujete li da će vas Bog ozdraviti? [Sestra kaže: „Da, gospodine.”-Urednik.] Idite svojim putem i jedite i budite zdravi. Verujte svim svojim srcem.
112
Vi imate lagano podrhtavanje srca, ali imate i artritis. Verujete li Bogu, da će vas Bog ozdraviti? [Sestra kaže: „Da, verujem.”-Urednik.] Idite svojim putem i radujte se i recite: „Hvala Ti, Gospode.” Stomačna nervoza uzrokuje peptični ulkus i ostalo. Verujete li da će vas Bog ozdraviti i isceliti? [Sestra kaže: „Verujem.”-Urednik.] Idite svojim putem i recite: „Hvala Ti, Gospode”, i budite zdravi.
Vi imate mnogo stvari, ženske probleme. Jedna od vaših velikih stvari je srčani problem, previše oko vašeg srca. Verujete li da će vas Bog ozdraviti? Idite svojim putem i radujte se i recite: „Hvala Ti, Gospode.” Verujete li da Bog isceljuje artritis? [Sestra kaže: „Da, gospodine.”-Urednik.] Samo nastavite i vaš artritis će nestati. Verujete li svim svojim Srcem? [Zajednica kaže: „Amen.”-Urednik.] Vidite? Sigurno da...
113
Sada neko od vas u slušateljstvu. Sada budite u poštovanju. Budite u poštovanju, samo sedite mirno, verujte svim svojim srcem sada. Pogledajte ovamo, verujte svim svojim srcem, neko od vas ljudi tamo koji neće biti u molitvenom redu.
Ovaj dečak koji sedi ovde dole, mali bucmasti momak koji sedi upravo tu. Zar ne vidite to Svetlo iznad njega? Dečak boluje od problema sa bubrezima. Veruješ li da će Bog isceliti taj problem sa bubrezima, sinko? Veruješ li to? U redu, ustani na svoje noge i reci: „Verujem to i prihvatam to.” U redu. Bog te blagoslovio. Idi svojim...
Verujete li svim svojim srcem? „Ako možete verovati, sve je moguće.”
114
Šta je sa vama koji ste seli upravo tamo, došli ste sa malim dečakom i seli? Da li verujete, taj problem sa okom, da će Bog isceliti taj problem sa okom i ozdraviti vas? Da? U redu, možete primiti svoje isceljenje takođe. U redu. Baš ste seli u pravo vreme. Amen. Samo nastavite dalje. To je divno. To je dobro. U redu. Amen.
U redu. Gospođa pored vas tamo, ona ima probleme sa glavom. Verujete li da će Bog isceliti vaš problem sa glavom, gospođo? [Sestra kaže: „Da.”-Urednik.] U redu. Vaša devojčica tamo boluje od mentalnih problema. To je tačno, zar ne? Položite ruku na nju i verujte i ona će ozdraviti takođe. Verujete li to?
Ova sledeća gospođa, sedi pored, moli se, upravo pored nje. Moli se tamo zbog razrušenog doma. Da li je to tačno, gospođo? Podignite vašu ruku. Verujte i vaš dom će biti ponovo obnovljen. Imajte veru.
115
Gospođa koja sedi do nje ima cistu. Verujete li da će Bog isceliti tu cistu, gospođo? Podignite vašu ruku, prihvatite to. Gospođa koja sedi do nje ima problema sa grlom. Verujete li da će Bog isceliti vaše grlo, gospođo? Podignite vašu ruku.
Šta je sa vama ljudi? Zar ne vidite da Isus Hrist... Ustanimo na svoje noge. Ustanite na svoje noge i prihvatite Isusa kao svog Iscelitelja. O Jagnje Božije, u Ime Isusa Hrista, isceli svaku osobu ovde, za Tvoju slavu.