DUŠE KOJE SU SADA U ZATVORU

Hvala vam. Pognimo naše glave za momenat.

Nebeski Oče, zahvalni smo Ti danas, za ovu privilegiju da se još jednom skupimo zajedno, znajući da ćemo se jednoga dana okupiti za naš poslednji put kao smrtnici, i onda ćemo se okupiti u proslavljenoj državi sa Tobom, i svi otkupljeni iz svih doba će se tamo okupiti.

O, naša srca jako kucaju u...velikom naslućivanju, čekajući da dođe taj čas. Sa time, svi strahovi iščezavaju od nas. Mi nemamo čega da se plašimo, ničega od čega bi smo strahovali. Mi gledamo u pravcu obećanja koje nam je večni Bog dao, i znamo da je to Istina. To je razlog što mi živimo. Mi živimo za taj čas, to vreme, kada ovo smrtno telo bude promenjeno, i mi ćemo biti načinjeni kao On i tu više neće biti bolesti, neće biti više žalosti, neće više biti boli u srcu. O, to sve će se onda završiti. I sa radošću i srca, mi, u veri i hrabrosti gledamo u pravcu toga Dana.

To je ono zbog čega smo se mi ovde okupili danas, Gospode, da priznamo naše greške i tražimo milost. To je razlog što gledamo ovaj oltar ovoga jutra, zbog toga što znamo da smo smrtni, i da u nama ima mnogo grešaka, i puni smo mana. Ali mi dolazimo da priznamo naše greške i onda pogledamo u našeg Nebeskog Oca sa otvorenim srcima, za blagoslove i obnovu snage i vere, koju bi nam On dao u ovom času, dok smo se okupili ovde prema obećanju, „u Nebeskim mestima u Isusu Hristu.” Jer mi tvrdimo da smo prešli iz smrti u život, po Njegovom obećanju, i uhvaćeni smo gore u Nebesku atmosferu, sedeći sada sa Njime. Može li nas On naučiti ovoga jutra stvarima, koje On želi da znamo, i da nam da Hleb Života da bismo se mogli okrepiti za budućnost koja leži pred nama. Daruj to, Gospode. Ovo je naša molitva koju tražimo u Ime Isusa Hrista. Amen.

Možete sesti.

Dobro jutro svima. Veoma je dobro biti zajedno sa vama ponovo ovoga jutra, u ovoj nebeskoj atmosferi slavljenja.

Samo malo sam zakasnio, imali smo neke stvarno teške pozive upravo pre nekoliko minuta; dečak ležeći tamo, umirući. I onoliko sigurno kao što je sigurno da stojim ovde, Gospod je dotakao njegovo telo i poslao ga na put.

Dečak koji stoji ovde, koji je sin moga rođaka. Oni su zaista bili katolici, od početka, otišli su na misu ovoga jutra, i nešto im je reklo da dođu ovde. I tako, oni... Tu je promena. Tako oni dolaze od kuće i pripremaju se za vodeno krštenje. Tako da su to upravo divne stvari koje naš Gospod čini svo vreme. On upravo konstantno čini stvari. Oni dolaze da uđu unutra, ali nisu mogli ući unutra. Rekli su da nije postojao put da se uđe.

Rekao sam; „Dobro, da li vi želite da razgovarate sa mnom,” i rekao sam, „pa, dođite samo gore do kuće, i tamo ćemo pričati.”

Tako pomislio sam, na mom putu za Njujork sada, na ovom skupu koji dolazi, da bi to bilo toliko divno... Znam da sam se osvežio da uđem unutra i pomognem moju životnu vatru vatrom koju vi svi imate, i mi smo stali za dan, ovoga jutra. Mi smo stigli prekjuče, u podne.

I onda mi moramo otići. Ja sam nameravao da odem posle podne, ali mislim da ću ići... I ako počnemo rano ujutru, zaista rano... Mogli bi se pripaziti snega i ostalih stvari na putu do Njujorka. Ja idem kroz Virdžiniju, kroz planine, i takođe kroz Alleghenys, i upravo onda u deo podnožja, Adirondack planina.

Tako mi počinjemo u, zaboravio sam, tamo je jedno novo područje. Oni su rascepili staro područje Svetog Nikole, kako sam razumeo. Izgradili su ovo jedno novo. Koliko ja znam, mi dolazimo otprilike neke od prvih noći koja je ikada...koja je otvorena. Tako mi smo zbog toga zahvalni, za dobre Njujorške Pentakostne ljude. Mislim da imamo nekoliko crkava koje sarađuju, i očekujemo veliko vreme.

Vratićemo se nazad, ako je volja Gospodnja, u neko vreme sledeće nedelje. I ako to bude volja Gospodnja, pa, mi se nadamo da ćemo stati za nedelju, jednu nedelju, za nedeljnu jutarnju službu.

I onda, ponovo sam se pogodio sa našim pastorom, kao što uvek radim, vidite, i mislio sam možda ako dođem, čak bez pitanja. I onda, budući da je ovde divna grupa i ljudi koje vidim ovde su izvan grada; mislio sam možda noćas, ako pastor nema nešto specijalno, da bi mogli imati finalu službu noćas, samo jednu kratku, i možda ćemo se moliti za bolesne. [Brat Nevil i zajednica se raduju-Ured.] Hvala vam.

Mi se nadamo da ćemo se moliti za bolesne noćas, da pričamo o Božanskom isceljenju i da se molimo za bolesne. Počnimo rano tako da ćemo rano moći završiti. Ako je pastor voljan, šta... Vi obično počinjete u 7:30. Je li to u redu? Šta ako bi počeli u 7:00? [Brat Nevil kaže, „Amen.”] I dopustili mi da dođem u 7:30, to bi mi omogućilo da izađem u 8:00 ili u 8:30, i onda bi to dalo ljudima vreme da idu; ako je to u redu. Svi su se smejali kada sam rekao, 8:00 ili 8;30. Nadam se da ću biti napolju u to vreme. Moleći se za bolesne znate, mi nikada ne znamo.

Tako imali smo veliko vreme otkako smo vas napustili poslednje jeseni, rano, i Gospod nas je blagoslovio u mnogim velikim stvarima. Noćas, ako je Gospod voljan, želim da vam kažem o poslednjoj poseti koju sam imao od Boga, u Koloradu pre nekoliko nedelja; i to je ono što sam mislio da ću doneti unutra sada. Možda stimulišući veru za dobru službu isceljenja večeras, za bolesne i povređene.

Sada, ovoga jutra da stignem pravo na službu... Nešto je potreslo moje srce pre otprilike jednog meseca. I to bi moglo biti, sada, ja mislim oni su... Da li oni ovo snimaju na traku? U redu. Tako da bih mogao znati kuda, ako traka dospe do drugih. Ja ne mogu reći ono o čemu ću govoriti ovoga jutra... Ja ne mogu reći da je to... Ja znam da je to u redu, vidite, deo poruke će biti u redu. Ali stvar koju ja želim da uradim je pitanje u mom umu. To izgleda toliko realno. A ipak otkako sam došao unutra i otkako mi je otkriveno, bio sam toliko uplašen da bih mogao reći pogrešnu stvar, i da bih mogao ostaviti pogrešan utisak na ljude.

Ono što sam imao zabeleženo, šta sam nameravao da kažem, deo toga sam odcepio, tako da to možda ne bih načinio suviše jakim. Zato što, vidite, ako ja... Ja volim Gospoda Boga, i jedini način na koji znam da Ga volim, je zato što volim vas. Vidite? To je jedini način koji znam. A ipak ja ne želim da imam nešto što mi je otkriveno i da vama to onda ne kažem, ako to treba da vam kažem. Onda, bojim se ako kažem nešto suviše jako, možda bi to nekog moglo povrediti. I vi znate, to je... Vi treba samo skoro da dođete do platforme i onda se osećate vođenim da kažete ono što ćete reći. To je sve. I onda ponekad, vi možete reći nešto, i neko bi tome mogao dati drugo značenje, i otišli bi na drugu stranu; onda bi neko rekao, „O, ovo je ovo,” vidite.

Ali ja želim da znate da ono što ću ja reći je samo pretpostavka, i reč pretpostaviti znači „usuditi se bez autoriteta.” Tako, ja ne kažem da je ovo istina, ali to je samo mala misao da bih mogao da vam se približim, da biste je mogli izmeriti i da vidim šta mislite o tome. I onda to će, naravno, to će biti Biblijski, zato što ja neću ništa propovedati...

Ali je li taj još čas? Je li ovo stiglo ovom času? I jesu li te stvari to značile? Ja se molim sa svime što je u meni da to nije. Ja se molim da to nije u redu, da to nije taj čas. To će biti, ali je li to još došlo do tog vremena? To je ono što se ja pitam. Sada, svi potpuno razumeju, da ja ne znam? [Zajednica kaže, „Amen.”] Ja samo... Je li to ovo vreme? Ako jeste, Bože budi nam milostiv. Ali ako to nije to vreme, ono će doći.

Sada, čim budemo mogli, mi smo dobili veliku maršutu ispred nas, po volji Gospodnjoj. I ja trebam da idem preko mora odmah posle Božića, u Evropu Aziju; Evropu, posebno. I onda ću se vratiti ovde nazad u Sjedinjene države, za nekoliko službi, onda idem tamo dole u Južnu Afriku. Počinjem drugog Septembra u Durbanu, i idem od drugog mislim, do otprilike desetog, onda imam tri dana da odem odatle u Johanesburg i ponovo počnem. Ali mislim da je to mesec april, kada počinjemo u Skandinavskim zemljama, u Norveškoj i Finskoj i Holandiji i Švajcarskoj i Nemačkoj i kroz Evropu tamo. Tako molite se za nas.

Mi imamo ovde nekoliko skupova sada za Božićno vreme, upravo posle Božića. Ustvari, mi želimo da budemo ovde za vreme Božića, kući. Deca žele da dođu tu za Božić. Mi volimo Arizonu, ali vi znate stvar koja nam nedostaje, i upravo ne možemo preći preko nje, je ova crkva i ovi ljudi. Nije važno gde idemo, šta radimo, to je samo... Deca, ja, žena i svi. Upravo nema mesta kao što je ovo. To je tačno. Upravo nema takvog mesta.

Plovio sam preko sedam mora, i bio sam svuda, ali nema mesta koje mi izgleda toliko posvećenim kao ovo malo mesto upravo ovde. Ovo je to. Samo idite od njega jednom, ako želite znati. Ovde upravo ima nešto okolo. Ja sam propovedao širom sveta, praktično, i nikada nisam imao neko vreme, neko mesto gde se osećao Duh Božiji između nas i stvari kao što ja sada osećam ovde gde stojim. Ovo je to.

„Bože, dopusti to...” Kao dan kada sam položio kamen temeljac tamo preko, rekao sam: „Gospode Bože, nemoj dopustiti da on padne.”

Ljudi su rekli, „Za dva meseca, to će biti garaža.”

Rekao sam, „Nemoj dopustiti da to padne, Gospode. Neka to stoji i da se ljudi ovde unutra zahvaljuju Tebi kada se Isus vrati.” Ja verujem da će to biti tako.

Sada, okrenimo se sada Bibliji, i očekujemo da nam Gospod da Njegove blagoslove. I želimo da pročitamo nekoliko Biblijskih tekstova. Ja imam nekoliko Biblijskih tekstova napisanih ovde na koje želim da uputim, i neke beleške. I želim da čitam iz tri mesta u Bibliji, i prvo ću ih dati vama. Želim da čitam u Judi 5 i 6. Juda je upravo jedna knjiga, znate. I onda želim da čitam II Petrova 2:4 i 5. Onda želim da čitam I Petrovu 3:18-20.

I moj predmet ovog jutra, ako je Gospod voljan, je: Duše koje su sada u zatvoru. Duše koje su u zatvoru, sada, ućutkani, zauvek osuđeni. Nikada, nema načina da budu spaseni, vidite, duše koje su zatvorene sada.

Dakle, čitajmo prvo iz knjige o Judi. Verujem da sam zabeležio ovde za prvo mesto u Judi, onda preko u II Petrovu, onda preko u I Petrovu. Sada Juda, želeo bih da to sve čitam, ali samo da uštedim vreme jer je već 10:30, počeću sa 5-tim stihom. Dakle, Juda je bio brat usvojenog, Isusa Hrista, kao što mi svi znamo. On je bio Josipov sin.

Hteo bih vas podsetiti, premda vi znate sve jedanput zauvek, kako je Gospod, pošto je spasio izabrani narod iz egipatske zemlje, uništio zatim one koji nisu verovali.

Spasio njih prvo, izveo ih iz Egipta, i onda ih morao uništiti, zato što nisu nastavili sa njihovom porukom. Vidite.

I kako je ostavio u večnim okovima, paklenom tamom pokrivene, za sud velikoga dana anđele koji nisu sačuvali svoje dostojanstvo, nego su ostavili svoje boravište.

Anđeli koje je ostavio u Nebu, koji nisu sačuvali svoje dostojanstvo i put kojim su bili unutra, pali su i sada su u večnim okovima i tami, večnim okovima tame; držani u ovom stanju do dana velikog suda, kada će biti suđeni sa svim ostatkom nevernika.

Sada, u II Petrovoj, 2.-va glava počinjući sa 4.-im stihom, što će biti samo jedna ili dve knjige iza.

Jer kad Bog nije poštedeo ni anđele koji su zgrešili, nego ih je bacio u mračne podrume pakla, i predao ih da se čuvaju za osudu, i nije poštedeo ni stari svet, nego-kad navede potop na taj bezbožnički narod-je sačuvao Noja, propovednika pravednosti, sa još sedmoro njih.

Nije poštedeo Anđele - stavio ih je u okove tame i okrivio ceo svet uništenjem, osim Noja.

Sada u I Petrovoj, 3-ća glava i počinjući sa 18-tim stihom, mi ponovo čitamo. Sada, slušajte pažljivo.

Jer i Hrist je jednom zauvek umro za grehe, pravednik za nepravednike, da nas privede Bogu; on koji je bio ubijen u telu, ali ožive Duhom. Kojim je otišao i propovedao duhovima u zatvoru; (On je propovedao tim ljudima u zatvoru.)

Onima koji su nekad bili nepokorni kada je Bog strpljivo čekao u Nojevo vreme, kada se gradila lađa u koju se skloni mali broj, svega osam duša spaseno kroz vodu.

Ono što je ona unapred označavala, to jest krštenje, spasava sad i vas; i ono nije uklanjanje telesne nečistoće, nego Bogu upravljena molitva za dobru savest, uskrsnućem Isusa Hrista,

Koji, uzašavši na nebo, sedi s desne strane Božije, pošto je sebi pokorio anđele, vlasti i sile.

Molimo se ponovo.

Sada, Nebeski Oče, takva linija Pisma ovde, tri svedoka, tri mesta u Pismu koja daju svedočanstvo. I Ti si rekao u tvojoj Reči da u ustima dva ili tri svedoka, neka svaka reč bude ustanovljena. Sada, ja Te molim, Bože, da Ti dođeš ljudima i protumačiš ovu Reč, ovu Poruku, u svetlu u kojem bi trebala da bude, da bi svaki čovek, žena, dečak, ili devojčica mogli da je razumeju u mogućnosti koju si odredio za njih da to razumeju, i sada znajući da ova tri svedoka nose zabelešku o Istini.

Ja se molim da Ti pošalješ Svetoga Duha na nas sada. Mi ćemo gledati na Njega, koji je naš Kralj, u našoj sredini ovoga jutra, Gospod Isus Hrist; gde smo mi sada podignuti, sedeći u nebeskim mestima u Njemu. Mi čekamo na Njegovu poruku. Govori to kroz nas, Gospode, čuj to kroz nas, dok Te molimo da obrežeš usne koje govore i uši koje slušaju, da bi to moglo biti za slavu i čast Njemu, koji je Pismo. Jer mi to tražimo u Njegovo Ime. Amen.

Sada, setite se službe večeras, službe isceljenja. Ja ne mislim da će biti neophodno da se daju molitvene karte, tako, mi se upravo molimo za bolesne. Imam nešto što želim da vam kažem, i nadam se da će to upravo doneti zajednicu na mesto, dok ne bude svih vrsta isceljenja. Ja znam da će to biti ako ćemo mi to samo verovati na takav način.

Sada ovo, duše sada u zatvoru, duše koje su sada u zatvoru.

Dakle, duša čovekova nije telo čovekovo, to je duša. Vidite? I duša je nešto što je priroda duha. A onda kada je priroda čoveka... Kada je On rekao, „Mi smo mrtvi,” Biblija nam jasno kaže da, „mi smo mrtvi, i naši životi su skriveni u Bogu kroz Hrista, zapečaćeni tamo Svetim Duhom.” Sada, to nije bilo vaše telo koje je umrlo. To nije bio vaš duh koji je umro. Priroda vašeg duha je bila ta koja je umrla, vidite, priroda koja je duša. Priroda vaše duše je Bog, ako ste nanovo rođeni. Ako niste, to je onda od sveta. Sve što počinje mora se završiti. Tako zbog toga jedini put kojim vi možete imati Večni Život je imati Život koji nikada nije počeo. A onda vaš život je počeo kada ste se rodili, kada je Bog udahnuo dah života u vaše nozdrve i vi ste postali živa duša, onda je to bio vaš početak. Ali kada je...

Ta priroda je bila u vama, prirodom ste vi bili od sveta, otuđeni od Boga, vi ste u stvari bili jedna životinja. To je potpuno tačno. Svako zna da smo mi sisari. Koliko vas to zna? Mi smo sisari, mi smo toplokrvne životinje, ali to je ono što mi jesmo našim zemaljskim stvaranjem. Ali vi vidite, šta nas je načinilo drugačijim od drugih sisara, to je da Bog stavlja dušu u nas. Vidite? Dakle, drugi sisari ne treba da nose odeću. Ni jedna druga životinja ne treba da nosi odeću da sakrije svoju sramotu, osim nas. Mi smo jedini koji treba da je nosimo, zato što mi imamo dušu. Ali vidite, Bog je u početku znao kakav će čovek biti. I On je stvorio zemlju i doneo sve vrste životinja, od najnižih do najviših; i najviša životinja koja je došla napred je bio čovek.

I onda, prvo, čovek je bio načinjen, on je bio duhovni čovek, u liku Božijem.

Dakle, „Bog je Duh,” Sveti Jovan 4. Sada, On je Duh. I oni koji Njega slave, slave ga u Duhu i Istini. I Tvoja Reč je Istina. Dakle, mi Njega slavimo u Duhu i Istini. On je Duhovno biće.

Tada nije bilo čoveka da obrađuje zemlju, i onda je Bog stvorio čoveka iz prašine zemaljske.

Onda je uzeo iz njegovog boka, koprodukt, rebro; i iz toga, razdvojio je tog čoveka koji je imao dvojnu prirodu, koji je bio oboje i žensko i muško. I On je izvadio žensko, zato što je to bila ljubav, i On je to postavio u osobu nazvanu Eva, koju je Adam nazvao Eva, koja je bila njegova žena. Tamo je mesto gde je njegova ljubav, prirodna, fileo ljubav se držala njegove žene. To je način na koji bi čovek trebao da bude danas, ona nazad do njenog muža. Čovek, muški rod; žena, ženski rod.

I onda, vidite, pošto je načinio čoveka po Svom vlastitom liku, „On je stvorio njih, muškarca i ženu,” nije bilo čoveka da obrađuje zemlju. I on je stavio njega u zemaljsku prašinu, i zato on postaje...on je bio taj čovek. Ovaj čovek je bio sisar, vidite, on je bio životinja; ali On stavlja ovog duha Božijeg, život, u njega, i načinio ga je tako da može praviti izbor. I onda kada je ovaj čovek...

Sada mi mislimo da smo nešto. Samo setite se, šta smo? Grumen prljavštine. To je sve. I zbog toga, „Prah si, i u prah ćeš se vratiti.” Tako, kada vidite ovog čoveka kako hoda niz ulicu, koji misli da je neko koga znate, i ima obrazovanje, i ostale stvari, vi se setite, to je grudva Indijana prašine. To je sve. I te žene koje su sve obučene u šorceve, i koje puše cigarete i izmotavaju se dole niz ulicu, uvijajući se kao da je cela zemlja njihovo vlasništvo, to je grumen Indijana prašine i to je način na koji se to vraća nazad. Tako vi niste nešto da se s tim nešto počne, vidite. Tako, to je u redu, to je ono što vi jeste.

Ali, ta duša koja je tamo unutra, ta duša je ono na čemu Bog radi, vidite. Ako On samo može dobiti tu prirodu tog duha da se sa Njime složi, onda ta priroda umire, priroda i ljubav sveta umire i stvari sveta su mrtve. Vidite? Zato što ako vi volite stvari sveta, ljubav Božija nije u vama. I čovek mora biti nanovo rođen. Tako ova priroda mora umreti, i priroda Božija dolazi i živi u vama. I Bog je nešto, što tu nije nikada počelo ili se nikada ne može završiti.

Tako, zato On ima partnerstvo, vidite, i uzeo je ovog čoveka, zemaljskog, i ovaj Večni Duh i stavio ih zajedno. Zato što, Bog je reflektovao Sebe nazad, u to da postane Čovek kada postane Hrist Isus, i On je bio Bog. Bog je bio u Hristu; živeo je u Njemu, pomirio svet sa Sobom. I kroz tog savršenog Čoveka, svaki od nas nesavršenih koji verujemo u Boga i koji smo to prihvatili, postajemo Njegova savršenost.

On nikada nije ostavio Svoje telo truljenju, niti je on ostavio Njegovu dušu u paklu, već Ga je podigao trećeg dana i On je živ zauvek. I mi konačno imamo telo kao Njegovo veličanstveno telo.

To je razlog što smo mi kršteni u Njegovo Ime da bismo mogli doći napred u Njegovo Ime, u Njegovu smrt, u Njegovo uskrsnuće, da ponovo ustanemo, svedočeći svetu da imamo novi Život, da je stari čovek mrtav. Mi smo sahranili tu prvu prirodu. Ta prva priroda je otišla, i sada mi smo Njegova priroda. On živi u nama i mi ne činimo našu vlastitu volju. Mi činimo Njegovu volju. Mi ne mislimo naše vlastite misli. Um, um je taj koji misli. Um koji je bio u Hristu Isusu je u svakom verniku. Vidite, tamo je duša, i to je ono o čemu mi razgovaramo. Sada, to je deo o kojem ja sada razmišljam, da je to u nama, duša.

Sada, ako mi ovo zapazimo, ima mnogo stvari koje se nekada događaju, i pitamo sebe zašto se one događaju, i pitamo ostale! Ali konačno, na kraju, mi nalazimo da ako smo bili hrišćani, to sve se dobro završava, nekako. Vi ste to videli. Svi hrišćani to vide. Mi se pitamo zašto smo to uradili.

Ja se ponekad pitam, kada sam prvi put čitao Bibliju, „Zašto je Bog dopustio Abrahamu, tom velikom čoveku da stane tamo i da kaže da ta Sara nije bila njegova žena?” I kako da je On dopustio njemu da stane tamo da laže o tome, i stvari koje je on uradio, i onda kako je On ikada dopustio Abrahamu da napusti obećanu zemlju kada mu je On rekao da je ne napušta? Jevreji koji napuštaju obećanu zemlju su povratnici u greh, zato što im je Bog nju dao i obećao im da će tamo ostati, vidite, a oni su napustili. Tako on je otišao dole u Gerar. Ali ako to nije bilo za to...

I Avimeleh, taj kralj dole u toj Filistejskoj zemlji, zaljubio se u Saru i nameravao je da se oženi njom, i bio je dobar čovek, pravedan čovek. I pošto je on verovatno... Ovo zvuči smešno, ali da bi se to vama načinilo toliko stvarnim. Pošto je on imao svoje večernje kupanje i obukao svoje pidžame, i izmolio svoje molitve i otišao u krevet, Gospod mu se pojavio i rekao mu je, „Ti si upravo toliko dobar, kao mrtav čovek,” čovek nije ništa uradio. Vidite? On je apsolutno bio prevaren, od Abrahama i Sare. To je tačno. On je rekao, „Ti si uzeo ženu drugog čoveka, i neću da čujem tvoju molitvu, nije važno koliko se moliš. Ti si toliko dobar kao da si mrtav. Ali taj čovek je Moj prorok.” Vidite?

Teško je to razumeti, vidite. Ali da to nije bilo tako, mi ne bismo znali šta je bila milost.

Zašto je on otišao i oženio se sa Hagarom, pošto je imao tako divnu ženu kao što je Sara? On nije želeo to da uradi, ali Sara mu je rekla. I onda mu je Gospod rekao, „Slušaj ono što ti je Sara rekla.” Zašto? Tu je trebao da bude jedan Išmael da ropkinja i njeno dete ne bi bili naslednici sa slobodnom ženom i njenim detetom. Vidite šta ja mislim?

Sve ove stvari su tipovi. Zašto je taj prorok trebao da se oženi sa prostitutkom i da ima...sa ovom decu, imao je dvoje dece sa njom? Kao jedan znak. Zašto je neko ležao na svom desnom boku 340 dana i onda leži toliko dana na drugoj strani ovako? Kao jedan znak. Neko je svukao svoju odeću i išao ispred Izraela. Sve te stvari, to su bili tipovi i senke, vidite? Mi treba da imamo te stvari da popunimo.

I mnogo puta nam se događaju stvari za koje se čudimo zašto je to. To je Bog koji nam predskazuje nešto.

Kada sam bio mali dečak, vi znate moju životnu priču, ja sam uvek verovao, od kako se mogu prvo setiti... Jedna od prvih stvari koje se mogu setiti... Dakle ovo, sada, vi ste mi mogli reći nešto juče, i ja sam to zaboravio danas. Ali ima nekoliko stvari tamo nazad koje su se dogodile u našim mladim danima, mnogi od nas smo takvi, da bismo se uvek setili. I ovo skoro zvuči smešno da kažem, ali sećam se kada sam puzao, sa dugačkom haljinom na sebi. Mala beba, neki od vas ljudi moje dobi bi se setili da su bebe imale običaj da nose zaista dugačke haljinice. I ja se sećam puzanja i stresanja snega s nogu moga ujaka i kako sam taj sneg jeo kada bi on došao unutra, i stajao je pored vatre.

Onda sledeća stvar koje se ja sećam da se događa u mom životu je bila vizija, prva koju sam ikada imao, i rekla mi je da ću živeti veliki deo svoga života pored grada zvanog New Albany. Bio sam mala planinska beba tamo gore, nije čak bilo ni doktora kada sam se rodio. I živeo sam ovde u ovoj okolini pedeset godina, upravo ovde; vizija.

I onda kako sam ja uvek znao da je tamo negde uvek bio Bog, i kao malom dečaku On mi je govorio, „Nikada nemoj pušiti ili piti ili kaljati svoje telo,” to je da se ne čini nemoralnost sa ženama i stvarima. Uvek sam se toga užasavao, a bio sam mlad čovek.

I onda sam jednom bio napolju u lovu, što meni izgleda kao druga priroda, voleti lov. I bio sam napolju loveći sa dečakom, Džimom Polom, divnim mališanom. Mislim da njegov dečak dolazi ovde u crkvu, mali Džim. Divna familija. Ja znam Polove. Džimi i ja smo spavali zajedno i živeli zajedno odkako smo bili mala deca u školi. Mi se u starosti razlikujemo za oko šest meseci. I Džimi je dopustio da se njegova puška otkoči i pogodio me je u obe noge, zaista je bio blizu mene sa puškom. I odneli su me tamo u bolnicu, ležao sam tamo umirući, nije bilo penicilina ili ničega u tim danima. I oni su stavili ispod mene gumenu ploču, i ja znam te noći... Oni su nameravali sledećeg jutra da me operišu.

Oni su upravo očistili ranu, veliki delovi mesa su bili otkinuti, i oni su uzeli makaze i to odsekli, i morao sam da držim ljudske ruke. I oni su imali Franki Eich-a, upravo ranije je počinio pokušaj samoubistva morali su da moje ruke oslobode sa njegovih zglobova, kada su završili. Povikao sam, držeći se ovako, a oni su odsecali taj deo noge. Bio sam četrnaest godina star, upravo dečak.

I te noći pokušao sam da odem na spavanje i oni... Ustao sam i nešto je prsnulo. I ovde je bila krv, skoro pola galona, pretpostavljam, što je došlo iz vena. I oni su...uzeli su rendgen, rekli su da je sačma ležala toliko blizu do te arterije na obe strane da bi samo mala ogrebotina mogla da je preseče, i ja bih počeo krvariti. „Dobro,” pomislio sam, „ovo je kraj.” Spustio sam ruke ovako i to podigao, i krv je tekla niz moje ruke, moja vlastita krv je bila ta na kojoj sam ja ležao. Ja sam pozvonio na zvono. Sestra je došla, i ona je to upravo obrisala sa peškirom zato što tu nije bilo ničega što su oni mogli uraditi.

I sledećeg jutra, u ovom slabom stanju, oni nisu davali transfuziju krvi u tim danima, znate oni su me operisali. Dali su mi etar. I kada sam ja... Stari etar, pretpostavljam da se sećate, to je stari anestetik. I pod tim etrom, kada sam izašao napolje, izlazio sam iz uspavanosti od etra posle osam časova. Oni su morali da mi daju toliko, da ne bih ustao. Oni me nisu mogli probuditi.

Sećam se gospođe Roeder koja je stajala pored mene tamo u bolnici. Nikada neću zaboraviti tu ženu. Nije važno šta se događa, ja nju nikada ne mogu zaboraviti. Ona je onda bila upravo mlada žena. Njen muž je bio nastojnik ovde dole oko poslova sa kolima. I sećam je se kako stoji pored mene, nju i gospođu Stewart. Oni su u stvari bili oni koji su platili moj račun za bolnicu. Mi čak nismo u kući imali hrane da jedemo, pa kako bismo mi mogli platiti bolnički trošak koji je iznosio stotine dolara? Ali ona, kroz njeno crkveno udruženje i Kju Kluks Klan je platila bolnički trošak za mene, Masoni. Ja to nikada ne mogu zaboraviti. Vidite? Nije važno šta oni rade ili šta, ja još...ima nešto što stoji sa mnom, što su oni uradili za mene. I oni su platili račun Dr Reeder-u. On još živi, živi ovde u Fortvilu i može vam reći priču.

Kada sam se povratio od tog etra, nešto mi se tamo događalo. Uvek sam verovao da je to vizija. Zato što sam bio toliko slab, mislili su da umirem. Ona je plakala. Kada sam otvorio svoje oči da pogledam mogao sam je čuti kako priča, i onda sam ja otišao nazad da spavam, probudio se još dva ili tri puta. I onda sam imao viziju. I onda...

Otprilike sedam meseci kasnije morao sam da idem da uzmem punjenje za sačmaru i masno lovačko odelo skinuto sa mojih nogu; doktor nije dobio to. Imao sam trovanje krvi i obe noge su otekle i zgrčile se ispod mene, i oni su želeli da odseku obe noge od kukova. I ja sam rekao: „Ne, samo dođite više i skinite to.” Ja to upravo nisam mogao podneti. I tako konačno, Doktor Reader i Doktor Pearl, iz Luisvila, izvršio je operaciju, i presekao to tamo i odstranio, i danas ja imam divne noge po milosti Božijoj.

Ali pod poslednjom vizijom koju sam imao...

Prva vizija kada je došala, i onda sam otišao u ovaj trans, i pomislio sam da sam bio u paklu, baš toliko jasno...

[Brat iz zajednice kaže, „Izvinite, gospodine. Ovde je žena položena, baš ovde.”] U redu, položite svoje ruke na nju i...odvedite je do vazduha. Sada svako ko stoji tamo, položite svoje ruke na nju.

Molimo se.

Dragi Gospode Isuse, može li moja sestra koja je bolesna ovoga jutra, i ona je onesvešćena u sobi, može li Tvoja milost i snaga i sila...tu su ruke koje su položene na nju sada, predstavljajući Tebe. I Pismo je reklo, „Ovi znaci će pratiti one koji budu verovali. Polagaće ruke na bolesne, i oni će se osećati bolje na slavu Božiju.” I sada neka naša sestra bude oslobođena od bolesti, i neka bude dobro na slavu Božiju. U ime Isusa Hrista mi to molimo, i predajemo je Tebi. Amen.

Sada je izvedite na vazduh. Užasno je sparno. Ja to mogu osetiti ovde, zaista, zaista loše. Ovde je upravo osećanje nesvestice, na platformi. Ja sam to osetio četiri ili pet minuta ovde. Čim se malo ona bude osećala bolje je odnesite tamo gde može dobiti vazduha. To je dobro. To je upravo toliko užasno sparno znate. Ljudska bića proizvode, svaki od nas, toliko mnogo kvadratnih metara bolesti. Ako neko ima nešto vode ili nešto da stavi na sestru. Ona je sada sasvim u redu. Vidite? U redu. [Brat iz zajednice kaže, „Neka se otvore vrata, brate Branhame.”] Da, možda kada biste mogli otvoriti vrata i pustiti samo malo vazduha, toliko koliko mi možemo, na neki način.

Sada, u ovom vremenu, pošto sam imao ovu viziju i razmišljao da sam prešao iz ovog života u patnje.

I sedam meseci kasnije, ovde u Clark County Memorial bolnici, imao sam drugu operaciju. I u to vreme, kada sam izašao napolje, mislio sam da sam stajao napolju na zapadu. Imao sam drugu viziju. I tamo na nebu je bio veliki zlatni krst, i Slava Gospodnja je tekla sa tog krsta. I stajao sam sa svojim rukama napolju ovako, i ta slava je padala na moje grudi. Vizija me je napustila. Moj otac je stajao tamo gledajući u mene, kada je došla vizija.

Uvek sam se osećao... Svi ljudi koji su me znali sve ove godine znaju da sam uvek želeo da idem na zapad. Vi znate kako je to. To je uvek bilo nešto na zapadu. Ali pošto mi je jedan astronom jednom rekao, istu stvar, da bih ja trebao da idem na zapad... Zvezde, kada one pređu svoj ciklus i tako dalje, ja sam bio rođen pod tim znakom, i nikada nisam imao uspeha na istoku; ja sam trebao da idem na zapad. I prošle godine sam krenuo na zapad da ispunim životnu želju, vidite, da uradim to.

Zašto sam tamo? To je najsmešnija stvar. Stojeći tamo napolju u pustinji, plaćajući 110 dolara mesečnu rentu, a ovde je kuća koja stoji ovde gore, paroštvo, namešteno za mene, vidite. Ali ono sledi Gospoda, vidite, to-to je sve što ja znam da uradim. I vi znate vizije i šta se dogodilo tamo. Sada, u ovome ja želim da kažem...

Ako se naša sestra oseća malo slabom brate Roy, ako želiš da je izvedeš napolje i da je postaviš u sobu preko, ona može dobiti više vazduha ili nečega, što je savršeno u redu, zato što ja osećam da će ona biti u redu. Ona je samo slaba, bolesna. I tako, ja vam kažem, ako želite da je donesete preko gde ima vazduha...otvorite prozore, brate Roy, i ako sestra želi da dođe, to-to će biti divno. Ako ona želi da dođe ovde preko, samo se ne plašite.

Želim da položim ruke na nju kada prođe. Vi ćete me izvinuti za minut. I Bože oprosti mi... To je u redu, brate.

Nebeski Oče, ova Tvoja ćerka sedi ovde ovog jutra, i došla je da čuje poruku i Sotona pokušava da je odvrati od toga, ali on to ne može uraditi. On to ne može. „Satano ne možeš, u Ime Isusa Hrista.”

U redu. Pa, ta vrata, mislim ako samo...?...braćo, da vazduh može dopreti ovamo, do vas.

Vi pričate o sparnosti, vi treba da odete na neka od ovih mesta preko mora gde oni njih upravo natrpaju jedno preko drugog sa leprom i rakom. I, ooo, moj Bože, jedva da možete dobiti vazduha, znate, i takve stvari. Ležeći u tim velikim zgradama koje su zagađene sa-sa bolestima. I znate li šta je to lepra! Tamo leže bez ušiju i bez polovine lica i bez ruku i mali kočići za noge i ostale stvari ovako, ležeći naslagani jedan preko drugoga a mnogi od njih upravo tada umiru, ležeći tamo napolju, odatle tako nagomilani pokušavaju da dođu negde, znate, da čuju Poruku.

I sada, u ovome, reći ću vam šta se dogodilo. U viziji koju sam imao, vratiću se nazad, zato što sam doneo dve vizije unutra, da vam pokažem u vezi jedne od njih. Trebao sam da budem na zapadu. Uvek sam za time čeznuo.

Sada, svrha Poruke ovoga jutra je da postavim crkvu u sve što će mi On dozvoliti da je postavim, toliko koliko ja znam, dok...dokle ja idem dalje. I ovo me je udarilo, tako da sam želeo da postavim crkvu. Sada, ovo je samo za ovaj šator da to čuje. I u viziji prvoj, ovo je ono što se dogodilo.

Pošto me je vizija udarila, i bio sam toliko slab jer sam izgubio toliko krvi, i... Pomislio sam da tonem u jednu beskrajnu večnost. Mnogi od vas ste me čuli kada sam ovo pričao ranije, i-i tonući u beskrajnu večnost. Prvo, prolazio sam kao kroz oblake, i onda kroz tamu i tonući dole, dole, dole. I prva stvar, znate, stigao sam u oblast izgubljenih, i tamo sam povikao. I pogledao sam, a tamo, baš sve, tamo nije bilo dna. Nikako nisam mogao prestati da padam. Za večnost, izgledalo je kao da sam padao, i nije bilo kraja tome.

Onda, kakva je to bila razlika od vizije koju sam imao ovde nedavno o tome kako sam bio u Slavi sa ljudima, kontrast. Ali u ovoj, dok sam padao, konačno sam dozivao tatu. Naravno, budući samo dete, to je ono što bi svako dete uradilo. Dozivao sam moga tatu; i moj tata nije bio tamo. Dozivao sam moju mamu: „Neka me neko uhvati!” Tamo nije bilo majke. Ja sam upravo išao. I onda sam povikao Bogu. Tamo nije bilo Boga. Tamo nije bilo ničega.

I posle jednog momenta čuo sam najžalosniji zvuk koji sam ikada čuo, i to je bilo najužasnije osećanje. Tu nema puta... Čak bi bukvalno goreća vatra bila zadovoljstvo prema onome što je ovo bilo. Sada, te vizije nikada nisu bile pogrešne. I to je upravo jedno od najužasnijih osećanja koje sam ikada imao, i šta je učinilo...

Čuo sam buku, zvučalo je kao neka ukleta stvar. I kada je to bilo, pogledao sam kako dolazi, i to su bile žene. I imale su zelenu stvar, samo da ste im mogli videti lice, i imale su zelenu boju ispod svojih očiju. I oči su im izgledale kao uvučene, kao što žene danas mažu svoje oči, uvučene tako, i upravo njihove oči i lice. I one su išle, „Uh, uh, uh, uh!” O moj Bože!

Upravo sam povikao, „O, Bože, imaj milosti prema meni. Imaj milosti, o Bože. Gde si? Ako mi samo dopustiš da odem nazad i živim, obećavam Ti da ću biti dobar dečko.” Sada, to je jedina, stvar koju sam mogao reći. Sada, Bog zna, i na Dan Suda On će mi suditi za tu izjavu. Ovo je ono što sam rekao, „Gospode Bože, dopusti mi da odem nazad i obećavam ti da ću biti dobar dečko.”

I kada sam bio pogođen, rekao sam laži, uradio sam prilično skoro sve ono što je trebalo da bude urađeno, samo jedna stvar koju kažem... Mogao sam isto tako očistiti dok sam upravo ovde sada. I kada sam pogledao dole i video sam da sam skoro prepolovljen na dvoje, rekao sam, „Bože, imaj milosti prema meni. Znaš da nikada nisam počinio preljubu.” To je jedina stvar koju mogu reći Bogu. Ja nikada nisam prihvatio Njegovo oproštenje i sve ove stvari. Ja sam samo mogao reći, „Ja nikada nisam načinio preljubu.”

I onda su me oni izveli tamo napolje, i onda u tome, povikao sam, „Bože, budi mi milostiv. Biću dobar dečko, ako mi samo dopustiš da se vratim nazad,” jer sam znao da je tu negde bio Bog. I tako pomozi mi, ta umorna stvorenja svuda okolo, ja sam upravo bio nova pridošlica. I najgnusnije, užasno, bezbožno osećanje u tome... Izgledalo je kao velike oči, velike trepavice napolju ovakvo, i trčalo je nazad kao mačka, kao nazad ovako; i zeleni materijal, i kao da je razjedalo ili tako nešto.

I oni su išli, „Uh, uh, uh.” O, kakvo osećanje! Sada, kada ja...

Onda u trenutku vremena ponovo sam se vratio prirodnom životu. Ta stvar me je uznemirila. Pomislio sam, „O, da nikada više ne idem na takvo mesto. Da ni jedno drugo ljudsko stvorenje nikada ne ode na takvo mesto.”

Sedam meseci kasnije, imao sam viziju kako stojim na zapadu i video sam taj zlatni krst kako dolazi nada mnom. I znao sam da su ono tamo bile oblasti prokletih negde.

Sada, ja to nisam uopšte toliko zapazio do pre oko četiri nedelje. Nikada o tome nisam razmišljao u ovom periodu. Pre oko četiri nedelje, žena i ja smo otišli dole u Tucson da pazarimo, i dok smo sedeli... Žena, otišli smo dole niz stepenice, i tamo je bila grupa slabašnih dečaka koji su uvili svoju kosu, znate, kao što to čine žene, i očešljali šiške ovde napred, i te zaista visoke pantalone na sebi, nešto kao, pretpostavljam bitnici ili kako god ih vi nazivate. I oni su bili tamo unutra, i svi su gledali u njih, i njihove glave su bile ovoliko velike kao žene koje nose tu frizuru, znate, i oni su bili tamo dole.

Mlada žena je prošla, i rekla je, „Šta ti misliš o tome?”

Rekao sam, „Onda treba da se stidiš sebe, ako to možeš misliti.” Rekao sam, „On ima isto toliko prava da to uradi kao ti. Ni jedno od vas nije u pravu.”

Tako, otišao sam gore uz stepenice, i seo sam dole. I kada sam to uradio, tamo su bile neke pokretne stepenice, to je bilo J. C. Pennyjeva radnja, i pokretne stepenice su donosile ljude gore. Zaista mi je pozlilo u stomaku gledajući te žene kako dolaze gore; mlade, stare, i osrednjih godina, sa uvojcima, mlade, i na svaki način, sa malim šorcevima na sebi; njihovo prljavo telo i te seksi obučene žene sa tim velikim glavama, ovako, i ovde one dolaze. I jedna dolazeći gore na pokretnim stepenicama, upravo je dolazila gore ovako, tamo gde sam ja sedeo nazad u stolici, sedeći dole sa svojom glavom pognutom.

I okrenuo sam se i pogledao. Jedna od njih dolazeći niz stepenice je govorila, govorila je Španski drugoj ženi. Ona je bila belkinja govoreći Španjolki. I kada sam je pogledao, iznenada sam bio izmenjen. To sam već video ranije. Njene oči, znate kako žene sada rade, mažući svoje oči, upravo u poslednje vreme kao mačke, znate stavljaju to gore ovako, i noseći te mačkaste naočare i ostalo, znate, sa očima gore ovako, i tu zelenu stvar ispod njihovih očiju. Tu je bila ta stvar koju sam ja video kada sam bio dete. Tamo je bila žena, upravo ista. I ja sam se baš sav ukočio, i počeo da gledam okolo, i tamo su bili ti ljudi mrmljajući, znate, idući oko cena i ostalih stvari u zgradi. I ja sam samo...

Pogledao sam ovako i u trenutku sam se izmenio. I pogledao sam i pomislio sam; „To je ono što sam video u paklu.” Tamo su oni bili, to izjedanje. Pomislio sam zato što su bili u paklu šta je načinilo ove žene da budu ofarbane sa zeleno-plavom farbom, baš kao što je ta vizija rekla pre oko četrdeset godina.

Pre otprilike četrdeset godina, to je ono što je to bilo. Ja imam pedeset i četiri, i ja sam bio tada star četrnaest godina. Tako pre otprilike četrdeset godina, i to je svakako broj suda. Sada, tamo je bilo...

Ja sam to video i nisam mogao čak govoriti mojoj ženi kada je došla. Ona je bila tamo preko pokušavajući da kupi Sari i deci nešto, neku odeću ili nešto za školu, i ja čak nisam mogao... Čak nisam mogao da joj nešto kažem. Rekla je, „Bili šta je sa tobom?”

Rekao sam, „Dušo, ja sam skoro mrtav čovek.”

Rekla je, „Šta je, u pitanju? Jesi li bolestan?”

Rekao sam, „Ne. Nešto se upravo dogodilo.”

Sada, ona ne zna. Ona čeka na tu traku da se vrati. Ja to nikome nisam rekao. I pomislio sam čekaću, kao što sam obećao, i doneti to prvo u crkvu. Doneti to u crkvu. To je bilo moje obećanje. I vi uviđate posle ove večeri razlog što pokušavam da održim svoje obećanje. Vidite?

Pomislio sam onda dok sam video oči izranavljenog izgleda na ovim ženama. Tu su bile španjolke, francuskinje, indijke, i belkinje, i sve zajedno, ali ta velika glava, znate, sa natapiranom kosom, sa tim češljem, na način na koji je one češljaju, da bude velika, i onda izlaze napolje. Znate kako one to rade, fiksiraju to kao što to rade. I onda, njihove oči izranavljenog izgleda i oči sa farbom, koje one mažu kao oči u mačke. I one pričajući, i tamo sam ja bio ponovo, stojeći tamo u J. C. Pennyjevoj radnji, ponovo nazad u paklu!

Toliko sam se uplašio, pomislio sam, „Gospode, sigurno nisam umro, i ti ćeš me posle svega pustiti da izađem iz ovog mesta.”

I tamo su oni činili...baš okolo kao tako, kao u toj viziji, baš kao što se moglo čuti to svojim ušima, znate. Samo mrmljanje i hod ljudi, i onda žene dolaze gore na tim pokretnim stepenicama i hodajući tamo okolo i to „Uh, uh!” Tamo su bile te zelene oči smešnog izgleda, i žalosnog.

I žena dolazi gore i ja sam rekao; „Ostavi me za trenutak na miru, dušo.” Rekao sam, „Ako nemaš ništa protiv, želim da idem kući.”

Rekla je, „Jesi li bolestan?”

Rekao sam, „Ne, samo napred, dušo, ako imaš nešto da pazariš.”

Rekla je, „Ne, završila sam.”

Rekao sam, „Dozvoli mi da te uhvatim za ruku.” Izašao sam napolje.

Rekla je, „U čemu je stvar?”

Rekao sam, „Meda, ja... Nešto se dogodilo tamo gore.”

I dok sam bio ispod toga, pomislio sam ovo, „U kojem danu mi živimo? Da li bi to mogao biti treći potez.” Sada, imam ovde neke beleške.

Isus. Mi nalazimo Isusa u ovoj službi, pošto je propovedao ljudima. Sada mi ćemo biti zaista Biblijski po ovome. Pošto je Isus završio Svoju službu, i Njegova služba je bila odbačena od ljudi. Sada ćete vi čitati između ovih redova, izvucite svoju vlastitu koncepciju. Setite se šta sam vam rekao na početku. Pošto je On propovedao...

On je došao kao jedan obećani za taj dan. Mi svi to znamo. Pismo je identifikovalo Isusa Hrista kao Mesiju. To je tačno. Potpuno, čvrsto, potvrđen od Boga i Njegove Reči, da je bio Mesija. Tu nema pitanja. Ako neko postavlja pitanje oko toga, ako postavljate, onda biste trebali da dođete do oltara da, „On nije bio Mesija.” On je jasno bio identifikovan kao Mesija. Ali pošto je On jasno... Bog je Njega identifikovao.

Kao što je Petar rekao na dan Pentakosta kada je on govorio Sinedronu tamo, oko četiri dana kasnije. Rekao je; „Isus iz Nazareta, čovek dokazan od Boga među vama znacima i čudesima, koje je Bog uradio preko Njega, čega smo svi svedoci. Vidite? Vi ste uzeli grešnim rukama i razapeli Princa Života; koga je Bog podigao i pokazao ove stvari koje vidite.” Hrist je živeo dalje. Naravno, još danas živi.

Sada, pošto je Isus jasno došao, identifikovao Sebe; Bog ga je identifikovao i On je prorokovao. I posle dana Njegovih proročanstava, iako duhovno identifikovan, ljudi su ga odbacili. To je tačno. I On je onda propovedao, pošto su ga oni odbacili ovde, onima za koje je postojala mogućnost da budu spašeni. Setite se kada je On propovedao, tu je postojala mogućnost da svako bude spašen. Mi ne znamo ko su oni. Oni su predodređeni. Ali On je neprestano propovedao.

Ali posle dana Njegovog propovedanja, Njegova služba se nastavila zbog toga što poslednja grupa kojoj je propovedao su bile duše koje su bile u paklu, kojima nije moglo biti oprošteno. Ja jasno čitam iz te Biblije ovde iz II Petrove. Vidite? On je otišao i propovedao dušama koje su bile u zatvoru, što je pakao, zaključani do Dana Suda.

Zato što Sud nije sada, i sada nema gorućeg pakla. Ako vam neko kaže, „Momak je u gorećem paklu sada,” to je pogrešno. Sud ove zemlje je upravo dovoljan da nikada ne osudi čoveka dok ne bude doveden na sud. I Bog nikada neće baciti čoveka u ognjenu peć dok prvo ne bude osuđen od vlastitog Božijeg Zakona. On je odbio milost, tako vidite, on je prvo trebao da ima suđenje, a suđenje je Veliki Beli Tron. Ali sada su na mestu zvanom zatvor.

Kao što sam video viziju oba mesta, i po Božijoj milosti... Kažem ovo ne da bi bio svetogrdan, i, ako je to pogrešno, Bože oprosti mi. Verujem da sam bio na oba mesta, vidite, na oba mesta. I video sam otkupljene, blagoslovljene; i video sam izgubljene, i gde su oni. I zbog toga ja stojim kao vaš brat, danas, da vas upozorim da izbegnete tu silaznu stazu. Nemojte nikada ići tim putem. I imate sve da živite za taj blagoslovljeni put gore, gde su otkupljeni u radosti i miru, i ne mogu grešiti. Oni ne mogu biti žalosni. Ne mogu. Tamo, tamo ne treba ništa; oni su savršeni. Video sam oba mesta. Znam da je to strašna izjava za osobu da kaže, ali, Bog neka mi je sudija, ja svečano izjavljujem da sam video oba mesta. Verujem to.

I, ooo, daleko bilo od svake osobe da ikada uđe u tu oblast izgubljenih! Ako bi stajali sa vrelim žicama provučenim kroz sebe i da vas tako muče svaki dan, to ne bi bilo kao to đavolsko mučenje koje se nalazi na tom mestu. Ne postoji ništa što bi... Ljudski um to ne može uopšte obuhvatiti šta je ta oblast izgubljenih. Ne postoji način da se to objasni. I ne postoji način niti da se objasni šta je ta oblast blagoslovljenih, tako je to veličanstveno. Ono je tako užasno, a Ovo je tako fenomenalno, to je od apsurdnog pa do uzvišenog. Tako da ako me ma ko čuje...

A ja postajem star čovek. Ne znam koliko mi je još preostalo. Uskoro ću imati pedesetpet godina. I ja ne znam, ali što se prirode tiče ja nemam još puno godina. Ne znam gde će sve stići ova kaseta. Ali neka to svi čuju, neka čuju i neka bude na kaseti, ili gde god da može da stigne. Nemojte nikada ići prema toj oblasti izgubljenih. Vi ne možete ni odslikati koliko je pakao užasan. I šta god radili, nemojte ovo nikada zaboraviti da je oblast blagoslovljenih... Hteo bih reći sledeće, sa svetim Pavlom, “Što oko nije videlo, uho nije čulo, niti je ikada to bilo na srcu nekog čoveka, šta je Bog sačuvao za one koji Ga vole.” Tako zaustavite se, ako slušate ovu kasetu, ugasite kasetofon, pokajte se ako još niste spašeni, i postanite ispravni sa Bogom.

Ovo govorim iz iskustva iz prve ruke, kao što to verujem u svom srcu. I kažem, da ako ove, ako su me ove vizije prevarile, Bože budi mi milostiv što ovako nešto izjavljujem. Ali to je iz iskrenosti mog srca, znajući da nikada ni jedna od tih vizija nije izneverila, verujem da sam bio na ta oba mesta. I daleko bilo da ma koje ljudsko biće ide tim putem prema dole!

Dakle, Isus, pošto je završio svoju službu, propovedao je tim dušama koje su nespašene, koje nikada nisu mogle biti spašene. Sada, Biblija nam to kaže. „On je otišao i propovedao dušama koje su bile u zatvoru koje se nisu pokajale.” Kada im je bila data milost, oni su prezrivo odbili milost, i sada čekaju na Sud. O, kakvo je to vreme moralo biti! O, želeo bih da je tu bio neki način na koji sam mogao potresti svet sa time, da im omogućim da vide šta je realnost.

I Isus je sam rekao, „Kao što je Mene poslao Otac tako ja šaljem vas.” I kao što je Otac poslao Njega da propoveda život, onima koji su imali nade, i onda predstavio istu poruku onima koji nisu imali nade, izgleda da je podesno u ovom vremenu da ova želja treba da bude ispunjena, zbog toga što Duh Hristov koji živi u nama ne menja Svoju prirodu, ili ne menja Božiji sistem. On mora biti, isti u svakoj generaciji. On mora biti isti. Rekao je, „Kao što je Otac poslao mene, tako ja šaljem vas.”

Propovednici moraju biti isti, toliko koliko je On rekao... Ja vidim neke od vas kako zapisujete Biblijske tekstove. Sveti Jovan 14:12: „Onaj koji veruje u Mene, dela koja ja činim činiće i on takođe.” Vidite, „dela,” propovedanje izgubljenima, lečenje bolesnih, i onda onima kojima je bilo nemoguće da ikada budu spašeni. Posao je išao upravo na isti način. Tako, ovo je bilo, (da li je ovo bilo?) mogu li ja to staviti ovako, služba Isusa Hrista reinkarnirana u Njegovoj Crkvi u ovim poslednjim danima. To je ono što mnogi od nas veruju. Ja verujem sa vama. Ja verujem ovo. Ako ja to nisam verovao, ja ću uraditi nešto drugo oko toga. Zato što, posle svega, ja sam taj koga se to tiče ovde. I ako je Duh Božiji u vama, vi ste zabrinuti zbog ljudi.

Tu je bilo Pismo koje me je uvek brinulo, kako je Mojsije mogao reći Bogu bolju ideju nego što je imao Bog, dok ja nisam otkrio da je to bio Hristov Duh u Mojsiju.

Bog je rekao, „Mojsije, odvoj se od njih. Ja ću uništiti celu stvar, i početi sa tobom.”

On je rekao, „Gospode!” Bacio je sebe u procep rekao je, „Uzmi mene. Izbriši moje ime.” Od samih ovih ljudi koji su se pobunili, njegovo srce je otišlo za njima. Vidite?

I kada je propovednik koji je dobio ljude na svom srcu... Kako bih se ja ikada mogao osećati opravdanim pred Bogom i samim sobom, da ikada držim nešto nazad od ljudi što vi volite više od samog sebe. Kako bi čovek mogao uzeti osobu u crkvu rukovanjem, nekim prskanjem vodom, ili nekim lažnim krštenjem, i tome slično, i dopustiti im da leže pod uticajem laži znajući da Biblija leži ovde, i reći da on voli tu osobu?

Makar po cenu moga života, dopustite mi da budem pošten sa Bogom i ljudima da im kažem Istinu. Nikada nemojte dopustiti da budem varalica. Kako ja mogu prevariti nekoga koga volim? Iako ja moram da ih uvredim, ipak ih ja volim. Razlog što ste vi udarili svoje dete je taj što ga volite. Ne zato što ga ne volite, već zato što ga volite. Ako on greši, on će poginuti ako ga ne ispravite.

Dakle, takva je bila služba. Kao što je bilo, tako je to danas. To je bilo propovedano i potpuno potvrđeno po Reči Božijoj, da to ne bi mogao biti čovek, to treba da bude Bog. To treba da bude. Pazite, isti duhovni znak koji je Isus učinio, ponovo se dogodio na zemlji u poslednjim danima. Sam isti duhovni znak, kojim je On sebe identifikova kao Mesiju, identifikovao Ga je danas. On je još Mesija! Isti materijalni znak se pojavio na zemlji koji se pojavio oko toga šta je On bio. Isti Vatreni Stub koji je sveti Pavle video, jedan isti, i sve to se ponovo dogodilo sa istom prirodom u sebi, čineći istu stvar.

Isus je tvrdio da On nije radio ništa dok mu Njegov Otac nije pokazao. A Otac je Sveti Duh, mi to uviđamo. To je samo jedna služba Božija. Ako nije, onda koji od njih je Otac Isusa Hrista? Isus je rekao da je Bog bio Njegov Otac i Biblija je rekla da je Sveti Duh bio Njegov Otac. Sada, vi ne možete načiniti Njega jednim vanbračnim detetom; dakle Sveti Duh je Bog, tako je Isus Bog. Dakle, Bog, Otac, Sin i Sveti Duh su... To su tri službe jednoga Boga. To su tri atributa, istoga Boga.

Vi ste deo Boga, i ja sam deo Boga, vidite; ali ja nisam sav od Boga, niti ste vi celokupno od Boga. Vidite? To su atributi Božiji nad nama, kao sinovi usvojeni od Isusa Hrista. Koji je sam Bog postavši telo, da umre za nas.

Dakle, Sveti Duh mu je uvek pokazivao stvari koje će se dogoditi, i on nikada nije pogrešio. To je uvek bilo savršeno. Je li to tačno? On sebi nije uzimao počasti. On daje čast Bogu. On je rekao, „Sin ne može raditi ništa sam od sebe već ono što vidi da Otac čini.” A Otac, Sveti Duh, je bio Njegov Otac. Je li to tačno? „Josipe, sine Davidov nemoj se plašiti da uzmeš Mariju za ženu, jer to što je začeto u njoj je od Svetoga Duha,” koji je bio Njegov Otac. I Sveti Duh je pokazao Isusu stvari koje će se dogoditi, rekao Mu stvari koje su bile.

I On je bio Bog - Prorok, zato što Reč Gospodnja dolazi samo proroku; pokazujući da je Reč došla, u manjoj formi, proroci su napisali ono što im je Gospod rekao. Ali On nije ništa napisao, zato što je On bio Reč. On je bio Reč.

Pazite, isti Sveti Duh koji je živeo u Njemu, „Još malo, i svet me više neće videti, a ipak vi ćete me videti. zato što ću ja biti sa vama, čak u vama, do svršetka sveta. Ja ću vam doći,” rekao je. „Ja,” je bio Otac koji je bio u Njemu, „koji ću vam doći.” I On je rekao, „Kada Sveti Duh bude došao na vas, On će otkriti ove stvari koje sam vas naučio i pokazaće vam stvari koje treba da dođu.” Tu ste.

Sada, mi zapažamo da kao što je Sveti Duh radio na Crkvi onda, tako je Sveti Duh tačno uradio istu stvar danas; najavljivanje Vatrenim Stubom je bilo tačno na početku, ista stvar. I videći ovo kako dolazi nad Isusom, Jovan je to najavio kod reke Jordana. I dokazao je sve, čak naučne slike toga. Ja ne mogu biti osporen. To je bilo naučno. To je bilo materijalno. To nije bila mitska misao. To nije bila psihologija. Kao što je Džordž J. Lacy rekao, „Mehaničko oko kamere neće uhvatiti psihologiju. Svetlo udara objektiv.”

Šta sa tobom crkvo, koja si pre oko šest ili osam meseci slušala, stojeći ovde govoreći, „To je TAKO KAŽE GOSPOD, da ja idem za Tucson, Arizona. Tu će biti udar i sedam Anđela će se pojaviti.” Sećate li se toga? [Zajednica kaže, „Amen.”] Ne čak... Bog koji to čini toliko realnim dok Magazin Look nije uzeo sliku toga. Duhovno, predvideo, materijalizovao tačno isto, sedam Anđela, koji su doneli napred vijugavši gore završetak svih Pisama. Zato što sve misterije cele Biblije leže u Sedam Pečata. Mi to znamo. Knjiga je time zapečaćena. To je misterija

cele knjige položene u ovih Sedam Pečata, koje nam je Gospod dopustio da nam bude donesena.

I ovde sedi čovek danas, koji je bio prisutan tamo sa mnom kada se to dogodilo. Magazin Look je dokazao istu stvar koja se u stvari dogodila, zato što je Bog bio taj koji je to rekao. Bog je taj koji stoji iza svoje Reči da to prikaže kada kaže da će to uraditi! Zato, to nije neki čovek, telesna osoba kao ja, koji sam među vama ljudima, to je Večni Bog.

On upotrebljava čoveka. To je istina. On ništa spolja ne radi, ništa osim preko čoveka. Mi to uviđamo. To je Njegov agent. To je ono što on bira. Zašto, ja ne znam. On je mogao načiniti da sunce propoveda Evanđelje. On je mogao načiniti da vetar propoveda Evanđelje. On je mogao načiniti da vetar čini stvari, ali On bira čoveka.

To je bila Njegova ideja da čovek govori nazad čoveku; ne on sam, već, „Reč Gospodnja je došla prorocima,” prorocima, propovednicima. I prorok koji poriče originalnu Reč, kako on može biti istiniti prorok? Vidite? On ne može biti, zato što on poriče Istinu Reči. I onda ako to nije, onda ova Reč, sama, je propovedana istinitošću Reči i istinitošću Svetoga Duha, to će manifestovati svako obećanje koje je obećano. Tako mi znamo da li je to u redu ili nije. To je ono što je Isus rekao: „Ako ja ne činim ono što je za mene pisano da ću činiti, onda mi ne verujte.” Sada, mi vidimo ove stvari.

Setite se Sedam Pečata su završeni, i kada tih sedam otkrivenih istina...

Jednu od njih, On nije dozvolio da znamo. Koliko njih je bilo ovde i čulo Sedam Pečata? [Zajednica kaže, „Amen.”] Svaki od vas, pretpostavljam. Vidite, Sedmi Pečat, On to ne bi dopustio.

On je stajao upravo tamo u sobi i otkrio svaki od njih. I ako sam ikada u svome životu propovedao nešto što je bilo nadahnuto, onda je to bilo tada. To vama treba da bude istinito. Stojeći ovde i govoreći da to treba da se dogodi, i otići pravo tamo, i čak nauka i sve ostalo, naučno istraživanje i sve ostalo, misterija ljudima, dokazano je da se to dogodilo pravo tamo. I vratiti se nazad i čuti da je to otkriveno, i čineći svaku Reč potpuno ispravnom. U kojem danu mi živimo? Gde smo mi?

I setite se, u tom šestom Pečatu, gde svih sedam truba trube pod tim Šestim Pečatom. Kada mi dođemo do toga, vi ćete to videti. Svaka od Sedam Truba je zatrubila u tom Šestom Pečatu.

Sedam je uvek misterija. Posmatrajte sedam, to je završeno. To je bio dolazak Gospodnji. Nebo je bilo mirno, tiho, niko se nije pomerio. Zato što je Sam Isus rekao, „Čak ni Anđeo nebeski ne zna kada ću se vratiti. Čak Ja sam ne znam u koje vreme. Otac je to stavio u svoj um.” Sam Bog to zna, Duh. „Onda ja to nisam znao.” Onda to nije bilo otkriveno. Kada je sedma Truba zatrubila...ili Sedmi Anđeo, Pečat je bio otvoren, onda je tamo bila tišina na Nebu. Vidite, nije bilo otkriveno, šta će se dogoditi.

Ali pod šestim Pečatom, gde su se te Trube otvorile; setite se ispod toga, mi nalazimo da je Jagnje došlo napred, pojavilo se na sceni. On je napustio Sedište Milosti. Njegov posao otkupljenja je bio završen. On je došao napred i uzeo knjigu iz desne ruke Onoga koji sedi na Tronu, i „više nije bilo vremena.” I odmah se pojavio Anđeo i u 10. glavi i 7-mom stihu, govoreći... Ovaj Anđeo je došao dole i zakleo se da više nema vremena.

Ali vi vidite, u ovoj Knjizi je bilo ono što je bilo otkupljeno. To je bila Knjiga Otkupljenja. I sve što je On otkupio je bilo napisano u toj Knjizi. Sve ono za čega je On umro je bilo napisano u Knjizi, i On nije mogao napustiti svoje posredničko Sedište dok On to nije skroz otkupio. I nije to mogao otkupiti na krstu, zato što su oni bili predodređeni u Jagnjetovoj Knjizi Života, i morao je da stoji tamo dalje da čini posredništvo dok ta poslednja osoba nije bila gotova. Slava!

Ali jednoga dana On je odatle ustao, dolazi napred. Gde je bila Knjiga? Ona je još bila kod apstraktnog Vlasnika, Boga Svemogućeg. I Jovan je pogledao okolo, i zaplakao je zato što tamo čak nije bilo čoveka dostojnog da pogleda na Knjigu, i to bi posebno otvorilo Pečate da otkrije šta je bila skrivena misterija.

Misterije su bile u Sedam Pečata. Kada su tih Sedam Pečata bili otvoreni, to je otvorilo celu Bibliju. Sedam Pečata; to je bilo zapečaćeno sa Sedam Misterija, i u tih Sedam Pečata je držana cela misterija toga. I to je bila Knjiga Otkupljenja, Novi Zavet.

Ne Stari. To je bilo proklamovano samo za Novi Zavet. „Oni ne mogu biti načinjeni savršenim bez nas,” Jevreji 11. Vidite? Dakle, otkupljenje dolazi samo onda kada je Otkupitelj umro. I oni su potencijalno bili pod krvlju jagnjadi, ne Otkupitelja; još nisu bili otkupljeni, dok Otkupitelj nije došao.

Pazite, sada, kada ovaj Otkupitelj... Jovan je pogledao okolo, i ovde je sedeo Bog na Tronu, sa knjigom u svojoj ruci, koja je bila zapečaćena sa Sedam Pečata, i ceo plan otkupljenja je bio u njoj.

I ona je bila izgubljena od ljudskog roda, Adamom. I Bog... Ona se vratila nazad, gde? Satana je nije mogao uzeti; on je samo prouzrokovao da je Adam izgubi. Ali gde je onda Knjiga otišla? Ona nije pripadala ljudskom rodu. Blagoslovi nisu ovde pripadali; ljudski rod ju je izgubio. Tako ona se vratila pravo nazad svome originalnom Vlasniku, to je bio Bog.

Tamo je On sedeo sa Njom, i On je pozvao nekog čoveka, nekoga, da dođe i da je zatraži.

Jovan je pogledao okolo, i tamo na Nebu nije bilo čoveka i nije bilo čoveka na zemlji, nikoga, nije bilo Anđela, ništa nije moglo uzeti Knjigu ili otvoriti Pečate ili čak pogledati na Nju. Ni jedan čovek nije bio dostojan. Jovan je rekao da je gorko zaplakao.

Onda je Anđeo došao do njega i rekao, „Ne plači Jovane, jer Lav Judinog Plemena je nadvladao, On je dostojan.”

I Jovan je pogledao da vidi jag...ustvari da vidi lava, i šta je otkrio? Jagnje, i to je bilo Krvavo Jagnje. Jagnje koje je bilo ubijeno. Od kada? Od postanka sveta.

Jagnje je došlo napred, došlo je do Onoga koji je imao Knjigu u Svojoj desnoj ruci, i primilo je Knjigu; popelo se na Tron i selo. To je to. To je bilo gotovo (kada?) kada su Pečati bili otkriveni. Kada je poslednji, to su svi koje je On otkupio, tu nije bilo ničega...

On dolazi da otkupi.

Rekao je, „Zašto On nije otkupio pre četrdeset godina? Pre dve hiljade godina?”

Vidite, njihova imena su bila u Knjizi Života, u toj Knjizi. On je trebao da stoji ovde, zato što je Božija svrha bila ta da ih otkupi. Njihova imena su bila stavljena u Jagnjetovu Knjigu Života pre postanka sveta. Jagnje je bilo tamo stavljeno sa njima, da bude ubijeno. Ovde dolazi Jagnje koje je bilo ubijeno, dolazi nazad da načini posredništvo.

Gledajte Njega. Tu će biti mnogo imitatora, mnogo svega drugoga, ali tu je zaista bio neko ko je trebao da bude spašen, za Njega... Crkva je bila predodređena da bude bez mrlje ili bora. Ona će biti Tamo. I Jagnje je umrlo za tu svrhu. Onda kada je poslednje ime u toj Knjizi bilo otkupljeno, Jagnje je došlo napred i uzelo Knjigu, „Ja sam Taj koji je to uradio!”

Anđeli, heruvimi, dvadeset i četiri starešine, životinje, sve, skinuli su sebi krunu, pali dole pred Tron i rekli, „Dostojan si Ti.”

Jovan je rekao, „Sve na Nebu i na zemlji me je čulo kako uzvikujem. 'Amen.' Vičem 'haleluja' i hvalim Boga.” Povik je došao gore. Zašto? Njihova imena su bila u toj Knjizi, da budu otkrivena, i Jagnje je to otkrilo.

Jagnje je to otkupilo, ali On nije mogao doći napred dok svako ime nije bilo otkriveno, i to se dogodilo pod Šestim Pečatom, pre otvaranja Sedmog. Onda je Jagnje došlo po ono što je ono otkupilo. On dolazi da zahteva ono što je otkupio. On to već ima pravo ovde u Knjizi, uzima to iz Njegove ruke. Sada On dolazi da primi ono što je otkupio. To je Njegov posao koji je On obavio. On dolazi da to primi. O, kakvo vreme! Sedmi Pečat je to dokazao. Došao je nazad i uzeo Knjigu Otkupljenja.

Zapazite, Poruka sedmog anđela je bila ta koja je trebala da otkrije Sedam Pečata. Otkrivenje 10:7, sada, vi ćete to pronaći. Vidite?

„I on je video ovog Anđela kako dolazi dole, stavio je svoja stopala na zemlju i na more,” to je bio Hrist, „imao je dugu preko svoje glave.” Zapazite Njega, naći ćete Njega u Otkrivenju 1, ponovo, „sa dugom preko svoje glave kako gleda nad jaspisom i sardom” i tako dalje. Ovde On dolazi, „Stavlja jednu nogu na zemlju, jednu nad vodom, podigao je Svoju ruku, imao je dugu iznad svoje glave,” to je savez. On je bio Anđeo Saveza, koji je bio Hrist; načinjen malo nižim od Anđela, da ispašta. Tamo On dolazi, „Stavlja svoje ruke gore ka Nebu i zakleo se Njime koji živi zauvek i uvek,” jednim Večnim, Ocem, Bogom, „da više neće biti vremena,” kada se ovo dogodi. To je isteklo. To je urađeno. To je završeno.

I onda Pismo kaže; „I Poruka sedmog zemaljskog anđela,” glasnika na zemlji, sedmog i poslednjeg Crkvenog Doba, „na početku njegove službe,” kada on dolazi na zemlju, u poslednjem vremenu, „misterije Božije ovih Sedam Pečata bi trebale da budu obznanjene u tom vremenu.” Sada, mi vidimo gde smo. Da li bi to moglo biti, prijatelji, bi li to moglo biti? Pazite, sve je moguće.

Sve što je bilo otkupljeno u Knjizi, On dolazi napred za otkupljenje. Sve što je trebalo da bude otkupljeno je bilo u Knjizi, predodređeno pre postanka sveta. On dolazi da ih otkupi. Svi koje je On otkupio su tamo zapisani.

Želim sada da vam postavim jedno pitanje. I vi ljudi na traci, slušajte pažljivo. Te grozne oči, ta grozna glava, da li bi to moglo biti razlog što je ova Poruka bila toliko protiv žena modernog doba? Da li bi to mogla biti ta Poruka poslednjeg anđela? Šta je On rekao tamo dole kod reke pre oko trideset i tri godine? „Kao što je Jovan bio poslat napred,” vidite, „da najavi prvi dolazak Hristov, tvoja poruka će najaviti drugi dolazak.” Oko sveta, i to je ono što je urađeno, onda dolazak mora biti na dohvat ruke. Gledajte šta se sada događa.

Zašto? Počešao sam svoju glavu. Ja sam se uvalio u svoj jastuk. Prošetao sam podom. „Šta je sa tobom?”

Pre nekoliko dana pitao sam dvojicu ljudi sa kojima sam jahao. Pitao sam jednom Džeka Mura. Vi znate Džeka Mura. Idem kod njega u Shreveport. Rekao sam, „Brate Džek, ti si mi najbliži prijatelj koga sam imao na zemlji.” I pre nego što sam ga pitao, pitao sam moju ženu.

Ako neko zna nešto o meni, moje loše strane i sve, to je moja žena, draga osoba. I ja sam joj jednoga dana rekao, rekao sam, „Dušo, kao tvoj muž, ja sam propovednik Evanđelja. Ja ne želim da donesem nikakav ukor nad nekim koga volim. Ja ne želim da te povredim. Ja ne bih doneo nikakav ukor nad tobom. Bog je zabranio da bilo kada uradim nešto što će ti nauditi. I koliko više misliš da bi to naudilo Bogu, koliko Ga ja volim. Ti si moja žena; On je moj Spasitelj i Bog. Želim da ti postavim jedno pitanje. Nemoj me zavlačiti. Reci mi istinu.” Rekao sam, „Jesam li toliko proučavao...”

I čudio sam se. Ja sam maska, smešno, čudno. Znam to. I svi su rekli, „Kakva osoba?” Dobro vidite, vi sebe ne možete načiniti. Vi ste ono što jeste po milosti Božijoj.

I rekao sam, „Jesam li malo izgubio svoj razum, znate, i na neki način otišao.” Rekao sam, „Zašto ja stalno osuđujem ove žene, kada ih volim?”

One kažu da sam ženomrzac, ja upravo ne mrzim...ja samo „mrzim žene.” To je pogrešno. Ja volim žene, mislim, kao svoje sestre.

Ja vas neću potapšati po ramenu videći da ste pogrešili. Ja ću vam to reći. Ja vas na taj način više volim. Ima nekih koji ne bi tako uradili, to je druga vrsta ljubavi. Vidite? Ja vas volim zato što volim ono što vi jeste, vi ste supruga sina Božijeg, i vi ste deo njega. I ja vas volim zbog toga što ste načinjeni po liku čoveka, a čovek je načinjen po liku Božijem, tako zbog toga, zajedno vi ste jedno u Hristu. To je zbog čega vas ja volim. Bilo koja druga stvar je ništa naspram toga. Bog to zna, ceo moj život. Vidite? To je tačno. Ja vas volim. Zašto bih ja ustao i konstantno...

Kada oni kažu, „Reci svim ženama kada idu da slušaju brata Branhama kako propoveda, da svoje kose drugačije očešljaju. Stave šešir na glavu ili nešto drugo, zbog toga što će on početi žestoko da napada zbog kratke kose, i vi... Ne stavljajte neku šminku,” i tako dalje. To je ono što su oni uradili. „Svima će o tome pričati.”

Neko kaže, „Zašto ti ne...” Kaže, „Ljudi veruju da si prorok. Zašto ne učiš žene kako da prime velike duhovne darove i takve stvari umesto pokušaja da ih učiš takvim stvarima?”

Rekao sam „Ako one neće naučiti njihovu ABC-du, kako će znati algebru?” Vidite? Prvo postanite ispravni.

I što više ja propovedam to postaje gore. Onda vi kažete. „Zašto ne završiš?” Ne, gospodine. Tu treba da bude glas, svedok protiv toga.

Jedan od najvećih ljudi u službi danas, nedavno je položio ruke na mene i rekao, „Ja ću se moliti za tebe, brate Branhame, ako mi dopustiš da to uradim, da Bog iznese to iz tvog srca. Da ostaviš te žene na miru u vezi tih stvari.”

Rekao sam, „Da li vi verujete u to, gospodine? Vi ste propovednik, svetosti.”

On je rekao, „Sigurno ja ne verujem u to, ali to zavisi...”

Rekao sam, „Ne.”

On je rekao, „To zavisi od pastora.”

Rekao sam, „Oni to ne rade.”

Neko to treba da uradi! Reka treba da bude prolazna. Koža treba da bude oljuštena. Ja ne želim to da radim. Bog zna da ja ne želim to da radim! Mnoge od žena hrane moju decu, i one bi skoro položile svoj život za mene. Vi mislite, a milost Božija prolivena napolje Svetim Duhom, vi mislite da bih mogao stajati miran i videti sirotu osobu kako ide tamo zagnjurena u večnost bez nade ako ja ne povičem protiv toga?

Ne da budem ohola osoba; već duh ove nacije, duh crkve, ne Hristov Duh sada; duh crkve, denominacije, je poljuljao te žene napolje u te mase. A ja sam samo glas koji viče, „Izađite odatle! Pobegnite od te prljavštine!” Nemojte dopustiti đavolu da vam čini takve stvari. To je pogrešno!

I vi skupštine Božije, dopustili ste ženama da seku kose, a zabranili ste im da se šminkaju. Zaista nema Biblijskog teksta koji je protiv šminkanja, ali postoji protiv sečenja kose. Za nju čak ne pristaje da se moli pred Bogom, Biblija kaže. Njen muž ima pravo da joj da razvod i da je ostavi. Tačno. Ona sebe predstavlja pred svetom kao jedna nečista žena. Biblija tako kaže. Ona obeščašćuje svog vlastitog muža kada tako radi. To je tačno ono što je Biblija rekla.

Dakle, žena koja nosi šminku, mi nalazimo ženu u Bibliji koja je to radila, samo jednu. To je bila Jezavelja. Ona je bila ta. Jedina osoba u Bibliji koja je ikada nosila šminku je bila Jezavelja, i Bog ju je odmah dao da se njome nahrane divlji psi. Ona je postala obeščašćena... Sve, sve što je zlo je nazvano Jezaveljom.

Vi to ne treba da radite. Vi ne treba da radite to. Šta vas onda navodi da to radite? Duh đavola.

Vi to ne uviđate, ja znam da ne uviđate. Vi ste suviše dobri ljudi. Vi ste dobri. Vi se rukujete sa mnom, pričate mi.

I ja vas volim. To je tačno, ali ako ja to vidim, ne bih li ja bio licemer... Pavle je rekao, „Ja nisam izbegavao da vam javim ceo savet Božiji.” Neka nada mnom ne bude ni jedna ženska krv u tom Danu, ili ljudska. Ja sam vam rekao Istinu. Bilo mi je mrsko da to uradim; ne mrsko zbog toga što ne želim da uradim ono što mi Bog kaže da uradim, već ja vas volim. Ja ne želim da vas povredim, tako šta ću onda uraditi? Ali čista Božanska ljubav će vas odvesti da to uradite.

Isus se čak molio da izbegne krst. „Je li moguće da me zaobiđe ova čaša, ali neka to ne bude moja volja, već Tvoja.”

Jesam li ja taj čovek koji to kaže? Mogu li ja da uzmem njih, drage žene koje su toliko lepe i sve ostalo i samo ih oljuštim na parčiće? Hoću li ja morati da uradim to? Hoću li ja morati moju braću propovednike da uzmem tamo, i da im kažem da oni vole novac i denominacije više nego što vole Boga? Ja, mojoj dragoj braći koja stavlja svoje ruke...! O, da li ja treba to da uradim? O, Bože, ne dopusti mi da to uradim.

Ali ja nisam izbegavao da vam izjavim ceo savet. Istinita ljubav je ta koja me je dovela do toga.

Je li to razlog što je ova Poruka bila takva? Nigde još u svetu nije to. Gde je to još? U redu. Oni se boje. Vidite? Ali to će biti neustrašivo. Tačno. Bog je uvek takav. U redu. Je li to razlog što su žene bile toliko ukorene ovom Porukom? Ne znajući, to nije bilo otkriveno. To mi je bilo pokazano, ali mi nije došlo do pre nekog dana. Vidite? Pogledajte na to. U redu. Sigurno odgovara službi.

Sada, čekajte minut. Je li tamo ikada ranije bilo vreme kada je svet postao ženski svet? Da! Prema istoriji, u Ilijine dane, tamo je bila žena zvana Jezavelja. Ona je imala upravu nad crkvom Božijom, što će, kako Biblija kaže, imati ponovo u poslednjim danima; njen duh, kroz crkvu, organizaciju. I ona će biti kurva, i sve ostale crkve će sa njom biti prostitutke, baš kao što je ona. Je li to tačno? [Zajednica kaže,“Amen.”]

Otkrivenje 17 kaže, „Ona je kurva i ona je majka bludnicama.” To ne može biti čovek. To je žena. Vidite? I sve one su bile bačene, žive, u ognjeno jezero, i uništene. Je li to istina? Tamo ste vi.

Zapazite, kada je ta Jezavelja izašla na scenu, tu je bio čovek koji je izrastao protiv toga. Bog je doveo čoveka. Mi čak ne znamo odakle je on došao. On nije imao pozadinsku službu. On nikada nije bio sveštenik ili nešto drugo. On dolazi napred, jedan stari smežurani šumski čovek po imenu Ilija, i on je položio sekiru na koren drveta, a oni su ga mrzeli. Ne samo to, već ga je njegova cela kongregacija mrzela.

I jednom je pomislio da je ostao sam. Bog je rekao, „Ne, ja imam 7000 još koji su ispravni sa tobom.” Vidite? To je bila ta izabrana grupa. To je uvek ta grupa. Rekao je, „Ne plaši se Ilija. Ja znam da ti misliš da si istrčao zbog toga što su te denominacije izbacile tamo napolje na vrh brega. Ali ja sam dobio 7000 njih koji veruju istu stvar koju ti propovedaš. Ja ih imam.”

Onda posle njegovog dana, Rim je preovladao, i onda je ponovo došlo vreme ženskog sveta, sve mode žena, kako one dolaze napolje u njihovim šeširima i ostalim stvarima. I Bog je podigao jednog drugog sa istinitim Duhom na sebi, Duh Ilijin. Je li to tačno? On je rekao, „Sekira je položena kod korena drveta.”

Tamo je bila jedna mala svadljiva žena tamo unutra koja je napustila svog muža i udala se za njegovog brata, Heroda. Herodijada, i ona je bila našminkani lakrdijaš toga dana, igračica. Ona je učila svoju devojku da igra. Ona je imala ćerku, od svog poočima; poočim po ocu, njegovog brata. Herodijada. To je bila ćerka te žene. I onda ju je ona naučila da pleše, i ona je postala prava striptizeta, posle njene majke. I mislila je da može da se uda četiri ili pet puta i da uradi bilo šta što je želela da uradi.

I ovde dolazi napolje Herod. Svi oni su bili Jevreji setite se sada. Oni su bili crkveni ljudi. Ovde dolazi Herod napolje i njegova crkva da čuju tog proroka, ti ljudi su verovali da je bio prorok.

On je otišao pravo njima i u lice im rekao, „Nije zakonito da je imaš.” I načinio da se ona razljuti! Vidite?

Sada neki običan čovek bi rekao, „Kako ste Herode? Mi smo sigurno srećni da vas imamo na našem skupu danas.” Ali Jovan ne!

Isus je rekao, „Koga idete da vidite kada ste izašli napolje da vidite Jovana? Jeste li izašli napolje da vidite jednoga koji je sav obučen kao sveštenik? Ne, ne, ta vrsta ljubi bebe i sahranjuje mrtve.” Vidite? On je rekao, „Šta ste izašli da vidite? Trsku koju vetar ljulja?” Oni kažu, „Dođi ovamo preko, Jovane. Platićemo ti više ako nam budeš propovedao, i mi smo veća organizacija.” Jovan to ne bi uradio. Ne, on nikada nije otišao da vidi to.

Rekao je, „Šta ste onda izašli da vidite, kada ste izašli da čujete i vidite Jovana? Proroka?” On je rekao, „I ja vam kažem, više nego prorok! ...ako to možete da primite, ovo je onaj za koga je prorok govorio da će doći, 'Poslaću svoga glasnika pred lice Svoje, i on će pripremiti put Gospodnji.'” On je bio glasnik Saveza. On je rekao, „Nema čoveka rođenog od žene koji je toliko veliki kao što je on.” Vidite?

To je vrsta čoveka kojeg je Bog podigao za taj dan, Ilija, čovek iz šume. Jovan, ista stvar. Vidite? Duh Ilijin je bio nad Jovanom. I Ona kaže, kada dođe ponovo ženski dan na zemlji, taj Duh će ponovo izrasti, „Pre dolaska Gospodnjeg kada zemlja bude spaljena i pravednici budu hodali po zemlji zlih kao pepeo pod njihovim nogama.” On je to obećao ponovo u ovim danima. Pazite, Sveti Duh je to obećao. To odgovara vremenu u kojem živimo.

Tu mora biti neko koji je podignut. To treba da dođe, jer to je TAKO KAŽE GOSPOD, Malahija 4-ta glava. To je tačno ono što je On rekao da će biti znak, „Upravo pred dolazak velikog i užasnog dana Gospodnjeg, poslaću vam Iliju.” I šta će on uraditi? „Okrenuti srce dece nazad ka doktrini očeva, nazad ka Bibliji,” izvan tih denominacijskih razlika, „i vratiti se nazad ka Bibliji, nazad ka Bogu.” To je ono što će On uraditi. Pazite, u kakvom velikom vremenu mi živimo.

Ti proroci su ukorili njihove moderne žene u njihovim danima, i obojica su zbog toga platili svojim životima. Istorija dokazuje da je svako od tih vremena bilo ženski svet, kada su ga žene kontrolisale.

Pogledajte danas. Mi ćemo imati jednog predsednika u jednom od ovih dana, izgleda kao da bi se to moglo dogoditi upravo sada. U stvari ona je predsednik. Vidite? On je samo figura. Ovde nedavno, u jednoj od drugih nacija, ona je dobijala toliko mnogo hvale i svega od sviju ljudi, dok sam Predsednik nije rekao, „Ja sam samo muž.” Predsednik Sjedinjenih država, vidite. Ona postavlja modu i žene je slede. Baš kao što je radila Jezavelja. Vi ste čuli moju propoved o „Jezaveljinoj religiji.” Vi znate o tome. Vidite na čemu smo mi sada?

Vidite šta se dogodilo ovde pre jedne ili dve nedelje u gradu? Luteranski propovednik je pozvao Katoličkog sveštenika iz Svetog Srca da dođe i da propoveda za njega, i on je to uradio, i Luteranski propovednik je otišao i propovedao za njega.

Koncil crkava preko sada, koji imaju skup u Rimu. Ovo kružno pismo koje je moj dobar prijatelj, David Du Plessis; kada sam seo tamo i povikao na njega zbog toga u Četrnaest Milja malom Zalivu nedavno, ne shvatajući da je zanjihao crkvu pravo u Vavilon, kada svi kažu, „O, sve crkve idu ka tome da sada budu zajedno.” Da, ja to znam, vidite, baš tačno ono što je napi-sano u mojoj knjizi proročanstva u 1933., da će se dogoditi. Zašto, zar ne uviđate da je to Satana, koji se sjedinjuje! Biblija to kaže. Upravo posle malo, samo malo, čim Oni postanu jedno, onda je interdenominacionalnost završena. Tamo će biti vaš znak Zveri, upravo tamo.

Ja nemam vremena da idem na to, pa skoro je petnaest do dvanaest. Ja želim ovo da završim, da dobijem ovu poentu. Ja upravo polažem ova Pisma ovde gde vi možete videti mogućnost onoga gde se nalazimo, i onda ćemo završiti samo za nekoliko minuta.

Sada, pazite šta se upravo dogodilo. Proroci su ukorili te žene u njihovim danima i nazvani su „ženomrsci.” To je tačno. Istorija dokazuje da je to bilo tako.

Sada čekajte samo minut. Vi koji zapisujete biblijske tekstove, želite da zapišete i Timoteju 5:6. Biblija kaže, „Žena koja živi u svetskom zadovoljstvu...” Ne može biti zadovoljstvo Božije; iako bi trebalo da bude. „Žena koja živi u svetskom zadovoljstvu je mrtva dok živi.” To je ono što je prorok rekao, Sveti Pavle, „Žena koja živi u ovom svetskom stanju je mrtva dok živi.” Ako ona odbije milost, ona može prekoračiti liniju odvajanja gde za nju više nema mesta. Onda gde se ona nalazi sa svojim ofarbanim očima i odsečenom kosom? Ona je preko linije, bez puta da se vrati nazad i tu treba da bude služba koja će joj propovedati. Ali, setite se, u to vreme, to je završeno. To je učinjeno. Baš ne izbija iz glave!

Biće službe koja će pokazati velika čuda, Joel je rekao tako, ali neće biti vremena za otkupljenje. To je završeno. Jagnje je uzelo Svoju Knjigu, i Njegovo otkupljenje je gotovo. Kao što je Isus na početku propovedao i bio je odbačen, i onda otišao i lovio one koji su bili unutra, propovedao je onima koji su bili u zatvoru, nisu se mogli pokajati, nije bilo vremena za spasenje, ta ista služba će morati da se ponovi. Šta ako bi to bio Treći potez, za večno izgubljene? Šta je to onda? Nadam se da nije. Šta ako jeste? Razmislite o tome, samo minut sada. Šta ako jeste? Bože zabrani. Dobio sam decu. Vidite? Ali to sigurno izgleda prilično blisko ovde.

Zašto je ta vizija došla kada sam bio dete? Zašto ja nikada nisam o tome razmišljao ranije? Zašto je ta uspavanost došla tamo u sobu prošlog dana, govoreći, „Ovde je to.” To je upravo u sred...duše koje su izgubljene. I Isus je propovedao njima, posvedočio, ali oni se nikada nisu pokajali. I što više propovedam oni postaju gori. Nema pokajanja. Nema mesta za to.

Jagnje je uzelo Svoju Knjigu kada je Sedmi Pečat bio spreman da bude otvoren, Šesti Pečat. Setite se, On je sakrio Sedmi Pečat od nas. On to ne bi uradio. Kada je Anđeo stajao dan za danom govoreći to, ali onda On to ne bi uradio na tom jednom. Rekao je, „Tišina je na Nebu.” Niko nije znao. To je bio dolazak Gospoda.

„O,” vi kažete, „to ne može biti.” Nadam se da to nije.

Otiđimo samo malo dalje ovde. Imam nešto zapisano. U redu.

Setite se. „Ona koja živi u svetskim zadovoljstvima,” svetskih stvari, delujući tako. Ona bi mogla ići u crkvu i delovati kao svetac, to ne bi sa time učinilo ni jednu stvar, vidite, ali ona je mrtva dok živi.

Pogledajte šta su joj denominacije uradile. One su je načinile sekundantom Svete Reči, što je suprotno Bibliji. One su je načinile propovednikom. To je po Pismu zabranjeno. Čak je čini da sada postane vladar, glavna, vladar, sve u zemlji, i propovednik u kući Božijoj.

Kada je ona kriva za svaki greh koji je ikada bio počinjen, ona je uzrok toga. Tako je. Dakle, ja ne govorim o pravu. Ona je kriva. Ona je jedna koja je prouzrokovala da svaka beba bude rođena slepa. Ona je jedna koja je prouzrokovala da svaki grob bude iskopan. Ona je ta koja je prouzrokovala greh, bolesti, tugu. Ambulantna kola ne mogu trubiti osim ako žena to ne prouzrokuje. Ne može biti načinjen jauk, ni greh, ni smrt ni žalost, ni patnja, osim ako žena to ne uradi. I Bog joj zabranjuje da ide na propovedaonicu da propoveda, ali ona to ipak čini. Denominacije, vidite li gde se to nalazi?

Ona je boginja. Kako god đavo je u poslu! Zašto, Katolici čine žene boginjama, mole im se; to je tačno, boginja Marija, i tako dalje. Ja vidim gde su oni u Ekumenskom Koncilu rekli da će se dogoditi da će se oni moliti malo više Isusu ako to bude pomoglo da Protestanti uđu unutra. Vidite? O, preliveno šećerom. „Nepromenljivi,” oni kažu. To je još uvek isti stari đavo. Biblija kaže da je on prouzrokovao da svi oni prime znak na svojim čelima koji nisu imali svoja imena zapisana u Jagnjetovoj Knjizi Života.

To je predodređena Crkva kojoj ja govorim, ne ti tamo napolju. Ne, gospodine. Izvan svake grupe, On je povukao Svoje predodređenje. Zbog toga On dolazi, u svakom dobu.

Ali tamo stoji. Tamo je ona. To je ona; propovedana Reč, manipuliše sa Rečju, postaje boginja, i uzrok svakog greha. Biblija kaže, „Ne podnosim da žena uči, ili da ima bilo kakav autoritet, nego da bude u poslušnosti kao što takođe kaže zakon.” Vidite? Ona to ne može uraditi. Ali oni je čine da bude vladar ruke, glavna, vladar; uskoro će ona biti predsednik. Sigurno. Tu ste. To je način na koji to ide. Svi ljudi to rade, zbog toga što ne mare za ovu Reč. Oni to nikada neće videti.

Pogledajte u te Jevreje koji stoje tamo, naučnici, fini ljudi. I Isus je rekao, „Vi ste od vašeg oca đavola.”

Šta ako bih ja doveo Njega na suđenje upravo sada pred vas. Pokušajmo samo minut, i Bože oprosti mi zbog toga što uzimam stranu nasuprot Njemu; ali samo minut da vam nešto pokažem.

Šta ako vi kažete, „Dobro, slava Bogu, ja sam govorio u jezicima! Haleluja! Ja znam da to imam. Blagoslovljen Bog. Da!” U-hu, vi jeste?

Setite se njih ljudi Izraelaca. Biblija kaže, pošto ih je On pozvao napolje i spasao ih od Egipta, On ih je uništio zbog toga što nisu sledili poruku. Vidite? Jeli su manu sa Neba. Oni su jeli manu koju je Bog bacao na zemlju za njih, i stajali su u prisustvu glasnika, i videli su Vatreni Stub, i čuli su glas Božiji, i videli to potvrđenim. A onda, zbog toga što su želeli da veruju Korahu, „Tamo može biti više svetih ljudi. Tamo može biti ovo, to ili drugo. Mi treba da budemo sveti, takođe. Mi treba da uradimo sve ovo. Svi ljudi su sveti.”

Bog je rekao, „Odvojte se. Udaljite se odatle.”

Mojsije je rekao, „Svi koji su na strani Gospoda, dođite sa mnom.” Tako je. Vidite? I On je upravo otvorio zemlju i progutao ih. Vidite?

Oni su bili dobri ljudi, takođe. Sigurno su bili. Oni su bili divni ljudi. Da gospodine, ali to nije učinilo tu stvar. „Ne svi koji kažu, 'Gospode, Gospode,' već onaj koji čini volju moga Oca.” „Ne onaj koji počinje; to je onaj koji završava.” Nema prečica, vi ste diskvalifikovani na kraju trke. Nema prečica! Vi morate doći baš kao što Pismo kaže.

Ako ono kaže, „Pokajte se i krstite u ime Isusa Hrista, i primićete dar Svetoga duha,” tu nema prečice, rukujući se i udružujući crkvu sa denominacijom. Vi dolazite na taj Način. Osim ako ne umrete sebi i budete rođeni od Duha Božijeg, vi ste izgubljeni. To je sve. Tu nema prečice.

Vi kažete, „O, ja pripadam crkvi.” Znam. To je dobro. „Pa, moja majka...” Ja to ne sumnjam, ali vi ste ti kojima ja govorim. Vidite? Vi treba da dođete tim Putem, zbog toga što nema prečica; vi ste odeljeni od Suda. Vi dolazite jednim Putem.

Postoji samo jedan Put, i Hrist je taj Put. Hrist je Reč koja živi u vama, koja proverava sve što je On obećao u svojoj sezoni. Da li vi to shvatate? [Zajednica kaže, „Amen.”] U redu. Pazite sada.

Neko kaže, „Ovi ljudi su dobri.” Sigurno. Ja ne kažem da oni nisu dobri ljudi. Ja ne kažem da Sveta Sesilija i sve one nisu bile dobre žene; takva je bila moja majka, ali ja se njoj sigurno ne molim. Sigurno. Ja sam video mnogo dobrih žena, ali one nisu boginje. One su žene, čovek. „Postoji samo jedan Posrednik između Boga i čoveka.”

Onda zašto, zašto bi čovek, Pentakosni svetski čovek...to kružno pismo koje je brat Du Plessis, naš dragi brat, dobio je kružno. Možda ste ga neki od vas dobili. Da, dobili ste. U Ekumenskom Koncilu, pored pape i rekli, „To je veoma duhovno.” To je razlikovanje duha, zar ne? „O, Duh Gospodnji je bio tamo, veoma duhovno.” Da. Tamo ste.

Zašto? Zato što je to prilika da se udruže Protestanti i to zajedno, za čega smo se borili godinama, i Biblija je stajala na tome i rekla nam je da će to doći. I vi...jedan od vaših velikih lidera je došao i rekao, „To je tačno. To je ono šta mi radimo,” i cela protestanska crkva pada na to.

I baš tačno, ako budete gledali na ono, TAKO KAŽE GOSPOD. Prvo, Reč je to rekla. Onda je Duh Gospodnji rekao, u 1933., koji je rekao sve te druge stvari o nacijama koje odlaze u rat, i kakve će mašine biti, i sve ostalo kao što je rečeno, to je tačno ono što će se dogoditi na kraju. Ovde je to. To nikada nije izneverilo. I ovde mi to vidimo kako se uobličuje.

Sećate li se moje propovedi o Jezaveljinoj Religiji nedavno? Sećate li se Jeliseja kako je dolazio dole niz put tog jutra da im kaže? Ja sam o tome propovedao. I kako sam ja onda predskazao da će doći vreme kada će ovaj Ekumenski Koncil konačno postati znak zveri, zato što će se udružiti sa zveri. To čini to. U mom dobu, ja sam živeo da to vidim. I čujem Protestante, milione njih, u padu zbog toga. Zašto? To je ono što oni traže.

Oni su slepi! Isus je rekao tim Farisejima, „Vi slepe vođe slepih. Ako slepac vodi slepog, neće li oboje pasti u jamu?” I to je mesto gde oni padaju. Kako bih ja ikada mogao verovati da čovek koji je stajao sa mnom i pričao sa mnom da bi ikada mogao sesti i napraviti takvu primedbu? Vidite. To je skriveno, od očiju mudrih i promišljenih, i otkriveno bebama, onima koji će to spoznati.

Ja znam da će me to jednoga dana koštati života. To je tačno. To je ono što će biti, ali ovde je obznanjena Istina.

Jedan prvi koji je umro za ovaj plan Svetoga Duha,

Je bio Jovan Krstitelj, ali on nije zazirao; on je umro kao čovek;

Onda je došao Gospod Isus, oni su ga razapeli,

On je propovedao da Duh će spasiti čoveka od greha. (Je li to tačno?)

Oni koji su kamenovali Stefana, on je propovedao protiv greha.

On ih je načinio toliko ljutima, oni su mu razbili glavu;

Ali on je umro u Duhu, on je predao gore duha,

I otišao da se pridruži ostalima, tom domaćinu koji daje život.

Tamo su Petar i Pavle, i Jovan božanski,

Oni su dali svoje živote tako da bi Evanđelje moglo sijati;

(Šta su oni uradili?) Oni su pomešali svoju krv, sa starim prorocima,

Tako da bi istinita Reč Božija bila pošteno rečena.

Duše pod oltarom, gde su vikale, „Koliko dugo?”

Za Gospoda da kazni sve koji su počinili zlo;

Ali tamo će biti više njih koji će dati svoju krv (da, to je u redu)

Za ovo Evanđelje Svetoga Duha i to je tamno crvena poplava.

To nastavlja da kaplje sa krvlju. Da! To će uraditi tu stvar jednoga dana, ali ja čekam taj čas kada je to završeno.

Neka sestra je upravo imala san. Ona mi je to poslala, rekla je, „Ja sam ih videla, tu ckrvu fiksiranu na jedan način nameravajući da ubije” mene, tajno, jednom kada izlazim iz svojih kola i ulazim unutra, to će biti ispaljeno... Ali kaže, „Onda je Duh rekao, 'Ne u ovo vreme, već će to doći kasnije.'”

Bog je zabranio da ja pravim kompromis sa nečim. Ja ne znam ništa osim Isusa Hrista i Njega razapetog. Mi živimo u užasnom danu. Greh je ovo uradio. Da, oni su kamenovali Stefana. Oni su imali Jovanovu glavu odsečenu, ona je imala. Ja ne znam kako ćemo mi dati naše, ali to će biti jednoga dana. U redu. Pazite.

U Svetom Jovanu, ako želite da znate Biblijski tekst o tome, Sveti Jovan 6:49, je mesto gde su oni jeli manu, i Isus je rekao, „I svi oni su mrtvi.”

Rekao je, „Dobro, moja sestro, video sam tu ženu kako pleše u Duhu.” O, da. Uh-huh. „Video sam ih kako to čine. Video sam je kako govori u jezicima. Video sam je...” Da.

Isus je rekao, „Mnogi će mi doći u taj dan i reći, 'Ja sam uradio sve te stvari.'” Vidite? „Oni su jeli manu u pustinji,” Isus je rekao, „i svi oni su večno razdvojeni. Oni su mrtvi.” To je večno otišlo. Oni su poginuli pravo tamo u pustinji.

Sećate li se Jevrejima 6-ta glava: „Onima kojima je jednom obznanjema istina i koji su odbili da hodaju po Njoj, za njih više nema pokajanja.” Vidite, ivica... Kada je Istina predstavljena osobi poslednji put i oni su odbili da je prime, prema knjizi Jevrejima, nema čak ničega u svetu što ih ikada može spasiti.

Oni su gotovi. Nema pokajanja, nema otkupljenja, nema ničega što je njima ostalo. Oni su večno odvojeni. Biblija je tako rekla „Tražeći vatru straha i ozlojeđenosti u kojoj će proždirati neprijatelja.” I kada je Istina Evanđelja bila dokazana, potpuno potvrđena, i onda se okrenuli i otišli od Nje, oni su gotovi. To je sve. To je užasno, ali ja treba to da kažem.

Setite se anđela koji nisu držali svoje prvo stanje, već su ostali tamo u toj zatvorskoj kući u tami, gde svet danas ide u tom istom zatvoru, tu nema pokajanja.

Setite se pre nekoliko godina, rekao sam, kada sam došao dole iz Čikaga: „Ili će Amerika to primiti ove godine, ili ona to neće uopšte primiti.” Vidite gde je ona otišla? Da.

Sada, pitam se da li bi to mogao biti Treći potez. O, Bože, može li to biti daleko od toga. Je li to ono za čega je Treći potez? Bi li to moglo biti? O moj. Razmislite o tome, prijatelji. Razmislite o tome; ja ne bih voleo da bude.

Isus je rekao, „Ova vrsta licemerja...” Ako vi želite da to zapišete, Matej 23, -sedam. Ja ovde imam, „čitaj to,” ali vi možete videti, „Vi slepi fariseji.”

Imate li samo par minuta? [Zajednica kaže „Amen.”] Hajde da vidimo. Okrenimo se samo tome, zato što sam rekao da to čitamo. Tamo ima nešto što želim da pročitam upravo pre... Možda ću još nešto izostaviti, ali uzmimo samo ovo, samo minut. Matej 23, samo minut, u redu, i mi ćemo početi sa 27-mim stihom. Samo slušajte sada. Vi čitajte celu stvar kada odete kući, ako želite. Samo još nekoliko minuta.

Sada, gledajte ovde. Matej 23 i počnite sa 27-mim stihom: „Jao vama, književnici.” Sada, setite se ovoga svetoga čoveka kome On govori.

Jao vama, književnici i fariseji, licemeri jedni, koji ste slični okrečenim grobovima (to su mrtvi ljudi), okrečenim grobovima što se spolja pričinjavaju lepi, a unutra su puni mrtvačkih kostiju, i svakog truleža!

Licemerje i zavisti i nesloge u svojoj unutrašnjosti; spolja, „Ja sam dr. taj i taj...”

Tako se i vi spolja činite ljudima pravedni, (pogledajte na Ekumenski koncil i Pentakostalce koji sede tamo), a unutra ste puni licemerja i nepravednosti.

Šta je nepravednost? Nešto za čega vi u stvari znate da je ispravno i ne želite to da uradite. Isus, sada pogledajte šta On...na koju generaciju On to stavlja.

Jao vama, književnici i fariseji, licemeri jedni, koji gradite prorocima grobove i pravednicima ukrašavate spomenike, vidite, „Ah, prorocima.”

I govorite: da smo živeli u vreme otaca naših, ne bismo s njima sudelovali u ubijanju proroka.

„Mi bi verovali u Reč Gospodnju da smo živeli tada.” Gledajte.

Tako sami svedočite da ste sinovi onih koji su ubijali proroke.

Popunite, dakle meru otaca svojih!

To je upravo ono što se događa. Sada gledajte šta On ovde kaže.

Guje i zmijski porode! Kako ćete izbeći osudu paklenu?

Kako vi to možete uraditi? Sada On govori propovednicima, to je tačno, sveti čovek. Kako vi možete stajati i znati da Biblija predskazuje i govori njima ljudima da to ne čine, i vi možete stajati i pregovarati za nekoliko vašljivih smrdljivih dolara? Ili za neku popularnost i da vas neko potapše po ramenu i kaže vam „Doktore.” Kako vi možete reći da volite te ljude?

Ja propovedam na trakama takođe.

Kako vi možete reći da volite ove ljude, i dopustite da se dogodi takva stvar? Vi-vi fariseji, vi slepi, vi zmije, vi zmijski porode, kako ćete vi kao denominacija pobeći paklu? Kada vi... Kako može čovek danas, koji zna da su te stvari pogrešne, i stoji tamo da drži svoju kongregaciju, da načini da njegova denominacija raste, i izneveri u tome da kaže ženi i čoveku? Kako ćete izbeći besu pakla kada je on načinjen za vas? Kako ćete vi to uraditi?

Slušajte, slušajte ovde. Šta će biti? „Zbog toga...” 34-ti stih.

...Ja zato šaljem među vas proroke,...

„Ja ću”, u budućnosti. Tu su vaši fariseji koji ponovo dolaze nazad. Vidite?

...mudrace i književnike, od kojih ćete jedne pobiti, i razapeti a druge bičevati u svojim sinagogama i progoniti ih iz grada u grad.

On je predskazao da će im poslati proroke sa Rečju Gospodnjom, i šta će oni uraditi? Istu stvar koju su njihovi očevi uradili zato što je to ono što vi jeste. Vidite, duhovi ne umiru. Čovek koji ih poseduje umire, ali duhovi ne umiru. On je rekao, „Vi ste deca, vi ste jedno.” I samo zapazite kakve su ove stvari.

Kako to da je Sveti Pavle stajao tamo, (da li vi verujete da je on bio prorok?) i osudio žene što seku svoje kose; osudio njihove organizacije; najavio da svaki čovek koji nije bio kršten u Ime Isusa Hrista mora doći i biti kršten ponovo. To je tačno.

Danas oni prave kompromise i zaslađuju to okolo. Oni ne znaju ipak drugačije. To je šteta. Ako je čas završen, ja bih mogao reći ovo: oni su bili slepi, predodređeni da budu slepi. Bože budi milostiv. Oni to nisu mogli videti.

Isus je rekao, „Vi ste slepi. Vi slepi književnici i fariseji, vi licemeri. Kada vi čitate istu Reč koju su svi oni čitali, i dolazite ovde i optužujete Mene. Ja sam u stvari ono što je Reč rekla da će biti u ovim danima. Ja sam onaj koji je trebao da bude Glasnik ovoga dana. Ja sam Mesija,” On je rekao u toliko mnogo reči: „Ja sam Mesija. Da li sam izneverio u tome da to dokažem? Ako nisam uradio ono što je o Meni pisano, onda me osudite. I vi slepi fariseji, vodite vaše ljude pravo u takvu stvar, i šaljete celu grupu.” Rekao je: „Dakle, slepac vodi slepca.” Rekao je „Vi ste...”

Vi ste rekli, „O, da smo mi živeli u vreme svetoga Pavla, ja bih stao na stranu svetoga Pavla.”

Vi licemeri! Vidite? Zašto ne uzmete stranu sa njegovom doktrinom? Vi biste onda uradili istu stvar koju ste uradili sada, vi ste deca vašega oca, vašega organizacijskog oca: fariseji, sadukeji i samopravedni. To je to. I ja vam kažem, i u tom času u kojem živimo, pitam se da li bi ovo mogao biti Treći potez? Samo minut sada, vidite, Isus je rekao, „Ova vrsta prima veće prokletstvo.” Vidite? Nije li to užasno?

Kao veliki Amerikanac, jednom, kada je neprijatelj bio spreman da uzme ovu zemlju, tu je postojao čovek u ponoćnom času koji je skočio na konja i jahao niz ulicu, vičući, „Neprijatelj dolazi!” To je bio Pol Revere.

Ja sam takođe Amerikanac. I jašem u ovom ponoćnom času, ne govoreći neprijatelj dolazi, već on je ovde! On ne dolazi, on je već ovde! On je već pobedio. Bojim se da je to završeno; pobeđujući, ovog ponoćnog časa.

Setite se, u Tucsonu, sedam anđela, kakva je bila Poruka, „Završetak Misterije Božije.” Odmah posle toga, dolazeći dole u krug...

Svi vi ste čuli za planine. Pazite. Brat Fred je uzeo neke snimke toga, i brat Tom, i ja sam uzeo neke snimke. Mislim da ćemo vam ih pokazati ovde jednoga dana, pokazati vam upravo gde je to bilo. Svi vi znate priču.

Gledajte, tri vrha. On je rekao, „Tu je vaš Prvi, Drugi, Treći.”

I brat Fred je dobio jednu izvanrednu sliku toga, kada su on i sestra Marta prošli. Oblaci su došli gore iz vlažnosti tla i sakrili sve ostale od njih, i to je upravo pokazalo tri Poteza; jedan ovde, jedan ovde, i jedan tamo. Vidite? Sedam.

Gledajte, Prvi, tri. Tri je savršenstvo. To je kada je služba otišla napred.

Drugi Potez je bio razlikovanje duhova, proročanstva. (Prvo je bilo lečenje bolesnih.) Drugo je bilo proročanstvo koje je došlo napred, koje je znalo tajne misli, kada je sama Reč bila manifestovana. Što je veliko.

Ali setite se, sedmi je finiš. Da li bi ovo mogao biti finalni Potez, sve je gotovo? Da li bi to moglo biti? Razmislite o tome sada. Samo razmislite. Gde ste? Sedam je uvek kraj. Tri Poteza.

Isusova služba se sastojala od Tri Poteza. Niste li to znali? Ako ste ikada bili iskreni u svome životu budite to sada, za nekoliko minuta.

Njegov Prvi potez je bio lečenje bolesnih. On je postao veoma popularan čovek. Svi su mu verovali, izgledalo je tako. Je li to tačno? Kada je On došao napred lečeći bolesne, svi su ga želeli u svojoj crkvi.

Ali jednoga dana On se okrenuo i počeo da prorokuje jer On je bio Reč, i On je bio prorok o kojem je Mojsije govorio? Kada je On došao da im govori, da im govori kako su oni živeli i stvari koje su radili, postao je veoma nepopularan. To je bio Njegov Drugi potez.

Pitam se da li je to tipizirano pravo nazad ponovo? Samo razmislite minut. Bi li to moglo biti? Prvi, lečeći svakoga. Drugi, „O to bi mogao biti samo Isus. To bi mogao biti samo Belzebub, to bi mogao biti...” To je ista stvar koju su oni uradili tamo. Vidite? Isti duhovi koji žive u istoj vrsti ljudi, osuđujući ljude koji nikada nisu mogli biti spašeni, zato što su oni bili osuđeni ranije; kao Juda Iskariotski, rođen od sina prevare.

Vi kažete „Juda?” Sigurno.

Setite se on je bio veoma religiozan, ali on nije mogao ići celim putem sa Porukom. On je mogao uzeti deo nje, ali ostatak toga, on nije mogao podnositi. Oni mogu uzeti isceljenje i takve stvari, ali kada to dođe da Bog izgovara veverice u postojanje, to je suviše duboko za njih. „To ne može biti.” To je bio Juda. Njegov duh može živeti pravo gore do tog mesta. On ne može ići za time. Vidite?

Oni su mogli uzeti Mojsija kao ispravnoga kada je on otvorio Crveno more i tako dalje. Ali kada je došlo do toga da im govori da svi ostali od njih nisu radili, ovo, to ili drugo, „On čini sebe Bogom iznad nas.” Oni nisu mogli ići tako, Korah i oni. Tako, oni su morali da imaju organizaciju, tako Bog ih je samo progutao.

Isusova služba, kada je On isceljivao bolesne, „On je bio toliko divan, taj mladi prorok iz Galileje. Zašto, On čini da slepi vide. On je čak podigao mrtve. Mi imamo tri takva slučaja. On je u stvari dizao mrtve.”

Ali jednoga dana On se okrenuo okolo, rekao je, „Vi zmijski porode. Vi spolja čistite zdele. Pojavljujete se kao sveci, ali u vašoj unutrašnjosti, vi niste ništa drugo, nego gomila zmija.” O, kada je to proročanstvo došlo napred, osuđujući tu organizaciju, onda se to promenilo. Oni su se okrenuli protiv Njega. To je tačno. I konačno, odbacujući Njega, oni su Ga razapeli.

Ali vi ne možete ubiti službu. Ona dalje živi. Vi možete uspavati glasnika, ali ne možete uspavati Poruku. To je tačno. On dalje živi. I pazite kada Treći Potez Njegove službe dođe. Prvi je bio lečenje bolesnih.

Drugi je bio prekorevanje njihovih organizacija i proricanje šta su oni uradili, šta su oni bili i šta je dolazilo. Šta jeste, šta će doći; šta je bilo, šta jeste, i šta će biti. To je ono što je On uradio. Je li to u redu? [Zajednica kaže,“Amen.”]

Ali Njegov Treći Potez je bio kada je On propovedao izgubljenima koji više nisu mogli biti spašeni. Oni su bili tamo dole gde su bile njihove velike obojene oči. „Ooh, ooh.” Propovedao je dušama u paklu, koje nisu primile milost, već su bile večno odvojene od Božijeg prisustva. Ipak oni su prepoznali šta je On bio, zato što ga je Bog tamo postavio.

Pitam se da li se Njegova služba penje na isti način u poslednjim danima, kao što je bilo? „Kao što je Otac Mene poslao, tako ja šaljem vas. Dela koja ja činim činićete i vi.”

Izgubljeni, nikada nisu mogli biti spašeni, oni su odbili milost. To je bio Njegov Treći Potez.

Sada ima li tamo nekih pitanja? Njegov prvi Potez, On je lečio bolesne. Je li to u redu? [Zajednica kaže, „Amen.”] Njegova Druga služba, On je prorokovao. Njegova Treća služba je bila propovedanje večno izgubljenima. Tri planine, i tako dalje; izgubljeni, večno!

Nojeva služba, svi propovednici su isto uradili. Noje je propovedao. To je potpuno tačno. On je ušao u arku. I kada je on ušao u arku, sedam dana se tamo ništa nije dogodilo. Njegovo svedočanstvo propovedano osuđenima.

Sodomi i Gomori. Isus je uputio na oba događaja kao dolazak. „Pre dolaska Sina čovečijeg, tako će biti kao u danima Noje, isto će biti kao u danima Sodome.” On je uputio na Noja.

Noje je imao tri Poteza, i njegov treći je bio izgubljenima pošto su vrata bila zatvorena. Jer Bog mu je dopustio da sedi pravo tamo, gde niko nije mogao ući ili izaći. Oni su bili unutra. Na, (kao na sedmoj planini), najvećoj planini, tu je On postavio kovčeg, planina. Vidite? Da li je tako?

U danima Sodome, prvi Potez je bio pravedni Lot. Biblija kaže, „Ovi gresi u Sodomi su uznemiravali njegovu pravednu dušu svakog dana,” kako su one žene delovale i činile.

Setite se, „Kao što je bilo u dane Nojeve.” Šta su oni uradili? Jeli, pili, ženili se, dajući u brak. Vidite, žene. Šta su bili dani Sodome? Žene.

I prva poruka je bio Lot. Oni su mu se smejali sa prezirom.

Onda je on poslao drugog glasnika, dvojicu njih, i oni su otišli dole. To je bio Njegov Drugi Potez za Sodomu.

Ali pogledajte u tog Jednog koji je otišao na kraju, tamo je više i više milosti. To je sve bilo gotovo, sve gotovo u to vreme. Taj treći Glasnik koji je otišao tamo dole, Treći Potez, šta je On bio? Kakvu vrstu službe je On imao? On je sedeo sa izabranima, i rekao im šta se dešavalo iza Njega. Je li to u redu? Ali kada je On zakoračio u Vavilon, ili u Sodomu, On je želeo da otkrije...

Čak je Abraham povikao, „Ako budem pronašao pedeset pravednih.” Napred dole do deset pravednih.

Bog je rekao, „Da, nađi deset pravednih.”

Dopustite mi da vam kažem nešto, samo minut. Vi biste mogli biti staromodni, ali vi imate nešto što te seksi kraljice nemaju. Vi imate nešto što ona nikad ne može imati. Tačno. Vi možete biti staromodni u vašem oblačenju, obučeni kao dama. One mogu reći, „Pogledajte u tu staru svetu valjačicu.” Ne brinite. Vi imate nešto što ta mala seksi kraljica ne može imati. Ona je večno izgubljena. Ona je osuđena. Vidite? Vi imate moral; vi imate čednost. Ona nema ništa. Ona ima mamac koji postavlja zamke izgubljenim dušama u paklu. Slepac ulazi u njega. Dakle, vi imate nešto.

Vi znate da vi čak ne biste morali biti u crkvenoj knjizi, već bi vaš pravedni život mogao biti taj koji drži gnev Božiji dalje od sveta danas. Svet to neće poverovati. Vi žene koje ste nazvane svetim valjačicama, vi mali ljudi koji jedva da znate nešto, ali vi vičete Bogu, danju i noću za grehe zemlje, vi biste mogli biti ti koji zadržavaju gnev. „Ako ih mogu naći deset, ja ću ga poštedeti.” Ako nađem deset.“ „Kao što je bilo u danima Sodome, tako će biti.” Vidite šta ja mislim?

Ne, „Ako mogu naći deset Metodista, ako mogu naći deset Baptista, ako ja mogu naći deset Pentakostalaca, ako mogu naći deset sportista, ako mogu naći deset senatora, ako mogu naći deset propovednika.”

Već, „Ako mogu naći deset pravednih.” Ima Jedan pravedni, to je Hrist. Hrist živi u jednom od njih desetorice, „Ja ću ga poštedeti.”

Ali poslednji glasnik je propovedao osuđenima. On je otišao tamo dole. Biblija ne kaže šta se dogodilo, ali vatra je pala sledećeg jutra, tačno, pošto je On prikazao te znake, odmah pošto je prikazao Svoju proročku službu. „Zašto se Sara smejala?”

Ona je rekla, „Nisam.”

On je rekao, „Da, ti jesi.”

Sada, odmah posle toga, On je ušao u Vavilon, ili ušao dole u Sodomu. On njih nikada nije pronašao, tako vatra je pala. On je pronašao Lota i njegove dve kćeri, rekavši, „Bežite odatle odmah sada.” Vidite? On je otišao tamo dole. Setite se. On je bio na svom putu dole. On je poslao glasnika pred Njime, ali On je sam otišao dole, da otkrije da li je cela ta stvar bila takva. I On je to pronašao punim čega? Žene ofarbanih lica. Poruka osuđenim. Šta su oni uradili? Smejali se tome.

Šta oni rade danas? Istu stvar. „Ja pripadam skupštinama. Ja pripadam Jedinovcima. Ja sam plesao u Duhu. Slava Bogu, ja govorim u...” U redu, samo napred. „Ja ću odseći svoju kosu ako hoću. Ja ću uraditi ovo. Ja ću reći ovo. Ja ne treba da budem kršten u Isusovo ime. Ja ne marim šta kažu. Pavle je jedan stari ženomrzac svakako.” U redu, samo napred.

Jednog od ovih dana, ako već niste, vi ćete preći tu liniju! Vi više nikada nećete imati želju da uradite ono što je dobro. Jeste li čuli ono što sam vam rekao? U tome je stvar. Brate, sestro, da li vi uviđate šta je bilo rečeno? Vi ćete preći tu liniju, i više nikada nećete želeti da to uradite. Vi ćete još slušati Evanđelje, sigurno, ali ga nećete prihvatiti. Vi to ne možete prihvatiti. Ali Evanđelje će biti propovedano osuđenima, onima koji su večno izgubljeni; više ne mogu biti spašeni. Vi ste već na tom mestu, i ne znate to. Vi mislite da živite u zadovoljstvu, a mrtvi ste dok ste živi.

Slušajte. Svi oni koji su odbacili Poruku časa, pred sudom, Evanđelje je bilo propovedano osuđenima, prvo, pre nego što su oni otišli; bez milosti. Noje je ućutao, to je bilo svedočanstvo. Bog je zatvorio vrata, posle njegovog trećeg Poteza u Sodomi, vrata su bila zatvorena. Tamo više nije bilo milosti. Nije moglo biti pronađeno deset njih. I mnogima koji nisu mogli biti spašeni propovedano je Evanđelje, zato što je to bilo... To je tako bilo u svakom dobu, svako doba odbacuje Poruku pre suda.

Jesu li oni to ponovo uradili? Pojavljuje li se to iz tog Vatrenog Stuba tamo dole na reci? Pojavljuje li se to dalje u Poruci kritikovanja žena, i bacanja mesta gde bi to trebalo da bude, i prekorevanja tih propovednika koji uzimaju mesto u denominaciji umesto da ostanu sa Rečju? Kada je Bog potpuno dokazao da je to On, a ne neka sirota neuka stvar kao što je čovek. To je Bog! I jesmo li mi sada došli do mesta gde treba da se Treći Potez vrati ponovo izgubljenim, večno?

Je li to što mi je vizija dala, kao malom nestašnom dečaku, bilo tamo napolju? I ja sam otišao na Zapad, i tamo je bio zlatni krst Evanđelja koji je sijao dole i objavio da je znak sa neba, potpuno tačno. Setite se, krst je bio u panorami izgrađen kao piramida. Bi li to moglo biti da je to deo glave gde se to završava, i gde je započelo i dolazi ovde do upraviteljstva.

Kao piramida, dolazi kroz Lutera, Weslija, Pentakost, i njih koji pokrivaju kamenom. Da li bi to moglo biti to? Ako je to to, gde smo mi? Ovo bi moglo... Ja se nadam da to nije, ali treba da bude. To će biti. Samo se setite, njih propovednika koji treba da...oni se uvek spajaju upravo isto, jedni sa drugim. To je trebalo da dođe, Bog se ne menja. Bog se ne menja. Razmislite o tome.

Udarite vašu savest svojim duhovnim zubima, i otkrijte gde smo. Šta ako je to, i vi ste još na način na koji jeste? Onda biste vi samo mogli tako hodati... Vi ste gotovi, oni koji su napolju. Pošto je Knjiga uzeta od Jagnjeta, Šesti Pečat je otkriven i svi pečati su završeni. To bi moglo biti. Nadam se da nije, ali to bi moglo biti. U redu.

Sada, je li to razlog što je taj Treći Potez toliko dugo oklevao?

Zapazite Prvi Potez i Drugi Potez je otišao od jednoga do drugoga. Ja sam predskazao, sećate se, kada sam prvo počeo, oko Prvog. I rekao sam, „Doći će vreme kada ću ja čak znati tajne srca.” Sećate se. Koliko njih? Svaki od vas se sećate toga na skupovima okolo. I jedne noći sam upravo izašao napolje u Regina, tamo gore, i popeo se na platformu; i brat Bakster tamo, nekoliko hiljada ljudi. I čovek je došao gore na platformu, i tamo se to dogodilo. Od tada je to bilo isto.

Ali godine su prošle otkako sam se odvojio od polja, četiri, oko pet godina otkako sam otišao. Šta je to? Šta je to uradilo? Je li to bilo kao što je bilo u početku u Postanku, „Božije dugo trpljenje.”

Setite se, kada je On stvorio svet, sedmog dana On nije ništa stvorio. On se odmorio. Bog je dugo trpio u toj šestoj godini, ne želeći da bilo ko pogine, već su svi mogli doći do pokajanja. Bog je dugo trpio.

Ponovo takođe u Postanku 15:16, ako želite to da zabeležite, 16, 15. On je rekao Abrahamu, „Preko u toj zemlji Amorita, njihovu grešnost,” oni su sada bili Pagani. „Ja vas ne mogu uzeti tamo unutra sada zato što grešnost Amorita, Pagana, još nije ispunjena. Ali ja ću im suditi. Ja ću doći u toj četvrtoj generaciji, i onda ću suditi toj naciji sa gvozdenom palicom.” Je li to u redu?

Je li to bilo toliko dugo, to Božije dugo trpljenje, služba konstantno, kroz trake i sve ostalo je pročešljalo širom sveta da vidi ako ima još jedan? Ali možda taj jedan poslednji dolazi unutra upravo uskoro. Je li to bila grešnost koja je bila toliko dugo? Ako je Isus isti, koji jeste, Jevreji 13:8, Njegova poruka mora biti ista. (Određena da se završi.) Njegova akcija mora biti ista.

Ako je Prvi i Drugi Potez bez pitanja. Ima li tu pitanja u vašem umu oko Prvog i Drugog Poteza? Da li se to dogodilo baš kao što je On rekao? [Zajednica kaže, „Amen.”] Onda zašto postaviti pitanje za Treći? Vidite? Zašto biste vi ispitivali To. Prva dva su bila identifikovana Pismom. Dokazao sam vam ovoga jutra da je Treći takođe identifikovan Pismom.

Pogledajte na svet i vidite gde se on nalazi. Pogledajte kako su oni odbacili Istinu, i kako je ona ispravno identifikovana, proročki deo. Sada, gde smo mi? O Bože, budi milostiv. To čini da moje srce krvari u unutrašnjosti. Šta sa time? Gde smo mi?

Setite se tih sedam vrhova tamo gore, oni bi vam mogli reći. Nema drugoga vrha iznad toga. I to je na Kontinentalnoj Podeli. To ide pravo u pustinju, odatle dalje. Večnost se postavlja unutra. Sedam vrhova, pravo na Kontinentalnoj Podeli. To je upravo između ispravnog i lošeg. I na kraju toga, Treći Potez je bio poslednji potez kruga. Je li to u redu? Vidite? U redu.

Noje je otišao unutra, onda posle sedam dana ništa se nije dogodilo, vidite. Posle sedam dana došlo je suđenje. Ako samo... Slušajte sada, na završetku. Da su samo, u Nojevo vreme, oni znali taj znak. Da su samo znali. Sada ću završiti. Da su oni samo znali taj znak, svet u tom danu. Bog ovde dokazuje, čitanjem Pisma, malopre, On je uništio te ljude.

Ne bez milosti; milost im je bila poslana preko proroka. Oni to nisu verovali. Bog je milostiv, On je poslao milost, ali oni nisu hteli da je prime. On uvek prvo šalje milost.

Šta da su oni znali da je taj znak bio znak poslednjeg vremena? I kada su oni odjednom videli, spasenje je nestalo. Niko, vidite. Dakle, prva stvar koju vi znate, da su vrata zatvorena. Da su oni... Postoji samo jedna osoba koja je znala taj znak, a to je bio Noje i njegova grupa. On je bio jedini koji je znao. Kada su se ta vrata zajedno zanjihala, Noje je to znao. Noje je znao da je to bio kraj. On je to znao. To je tačno. Da su oni samo znali znak.

O, da su oni samo znali taj znak, kada su oni videli tog Jednog kako dolazi tamo, koji je bio tamo gore sa Abrahamom.

Da su oni samo znali da taj moderni Bili Graham tog dana, da je otišao tamo dole, on i Oral Roberts, i propovedali poruku slepim ljudima. Da su samo znali, oni stari pravedni Metodisti i Baptisti, tamo nazad, da je bio znak za njih u tom danu, Lot, kada su gresi uznemirili samu njihovu dušu. Onda, u čega su se okrenuli Metodisti i Baptisti? Kao što je Lot uradio, istu stvar. Ali pravedni, tamo napolju, dolaze napolje. Sigurno.

Šta ako je to bilo kada je Bili Graham otišao tamo dole; donoseći odluku, žvaćući žvakaću gumu, udarajući jedan drugoga, i smejući se, odsečene kose, našminkana lica, i ne napravivši čak ni najmanji pokret zbog toga. Došli su nazad sledećeg dana i Bili je rekao, „Imam 30.000; dođi kroz godinu dana, i neću imati 30.”

„Ja sam napravio odluku. Ja neću ići u pakao; ja idem u Nebo,” vidite. Gazeći pravo dalje u grehu. Da oni imaju samo...

I onda Evanđelje budući propovedano u sili, i znacima i čudima, sa Vatrenim Stubom iznad njega, i sve se dešavalo tačno, i predskazali su i postavili. Oni su rekli, „Gomila svetih valjača. To je mentalna telepatija. Neka vrsta veštičijeg duha. Đavo, to je sve što to jeste. Zar ne verujete. To nije u našoj organizaciji. Mi nemamo ništa da uradimo sa Time.” Da su oni samo znali znak. Da su oni samo znali.

Isus je rekao, „Da si samo znao tvoj dan, Jerusalime. Da si samo mogao prepoznati. Ali, sada si ostavljen tvojima. Da si samo znao. O Jerusalime, Jerusalime, kako često sam želeo da te skupim, kao kvočka svoje piliće, od suda koji treba da dođe. Ali ti nisi prepoznao tvoj dan.” „Ti koji si kamenovao proroke i ubijao pravedne, da si samo znao tvoj dan. Da si samo znao i bio sposoban da shvatiš tvoje Pismo i da saznaš da je Moj dolazak znak tvoga kraja. Sada, ti si slep. Sada ćeš biti prekoren. Tvoje vreme je završeno,” I bilo je. To je tačno. „Da si ti samo znao vreme.”

Pogledajte, kada je Isus napravio deklaraciju, svet je krenuo pravo napred. Vidite? Svet je nastavio da se kreće normalno. Zašto? Jer oni nisu znali njihov čas.

Svet je krenuo pravo napred kada je Noje ušao u arku, svet je krenuo pravo napred. Izrugivači u tom danu, oni su još imali seksi žurke. Još su jeli, pili, ženili se, činili stvari koje rade danas. Baš tačno takve, normalno. „Ha-ha! O, taj stari sveti valjač je zatvorio vrata. Jeste li ikada čuli takve stvari? Znate šta on kaže? Mi svi ćemo biti udavljeni. Besmislica. Gde se nalazi voda?”

Izrugivači, u danima Noje. „Tako će biti o dolasku Sina čovečijeg.” Noje je znao znak. Ista stvar u danima Lota. Iste stvari, u danima Isusa. Isto tako i danas. Oni će se izrugivati svoj poslednji put...

Kao u Sodomi, oni nisu znali. Kada je glasnik stajao tamo, Poruka od Boga, oni su se samo smejali tome i pokušavali da izopače njihova sopstvena dela. Da li je tako? „Dođi i pridruži nam se. Budi jedan od nas.” Da li je tako? „Dođi i pridruži nam se, budi jedan od nas. Bićeš jedan od momaka. Dođi, pridruži nam se.” Vidite? Oni nikad nisu prepoznali njihov znak.

Oni nisu znali da kada ta Poruka dođe, da samo... Oni nisu videli to, tu vatru i gnev suda, kao Bog, bljesak sumporne vatre se zapalio sa neba. Oni ne mogu videti to. Glasnici mogu. Lot je znao, takođe. On je znao da je to tamo. Sigurno.

Isto kao danas, baš ista stvar. Gnev je potpaljen, atomske bombe vise, sve je pri kraju. To je isto sada.

Vidite, ljudi, slušajte. Da li znate... Kažete, „Brate Branhame, oh, šta sa svim time?” Znate, ljudi mogu propovedati evanđelje kao što su uvek radili, ono što oni nazivaju Evanđelje, to može biti gotovo. Oni su to činili u danima Noja. Oni su to činili u danima Lota. Oni su to činili u danima Isusa. Je li tako?

Čak ni Jevreji, pošto im je Isus rekao da je gnev... „Vi ste gotovi. Vi ste završili. Nema više. Vi ste završili.”

„Oh,” rekao je, „taj sveti valjač. Iz koje škole je On došao? Odakle je On došao, tako?”

Setite se, On je bio spreman za svoj Treći Potez. Tako je. On je rekao, „Koliko često sam hteo da vas sakupim.”

Lot je načinio svoj poslednji poziv...mislim anđeo je to uradio, glasnik, koji je On bio. Bog, predstavljen u ljudskom telu, načinio je poslednji znak, prikazao je poslednju dužnost. Onda je to sve bilo završeno.

Noje je propovedao svoju poslednju propoved. Vrata su se za njime zatvorila. To je bilo sve. Oni su se tome smejali, i pravili šalu od toga.

Razmislite, ljudi mogu nastaviti da idu dalje propovedajući. Ekumenski koncil se može udružiti sa katoličkom crkvom, baš kao što su oni obećali da će uraditi. Sve organizacije mogu doći u to, ali znak Zveri je već tamo. Oni su u to uhvaćeni. Vidite? I oni kažu: „O haleluja, blagoslovljen Bog, toliko mnogo ih je spašeno prošle noći.” Da li su? „Oni su plesali u Duhu, oni su govorili u jezicima.” To ne znači još ništa. Vidite? „O, oni su slabi i nežni i ponizni. Da, gospodine. Oni imaju dar Duha.” To nije znak. Ni malo.

Dopustite mi da vam dam plod Duha, između Isusa i fariseja, pogledajmo ko je od njih imao plod Duha. Šta da sam ja ustao kao što sam počeo da govorim malopre, protiv Hrista sada za trenutak? Bože oprosti mi zbog toga, ali samo da vam pokažem nešto.

Šta da sam došao do vas i rekao, „Reci, ti kongregacijo, ko je vaš prijatelj? Ko pokazuje plod Duha? Vaš ljubazni stari sveštenik. Ko dolazi k vama u bolnicu kada ste bolesni? Vaš blagi stari sveštenik. To je tačno. Ko je taj koji vam uvek pozajmljuje novac kada ste vi protiv toga, na čvrstom mestu? Vi članovi njegove kongregacije, ne idete li vašem ljubaznom starom svešteniku, i on vam pozajmljuje novac.” Vidite? „Ko je taj koji je uvek pun ljubavi i ljubaznosti i pokazuje plod Duha? Vaš ljubazni stari sveštenik.

Ko je taj ko je studirao godinama u sinagogama ovde dole odakle je njegov pra-pra-pradeda došao, celim putem dole? Ko je taj koji je studirao i teško radio i dobio doktorske stepene i PhD i LLd da zna ovu Reč, i stoji ovde i dostavlja vam svako nedeljno jutro u njegovoj kongregaciji? Vaš ljubazni stari sveštenik.“

„Ko je ovaj odmetnik nazvan 'Isus'? Iz koje je škole On došao? Iz koje je škole On izašao? Gde je Njegova karta zajedništava? Kojoj organizaciji On pripada?

Šta radi kada svi imate porodičnu raspravu? Ko vam dolazi? Vaš stari ljubazni sveštenik, da pokuša... I vi imate jednu prepirku sa vašim komšijom ovde preko, i vaš ljubazni stari sveštenik dolazi i izgladi tu stvar. Rekao je, „Vi ste deca Božija i ne biste trebali to da radite.” To je ono što on...

Šta ovaj Isus iz Nazareta radi? Razdire stvar. Šta On radi? Izgrdi vašu organizaciju. Šta On radi? Naziva vašeg sveštenika „slepac vodi slepoga.” On je njega nazvao zmija u travi. On je uzeo žrtvu koju je Bog odredio i isprevrtao stolove, i izbacio napolje novac, i pogledao na njih sa besom. Jeste li ikada videli da vaš sveštenik gleda tako?“ Sada, gde su plodovi Duha?

Ne govorenjem u jezicima. Ne plesanjem u Duhu. Ne pridruživanjem crkvi. Ne plodovima Duha; Hrišćanska nauka može svakoga od vas ugušiti na tome, i čak poreći da je Isus Hrist bio Božanstvo. Ne to.

Već je to živa Reč. Tu je to. Da su samo pogledali, On je bio Mesija. On je bio živa Reč, manifestovana.

I čovek koji u sebi ima Duha Božijeg, ili žena, živi tu Reč, živi pravo napolju u njima. To je otkucaj srca, predodređeni, jer Reč Gospodnja dolazi k njima, i oni su Reč ljudima. „Pisane poslanice čitane od svih ljudi.” Je li to tačno? Bi li to mogao da bude Treći potez?

Ljudi, to ste vi koji slušate ovu traku, voleo bih kada biste mogli pogledati na ovu kongregaciju u ovo vreme. Nadam se da se isto osećate.

Šta ako to jeste tako? Pogledajte u Biblijske tekstove koji su nabijeni ovde unutra. Bi li to moglo biti? Je li Treći potez zato da se propoveda večno osuđenima koji su odbacili Poruku spasenja?

„Dobro,” vi kažete, „crkva će...” Da, oni hoće. Oni će ići pravo napred baš isto.

Ali setite se, sve ovo vreme, Noje je bio u arki. Nevesta je zapečaćena unutra sa Hristom, poslednji član je bio otkupljen. Šesti pečat je proizveo sebe. Sedmi pečat donosi Njega nazad na zemlju. Jagnje dolazi i uzelo je Knjigu iz Njegove desne ruke i selo je, i zahtevalo je ono što je posedovalo, ono što je On otkupio. Je li to u redu? To je uvek bio taj Treći potez.

Tri je savršenstvo. Služba dolazi do svog savršenstva kada je ona ponovo reprodukovala Hrista u prirodnom smislu među ljudskim bićima, kao što je bilo predskazano, „Kao što je bilo u danima Lota.”

Razmislite, ljudi mogu nastaviti dalje propovedajući, misleći da postaju spašeni, verujući da rade ispravno, verujući da njihove organizacije rastu, sigurno, a da čak nema ni zračka nade. I ako je ta vizija bila to, i to je bilo toliko teško protiv žena, mi dolazimo do tog časa. Vrata su zatvorena, otišlo je, Knjiga je već u Njegovoj ruci. Razmislite o tome.

Dopustite mi da vam kažem ovo, pre završetka sada. Ja završavam. O tome je rečeno, u Irskoj, gledajući vode. Tamo je bio veliki greben koji ide dole niz obalu, i nad ovim velikim brdom. I tamo je išao čovek, hodajući duž obale tamo jednog dana, baš u to vreme kada je trebala da dođe plima. A tu je bio i plemić koji je živeo na bregu koji je znao ove mene. On je znao u koje doba dana mene treba da dođu. On je znao kada dolazi mena. Ovaj momak nije mario koje je vreme. On je bio jedan od onih sveznajućih. On je imao svoju vlastitu ideju. On je bio sportista, pametan, inteligentan čovek; ali nije znao vreme mene. On nije poznavao zemlju. Nije znao vreme kada je znak bio ispravan, kada je mesec zaostajao za zemljom.

I kada god Bog povuče Svoga Duha sa zemlje, brate, ona je izgubljena, sve je gotovo.

Ako bi se taj mesec ikada pomerio sa svoga mesta, vode bi pokrile zemlju kao što je to bilo kada je Bog započeo to u Postanku 1. Ali mesec je stajao tamo, i kada je on čak samo okrenuo svoju glavu, mene su počele da dolaze.

Ovaj mudri stari čovek koji je živeo tamo u blizini toga, znao je koje je to vreme bilo. Ovaj momak nije znao. On to nikada nije znao. On to nikada nije proučavao. On zbog toga nije mario. I ovaj mudri stari čovek je istrčao napolje i rekao: „Moj dobri čoveče, da se nisi usudio da ideš malo dalje. Okreni se nazad brzo. Tamo je zid. Ti ne možeš da se popneš po zidu. Poginućeš. Znaci se dešavaju, vreme je. Mena će šiknuti odjednom, i ti se ne možeš vratiti. Ne idi ni malo dalje.”

I čovek se okrenuo, nasmejao mu se i rekao je, „Idi i gledaj svoja posla. Ja znam šta mogu uraditi a šta ne mogu.” I mene su ga uhvatile. Vidite?

To može biti kasnije nego što mi mislimo. Vidite? To će vas uhvatiti. Ne idite ni malo dalje. Ne činite to, ljudi. Ako ste uvek verovali u mene da sam Božiji sluga, uzmite moje reči ovoga jutra, ako ste ikada to učinili. Može već biti kasno. Toliko mnogo Biblijskih tekstova pokazuju to na takav način. Sada, setite se, ja ne kažem da je to to. Ja ne znam. Ali samo pogledajte.

I ja sam ovde presekao oko deset stranica, koje sam se plašio da vam kažem. Vidite? Gospođica Wood je zapisnik toga, i gospodin Wood. Kada sam otišao dole ovoga jutra da ih vidim, rekao sam, „Ja im ne mogu reći. Ja ne mogu ići toliko daleko. Ja ću samo staviti toliko mnogo Pisma, i ostaviti to sa njima, zato što će se to snimati na traku.” To će ići.

Ljudi koji će se smejati Poruci. To je u redu, to će biti okretanje u prošlost, u jednom od ovih dana. Napred. Samo budite član crkve. Secite svoju kosu, mažite svoje lice. Napred i uzimajte „Oca i Sina i Svetoga Duha,” ako želite, činite tri boga i budite paganin. Napred, prikačite se za vašu organizaciju. Činite tako, ako želite.

Kažete, „Plesao sam u Duhu, govorio sam jezike; ja to imam.”

Video sam đavole da rade isto to. Video sam vračeve kako govore u jezicima i tumače to; i pišu u nepoznatim jezicima i tumače to što su napisali; koji su pili krv iz ljudske lobanje, i prizivali đavola, plesali su u duhu.

Muhamedanci plešu u duhu, ovako, dok ne uzmu iverje i zabadaju ih pod nokte; i uzimaju koplje i probadaju ih kroz svoje lice ovako i izvuku ih napolje, tako da ni jedna kap krvi ne poteče.

Indijci će hodati po vatri bosi, tri stope duboko, tri-četiri stope preko; duvaju na užareni ugalj dok ne postane beo i vreo, i uopšte ne dobiju opekotine na nogama, i poriču da postoji neko takav kao što je Isus Hrist.

Ne, ne, prijatelji. Reč je ta koja to kaže. Ljudi i Reč treba da budu jedno. Razumete? Isus i Reč su bili isto; On, je bio Reč. I kada Isus živi u ljudskom biću, to čini njega i Reč istim. Vaš život govori ono što vi jeste.

Sada, samo pogledajte sebe u Božijem ogledalu, recite: „Kako vi izgledate ovoga jutra?” Dok se molimo.

[Brat govori u nepoznatim jezicima. A drugi brat tumači. “Deco Moja, danas vam kažem. Da, Ja svemogući Bog, pogledao sam na zemlju danas. Video sam zlo do kojeg je dovedena ova tvorevina. Da, video sam greh u koji su ljudi u ovom danu uvijeni. Da, zar ne znate da sam Ja učinio velike stvari za vas? Da, Ja sam poslao jednog čoveka u ovom danu, da, da bi on bio usta za ovu generaciju. Ali vam kažem danas, narode moj, da su se mnogi izrugivali tom imenu. Da, oni su okrenuli leđa stvarima koje je on govorio. Ali vam Ja kažem, onima koji će poslušati ove Reči, učiniću da padne na njih veliki blagoslov. Ja sam svemogući Bog. Ja ću nagraditi u ovom danu, one koji u iskrenosti budu primili te Reči, kaže Gospod.”-Ured.]

Lutao sam daleko od Boga,

Sada ja dolazim kući;

Molite se, ako ste se ikad molili.

Otvori široko Tvoje ruke ljubavi,

Gospode, ja dolazim kući.

Dolazim kući, dolazim kući...

Dok nastavljajte sa pevanjem, želim nešto da vas pitam. Ima li u vašem srcu mesta koje izgleda da je zamračeno grehom? Ako ima, sada je vreme da se toga otarasite, upravo sada, ako je preostalo milosti.

Ovo, ja se nadam, nije tako. Ja se nadam da tamo nema toga. Ali zar ne izgleda kao da bi to moglo biti? Slušajte šta je Sveti Duh rekao usred ljudi, pošto sam završio. „To je Glas vama.”

I ako ovde ima, ako imate neku tamu u svome životu, nećete li doći odmah ovde do oltara sada, dok nastavljamo da pevamo. Odmah sada, ako ovde ima umornih, ako je ovde mesto, nemojte to odlagati.

Nadajući se i verujući da to još nije tako; ali to će biti jednom od ovih dana, i to bi moglo biti danas.

Sada Gospode, ja dolazim...

Sa dahom iz vaših nozdrva pravo oko vas! Ako ljudi koji snimaju traku mogu videti šta se ovde napolju sada dešava. Upravo prelazeći u gužvi jedan preko drugoga, vičući, dolazeći od svuda.

Bi li ta vizija mogla, kada sam bio mali dečak, je li to čas? Je li to vreme, kada oni umornog izgleda, sumorno; pakao koji se stvara upravo ovde na zemlji?

Oltari i prolazi između sedišta su sada ispunjeni. Ako vi ne možete doći do oltara ili prolaza između sedišta, svuda između stotine njih ovde, samo ustanite, ako kažete, „Želim da ustanem i da se molim samo da bi ljudi mogli znati,” ili kleknuti ili šta god želite. O, moj Bože! Sada, vi jedva da možete videti nekoga da sedi, i ljudi stojeći svuda.

Mogu li ja reći ovo: Bože zabrani, Bože zabrani to što sam ja rekao da je sada. Mogu li ja to razumeti, svi. Bože, zabrani, ja imam decu koja nisu unutra. Ja imam dve kćerke i sina. Ja imam braću. Ja imam moje ljude koji nisu unutra. Bože spreči da nas milost napusti; i da sve ovo ne bude samo pretvaranje.

Je li tu ima milosti koja je otišla, Gospode? Dopusti mi da budem netačan u ovom vremenu. Da to nije, da ljudi mogu još biti spašeni. Daruj to, Gospode. Ja se molim i predajem sada ovu publiku Tebi, u Ime Isusa Hrista.

Svi se sada molite, baš kao... Šta ako je to bilo? Dakle, ja ne znam da jeste, ali šta ako jeste? Vi se molite na vaš način. Samo se molite na način na koji želite da se molite. Samo, šta ako je ovo bilo Istina, šta bismo mi uradili, prijatelji? Šta bismo mi uradili? Šta će se dogoditi? Sada se molite, svi. Samo se molite na način na koji to želite. Samo povičite Bogu na vaš vlastiti način. O, Bože!

Otvori široko Tvoje ruke ljubavi,

Gospode, ja dolazim kući“.

„Gospode, ja sam nameravao odavno to da uradim. Jesam li čekao suviše dugo, Gospode? Je li ovo, je li to svršeno? O, Bože, otvori Tvoje ruke ljubavi i primi me. U mom srcu ima nečega što preklinje za to, Gospode. Otvori još jednom. Ako je moje ime bilo u Jagnjetovoj Knjizi, govori mi sada, Gospode. Dopusti mi da to primim odmah sada. Molim te uradi to, Bože.”

Dolazim kući, dolazim kući,

Nikada, ja neću, nikada, nikada više Gospode više tumarati,

Otvori široko Tvoje ruke ljubavi,

O, Gospode, ja dolazim kući.

Biblija kaže kada su oni prepoznali Isusa, da će svaki od njih plakati kao da je ubijen njihov jedini sin.

Vi napolju, vi u vašim kolima sa kratkim talasima, vi koji stojite okolo zgrade, mnogi od vas samo nagnite svoje glave naspram zgrade, recite, „Gospode Bože, budi mi milostiv.” Da smo ti iskreni, prijatelji. Razmislite u kakvom vremenu mi živimo. Gde smo mi?

Gospode, ja dolazim kući,

Dolazim kući, dolazim kući....

Gospode Isuse, uradio sam najbolje što sam znao. Uradio sam sve što sam znao. Daruj to, Gospode, da su vrata milosti još otvorena. Od ovih stotine, bukvalno stotine, koji traže Tebe u ovo vreme, odstrani svaku grešnu mrlju, Gospode, i uzmi ih unutra danas.

Ja molim, sa svim svojim srcem, kao što vidimo ne samo da neko govori, već Samo Pismo, donoseći nas u ovaj čas. I ta vizija kada sam bio mali dečak, videći te ljude u tom stanju; i sada mislim, sam taj pakao, milost je bila izbrisana sa zemlje, i sada je sam pakao ovde, i ljudi, Gospode, su u ovom užasnom stanju.

Svemogući Bože, nad ovom izabranom crkvom, ja molim, Bože, da Ti izliješ Tvoje blagoslove, da bi oni mogli primiti službu svedočanstva, kao što ju je imao Lot, kao što je imao Noje, kao što je imao Isus, među večno izgubljenima, ako bude tamo; da su oni sami zapečaćeni u Kraljevstvo Božije, ali dajući svedočanstvo Isusu Hristu, budući isti juče, danas, i zauvek. Daruj to, Gospode. Možeš li Ti primiti naše peticije pošto molimo u Isusovo Ime.

Samo se molite na način, na koji želite da se molite sada. Nemojte biti u žurbi! Šta ako ste vi poslednje ime koje treba da ide u Knjigu?

Ja dolazim kući,

Dolazim kući, dolazim kući...

Brate Nevil, idi gore i pomoli se za njih. Pastor će se sada moliti sa vama dok se vi molite. Pevajmo.

Raširi Tvoje ruke ljubavi,

Gospode, dolazim kući.

Dolazim kući, dolazim kući,

Ne tumarajući više; (Da, Gospode.)

Raširi Tvoje ruke ljubavi,

Gospode, dolazim kući.

Dolazim kući, dolazim kući,

Ne tumarajući više;

Raširi Tvoje ruke ljubavi,

Gospode, dolazim kući.

[Brat Branham i cela zajednica pevaju pesmu, dok se brat Nevil moli. “Svemogući Bože, naš nebeski Oče, kao što je to bilo danas, toliko nam je drago što si nam Ti dao, takoreći, ovaj trenutak u vremenu da bi razmotrili naše puteve pred Tobom. Moj Bože, danas, iz dubine naše duše, vičemo ka Tebi, Gospode, i to ne samo za sebe, već jedni za druge. Bože, neka bi ovaj čas bio to vreme, ovog jutra, Oče, kada ćeš Ti, ako još imaš milosti, Oče, neka bi bilo, da oni koji će danas odbaciti svaki svoj ponos, raskalašnost i ostale stvari. Gospode Isuse, danas se molimo da daruješ onima što kleče, o, i koji su pognuli glave širom ove zgrade. Ooo, Bože, neka taj Glas sa neba govori ovog jutra. Daj nam sigurnost, Gospode. Neka bi ovi ljudi, a to su muškarci i žene koji umiru, Isuse, neka bismo danas imali utehu tog Svedoka koji jutros dolazi sa neba. U Ime Isusa Hrista, mi molimo, Gospode, ako još ima milosti kroz Krv, neka bi danas došla na svakoga pojedinog prema njihovom dolasku. Neka bi to danas bilo tako.” - Ured.]

[Brat Nevil nastavlja molitvu. „I neka bi svako pojedini, Gospode, bio zadovoljan, danas, što si Ti svemogući Bog. Ako je ovo produženje milosti, neka to bude za svakog pojedinačno.”] Daruj to, Gospode. [“Neka to bude znano, Oče. I neka mir Božiji, koji uvek prevazilazi svaki razum, neka ponovo dođe na srca koja ga očekuju.”] Da, Gospode. [“Neka ovo bude taj čas.”] Da. [“Mi verujemo da si Ti čuo sa Neba.”] Bože, daruj to. [“Šta god je spremljeno za nas, ako je gotovo, znamo šta je konačno.”] Da, Gospode. [Ali, ako nije, neka oni nađu mir danas,“] Daruj to, Gospode. [”kroz Isusa Hrista. I u Njegovo Ime mi molimo. Amen.“-Ured.]

„Gospode, ja se molim da Ti spasiš Becky i Saru i Josipa, i njih takođe, Gospode. Ne dopusti da se to dogodi mojoj deci, Gospode. Ne dopusti da se to dogodi mojoj braći, mojim prijateljima. Daruj to, Gospode.

Mi ne znamo, ali vidimo nešto, Gospode. Je li to drmajući znak upravo pred nama? Daruj to Gospode. Privuci nas sve blizu Tebe, brzo Gospode. Mi te volimo, i mi te trebamo. Neka to bude, Oče, Sveti Duh nam daje utehu u našim srcima sada.

Mi se molimo da bismo mogli biti svedoci Tebi u ovom času, jer mi znamo da ovo treba da se dogodi. To je bilo predskazano kroz doba, i mi se moramo suočiti sa time da smo u poslednjem vremenu kada vidimo da se ovi znaci pojavljuju. Mi znamo, i govoreno nam je mnogo godina do sada, da će se ove stvari događati. Sada, mi to vidimo upravo pred našim vratima, veliki moćni gnev Božiji, kako se pokreće ulicama, iznoseći napolje neobrezane. Gde nije bilo krvi na vratima, anđeo smrti je posetio; i oni nastavljaju dalje da žive, ali su mrtvi dok žive, bez milosti, bez Boga, i nikada ne mogu biti spašeni.

Bože, kako smo ti zahvalni za ove koji su spašeni. Kako je to veliki blagoslov našim srcima da sada budemo unutra, pod krvlju, dok poslednji anđeo prolazi kroz ovu zemlju, iznoseći napolje...

Oni koji nisu pod krvlju oni su umrli bez milosti. To je bio Mojsijev poslednji potez. Prvi, mladi čovek govoreći Izraelu; drugi, otišao je dole da ih osobodi; treći, je bila poslednja poruka. Čudesa su bila učinjena, Mojsije je bio na svom putu za obećanu zemlju sa otkupljenima,

O, Bože, budi milostiv, ja se molim u Isusovo Ime.

Sada, želeo bih da pitam ovo: Vi koji se molite, vi koji osećate da imate milosti i da (Bog) vi osećate da ste u Kraljevstvu Božijem, vi osećate da ste bili usidreni nekako drugačije, da u Hristu imate veru da verujete da ste hrišćanin, vi ste nanovo rođeni i vi znate da ste hrišćanin, i bez sumnje. Voleo bih kada biste svi ustali, vi koji to verujete, da vam je milost bila sada ukazana i vi ste hrišćanin, i verujete da je krv primenjena na vašem srcu, i da vam je oprošten svaki greh.

Ovo je bila veoma teška stvar da vam se govori ljudi. Koliko sam zhvalan da vidim ljude ovde koji su došli od svuda. I vi...

Ja ne znam da je ova stvar istinita, ali ona će nekada morati biti takva. Vidite, to treba da dođe do toga, i to bi moglo biti sada. Razumete? I svakako, svet će nastaviti dalje. Ljudi će još dolaziti do oltara, oni će još vikati, ali to neće učiniti nikakvog dobra. Vidite? To će nestati, to će biti svršeno. Tu više neće biti milosti. Setite se toga. „I svetilište je postalo zadimljeno.” „Onaj koji je prljav, još je prljav, onaj koji je pravedan još je pravedan, i onaj koji je svet još je svet.” Tu nema milosti, kada Jagnje uzima Knjigu; to je to, to je sve od toga. I to izgleda potpuno kao što bi moglo sada.

Možda mi imamo drugi dan. Možda je danas taj dan. Možda je sutra poslednji... Možda je noćas poslednja noć. Možda je ovo poslednja godina. Ja ne znam, prijatelji. Ja vam govorim. Ja ne znam. To mi nikada neće biti rečeno.

Ali kada Bog uzima to poslednje ime i otkupljuje ga iz te Knjige Života, to je sve od toga. Vidite, tu više ne može biti, svakako. Tu više ne može biti, to je sve. To je svršeno.

Koliko njih zna da je to istina? [Zajednica kaže, „Amen.”] U redu. To je istina. Dakle, to mi osećamo...

I ja vidim da ova kongregacija kojoj sam propovedao i upozoravao, sve ove godine, i vidi Poruku kao što je ova koju...koju sam doneo u ovoj amaterskoj formi. I samo se setite, ja to kažem tako da biste vi to razumeli, amaterska forma; nešto više stvari bi vas upravo moglo uzdrmati na komadiće, vidite. Ali ja sam to morao izostaviti, osećao sam da to uradim, zato što nisam siguran. I ako nisam siguran gde hodam, ja ću lako hodati, ali vam samo govorim.

Slušajte. Zar niste srećni? Da li bi tamo moglo biti nešto veće za čega biste vi mogli misliti da ste uradili u svome životu?

Šta ako je to sada gotovo? Šta ako je to sve učinjeno? Vi kažete, „O, brate Branhame, možda...” Da, ja znam. Oni bi mogli nastaviti pravo dalje. Oni su to uradili, svaki put. Ja sam to objasnio i dokazao pomoću Pisma, vidite, svet je nastavio da se kotrlja dalje, ali to je bilo urađeno. Razumete?

„Glupost propovedanja spašava izgubljene. To je ludost čovekova. A to je mudrost Božija.” Razumete? Bog je Duh. On radi na duhovne načine, da prikaže Svoja dela; čudesne načine. Ali, mi smo ljudi; mi smo konačni. Mi ne znamo; mi samo gledamo na ono što bismo mogli videti. Ali nešto u nama...

Kada vi izađete iz te sobe ovde, ako to nikada niste videli u svome životu, nikada niste videli dnevnu svetlost, vi biste znali da ste prošli iz ove sobe, u sunčevu svetlost ili nešto tako. To je bilo toplo. Vi ste to mogli osetiti. Ako nije bilo čula u vašem telu da to prijavi, vi biste znali, nemate čulo vida da to vidite. Nije bilo načina da se vidi zeleno drveće, da se vidi priroda; vi nemate pogleda, niko ga nikada nije imao. Vi biste znali kada biste bili u prisustvu nečega; vaše osećanje bi vam to reklo. Vi to znate. Ako ja pokušavam da vam kažem, „To je sunce. Ono reflektuje. Ono pokazuje stvari.” Vidite, vi biste znali da je to bilo tamo, zato što biste to mogli osetiti svojim osećanjima. Je li to tačno? [Zajednica kaže, „Amen.”]

Sada, mi znamo da je Hrist ovde. Razumete? Možda Ga vi ne vidite svojim očima. Možda vi ne vidite. Ali kroz viziju, ja vam govorim, On, je ovde. Mi to osećamo. Mi znamo da je ovde Nešto što naša čula ne prijavljuju. Duh je taj koji to prijavljuje, taj Hrist je ovde.

Ja osećam da nas je On otkupio. Ja osećam da su naša imena u Njegovoj Knjizi. Ja verujem da smo mi otkupljeni Jagnjetovom krvlju.

Ja vas volim, i znam da vi volite jedni druge.

O, blagoslovljena je veza koja vezuje

Naša srca u hrišćanskoj ljubavi;

Zajedništvo srodnih snova

Jeste kao to iznad.

Mi bismo uvek trebali da imamo takvo osećanje jedan prema drugom, mi moramo, mi moramo da se osećamo tako jedan prema drugome. Zato što kao što mi volimo jedan drugoga, mi volimo Boga. Možete li vi mrzeti vašeg brata koga ste videli, i reći da volite Boga koga niste videli? Mi moramo voleti jedni druge. Čovek nema veće ljubavi od Onoga koji je položio svoj život za Njegove neprijatelje da bi mogli postati Njegovi prijatelji.

Da li vi znate tu pesmu, Blagoslovljena je veza koja vezuje? Nije li to divno? Blagoslovljena je veza. Da li biste nam dali intonaciju, sestro? Dopustite da se to svira minut.

Šta ako je to svršeno? Šta ako je Treći potez, dolazeći ovde sada, je propovedati izgubljenima? Šta ako se svi tipovi budu sada pokazali? I mi smo unutra, mi smo unutra, zar to ne bi bilo divno? Kakvo zajedništvo.

O, blagoslovljena je veza koja vezuje (ovde je ono što čini)

Naša srca u hrišćanskoj ljubavi;

Zajedništvo srodnih umova

Jeste kao ono iznad.

Šta je to bilo? Zajedništvo srodnih umova. „Tvoje kraljevstvo dolazi, Tvoja volja je urađe-na.” Vidite?

Mi pokušavamo da načinimo Boga maskotom, jednim nalogom, ili nečim. „Bože, uradi ovo, uradi to.” Vidite?

Isus je rekao, „Molite se, Tvoje kraljevstvo neka dođe. Neka bude Tvoja volja, kako na Nebu tako i na zemlji.” Onda je Nebo donešeno dole k nama, i mi smo odnešeni gore na Nebo, i mi sedimo na nebeskim mestima sada u Hristu Isusu. Mi verujemo da je ta Poruka Istinita, taj Isus Hrist, Sin Božiji nas je otkupio.

Sklopimo naše oči, sada, i podignimo ruke dok to pevamo.

Neka je blagoslovljena veza koja vezuje

Naša srca u hrišćanskoj ljubavi;

Zajedništvo srodnih umova

Jeste kao ono iznad.

Sada, ni jedan osmeh. Ovo nije vreme za smejanje. Sa dubinom iskrenosti, dok se svira ta pesma, rukujmo se sa nekim pored vas i recimo, „Bog te blagoslovio, hrišćanine,” sa iskrenošću.

Bog te blagoslovio, brate Nevile. [Brat Nevil kaže, „Blagoslovljen, brate Branhame.”] Pedeset devet godina. [„Tako je.”] Dug put.

Bog te blagoslovio brate...

Sada, podignimo svoje ruke gore ka Njemu.

Kada razdvojimo deo,

To nam daje unutrašnji bol;

Ali mi ćemo još biti udruženi u srcu,

I nada da se ponovo sretnemo.

Sada podignimo svoje glave, i zajedno, ne znajući šta budućnost drži u ovom momentu, ne znajući osim što je to gotovo. Ja ne znam. Ja ne mogu reći. Ja ne znam. Ali u lice činjenica koje smo otkrili ovoga jutra, molimo molitvu koju nam je Gospod rekao da molimo. Čak ako je to: „Tvoje Kraljevstvo neka dođe, neka bude Tvoja volja.” Uradimo to zajedno.

[Brat Branham i zajednica ponavljaju molitvu zajedno, iz Mateja 6:9-13]

Naš Oče koji jesi na nebesima, neka se sveti Tvoje Ime.

Neka dođe Kraljevstvo Tvoje. Neka bude Tvoja volja na zemlji, kao što je na Nebu.

Hleb naš dnevni daj nam ovoga dana,

I oprosti nam naše grehe, kao što mi opraštamo onima koji su pogrešili prema nama.

I ne uvedi nas u iskušenja,već nas izbavi iz zla: Jer Tvoje je Kraljevstvo, i sila, i slava, zauvek. Amen.

Sada, sa našim glavama pognutim. Biblija kaže da su oni pevali himnu i izašli napolje. Setite se, kada su oni to uradili u Pismu, to je bilo zbog toga što su oni razapeli službu našeg Gospodnjeg Drugog Poteza i Treći Potez je bio spreman da uđe. Nekoliko časova pošto je On bio uznesen u pakao, i propovedao izgubljenima koji su odbili Njegovu milost.

Akord od Moja vera gleda na Tebe.

Moja vera gleda na Tebe,

Ti Jagnje sa Golgote,

Božanski Spasioče!

Sada me čuj dok se molim,

Odnesi sve moje grehe,

O, dopusti mi od ovoga dana

Da budem sav Tvoj!

Dok sam u životnom tamnom lavirintu hodao,

Tuga se oko mene rasprostrta,

Budi mi ti vodič,

Pokušaj tamu pretvoriti u dan,

Obriši žalost, suze,

O, dopusti mi od ovoga dana

Da budem sav Tvoj!

Gospod vas blagoslovio i neka načini da Njegov Sin i milost sija nad vama. I Gospod neka vam da Večni Život, i neka bude sa vama ovde na svetu, i u svetu koji će kasnije doći. U Večnom Životu, možete li Mu služiti skroz kroz vremena koje treba da dođe.

Ako je ovo vreme, i mi smo stigli na to mesto, ja se ne stidim onoga što sam propovedao. I ako svaki propovednik treba da stoji sa svojom zajednicom i bude suđen, kao što sam video u viziji, ja sam zahvalan za Evanđelje koje sam propovedao, zato što je to isto. Evanđelje koje su Pavle i oni drugi propovedali.

Srećan sam zbog vas. Srećan sam da ste primili Hrista kao svoga Spasitelja. Volite Njega i molite se.

I ja ću vas videti ovoga poslepodneva, po volji Gospodnjoj, u sedam ovde u crkvi. Bog vas blagoslovio. Raspušteni ste.